Топола (Србија)

Топола је градско насеље у Србији у општини Топола у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 4973 становника.

Топола
Topola and Oplenac
Топола и брдо Опленац
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округШумадијски
ОпштинаТопола
Становништво
 — 2011.Пад 4973
Географске карактеристике
Координате44°15′09″ СГШ; 20°40′34″ ИГД / 44.2525° СГШ; 20.676166° ИГДКоординате: 44°15′09″ СГШ; 20°40′34″ ИГД / 44.2525° СГШ; 20.676166° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина221 м
Топола на мапи Србије
Топола
Топола
Топола на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број34310
Позивни број034
Регистарска ознакаТО

Географија

Простире се у подножју брда Опленац на 80 km од Београда, 42 km од Крагујевца, 40 km од Горњег Милановца и 12 km од Аранђеловца. Окружена је долином Каменице, долином Јасенице, Опленцем и његовом листопадно - четинарском шумом. У граду са надморском висином центра од око 250 m влада умерено-континентална клима са просечном температуром од 11 °C.

Етимологија

Топола се по први пут помиње као насеље за време аустријске окупације северне Србије (1717—1739). У попису пограничних нахија Србије после пожаревачког мира (1717. год.) налазила се у крагујевачком дистрикту под именом Допала. Топола се звала првобитно село Каменица због истоимене речице. На самом друму ка Београду, код места званог Кречане, било је једно дрво тополе, и ту су се кириџије заустављале, одмарале и договарале за састанке „код тополе“. Тако је старо име села Каменице замењено новим Топола.

Историја краја

Овај простор се нагло насељава Србима који после Косовске битке узмичу под налетом Турака. Успомена на стара насеља се очитава у многим селима око Тополе у виду старих и напуштених гробаља. Пролазили су овим подручјем ратни вихори, смењивале и поново враћале разне управе разних царевина, расељавало и досељавало становништво захваћено и двема великим сеобама од којих је она из 1690. била највећих размера. Због разних видова константног отпора народ са овог простора туђинским властима је овај део Србије увек био несигурно подручје. Шумски комплекс ове средине је био непокориво царство слободе. На овом простору, непосредно поред Тополе у селу Марковац (код Младеновца) заселак Црквине је умро први српски деспот Стефан Лазаревић (1427. године). Доказ о овоме постоји на великом каменом обележју у порти цркве у Црквинама. Обележје је израђено од венчачког мермера и натпис из 1427. године је још увек читљив. До забуне у историјским списима да је деспот умро у Стојнику (општина Аранђеловац) долази због тога што је цео тај крај некада припадао Стојнику. Такође до забуне у неким историјским списима долази и због постојања још једног Стојника подно Космаја према Београду. На југу од Тополе је 20. јуна 1459. године пао као последње упориште деспотовине, утврђен град Рудник. У Тополи, као успомена на то време, један заселак носи назив Деспотовица. Са западне стране на свега сат хода на падинама планине Венчац где су му били двори, отцепио се 1510. године властелин Павле Бакић у пратњи својих копљаника, поставши ускоро последњи српски деспот у Угарској (1525-1537).

Постанак

Топола се звала првобитно село Каменица због истоимене речице. Данашњу варошицу основао је Карађорђе Петровић око 1781. године на десној обали речице Каменице. Ово Карађорђево насеље је уништено у Првом српском устанку, када је Кучук-Алија пустошећи Шумадију 1804. године у налету на Тополу запалио Карађорђеву кућу. Друга фаза насељавања и тероторијалног развоја Тополе, почела је изградњом утврђеног града 1805. године. Вожд је на месту своје уништене куће саградио нову, на два спрата, а поред ње и друге зграде. Све је то оградио палисадама са пушкарницама. На тај начин је Топола постала утврђено стратегијско насеље. Са успешним развојем српског устанка Топола као Карађорђева престоница добија и већи политички значај. Карађорђе је почев од 1808. па до 1813. године преуредио и још јаче утврдио свој град изградивши високе, широке и јаке спољне зидове, куле стражаре, конаке, школу, цркву и друге зграде. Топола је постала центар државног живота, зборно место народа из ослобођених и неослобођених крајева. У њој се примају страни посланици за преговоре и договоре. Упоредо са варошицом развијало се и село Топола. Иако је нахија била са центром у Крагујевцу, Топола је по значају била испред као престоница устаничке Србије где је насељен вожд.[1]

