Трансилванија

Трансилванија или Ердељ (рум. Transilvania или Ardeal; мађ. Erdély; нем. Siebenbürgen) је географско историјски крај који се простире у карпатском басену данашње Румуније.

Transylvania
Положај Трансилваније у Румунији
Erdély Hargita megye005
Слика из Ердеља

Порекло имена

Први докуменат који се може пронаћи је из 1075. и позива се на Ултра Силвам (лат. Ultra silvam) или у преводу преко шума, како називају ту територију. Такође у истом столећу за ту територију су користили и Партес Трансилвана (лат. Partes Transsylvana), почетком 12. века у Легенда Санкти Герхарди (Legenda Sancti Gerhardi) се позивају на исти назив који значи крајеви преко шуме, тако да се у тадашњој Краљевини Мађарској то и одомаћило као службени назив. Међутим у свакодневном говору се и даље користио Ердељ као одредница, први докуменат који је то забележио је хроника из 12. века Геста Хунгарорум (Gesta Hungarorum) која је спомиње као Ердеелв (Erdőelv).

Превод мађарског назива су користили и Немци Ибервалд (Über Walt) у XIII и XIV веку у документима, а у каснијем периоду су прешли на назив Зибенбирген („Siebenbürgen”), што значи седам градова. Данашња имена тих седам градова, тадашњих утврђења, су: Брашов (Braşov), Сигишоара (Sighişoara), Медијаш (Mediaş), Сибињ (Sibiu), Себеш (Sebeş), Бистрица (Bistriţa) и Клуж-Напока (Cluj-Napoca).

Први румунски документ који бележи име Ердеља је из 1432. године и Ардеал („Ardeal”) се јавља као Арделиу („Ardeliu”).

Географија

Romania administrative map
мапа Трансилваније (зелено)
Physical map of Romania
Географија Ердеља

Историјски Ердељ заузима површину од 57.000 км² и просечна надморска висина је између 300 до 500 m. Налази се на источном делу карпатског базена и оивичен је на југу са Снежником (Havasalföld) и јужним Карпатима, на истоку са Молдавијом и Буковином. Док северне и западне границе су Марамуреш, Сатумаре, Силађшаг и такозвани Алфелд (Alföld).

Од планинских делова Карпата најпознатија је Харгита, а од река кроз Ердељ протичу Мориш, Самош и Олт који и извире у Ердељу.

Већи градови

Најважнији градови у историјском Ердељу су:

Области и историјска подела

Трансилванија данас нема посебан политички статус у оквиру Румуније него је подељена у 16 жупанија

Данашња Трансилванија
Источни Банат Партиум Стари Ердељ
Земља Секеља
  • Караш-Северин(Judeţul Caraş-Severin)
  • Тимиш (Judeţul Timiş)
  • Арад (Judeţul Arad)
  • Бихор (Judeţul Bihor)
  • Марамуреш (Judeţul Maramureş)
  • Сату Маре (Judeţul Satu Mare)
  • Салај (Judeţul Sălaj)
  • Бистрица-Насауд (Judeţul Bistriţa-Năsăud)
  • Брашов (Judeţul Braşov)
  • Алба (Judeţul Alba)
  • Хунедоара (Judeţul Hunedoara)
  • Клуж (Judeţul Cluj)
  • Сибињ (Judeţul Sibiu)
  • Харгита (Judeţul Harghita)
  • Ковасна (Judeţul Covasna)
  • Муреш (Judeţul Mureş)

Историја

Од VI века п. н. е. до IX века н. е.

A view on 6th to 8th century ethnic distribution in Romania
Власи и Словени на подручју данашње Трансилваније, 6-8. век
Gesta hungarorum map
Влашко-словенско војводство војводе Гелуа и Секељи на подручју Трансилваније у 9. веку (према мађарском историчару Др. Шандору Маркију).
  • Први подаци потичу из VI века п. н. е., када се помињу Агатурси, да су живели на том подручју. После тога између III и II века п. н. е. се помињу Келти, а Дачани се помињу између II и I века, када на сцену ступају Римљани (106. година п. н. е.) и већи део Ердеља допада римском царству и настаје провинција под називом Дакија.
  • Због све већег упада Гота у ову провинцију становништво се већином исељава и Ердељ на неки начин постаје пролазна станица за различите номадске народе и освајаче као што су Визиготи, Таифали, Хуни, Авари, Словени, Бугари и тако даље. По подацима из раних средњовековних хроника и неким ископинама у подручју Бодрог-Алшобу, приликом проласка Мађара и њиховог доласка у данашње пределе Мађарске 895. године, они наилазе на подручје где један народ говори мађарски. По тим подацима то су били преци Секеља који и данас живе на тим просторима југоисточног Ердеља. У причама народа из тог краја и даље живи уверење да они потичу од Хуна који су се повукли у те крајеве после распада Атилиног царства и нестали са историјске сцене.

