Тора

Тора (хебр. תּוֹרָה — „наук“, “учење“) или Закон, позната и као Петокњижје (грч. Πεντάτευχος), обухвата пет књига Мојсијевих, које представљају темељ јудаистичког правног и етичког учења.[1][2] Термин у целовитости се односи на основне јеврејске законске и етичке религиозне текстове. Када се не користи одређени члан обично се односи на „Сефер Тору” (ספר תורה, „књига Тора”) или Тора свитак, писан на пергаменту на формалан, традиционалан начин, а писао га је посебно оспособљен писар. У прве четири књиге Библије ова реч се редовно користи да би се указало на неку посебну поуку или наук. У Законима поновљеним то постаје лична именица која означава само Петокњижје (првих пет књига Библије). Таква употреба као у Законима поновљеним, започета у очекивању довршаваша Петокњижја, остала је доминантна у даљем развоју јеврејске Библије, а повремено је појачавана и изразима као што су свитак Торе или Господња Тора или Мојсијева Тора. У песничким контекстима и у Причама Соломуновим конотације нису јасне. Проширујући дефиницију у другом правцу, Мишна и Талмуд говоре о усменој Тори која прати писану Тору, где здружено изучавање и једне и друге представља онај крајњи мистички животни подухват. У академским круговима Тора се користи да означи доктрину, хипотезу или дисциплину.[3]

Тора је најсветија од свих светих књига и списа у жидовству. То је први од три дела Танаха (хебрејске Библије), основа је верских докумената жидовства и подељена је у пет књига, чија су имена Књига Постанка, Књига Изласка, Левитски законик, Књига Бројева, и Поновљени закон, према ниховим темама (њихова хебрејска имена, Берешит, תיבשאר, Шемот מותש, Ваyикра ארקיו, Бамидбар ר ב דמב и Деварим םירבד су изведени од њихових почетних стихова). Тора садржи низ књижевних врста, укључујући алегорије, историјске приповести, поезију, родословља, и излагања различитих закона. Према рабинској традицији, Тора садржи 613 мицви (מצוות, „заповеди”), које су подељене у 365 негативних и 248 позитивних наредби. У рабинској књижевности, реч „Тора” означава и писани текст, „Тора Шебихтав” (תורה שבכתב, записана Тора), као и усмено предају, Тора Шебе'ал Пех (תורה שבעל פה, усмена Тора). Усмени део који се састоји од традиционалних тумачења и проширења, а који се преносио са колена на колено сада утеловљен у Талмуду и Мидрашу.[4]

Жидовска верска традиција приписује ауторство Торе Мојсију кроз процес божанског надахнућа.[5] Овај вид ауторства прво је експлицитно изражен у Талмуду и датира од 3. до 6. века, а темељи се на текстуалној анализи одломака Торе и каснијих књига хебрејске Библије. Према датирању текста ортодоксних рабина откриће Торе Мојсију се догодило 1280. п. н. е. на брду Синају. Део савремених библијских научника датира завршетак Торе, као и пророке и историјске књиге, од 539. до 334. п. н. е..[6][7] Научна је расправа већим делом 20. века била формулисана као документарна хипотеза, према којој је Тора синтеза докумената из малог броја иначе независних извора. Изван својег средишњег значења у жидовству, Тора је прихваћена у хришћанству као део Библије, која садржи првих пет књига Старог завета. Различите деноминације Жидова и хришћана имају велику разлику у ставовима с обзиром на тачност Писма. Тора је у одређеној мери прихваћена код Самаријанаца и других као аутентична објава Бога Израелу. Ислам на Тору (Теврат) и Еванђеља (Инџил) гледа као на аутентичну објаву од Бога, оштећену оним што су људи додавали и мењали.

Köln-Tora-und-Innenansicht-Synagoge-Glockengasse-040
Сефер Тора која се налази у синагоги Глокенгасе у Келну
Coffre et rouleau de Torah ayant appartenu à Abraham de Camondo chef de la communauté juive de Constantinople 1860 - Musée d'Art et d'Histoire du Judaïsme
Сребрна кутија Торе, Отоманско царство Музеј јеврејске уметности и историје.

