Томпа

Томпа (мађ. Kelebia) је град у Мађарској, јужном делу државе. Село управо припада Кишкункалашком срезу Бач-Кишкунске жупаније, са седиштем у Кечкемету.

Код Томпе се налази истоимени гранични прелаз, који се налази насупрот српском граничном прелазу „Келебија“.

Томпа
мађ. Kelebia
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионРегија велике јужне равнице
ЖупанијаБач-Кишкун
Становништво
Становништво
 — 4.423
 — густина54,22 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46°12′18″ СГШ; 19°32′51″ ИГД / 46.20491° СГШ; 19.5474° ИГДКоординате: 46°12′18″ СГШ; 19°32′51″ ИГД / 46.20491° СГШ; 19.5474° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина81,57 km2
Томпа на мапи Мађарске
Томпа
Томпа
Томпа на мапи Мађарске
Поштански број6422
Позивни број77
Веб-сајт
www.tompa.hu

Природне одлике

Насеље Томпа налази у јужном делу Мађарске, близу државну границе са Србијом. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 180 километара јужно.

Историјски гледано, село припада крајње северном делу Бачке, који је остало у оквирима Мађарске (тзв. „Бајски троугао"). Подручје око насеља је равничарско (Панонска низија), приближне надморске висине око 130 м. Око насеља се пружа Телечка пешчара.

Становништво

Према подацима из 2013. године Томпа је имала 4.423 становника. Последњих година број становника опада.[1]

Претежно становништво у насељу су Мађари римокатоличке вероисповести.

Извори

  1. ^ Csongrád (Hungary): County, Towns and Villages - Population Statistics in Maps and Charts

Спољашње везе

Бач-Кишкун (жупанија)

Бач-Кишкунска жупанија, (мађ. Bács-Kiskun megye) је једна од жупанија региона великих равница и северне мађарске у Мађарској, налази се у јужном делу регије велике јужне равнице.

Бач-Кишкун жупанија је омеђена са рекама Дунав и Тиса, а своје границе дели са Србијом и мађарским жупанијама Пешта, Јас-Нађкун-Солнок, Чонград, Барања, Толна и Фејер. Површина жупаније је 8.445,15 km² што је чини највећом од свих мађарских жупанија. Седиште жупаније је град Кечкемет.

Берт Сотлар

Берт Сотлар (Кочевје, 4. фебруар 1921 — Љубљана, 10. јун 1992) је био југословенски филмски и позоришни глумац.

Битанге и принцезе

Битанге и принцезе је ситком редитеља Горана Куленовића рађена по узору на познату америчку серију "Пријатељи". Укупно је снимљено 5 сезона ове серије.

У Србији је 2016. приказивана на телевизији Хепи.

Весела свадба (Veselo gostivanje)

„Весела свадба” је југословенски и словеначки филм први пут приказан 11. маја 1984 године. Режирао га је Франце Штиглиц а сценарио је написао Бранко Шомен.

Горан Навојец

Горан Навојец (Бјеловар, 10. октобра 1970) хрватски је позоришни, телевизијски и филмски глумац. Уметнички је директор и оснивач позоришног фестивала БОК фест у Бјеловару. Његов млађи брат Бојан Навојец такође је глумац.

Градске четврти, месне заједнице и приградска насеља Суботице

Град Суботица 2019. године има 23 четврти, који се у локалном жаргону зову градска заједница. У употреби су и изрази кварт (Токио кварт са вишеспратним панелима), насеље (Кер или Керско насеље) и капија (на пример Бајска капија на Бајском путу). Познат је и назив телеп (нпр. Мучи телеп или Мајшански телеп, данас Мајшански пут). На крају 19. века Суботица је важила за један од већих градова Аустроугарске. У времену урбаног развоја града, настанком уличне инфраструктуре, калдрмисаних и канделабером осветљених улица, прве формиране квартове су називали четвртима (мађ. kerület).

Поред званичних постоје и месни називи, као што су Источни виногради, Тук Угарнице, Српски шор, Велики Прогон, Серезла, Теслино насеље, Буцка, Млака, Јасибара, Агина бара, Пуста Пали (Палић), Воловски пут (Борјукез) и други. Сваки од ових назива има своју историју и своје порекло у локалном језику и фолклору (употребљавани су у књижевним, катастарским, судским и другим документима у протеклом периоду).

Скоро све градске четврти су уједно и центри њихових месних заједница којих има 38 (овај систем је, са незнатним изменама, у функцији од након Другог светског рата).

Поред градског подручја Суботице (урбаног агломерата), под градском управом се налази и 35 приградских насеља (19 званично наведених у Закону о територијалној организацији Републике Србије и још 16 припојених у друге месне заједнице или као делимично или потпуно припојене градске четврти).

Територија, по старијем закону општине, а сада градске управе подељена је на 12 катастарских општина, чију површину дели по неколико насеља.

Из старих и нових спискова приградских насеља, месних заједница и градских четврти могу се пратити промене током времена у административној подели града, као и у самим називима насеља и њихових делова.