Од IX века до 1526. године

  • Од 1001. године и Ердељ потпада под мађарску краљевину и њоме управља краљевски намесник. У 13. веку се наилази у списима на прво раздвајање становништва на нације и то су помињу Мађари, Секељи, Саси и Румуни (или Власи како су их тада називали) који су се тада у већем броју, по неким подацима, доселили у те крајеве.
  • После Будаи Нађ Анталове буне 1437. године политички систем се базирао на владавини привилегованих из заједнице трију народа: Мађара, Секеља и Саксонаца.
  • Кључну улогу у уздизању Ердеља у првој половини 15. века је имао Сибињанин Јанко (Hunyady János). Његови успешни походи против Турака донели су му 1446. године статус гувернера у Мађарској и 1448. године папско признавање за принца Трансилваније. Јанош Хуњади је иначе био и отац познатог Матије Корвина (Matthias Corvinus of Hungary)
  • У 16. веку, тачније 1526. године, после Мохачке битке, Ердељ потпада под владавину Османског царства, али и даље задржава своју територијалну неподељеност.

Ердељ као полунезависна кнежевина

Главни чланак: Кнежевина Трансилванија
  • Први полунезависни владар и кнез у Ердељу је био Јован II Жигмунд Запоља (János Zsigmond) и то од 1540. године. Он је 1568. године на скупштини у Торди издао гаранцију за слободу вере. То је у ондашње доба један од првих законских аката који је давао ту слободу. Четири званичне вере су добиле ову привилегију од Турака: римокатоличка, евангелистичка (лутерани), реформати (калвинисти) и унитаристи (Мађарска Унитаристичка црква). Румунска Православна црква није званично призната због своје тадашње неорганизованости, али је била толерисана. Већина Секеља је тада припадала реформатској цркви и реформисти су тада веома много утицали на развој књижевности и културе код Секеља.
  • У Ердељу, као полунезависној кнежевини, и Турци и Аустријанци су се трудили да појачају свој утицај. Тако да је територија под називом Партиум припојена Ердељу и то 1571. године по споразуму између Јована Жигмунда и Хабзбурговаца.
  • Између 1. новембра 1599. године и 5. августа 1601. године, Ердељ бива освојен од стране Михаела Храброг, првог румунског ујединитеља, али и даље има своју самоуправу.
  • У 17. веку Ердељ доживљава свој процват. Габор Бетлен (Bethlen Gábor), протестант, уздиже културу и постаје мецена уметности и науке тадашњег Ердеља. Такође се успешно убацује у такозвани Тридесетогодишњи рат на страну победника и придобија велики углед за Ердељ. Две најјаче племићке фамилије тог доба су биле Батори (Báthori-család) и Ракоци (Rákóczi-család) које су дали по неколико ердељских владара.
  • 1699. године споразумом, Карловачким миром, склопљеним између Турске и Аустрије, Ердељ потпада под управу Хабзбурга. 1704. године Ференц II Ракоци (II. Rákóczi Ferenc) диже буну против Хабзбуршке власти, али она бива угушена и власт Хабзбурговаца учвршћена. Ипак Ердељ је опет задржао територијалну и културну независност.
Coat of arms of Transylvania
Грб Ердеља