Значење и имена

Реч „Тора” на хебрејском је изведена из корена ירה који у хифил коњугацији значи „учити” (усп. Лев. 10,11). Значење речи је, дакле „наук”, „доктрина”, или „упут”, иначе опште прихваћени „закон” оставља криви утисак. Други контексти превода укључују речи: обичај, теорија, смернице, или систем. Израз „Тора” се, дакле, користи и у смислу жидовског писаног и усменог закона, и обухвата цели спектар ауторитативних жидовских верских учења кроз историју, укључујући Мишна, Талмуд, Мидраш и остале, а криво тумачење „Торе” као „Закона” може бити препрека за разумевање идеала који је сажет у појму Талмуд Тора (תלמוד תורה, „учење Торе”).

Унутар хебрејске Торе

Најранији назив за први део Библије чини се да је био „Мојсијева Тора”. Овај наслов, међутим, не налази се у самој Тори, ни у књижевним делима пророка пре изгнанства. Он се појављује у Јошуи (8,31-32; 23,6) и у књигама о краљевима (1 Кр 2,3; 2 Кр 14,6, 23,25), али не може се рећи да се то односи на цели корпус. Насупрот томе, вероватно је да је његова употреба у делима после изгнанства (Мал 3,22; Дан. 9,11. 13; Езра 3,2, 7,6; Нех. 8,1) имала намену да буде свеобухватна. Остали наслови били су „Књига Мојсијева” (Езр 6,18; Нех 13,1; II Љет 35,12; 25,4; усп. Краљева II 14:6) и "Књига Тора" (Нех. 8:3).

Израз „Пентатеух” (Πεντάτευχος, дословно „пет свитака”) грчки је израз који се односи на „Мојсијево Петокњижје”. Прва позната употреба овог појма датира из 150. - 175. године, и тај израз, међу осталима, користе Ориген, Атанасије и Тертулијан. Хебрејски израз „Сефер Тора” (ספר תורה - „књига Тора”) односи се на Петокњижје писано на пергаменту.

Ауторство

Традиционална приписивање ауторства

Према Католичкој енциклопедији приписивање Торе Мојсију потиче из Библије пошто се Тора у неким књигама Старог завета назива Књигом Мојсијевом, Законом Мојсијевим, итд. Идеја да је Мојсије аутор Торе налази се и у Новом завету. Јосип Флавије, римски историчар, такође је сматрао да је Мојсије написао Тору. У Талмуду је исто тако изражена та идеја. То се веројатно темељи на неколико стихова у Тори где се описује Мојсијево писање „Торе” (упутстава од Бога). У Талмуду је тачно објашњено како је Тора пренесена Мојсију. Према Вавилонском Талмуду Тора је дата у низу малих свитака, и подразумева се да је писана поступно и састављена из разних докумената тоеком времена. Друго је мишљење да је Мојсије целу Тору добио у једном тренутку.

Према Мајмониду, рабину и филозофу из 12. века, Мојсије је аутор Торе, примио ју је од Бога божанским надахнућем или диктатом 1313. п. н. е.

Каснији рабини и хришћански научници приметили су неке проблеме код Мојсијева ауторства, посебно чињеницу да Поновљени закон описује Мојсијеву смрт. Стога су касније верзије традиције сматрале да су неке делове Торе додали други - Мојсијева смрт посебно је приписана Јошуи. Талмуд сматра да је Мојсије писао Поновљени закон у очекивању смрти. Друга традиција каже да је Јошуа додао те речи након Мојсијеве смрти и да се посљедњи стихови Поновљеног закона читају као епитаф Мојсију.

Мојсијево ауторство су били прихватили Жидови и хришћани, без много дискусије све до 17. века када је порастао број световних училишта и припадајућа спремност да се преиспита Библија у потпуности.

Документарна хипотеза

Већина модерних научника вјерује да је Тора производ многих руку, протежући се током многих векова, до коначне форме око 6. и 5. века п. н. е. Према најутицајнијој верзији тзв. документарне хипотезе, коју је формулирао Јулијус Велхаузен (1844 - 1918), Петокњижје се састоји од четири засебна и препознатљива текста, која оквирно датирају од Соломоновог раздобља до изгнанства. После прогонства писмознанци су сакупили разне текстове у један документ (Петокњижје).

Структура

Према класичном жидовском ставу приче у Тори нису увек хронолошки поређане. Понекад су поређане по правилу: „Не постоји 'раније' и 'касније' у Тори” (אין מוקדם ומאור בתורה Ein mukdam u'meuchar baTorah). Овај став су прихватили ортодоксни Жидови. Неортодоксни сматрају те исте текстове знаком да је Тора састављена из ранијих текстова (документарна хипотеза.)

