Тракија

Тракија (грч. Θράκη [Thrákē]; буг. Тракия [Trakiya]; лат. Thracia или Threcia; тур. Trakya) је историјска и географска област на крајњем југоисточном делу Балканског полуострва. Област Тракије је због свог доброг саобраћајног положаја имала веома нестабилну историју, па је и данас подељена између три државе: Грчке, Турске и Бугарске. Турци ову област зову и Румелијом.

У антици, се ова област називала Европа, пре него што је термин проширен тако да описује целокупан континент.[1][2] Име Тракија потиче од Трачана, античког индоевропског народа који је насељавао Јужну Европу.

Тракија
Подручје Тракије.

Положај и границе

Thracian Tomb of Kazanlak
Слика из Трачанског гроба код Казанлака
Thraciae-veteris-typvs
Стара карта Тракије
Maritsa
Река Марица је главна река Тракије
Panorama Plovdiv
Пловдив је највећи град Бугарске Тракије

Тракија се налази у југоисточном углу Балкана. Простире се између реке Месте и изворног дела реке Арде на западу и Босфора на истоку. На северу су границе североисточни Родопи, планине Истранџа и Браница и простире се на југ све до Дарданела, Егејског и Мраморног мора. Пружа се правцем запад-исток око 358km, правцем север-југ најшира је у централном делу око 142km, а у пределу Истанбула око 27km.

Највећи део Тракије припада Бугарској, мањи Турској, а најмањи Грчкој. Дели се на источну, западну и северну Тракију. Источна Тракија захвата европски део Турске, а западна Тракија обухвата део североисточне Грчке између река Месте и Марице и грчко-бугарске границе. Северна Тракија захвата југоисточни део Бугарске.

Географија

Рељеф Тракије је различит. На западу је то претежно планинска област Родопа, док се у средишњем делу спушта у пространу и плодну долину Марице. На истоку се поново уздижу планине Истранџа и Браница. На јужној обали има доста мочварних подручја. Тракији припада и Галипољско полуострво.

Клима је средоземна дуж егејске обале Тракије, да би у равницама у унутрашњости подручја прешла у њену измењену варијанту (хладне зиме са снегом и мразом). У планинским крајевима клима је много оштрија и потпуно континентална. Изузев планинских крајева на западу, већи део области прима мало падавина (нарочито лети), па је за развој пољопривреде неопходно наводњавање.

Историја

Тракију су првобитно насељавали Пелазги, племе које је било у тесној вези са другим грчким племенима. Трачани су основали Елефсис на Атици, а митски музичари Орфеј и Мусеос били су Трачани. У древна времена Тракија се простирала од планине Олимп на југу, све до Дунава на северу, а Абдера, родно место Демокрита, била је једна од њених најчувенијих градова. Током римског и византијског периода Тракија је и даље имала важну улогу у историји и била једна од њених Балканских провинција.

Велики део Тракије почетком 20. века је отцепљен и дат Бугарској, док је после Првог светског рата, Турска узела други део око Једрена (Споразум у Лозани, 1923. године), а Грчка је преузела егејски део области са градовима Ксанти, Комотини и Александруполис. Река Марица постала је граница између Грчке и Турске. Ове околности и бројни ратови и немири довели су до тога да се некад веома верски и етнички измешано становништво у целој Тракији пресели у делове који су припали њиховим матицама.

Становништво

Тракија је одувек била густо насељена, а и данас спада у гушће насељене делове Балкана. По последњим подацима број становника је следећи:

Део Тракије Окрузи Површина Становништво Густина насељености
Грчка Тракија Родопи, Еврос, Ксанти 8.578 km² 368.993 ст. 43,0 ст./км²
Турска Тракија Једрене, Киркларели, Текирдаг, Истанбул (део) 22.000 km² 8.500.000 ст. 380 ст./км²
Бугарска Тракија Крџали, Пловдив, Смољан, Пазарџик, Хасково, Стара Загора, Бургас, Јамбол, Сливен 42.084 km² 2.828.653 ст. 67,2 ст./км²

Највећи градови у Тракији су: Истанбул (део), Пловдив, Бургас, Стара Загора, Сливен, Једрене, Текирдаг, Александруполис.

Привреда

Тракија је одувек представљала плодну равницу окружену планинским крајевима, па је значај развијене пољопривреде одувек био важан за њену историју. Пољопривреда је и данас развијена (уз наводњавање). У новије време дошло је до наглог развоја индустрије, нарочито око највећих градова, (Истанбула посебно).

Повољни услови за развој саобраћаја такође су одлика Тракије, јер преко ње воде сви сувоземни путеви са Балкана ка Малој Азији. Најважнији путеви су:

Ови путеви данас спадају у најпрометније путеве не само Балкана, него и целе Европе.