Између 1760. и 1918. године

  • По попису становништва из 1760. - 1762. године Ердељ је имао 66% Румуна, 22% Мађара и Секеља, 12% Немаца (Швабе и Саси).[1]
  • За време владавине Хабзбурговаца део који се зове Партиум се враћа Мађарској, међутим 1733. године Карољ III поново припаја део те територије Ердељу.
Flag of Transylvania before 1918
Застава Трансилваније од пре 1918.
  • Аустријски генерал Буков (Buccow) је по наредби Марије Терезије проводио насилну мобилизацију, против које су се побунили Секељи, и 7. јануара 1764. године у месту Мадефалва је на тај дан је убијено неколико стотина Секеља од стране аустријске војске. Тај догађај је познат у историји Секеља као Мадефалска трагедија (Madéfalvi veszedelem). После тога догађаја на хиљаде Секеља се одселило из матице за Молдавију, а у каснијем периоду и у Буковину где су основали нова насеља, тачније пет села, где су живели до 1940. године када су и последњи Секељи напустили та села.
  • За време револуционарне 1848. године главно обележје је било неслагање Мађара, Румуна и Хабзбуршке Монархије. Рат се разбуктао у новембру те године између румунских и саксонских трупа под Аустријском командом и мађарских трупа под командом пољског генерала Јожефа Бема. После почетних успеха мађарских трупа и пораза аустријских, дошло је до интервенције армије руског Цара Николе I, и мађарске снаге су поражене у бици код Темишвара 9. августа 1849. године.
  • Угушивши побуну уз помоћ Царске Русије, Аустрија је предузела неколико мера да поново учврсти своју моћ, између осталог успоставила је репресивни режим у Мађарској и владала Трансилванијом преко војног гувернера и дала држављанство Румунима. Али ипак убрзо после тога Компромисом из 1867. који је устоличио Аустроугарску монархију специјални статус Ердеља се укинуо и Ердељ бива припојен Мађарској Краљевини.
  • По попису становништва из 1910. године Ердељ је имао 34,2 % Мађара-Секеља, 55,1 % Румуна и 8,7 % Немаца (Дунавске Швабе и Саси) и осталих 2%.

Трансилванија као део Румуније

  • Распадом Аустроугарске почетком 1918., народи који су живели у оквиру на том тлу, почели су да траже независност од бивше Монархије. Прве су вође Трансилванијске Румунске Националне Партије позвале на уједињење свих Румуна у једну државу, на митингу у Алба Јулији од 1. децембра 1918. То је потврђено и од стране Националног савета Трансилванијских Немаца и Савета Дунавских Немаца Баната. Као одговор Мађари су у Клужу 22. децембра 1918. потврдили лојалност Трансилванијских Мађара матици.
  • Версајским уговором Трансилванија је комплетно стављена под управу Румуније, територијално и економски. После побуне Мађара и пораза Кун Белине мађарске совјетске републике од стране румунске армије, Сент Жерменским уговором из 1919. и Трианонским уговором (Потписаним јуна 1920.) где су одређене нове границе између Мађарске и Румуније и статус Трансилваније а самим тим и статус старог Ердеља.
  • Краљ Фердинанд I од Румуније и краљица Марија од Румуније су крунисани у Алба Јулији 1922. као краљ и краљица целе Румуније.
  • У августу 1940. на другом заседању у Бечу (тзв. Друга бечка арбитража) северни део Трансилваније је додељен Мађарској, али после уговора у Паризу 1947. на крају Другог светског рата, територија је враћена Румунији тако да су границе Мађарске враћене на оне из Трианонског уговора из 1920. године.

Демографија

Lanzedelli - Târg în Transilvania 3
Призор са пјаце у Трансилванији (1818)

У данашњој Трансилванији живи популација од 7,5 милиона становника. Највећи удео чине Румуни па следе Мађари. Ове две групе се разликују, осим по пореклу, по традицији, култури и вери. Румуни чине већинско становништво у 14 округа, док Мађари у два округа и то у Харгити 84% и у Ковасни 73%.

Демографија се у задњих стотину година променила. У некада најважнијем културном центру Ердеља, Клужу, сада живи 20% Мађара. А од 500.000 ердељских Саса и Шваба скоро да није остало ништа. Једино се, од већих градова, у Темишвару и Нађсебену могу наћи остаци ових народа. Поред набројаних у данашњу структуру становништва улазе Роми, Русини, Словаци, Срби, Бугари, Чеси, Јевреји и тако даље.