Види још

Референце

  1. ^ Torah at the Jewish Virtual Library
  2. ^ Birnbaum 1979, стр. 630.
  3. ^ Neusner, Jacob (2004). The Emergence of Judaism. Louisville: Westminster John Knox Press. p. 57. "The Hebrew word torah mean 'teaching'. We recall ... the most familiar meaning of the word: 'Torah = the five books of Moses", the Pentateuch .... The Torah may also refer to the entirety of the Hebrew Scriptures .... The Torah furthermore covers instruction in two media, writing and memory .... [The oral part] is contained, in part, in the Mishnah, Talmud, and midrash compilations. But there is more: what the world calls 'Judaism' the faithful know as 'the Torah'.
  4. ^ Birnbaum (1979), p. 630
  5. ^ Vol. 11 Trumah Section 61
  6. ^ page 1, Blenkinsopp, Joseph (1992). The Pentateuch: An introduction to the first five books of the Bible. Anchor Bible Reference Library. New York: Doubleday. ISBN 978-0-385-41207-0.
  7. ^ Finkelstein, I., Silberman, NA., The Bible Unearthed: Archaeology's New Vision of Ancient Israel and the Origin of Its Sacred Texts, p.68

Литература

Спољашње везе

Јудаизам

Јудаизам (од латинског Iudaismus, изведено из грчког Ἰουδαϊσμός [Ioudaïsmós], оригинално од хебрејског יהודה [Yehudah] = „Јудеја“; у хебрејском יהדות [Yahadut], препознатљиве карактеристике јудејског народа) је античка монотеистичка аврамска религија, са Тором као својим фундаменталним текстом (која је део већег текста познатог као Танах или Хибру Библија), и суплементарном оралном традицијом представљеном у виду каснијих текстова, као што су Мидраш и Талмуд. Јудаизам обухвата религију, филозофију, културу и начин живота јеврејског народа. Религиозни Јевреји сматрају да је јудаизам израз заветног односа који је Бог успоставио са децом Израела. Са од 14,5 до 17,4 милиона припадника широм света, Јудаизам је десета по величини религија у свету.

Јудаизам обухвата широку колекцију текстова, пракси, теолошких позиција, и облика организације. У оквиру Јудаизма постоји мноштво праваца, већина којих је проистекла из Талмудског јудаизма, који сматра да је Бог открио своје законе и заповести Мојсију на планини Синају у облику писане и оралне Торе. Историјски, ову тврдњу су оспоравале разне групе као што су Садукеји и представници хеленистичког јудаизма током периода другог храма; Караити и Шобети током раног и касног средњевековног периода; као и сегменти модерних неортодоксних деноминација. Модерне гране јудаизма, као што је хуманистички јудаизам могу да буду нетеистичке. У данашње време су највећи јеврејски религиозни покрети: ортодоксни јудаизам (харедни јудаизам и модерни ортодоксни јудаизам), конзервативни јудаизам и реформистички јудаизам. Главни извори разлика између ових група су њихови приступи јеврејском закону, ауторитету рабинске традиције, и значају државе Израела. Ортодоксни јудаизам тврди да су Тора и јеврејски закон божанског порекла, вечни и непроменљиви, и да их треба строго следити. Конзервативни и реформистички јудаизам су либералнији. Позиција конзнервативног јудаизма је да генерално промовише „традиционалније“ интерпретације захтева јудаизма него реформистички јудаизам. Типична реформистичка позиција је да се јеврејски закон треба сматрати општим сетом смерница, пре него сетом ограничења и обавезе чије поштовање је обавезно за све Јевреје. Историјски, специјални судови су спроводили јеврејски закон. У данашње време, ти судови још увек постоје, мада је практиковање јудаизма углавном добровољно. Ауторитет у погледу теолошких и правних питања не припада једној особи или организацији, него су то свети текстови и рабини и учењаци који их интерпретирају.Историја јудаизма обухвата више од 3.000 година. Јудаизам вуче своје корене као структурирана религија са Средњег истока из бронзаног доба. Јудаизам се сматра једном од најстаријих монотеистичких религија. Хебреји и Израелити су називани „Јеврејима“ већ у каснијим књигама Танаха, као што је књига о Јестири, при чему је термин Јевреји заменио назив „деца Израела“. Јудаистички текстови, традиције и вредности су снажно утицали на касније аврамске религије, укључујући хришћанство, ислам и бахаи веру. Многи аспекти јудаизма су исто тако директно или индиректно утицали на световну западну етику и грађанско право.Јевреји су етнорелигиозна група која обухвата оне који су рођени као Јевреји и оне који су преобраћени у јеврејску веру. Године 2015, јеврејска популација у свету је процењена на око 14,3 милиона, или око 0,2% укупне светске популације. Око 43% свих Јевреја борави у Израелу и око 43% живи у Сједињеним Државама и Канади, док најваћи део остатка популације живи у Европи. Остале мањинске групе су расуте широм Јужне Амероке, Азије, Африке, и Аустралије.