Развој

Тек што је завршен Карађорђев град пропашћу Првог српског устанка и Топола је тешко пострадала. Турци су порушили град и грађевине а од њих су остали само зидови рушевине. Полет у развоју Тополе осетио се доласком на власт Карађорђевог сина Александра. Обновио је очеву задужбину што је изазвало јаче насељавање па се развила чаршија са обе стране друма Београд-Крагујевац са лепим зградама и дућанима. Повратак Обреновића на власт 1858. године се осетио и у Тополи и њеном даљем развоју. Намесништво које је управљало у име малолетног Милана Обреновића, а после погибије кнеза Михаила 1868. године је Карађорђев град као државно власништво понудило на јавну лицитацију. Народ из околних села и Тополе је успео да сакупи новац и откупио је Карађорђеву цркву за своју црквену општину. Карађорђев град је и даље пропадао запуштен и препуштен сам себи, и времену. Остаци Карађорђевог града у Тополи су те 1877. године постали уточиште побуњеном другом лепеничком батаљону. Тополска буна је унела доста панике у редове обреновићеваца, тим пре што се ширила и вест о доласку Петра Карађорђевића на престо. То је натерало кнеза Милана Обреновића да на министарској седници 27. новембра 1877. донесе указ о увођењу ванредног стања у лепенички и јасенички срез. Донета је одлука да се у Тополу упути војска под коју су чиниле једна чета пешадије из Београда и три чете пешадије из Смедерева, ескадрон коњаника и топовска батерија. Војска под командом пуковника Јовановића је брзо угушила побуну и већ 29. новембра, у поподневним сатима заузела Тополу. По наређењу пуковника и уз благослов кнеза Милана Обреновића војска је кренула да руши остатке Карађорђевог града. Доласком на власт краља Петра I (1903.) Топола се почиње развијати и добијати све већи значај а већ наредне године варошица се одваја од села и постаје самостална општина и трговачко-занатско насеље.

Знаменитости

Обнављајући Тополу, Карађорђе је нарочиту пажњу посветио зидању цркве Пресвете Богородице. Као оснивач династије, он је подигао себи задужбину и у њој своју породичну гробницу. Градња цркве је почела 1811. године и зидана је на свод, са једним кубетом и звонаром у југоисточној кули од тврђаве, у којој су била три звона изливена у београдској тополивници. То су прва звона која су се огласила у слободној Србији. Црква је била покривена ћерамидом, а кубе клисом. Гробница је постављена у цркви уз иконостас. Завршни радови и патосирање пода каменом из Студенице, ентеријер и живописи урађени су до јула 1813. У јесен исте године Србија је окупирана а Турци су цркву запалили. Тада је изгорео и иконостас који је изградио Зограф Јеремија Михајловић а фреске у цркви, дело устаничког војводе Петра Николајевића Молера су нагрђене (свецима су боли очи, и одсецали носеве и уши). Краљ Петар I Карађорђевић је на Опленцу подигао задужбину цркву Светог Ђорђа у којој су гробови умрлих чланова династије карађорђевић а градња је трајала од 1910. до 1930. године а око ње су изграђени у парковском простору Петрова кућа, као стан за свештеника, Краљева и Краљичина вила и Задужбински дом, садашњи хотел. Данас Тополу карактерише и надалеко позната Опленачка берба, манифестација која се одржава сваке јесени као доказ традиције производње вина на овом подручју. Тако се Топола развила у својесвстан шумадијски туристичко-културни центар са добром саобраћајном повезаношћу и богатим природним мотивима.