Види још

Референце

  1. ^ Greek goddess Europa adorns new five-euro note
  2. ^ Pagden, Anthony (2002). „Europe: Conceptualizing a Continent” (PDF). The idea of Europe: from antiquity to the European Union (на језику: енглески). Washington, DC; Cambridge; New York: Woodrow Wilson Center Press ; Cambridge University Press. ISBN 9780511496813.

Литература

  • Thomas Hoving, et al. (1977): The Thracians; The Metropolitan Museum of Art Bulletin, New Series, Vol. 35, No. 1, New York
  • Hoddinott, R. F., The Thracians, 1981.
  • Ilieva, Sonya, Thracology, 2001

Спољашње везе

Југоисточна Европа

Југоисточна Европа је географски и геополитички појам који обухвата југоисточни део Европе у захвату Јадранског, Егејског, Јонског, Мраморног и Црног мора, са северном копненом границом која се у ужем географском смислу поклапа са линијом речних токова Саве и Дунава, док у геополитичком смислу понекад обухвата и непосредно суседне области које се налазе северно од поменуте линије. Понекад се овај појам поистовећује са Балканским полуострвом.

У југоисточној Европи се најчешће убраја следећих 8 држава:

Албанија

Босна и Херцеговина

Бугарска

Грчка

Македонија

Србија

Хрватска

Црна Горауз њих ређе се убрајају и:

Кипар

Молдавија

Румунија

Словенија

Турска (источна Тракија)Спорна територија у југоисточној Европи:

Косовоуз њу ређе се убрајају и:

Придњестровље

Северни Кипар

Александруполис

Алексадрополис или Алексадрополи (грч. Ἀλεξανδρούπολις, буг. Дедагач, тур. Dedeağaç) је главни град округа Еврос, на северозападу периферије Источна Македонија и Тракија. Град се налази у грчком (западном) делу историјске покрајине Тракија.

Драма (округ)

Округ Драма (грч. Περιφερειακή ενότητα Δράμας) је округ у периферији Источна Македонија и Тракија и историјској покрајини Егејској Македонији, у северној Грчкој. Управно средиште округа је град Драма.

Округ Драма је успостављен 2011. године на месту некадашње префектуре, која је имала исти назив, обухват и границе.

Еврос (округ)

Округ Еврос (грч. Περιφερειακή ενότητα Έβρου) је округ у периферији Источна Македонија и Тракија и историјској покрајини Тракији, у крајње североисточној Грчкој. Управно средиште округа је град Александруполис, а важни су и градови Дидимотика и Орестијада. У саставу префектуре Еврос налази се и острво Самотраки.

Округ Еврос је успостављен 2011. године на месту некадашње префектуре, која је имала исти назив, обухват и границе.

Кавала

Кавала (грч. Καβάλα Kavala) је главни град округа Кавала, на југозападу периферије Источна Македонија и Тракија. То је највећи град и најважније привредно и образовно средиште ове периферије.

Кавала је удаљена 165 km од Солуна (источно) и 680 km од Атине.

Кавала (округ)

Округ Кавала (грч. Περιφερειακή ενότητα Καβάλας) је округ у периферији Источна Македонија и Тракија и историјској покрајини Егејској Македонији, у северној Грчкој. Управно средиште округа је и највећи град је Кавала, а други по величини и значају је Христополи.

Округ Кавала је успостављен 2011. године на месту некадашње префектуре, која је имала исти назив, али је обухватала и острво Тасос, које је данас засебан округ. Данашњи округ, у ствари, покрива копнени део некадашње префектуре Кавала.

Комотини

Комотини (грч. Κομοτηνή, тур. Gümülcine, буг. Гюмюрджина) је главни град округа Родопи, на у источном делу периферије Источна Македонија и Тракија. Град Комотини је и управно средиште периферије Источна Македонија и Тракија, али није највећи и најважнији град (то је Кавала).

Ксанти

Ксанти (грч.: Ξάνθη — Xanthi, тур. İskeçe, буг. Скеча) је главни град округа Ксанти, у средишњем делу периферије Источна Македонија и Тракија. Најближи велики грчки град је Солун на 219 km.

Ксанти (округ)

Округ Ксанти (грч. Περιφερειακή ενότητα Ξάνθη) је округ у периферији Источна Македонија и Тракија и историјској покрајини Тракији, у североисточној Грчкој. Управно средиште округа је истоимени град Ксанти, а друго по значају је насеље Мики.

Округ Ксанти је успостављен 2011. године на месту некадашње префектуре, која је имала исти назив, обухват и границе.

Лозански мир 1923.

Лозански мир 1923. је мировни споразум између републике Турске са једне и коалиције Антанта са друге стране. Потписан је 24. јула 1923. у Лозани на конференцији која је одржана од 20. новембра 1922. до 24. јула 1923. године.

Њиме су поништене по Турску веома неповољне одредбе претходног мировног уговора у Севру (1920) који Велика народна скупштина Турске није прихватила.