Америчка лепота

Америчка лепота је филмска драма из 1999. коју је режирао дебитант Сем Мендиз. Главне улоге играју Кевин Спејси и Анет Бенинг. Добитник је Оскара за најбољи филм 1999.

Кастел ди Тора

Кастел ди Тора (итал. Castel di Tora) је насеље у Италији у округу Ријети, региону Лацио.

Према процени из 2011. у насељу је живело 254 становника. Насеље се налази на надморској висини од 549 м.

Коле ди Тора

Коле ди Тора (итал. Colle di Tora) је насеље у Италији у округу Ријети, региону Лацио.

Према процени из 2011. у насељу је живело 367 становника. Насеље се налази на надморској висини од 561 м.

Месија

Месија (хебр. מָשִׁיחַ [māšîaḥ‎ — машиах] — „помазаник“) је средишњи есхатолошки појам јудаизма, прихваћен и у хришћанству и исламу. Месијом се назива искупитељ којег, у једном или другом виду, очекују све ове религије. У ширем значењу, месија означава сваку ослободитељску или спаситељску личност и придев месијански се користи за сва учења која очекују неког да поправи стање човечанства и света.Месијанска нада и ишчекивање још увек су један од темељних мотива јеврејске религије, иако је реформистички јудаизам одбацио идеју о личном месији заменивши је појмом „месијанског доба“ које одликује универзална правда и мир.

Мејли

У нордијској митологији, Мејли (старонор. "шармантан") је Бог, син Одина и брат Бога Тора. Осим сродства са Одином и Тором, не постоје више информација о овом божанству.

Облик воде

Облик воде (енгл. The Shape of Water) је амерички фантастични драма филм из 2017. године редитеља Гиљерма дел Тора. Сценарио потписују Гиљермо дел Торо и Ванеса Тејлор, док су продуценти филма Џеј Мајлс Дејл и Гиљермо дел Торо. Музику је компоновао Александар Деспла.

Глумачку екипу чине Сали Хокинс, Мајкл Шенон, Ричард Џенкинс, Даг Џоунс, Мајкл Сталбарг и Октејвија Спенсер. Светска премијера филма је била одржана 1. децембра у САД.

Буџет филма је износио 19 500 000 долара, а зарада од филма је 195 200 000 долара.

Филм је добио седам номинација за Златни глобус и победио у две — награду за најбољег редитеља (Гиљермо дел Торо) и најбољу оригиналну музику (Александар Деспла).

Такође је добио дванаест номинација за БАФТА награду укључујући награде за најбољи филм, најбољу режију (Гиљермо дел Торо), најбољу глумицу у главној улози (Сали Хокинс) и најбољи оригинални сценарио (Гиљермо дел Торо), те је победио за награду најбољу режију (Гиљермо дел Торо), најбољу филмску музику (Александар Деспла) и најбољу сценографију.

23. јануара 2018. године филм је добио номинације за тринаест награда Оскар укључујући награде за најбољи филм, најбољу режију (Гиљермо дел Торо), најбољу глумицу у главној улози (Сали Хокинс), најбољег глумца у споредној улози (Ричард Џенкинс), најбољу глумицу у споредној улози (Октејвија Спенсер) и најбољи оригинални сценарио (Гиљермо дел Торо и Ванеса Тејлор).

На 90. додели Оскара 2018. године филм Облик воде је добио четири Оскара, за најбољи филм, најбољу режију (Гиљермо дел Торо), најбољу оригиналну музику (Александар Деспла) и најбољу сценографију.

Паскал (јединица)

Паскал (франц. pascal; симбол: Pa) је СИ јединица за притисак. Еквивалентан је једном њутну по квадратном метру. Јединица је названа по Блезу Паскалу, познатом француском математичару, физичару и филозофу.