Загребачка школа цртаног филма

Загребачка школа цртаног филма естетски је појам за концепт авангардног приступа анимираном филму и анимацији половином педесетих година 20. вијека. Седамнаест аутора је створило нови естетски концепт у анимираном филму. У јединој цјеловитој књизи о овој школи, Z is for Zagreb, филмски критичар Роналд Холовеј ово прво раздобље назива „златним раздобљем“ Загребачке школе цртаног филма. Представљају га аутори: Никола Костелац, Ватрослав Мимица, Душан Вукотић и Владимир Кристл у периоду од 1957. до 1962.

Први велики успјех Загребачке школе цртаног филма јест Гран при у Венецији за цртани филм Самац Ватрослава Мимице, а „златно раздобље“ је закључено Оскаром за филм Сурогат Душана Вукотића из 1962. Ова јединствена школа анимације дала је европској филмској баштини преко 400 вриједних анимираних остварења која су и награђена с више од 400 најпрестижнијих награда широм свијета.

Нимчевић

Нимчевић је уобичајено презиме код Буњеваца. По први пут забележено је у Суботици 1686. г.Међу мање-више познатим носиоцима овог презимена јављају се:

Максим[илијан] (Максо) Нимчевић (лат. Maximus Nincsicsevics), аустријски поручник у Старој Кањижи, којем су, као и жени му (Санди Мирков) и деци им (Лазару, Јовану, Ђорђу и Јерини), уручени племићки лист и угарска грбовница у Бечу 1. марта 1751. г. Племство је проглашено у Бачкој жупанији 1758. г. а исте године и даровница.

Хасан-ефендија Нимчевић (лат. Hassan effendi Nimcevich), потурчењак и заједнички заступник (капућехаја) фрањевачких манастира на простору босанског пашалука. Помиње се у Љетопису сутјешкога самостана и у Љетопису крешевскога самостана. Како наводи Бенић, он је 1756, 1764. и 1764. г. убирао џулус од калуђера сутјешког манастира. Богдановић га спомиње 1767. г. Тада је поглавар фрањевачког крешевског манастира отишао у Травник да преко Хасан-ефендије Нимчевића издејствује дозволу за обнову самостана.

Мијат Нимчевић (лат. Miatt Nincsovics), који је, како преноси калачки бискуп Иван Антуновић, негде крајем 18. века имао у Аљмашу (данас Бачалмаш) посед, а у Суботици кућу.

Шимун Нимчевић, који је, између осталих, 1896. г. потписао петицију за право народног језика у школи и општини;

Синиша Нимчевић (рођ. 1971), аутор стрипова које је објављивао у суботичким фанзинима „Трт“, „Строј“, „Метеор“ и „London Dungeon“.

Горан Нимчевић (1973—2011), власник маркетиншке агенције „Home factory“, и, како преносе локални медији, „један од најталентованијих телевизијских монтажера у региону, дизајнер и врстан музичар, гитариста суботичке групе ‘Perpetuum Mobile’“. Настрадао је приликом несрећног случаја заједно са колегом камерманом Атилом Кираљем (мађ. Attila Király) у центру Суботице.Ово презиме забележено је у следећим местима:

Чикузда (мађ. Sükösd)

Кунбаја (мађ. Kunbaja)

Матевић (мађ. Mátetelke)

Томпа (мађ. Tompa)

Аљмаш (мађ. Bácsalmás)

Чантавир

Суботица

Бајмок

Таванкут

Биково

Палић

ЖедникКод неких породица је Џајин породични надимак презимену Нимчевић.

Пријатељски шаховски мечеви Југославије

Овде се налази списак пријатељских шаховских мечева Југославије и осталих земаља.

Регија велике јужне равнице

Регија велике јужне равнице (мађ. Dél-Alföld) је једна од седам европских административних јединица Мађарске, налази се на југоисточном делу државе. Припадајуће жупаније су Бач-Кишкун, Бекеш и Чонград. Центар регије је град Сегедин.

Списак градова у Мађарској

У Мађарској званично постоји 3.152 насеља (јануар 2008. г.). Од овог броја преко 10% су градови (званично 328), а остатак села - 2854 сеоских насеља. Насеље званично постаје град повељом са потписом председника Мађарске. За добијање званичног положаја града најчешће потребно је имати више од 3.000 становника, али постоје и градови са мање становника, који су ово звање добили захваљујући другим заслугама (историјске, културне, политичке).

Суботичко-хоргошка пешчара

Суботичко-хоргошка пешчара је пешчара која се налази на крајњем северу Србије и њене покрајине Војводине, уз саму границу са Мађарском. Са својом површином од око 250 km² друга је највећа пешчара у Војводини након Делиблатске.

Таванкутска пешчара

Таванкутска пешчара је пешчара која се налази на крајњем северу Србије и њене покрајине Војводине, уз саму границу са Мађарском. Покрива површину од око 50 km².

Пешчара се налази 8,5 km западно од Суботице, до ње се из правца града долази Бајским путем, т. ј. путем за Таванкут. Ту се налази Доњочикеријска и Таванкутска шума којима управља ЈП „Војводинашуме”.

На песку Таванкутске пешчаре леже насеља Љутово, Доња Чикерија, Доњи Таванкут, Горњи Таванкут и Скендерево. Околина је позната по гајењу воћа, а песак и сунчана клима чиниле су Таванкут важним виноградарским подручјем.

Градови-срезови
Градови-општине
Села-општине

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.