Овде се налазе Културни центар Топола, Карађорђева црква у Тополи, ОШ „Карађорђе“ (Топола), Библиотека „Радоје Домановић“ Топола и Поклонички крст.

Демографија

Litije uTopoli 20130921 114400 0032
Литије у Тополи

У насељу Топола (варошица) живи 4348 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (37,4 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 1811 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 965
1953. 1.467
1961. 1.761
1971. 2.876
1981. 3.482
1991. 4.592 4.506
2002. 5.422 5.546
2011. 4.973
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
5.171 95,37 %
Црногорци
  
38 0,70 %
Југословени
  
29 0,53 %
Хрвати
  
9 0,16 %
Албанци
  
7 0,12 %
Македонци
  
6 0,11 %
Словенци
  
3 0,05 %
Роми
  
3 0,05 %
Руси
  
2 0,03 %
Чеси
  
1 0,01 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Муслимани
  
1 0,01 %
Бугари
  
1 0,01 %
непознато
  
134 2,47 %

Спорт

Галерија

Wiki Šumadija V Buildings in Topola 366
Wiki Šumadija V Buildings in Topola 367
Wiki Šumadija V Buildings in Topola 368
Wiki Šumadija V Karadjordjeva crkva (Topola) 333
Wiki Šumadija V Spomenik Voždu Karađorđu 303

Референце

  1. ^ Завод за заштиту споменика културе Крагујевац: „Студија заштите културног наслеђа општине Топола“ Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 15, 2014) (на језику: енглески), Крагујевац (2011), приступ 2. април 2013
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Јован Бијелић

Јован Бијелић (Ревеник, 30. јуни 1884. — Београд, 12. март 1964) је био српски сликар, један од најзначајнијих југословенских ликовних стваралаца између два светска рата. Бијелић је један од најзначајнијих српских представника колористичког експресионизма.

Александар Карађорђевић (кнез)

Александар Карађорђевић (Топола, 11. октобар 1806 — Темишвар, 3. мај 1885) је био владајући кнез Србије од 1842. до 1858. године и син вође Првог српског устанка Карађорђа.

После пропасти Првог српског устанка, Александар је са оцем напустио Србију и вратио се у њу 1839. поставши ађунтат кнеза Михаила Обреновића. На престо су га довели уставобранитељи после свргавања кнеза Михаила Обреновића. Његову владавину је обележио утицај уставобранитеља, по чему се цео период назива режим уставобранитеља. У овом периоду покренуте су озбиљне реформе у Србији и модернизација земље.

Библиотека „Радоје Домановић“ Топола

Библиотека Радоје Домановић основана је 1909. године у Тополи. Библиотека је подигнута залагањем учитеља Драже Ђорђевића.

Варошица

Варошица је српски назив за насеље градског вида које се налази на граници између града и села. Златно време битисања варошица је време од 1850. до 1914. године.

Појам варошице јавио се у Кнежевини Србији у 19. веку, да би се Законом о местима из 1866. године и увео у званичну употребу.

Даница Антић

Даница Антић (Београд, 20. октобар 1910 — Београд, 14. јануар 1989) била је српска сликарка колориста, која је сврстана између импресионизма и фовизма. Била је члан сликарске групе „Десеторо“.

КК Топола

КК Топола je српски кошаркашки клуб из Бачке Тополе.

Културни центар Топола

Културни центар Топола је установа у култури, основана од стране општине Топола, која је, током година, изградила препознатљив профил рада и постала центар културних и друштвених догађања у граду.Програмска оријентација Културног центра усмерена је ка афирмацији уметничких и културних вредности нашег народа, кроз сарадњу са локалним и националним уметничким организацијама и групама, продукцији сопствених програма и организацији едукативних активности у области културе. Сталан задатак ове установе је подстицање стваралаштва и пружање просторних, техничких и стручних услова удружењима, организацијама и појединцима који се баве културом и образовањем.