1 Pa

= 1 N/m2 = 1 (kg·m/s2)/m² = 1 kg/m·s2

= 0,01 милибар

= 0,00001 барИста јединица се користи за Јунгов модул еластичности и силу затезања

Стандардни атмосферски притисак је

101.325 Pa = 101,325 kPa = 1.013,25 hPa = 1.013,25 mbar = 760 тораодносно поредећи друге јединице

1 bar = 100 kPa = 6,894 PSI = 0,133 mmHg = 0,009806650 mmVs = 101,325 atmМетеоролози широм света су дуго времена мерили ваздушни притисак милибарима. После увођења СИ јединица, многи су желели да очувају уобичајене бројке за притисак. Стога, метеоролози данас користе хектопаскале за ваздужни притисак, који су еквивалентни милибарима, док се слични притисци дају у килопаскалима у практично свим другим пољима, где се префикс хекто ретко икада и користи.

1 хектопаскал (hPa)

= 100 Pa = 1 mbar

1 килопаскал (kPa)

= 1,000 Pa = 10 hPaУ бившем совјетском метар-тона-секунда систему јединица, јединица за притисак је пиезе, што је еквивалентно једном килопаскалу.

Пасха

Пасха (хебр. פֶּסַח [Pesah — Песах]) је јеврејски празник којим се обележава излазак Јевреја из египатског ропства под Мојсијевим вођством описаном у Тори, односно у Старом завету.Пасха је помичан празник који увек пада у пролеће,14. дана месеца нисана (март/април), по јеврејском календару.

Педесети дан после Пасхе, слави се празник Шавуот.

Светски куп у биатлону 2012/13.

Светски куп у биатлону 2012/13. је низ од 9 међународних такмичења у биатлону и Светско првенство у биатлону 2013, која се одржавају крајем 2012. и почетком 2013. године и бодују се за Светски куп. Такмичење је почело 24. новембра 2012. тркама у Естерсунду Шведској, а завршава се 17. марта у Ханти-Мансијску у Русији, док се Светско првенство одржава од 7. до 17. фебруара 2013. у Новом Месту у Чешкој.

Носиоци трофеја у генералном пласману Светског купа у биатлону 2011/12. су Француз Мартен Фуркад у мушкој, а Немица Магдалена Нојнер у женској конкуренцији.

Талмуд

Талмуд (хебр. תלמוד‎) представља огроман корпус јеврејских текстова првенствено теолошке садржине, али садржи и текстове из других области живота - бајке, легенде, право, философију, одредбе о одржавању хигијене, о одржавању домаћинства и располагању имовином, међуљудским и социјалним односима. У њега су инкорпорисане збирке расправа које су водили рабини о јеврејском праву, етици, обичајима и историји. Талмуд се састоји из два дела: Мишнах, који представља први писани преглед јеврејском усменог права: и Гемара, која представља расправу о Мишнах и о сродним Танатичким списима који често обрађују разнородне теме и широко тумаче Танакх. Изрази Талмуд и Гемара се често користе наизменично. Гемара је основа за све кодификације рабинског права и често се цитира у рабинској литератури. Цео Талмуд се често традиционално назива Шас (хебрејска абверација израза „шишах седарим“ што се односи на „шест заповести“ Мишнаха).

Према јеврејском учењу, подсредством Мојсија, јеврејском народу дат је двоструки закон: писани и усмени. Писани закон састављен је у пет књига од Мојсија, које сачињавају главни део Старог завета. Свих пет књига Јевреји називају: Тора.

Усмени закон Мојсије није написао, него га је усмено предао Јошуи (у Даничићевом преводу Старог завета помиње се под именом Исус Навин), а овај најстаријим Јеврејима, па је на тај начин од генерације до генерације предаван, кроз столећа допуњен и прилагођен новим обичајима. Овај усмени закон, огроман по своме обиму, касније је написан. На овом трудном и великом послу радило је око 2.500 рабина пуних петстотина година, од 100. година пре Христа, до 400. година после Христовог рођења. Тај написани усмени закон зове се: Талмуд.

Талмуд је света књига за Јевреје. Он садржава не само религиозну науку Јевреја, него и грађанске законе: приватно право, породично право и казнено право.

Талмуд на српски је превео Еуген Вербер, „Отокар Кершовани“, Ријека, 1982,

Танах

Танах (хебр. תַּנַ"ךְ) или хебрејска Библија, је хебрејска збирска светих списа коју хришћани називају Старим заветом.