Број становника и проценат по већинским групама
по попису из 1992. године
Националност Број становника Процентуални однос (%)
Румуни 5 684 142 73,6
Мађари 1 603 926 20,8
Роми 202 665 2,6
Немци 109 017 1,4
Остали

(Украјинци, Срби, Словаци, Бугари, Хрвати, Чеси, Јевреји, итд.)

123 563 1,6
Укупно 7 723 313 100
Година Укупно Румуни Мађари Немци
1760-62[1] 860.000 66% 22% 12%
1869 4.224.436 59% 25% 9.5%
1880 4,032,851 57% 26% 9.0%
1890 4,429,564 56% 27.1% 12.5%
1900 4,840,722 55% 29.5% 11.9%
1910 5,262,495 55.1% 34.2% 8.7%
1919 5,259,918 57.1% 26.5% 9.8%
1920 5,208,345 57.3% 25.5% 10.6%
1930 5,114,214 58.3% 26.7% 9.7%
1941 5,548,363 55.9% 29.5% 9%
1948 5,761,127 65.1% 25.7% 5.8%
1956 6,232,312 65.5% 25.9% 6%
1966 6,736,046 68% 24.2% 5.6%
1977 7,500,229 69.4% 22.6% 4.6%
1992 7,723,313 73.6% 20.8% 1.4%
2002 7,221,733 74.7% 19.6% 0.7%
2011 6,789,250 70.6% 17.9% 0.4%

Емиграција

Од 1945. Ердељ је напустило отприлике 300.000 Мађара, 400.000 Немаца и 50.000 Јевреја, а и велики број Румуна емигрирао је у западне земље. Сви ови емигранти заувек су напустили Ердељ из различитих разлога, од којих су најважнији економски, политички и национални.

Грб Трансилваније

Грб Трансилваније из 1659. године представља привилеговане народе тог доба:

  • црна птица представља племиће и повезаност са краљевском лозом (већину племића су чинили Мађари);
  • сунце и полумесец представља Секеље, и
  • седам црвених кула представља седам саксонских утврђења.
Coat of arms of Transylvania

Грб из 1659. године.

Austria-Hungaria transparency

Грб Аустро−Угарске где је укључен и грб Ердеља.

Coat of arms of Romania

Садашњи грб Румуније где је укључен и грб Трансилваније.

Галерија

Erdély Hargita megye001

Ердељ

Transylvania

Ердељ - Харгита

Erdély Hargita megye002

Ердељ - Харгита

Erdély Hargita megye003

Ердељ - Харгита

Nyergestető

Седласти врх

Sibiu - Pasajul Scarilor

Нађсебенска црква

Arad cultural center

Арад - културни центар

Arad evangelic church

Арад - Евангелистичка црква

Bran Castle

Дворац Бран

CJROcatholic

Клуж - Католичка катедрала

Oradea theatre

Орадеа - Позориште

OradeaTownHall

Орадеа - Општинска кућа

Sibiu cetatii

Сибиу - тврђава

Sibiu

Сибиу - Детаљ

Sighişoara clock tower

Сигишоара - Торањ са сатом

Sighisoara IMG 5624

Сигишоара - Детаљ

Temisvar - Victory Square

Темишвар

Korond

Корондска грнчарија

Извори

  1. 1,0 1,1 Dobrila Letić, „Prilozi za istoriju Rumuna“ ; Novi Sad; 1970. pp. 27-28.

Види још

Абруд

Абруд (рум. Abrud, мађ. Abrudbánya, нем. Großschlatten) град је у Румунији, у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Абруд је важан град у округу Алба.

Алба (округ)

Алба (рум. Judeţul Alba, мађ. Fehér megye) је округ у републици Румунији, у њеном средишњем делу. Управно средиште округа је град Алба Јулија, а битни по значају су и градови Ајуд, Блаж, Кугир и Себеш.

Ајуд

Ајуд (рум. Aiud, мађ. Enyed, нем. Stroßbrich) град је у Румунији. Он се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Ајуд је други по важности град округа Алба.

Ајуд је према последњем попису из 2002. године имала 28.136 становника.

Вулкан (град)

Вулкан (рум. Vulcan, нем. Wolkersdorf, мађ. Vulkán) град је у Румунији. Он се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Вулкан је град у оквиру округа Хунедоара. Град се један од градова из конурбације рударских градова са седиштем у Петрошанију.