Пошто су извршене територијалне исправке (Турској је враћена источна Тракија c Једреном и Анадолија са Измиром), а држава је добила садашње границе. Установљени режим међународног надзора над демилитаризованим Мореузима, промењен је касније Конвенцијом усвојеном у Монтреу (1936). Краљевина СХС није потписала Лозански уговор, већ је c Турском закључила посебан уговор o миру.

Окрузи Грчке

Република Грчка је 2011. године, по Каликратисовом плану, добила ново устројство државе, подељено на три нивоа. Држава је подељена на 7 децентрализованих управа, 13 периферија, подељених на округе, и 325 општина. Света гора, као потпуно аутономна монашка јединица у Грчкој, ужива посебне повластице, па је изузетак од изложеног.

Орестијада

Орестијада или Орестијас (грч. Ορεστιάδα Orestiada) градић је у Грчкој, у области Тракије. Орестијада припада округу Еврос у оквиру периферије Источна Македонија и Тракија.

Периферија Источна Македонија и Тракија

Периферија Источна Македонија и Тракија (грч. Περιφέρεια Ανατολικής Μακεδονίας και Θράκης / Peripheria Anatolikis Makedonias ke Thrakis) је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена је на североистоку земље и обухвата источне делове Егејске Македоније и западне делове Тракије. Управно седиште периферије је град Комотини, а највећи град је Кавала.

Родопи (округ)

Префектура Родопи (грч. Περιφερειακή ενότητα Ροδόπη) је округ у периферији Источна Македонија и Тракија и историјској покрајини Тракији, у североисточној Грчкој. Управно средиште округа је град Комотини, а други по значају је град Сапес.

Округ Родопи је успостављен 2011. године на месту некадашње префектуре, која је имала исти назив, обухват и границе.

Самотрака

Самотрака или Самотраки (грч. Σαμoθράκη „тракијски Самос“, турски. „Семадирек“) је брдовито и водом богато грчко острво у сјеверном Егејском мору. Острво је смјештено сјевероисточно од острва Лимнос, а удаљено је око 40 km од тракијске обале. Самотрака географски припада региону Тракија, али политички је под управом (префектуре) Еврос, која је у саставу управне области (периферије) Источное Македоније и Тракије. Самотрака је дуга 17 и широка око 10 километара са површином од 178 km². По попису из 2003. на острву живи око 2.000 сталних становника.

Главно насеље на острву је такође Самотрака (локално Хора), која, иако припада префектури Еврос, представља самоуправну јединицу. Мања насеља на острву су: Камаритиса (Kamariotissa) са главном острвском луком, Ксиропотамос (Xiropótamos), Лутра (Loutra) (знана и као Терма (Therma)), Профитис Илијас (Profitis Ilias), Лакома (Lakoma), Кариотес (Kariótes), Алонија (Alónia) и Ано Мерија (Ano Meriá).

Главне гране индустрије на острву су туризам и рибарство.

По Хомеру, са Фенгарије (грч. φεγαρι - Мјесец) (1.611 m), највишег врха Самотраке, бог мора Посејдон је посматрао битку за Троју. Са тог врха се поглед пружа све до Мале Азије.

Туристи и планинари се на врх пењу у организованим дневним излетима. Успон почиње у Терми, на нивоу мора, а завршава се на висини од 1.611 m.

Тасос

Тасос (грч. Θάσος [Thásos]) је грчко острво које се налази у сјеверним Егејима, тј. сјевероисточном дијелу Грчке. Острво чини истоимени округ састављен од једне општине у оквиру периферије Источна Македонија и Тракија. Главно место на острву и управо средиште округа Тасос је градић Лименас (Тасос).

Тракија (провинција)

Тракија (лат. Thracia) је била римска провинција која се налазила на подручју данашње Бугарске, европског дела Турске и дела Грчке источно од Кавале. Главни град провинције је био Филипополис, данашњи Пловдив.

Основана је 46. године, наредбом цара Клаудија. Реформама Диоклецијана с краја 3. века територија Тракије је подељена на четири мање покрајине.

Тракија (тема)

Тема Тракија (грчки: θέμα Θρᾴκης или θέμα Θρᾳκῷον) је била византијска провинција (тема) у југоисточном Балкану која је обухватала делове истоимене историјске области. Постојала је у периоду од 680. године до 14. века.

ФК Ботев Пловдив

ФК Ботев Пловдив (буг. ПФК Ботев Пловдив) је бугарски фудбалски клуб из Пловдива, који се тренутно такмичи у Прва лиги Бугарске.

Ботев је најстарији фудбалски клуб у Бугарској. До сада је 2 пута освајао првенство Бугарске, 3 пута куп Бугарске, и једном Балкански куп.

Клуб је добио име по познатом бугарском јунаку Христу Ботеву.

Мото-клуба је : „Лепота, вера, борба“ ("Красота, вяра, борба").

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.