Назив је настао од почетних слова њеног садржаја: име прве групе на почиње словом Т, друге словом Н, а треће словом К. У хебрејском језику се за скраћенице додаје слово „а“ између сугласника и тако добијамо реч ТаНаХ (слово „к“ на крају речи постаје „х“).

Тор (митологија)

Тор је један од главних нордијских богова. Тор је бог грома, буре, бог виталних сила, бог земљорадње. Као бог који је контролисао кишу био је одговоран за приносе. Такође је био заштитник огњишта и брака. Тор је син Одина.

Он је сматран за ближег људима од Одина - такође је прек, али мање тајанствен. Углавном се представља са дугом, риђом брадом и чекићем у руци. Дрво посвећено Тору је био храст. Није био лукав као Один и дешавало му се да упадне у замку, али би на крају увек побеђивао.

Од његовог имена потиче име четвртка у данском, шведском и енглеском језику (Torsdag, Thursday = 'дан Тора'), исто тако немачка реч за четвртак Donnerstag долази из старогерманског назива за тог бога Donar.

Тора (Асколи Пичено)

Тора (итал. Torra) насеље је у Италији у округу Асколи Пичено, региону Марке.

Према процени из 2011. у насељу је живело 48 становника. Насеље се налази на надморској висини од 433 м.

Тора (Казерта)

Тора је насеље у Италији у округу Казерта, региону Кампанија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 493 становника. Насеље се налази на надморској висини од 312 м.

Тора (Тренто)

Тора је насеље у Италији у округу Тренто, региону Трентино-Јужни Тирол.

Према процени из 2011. у насељу је живело 59 становника. Насеље се налази на надморској висини од 548 м.

Тора Бергер

Тора Бергер норв. Tora Berger Ringerike 18. март 1981 је норвешка биатлонка, олимпијска победница на Зимским олимпијским играма 2010. у Ванкуверу и вишетрука победница у Светског купа.

Одрасла се у планинској општини Лесја у Уплан кантону, а живи у Мера̊керу, у округу Нур-Тренделагу. Њен клуб је Домба̊с, Уплан.

Бергерова се почека бавити скијашким трчањем, да би се касније определила за биатлон. У сезони 1999/00 постаје репрезентативка Норвешке и на Европском првенству за јуниоре освојила је прву медаљу, затим прву медаљу на Светском јуниорском првенству. Следеће сезоне, постиже незнатно слабије резултате, и такмичи се у Европском купу. Тора Бергер је дебитовала у Светском купу у сезони 2002/03, али ни брзином ни пуцањем не постиже високе пласмане. Напорним радом у сезони 2004/05 постиже одређене резултате. У првих двадесет такмичења у Светском куп успела је два пута да се домогне победничког постоља, оба пута у Торину и 17 местом у укупном пласману у Светском купу.

Године 2006. Тора Бергер је освојила прву медаљу на Светском првенству, а до 2009 још четири.

Учествовала је два пута на Зимским олимпијским играма. У Торину 2006. без запаженијих резултата а Ванкуверу 2010. 18. фебруара, она је постала прва жена која је у биатлону освојила олимпијску златну медаљу, а то је била 10 златна медаља у биатлону за Норвешку и 100. златна медаља на Зимским олимпијским играма. Ова историјска медаља је омогућила да Норвешка постане прва земља која је освојила 100 златних медаља на Зимским олимпијским играма.

Тора Бергер је сестра четвпроструког светског првака у скијашком трчању и биатлону Ларса Бергера, који је у Ванкуверу освојио сребро.

Торсхавн

Торсхавн (фар: Tórshavn, дан. Thorshavn, швед. Torshamn) је главни град Фарских Острва. Град је налази у јужном делу острва Streymoy и има 12.410 становника, што га чини и највећим градом на острвима. Име у преводу значи лука Тора, које је по Норсијском митологијом бог грома.

Фарски парламент, Løgting се налази у старом историјском Тинганес полуострву у Торсхавену. Северозападно лежи планина од 347 m, на југозападу планина од 350 m.

Чентомани-Тора (Потенца)

Чентомани-Тора (итал. Centomani-Tora) је насеље у Италији у округу Потенца, региону Базиликата.

Према процени из 2011. у насељу је живело 47 становника. Насеље се налази на надморској висини од 714 м.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.