Културни центар годинама уназад посвећује велику пажњу књижевном, ликовном, музичком, филмском и драмском програму, намењеном како млађој публици, тако и одраслима, а фестивали и манифестације које организујемо су бројне и међу њима истичемо: Сабор изворног народног стваралаштва у Тополи, Опленачка берба, Сликарска колонија у Липовцу, Фестивал дуодраме, Тополско лето, Фестивал хорова и хорске музике, Петровдански дани, Ђурђевдански дани, итд.

Значајно је поменути да се наша организација бави и различитим видовима едукативних програма и креативних радионица: драмским и ликовним, етномузиколошким и етнокореолошким, а све са циљем неговања аматерског стваралаштва и стварања потпоре за едуковање младих.

Рад установе одвија се кроз више програмских целина:

филмски програм,

ликовни програм,

музички програм,

драмски програм за децу и одрасле,

књижевни програм.

Куп Југославије у фудбалу 1948.

Куп Југославије у фудбалу 1948. је друго куп такмичење од оснивања овог такмичења у организацији Фудбалског савеза Југославије.

У почетном елиминационом делу учествовало је 1.760 клубова, од којих се њих 72 квалификовало за завршни део. Ту је било 52 републичких представника, 10 клубова Друге лиге Југославије и 10 клубова Прве лиге Југославије. Ту је било:

- 23 клуба из СР Србије,

- 18 клубова из СР Хрватске,

- 18 клубова (по 9 клубова) из СР Босне и Херцеговине и СР Словеније,

- 8 клубова из СР Македоније,

- 4 клуба из СР Црне Горе

- 1 клуб из Јулијске крајине.

Миодраг Зечевић

Миодраг Зечевић (Липовац, 4. септембра 1930 — Београд, 2. фебруар 2015) је био друштвено-политички радник и председник СУБНОР-а Србије.

Музеј Бачке Тополе

Музеј општине Бачка Топола (мађ. Topolya Község Múzeuma) отворен је у септембру 2002. године, у каштелу породице Краи (мађ. családi Kray), сазиданом 1802. године. У музеју је изложена стална поставка која обухвата природњачку, археолошку, завичајну, књижевну и уметничку збирку. На њој је приказан живи свет са обала Криваје, археолошки материјал из каменог доба, сарматског, аварског и средњовековног периода. Такође се ту могу видети уметничка и књижевна дела везана за Бачку Тополу.

Никола Граовац

Никола Граовац (Вребац, 29. мај 1907 — Топола, 16. јануар 2000) је био српски сликар. Један је од највећих мајстора колористичког експресионизма у српском сликарству 20. века.

Петар Радичевић

Петар Радичевић - Пера (Топола, 9. јун 1931 — Београд, 2. мај 2013) био је српски стрипски аутор, сликар и илустратор. Најпознатији је по серијалу „Тајанствени витез“, смештеном у доба Немањића.

Добитник је Специјалног признања за допринос српском стрипу 2012. на Међународном салону стрипа у Београду.

Топола

Топола може бити:

Топола (дрво), врста дрветаили:

Топола (Србија), градско насеље и седиште општине Топола, Република Србија

Општина Топола,

Топола (село), насељено место у општини Топола, Република Србија

Топола (Јагодина), насељено место града Јагодине, Република Србија

Топола (Бања Лука), насеље сјеверно од Бање Луке

Топола (Панчево), насеље у Панчеву

Бачка Топола, град у Србији

Нова Топола, село у општини Градишка, Република Српска

Удружење ликовних уметника Србије

Удружење ликовних уметника Србије (УЛУС) настало је 1919. године и најбројније је уметничко удружење у Србији. Удружење ликовних уметника Србије броји око 2.000 чланова. Циљ Удружења је слободно и добровољно удруживање ликовних стваралаца са циљем унапређења уметничког стваралаштва и других заједничких циљева.

Средњовековне
Савремене

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.