Вулкан је према последњем попису из 2002. године имао 30.188 становника.

Герла

Герла (рум. Gherla, мађ. Szamosújvár, нем. Neuschloss) град је у Румунији, у северном делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Герла је четврти по важности град округа Клуж.

Герла је према последњем попису из 2002. године имала 22.092 становника.

Клуж (округ)

Округ Клуж (рум. Judeţul Cluj, мађ. Kolozs megye) је округ у републици Румунији, у њеном северозападном делу. Управно средиште округа је град Клуж-Напока, а битни по значају су и градови Турда, Деж, Герла, Кампија Турзији и Хуедин.

Куђир

Куђир (рум. Cugir, мађ. Kudzsir, нем. Kunendorf) град је у Румунији, у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Куђир је пети по важности град округа Алба.

Куђир је према последњем попису из 2002. године имала 25.950 становника.

Лудуш

Лудуш (рум. Luduș, мађ. Marosludas, нем. Ludasch) град је у Румунији. Лудуш се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Лудуш је трећи по важности град округа Муреш.

Лудуш је према последњем попису из 2002. имао 17.497 становника.

Лупени

Лупени (рум. Lupeni, нем. Schylwolfsbach, мађ. Lupény) град је у Румунији. Он се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Лупени је град у оквиру округа Хунедоара. Град се један од градова из конурбације рударских градова са седиштем у Петрошанију.

Лупени је према последњем попису из 2002. године имао 31.409 становника.

Муреш (округ)

Мурешг (рум. Judeţul Mureş, мађ. Maros megye) је округ у републици Румунији, у њеном средишњем делу. Управно средиште округа је град Таргу Муреш, а значајан је и град Сигишоара, по заштитом УНЕСКОа. Други битни градови су Регин, Тарнавени, Лудуш и Јернут.

Ораштије

Ораштије (рум. Orăștie, нем. Broos, мађ. Szászváros) град је у Румунији, у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Ораштије је град у оквиру округа Хунедоара.

Ораштије је према последњем попису из 2002. године имао 21.213 становника.

Регин

Регин (рум. Reghin, мађ. Szászrégen, нем. Regen) град је у Румунији. Он се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Регин је други по важности град округа Муреш.

Регин је према последњем попису из 2002. године имала 36.126 становника.

Себеш

Себеш (рум. Sebeş, мађ. Szászsebes, нем. Mühlbach) град је у Румунији. Он се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Себеш је трећи по важности град округа Алба.

Себеш је према последњем попису из 2002. године имала 29.225 становника.

Тарнавени

Тарнавени (рум. Târnăveni, мађ. Diciosânmartin, нем. Sankt Martin) град је у Румунији. Он се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Тарнавени је други по важности град округа Муреш.

Тарнавени је према последњем попису из 2002. године имала 26.654 становника.

Турда

Турда (рум. Turda, мађ. Torda) град је у Румунији. Он се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Турда је други по важности град округа Клуж.

Турда је према последњем попису из 2002. године имала 57.726 становника.

Урикани

Урикани (рум. Uricani, мађ. Urikány) град је у Румунији, у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Урикани је град у оквиру округа Хунедоара.

Урикани је према последњем попису из 2002. имао 10.227 становника.

Хуедин

Хуедин (рум. Huedin, мађ. Bánffyhunyad, нем. Heynod) град је у Румунији, у северозападном делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Хуедин је пети по важности град округа Клуж.

Хуедин је према последњим проценама из 2007. године имао 9.658 становника.

Хунедоара

Хунедоара (рум. Hunedoara, мађ. Vajdahunyad) је град у Румунији. Он се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Хунедоара је други по важности град истоименог округа Хунедоара.

Хунедоара је према последњем попису из 2011. године имала 60.525 становника.

Хунедоара (округ)

Хунедоара (рум. Judeţul Hunedoara, мађ. Hunyad megye) је округ у републици Румунији, у њеном западном делу. Управно средиште округа је град Дева, а други по значају је град Хунедоара. Битни су и градови Петрошани, Лупени, Вулкан, Ораштије, Петрила, Килан, Симерија, Хаћег, Урикани и Брад.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.