Томиндан

Томиндан је хришћански празник који се слави 6. октобра по јулијанском календару, односно 19. октобра по грегоријанском календару.

Посвећен је Светом апостолу Томи.

Уверение апостола Фомы
Свети апостол Тома

Види још

Спољашње везе

Анђелковић

Презиме Анђелковић долази од имена Анђелко, Анђео, што има различито порекло. Највише се помиње као име наследника цара Јустинијана Великог царске породице Анђела, који су се вратили из Византије (Истанбула) у просторе јужног Балкана после заузимања Константинопоља (Цариграда), и по имену или надимку Анђелко, као и бестелесних бића Анђела.

Ово презиме носе углавном породице са јужног подручја Балкана. Најраспрострањеније је у Србији и Црној Гори. Видна разлика међу породицама која носе исто презиме је светац заштитник. Најчешће се помињу славе: Mитровдан , Ђурђевдан, Ђурђиц, Арханђеловдан, Никољдан, св. Врачи и Томиндан

Из породице Анђелковић који славе (или су славили) Светог Ђорђа изашле су породице са презименом Анђелић, Анђелков и Ангелковски, које славе истог светитеља. Ове промене презимена су настале због страдања чланова породица од османске власти, или због присилног мењања презимена од бугарских или албанских власти за време Првог и Другог светског рата.

Познатији припадници породице Анђелковић су:

капетан Коча Анђелковић

Глигорије Анђелковић

Милан Анђелковић, индустријалац у САД

Илија Стружа Анђелковић-Нин

пуковник Миливоје Анђелковић - Кајафа

Душан Анђелковић, књижевник

Радмило Анђелковић, писац

Зоран Анђелковић, политичар

Немања Анђелковић, адвокат у Новом Саду, члан правног тима одбране бившег генерала ВРС Ратка Младића

Бргуле (Уб)

Бргуле је насеље у Србији у општини Уб у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 1163 становника.

Овде се налази Воденица у Бргулама.

Велика Иванча

Велика Иванча је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1532 становника.

Гојшина

Гојшина је насељено мјесто у граду Требиње, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 14 становника.

Гојшина (презиме)

Гојшина је ретко српско презиме које се среће једино код Срба у Источној Херцеговини.

Претпоставља се да је презиме Гојшина настало пре више од 400 година, када је и основано истоимено село, а потиче од речи Гај, Рајски врт.

Све Гојшине потичу из села Гојшина које се налази недалеко од села Хум у околини Требиња (Херцеговина), у Требињској шуми, а свега 10ак километара ваздушном линијом од мора. У непосредној околини се налазе и Манастир Дужи и село Мркоњићи (родно село Св. Василија Острошког).

Неке породице Гојшина су се у потрази да плоднијим земљиштем раселиле по околини (село Јасеница Луг), неке породице су отишле у градове Дубровник и Требиње, да би Гојшина данас било на скоро свим континентима.

Данас се највећи број породица Гојшина налази у Требињу, затим у Дубровнику, Београду, Новом Саду, Клеку, Ужицу, Канади и САД...

Све породице Гојшина славе Томиндан (19. октобар).

Злакуса

Злакуса је насеље у Србији у општини Ужице у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 671 становника.

У селу Злакуса се налази етно-парк „Терзића авлија“ који делимично представља музеј на отвореном и затвореном, а делимично туристичко-угоститељски објекат.Мештани Злакусе су познати по грнчарству, па су основали Удружење лончара Злакуса. У селу се организује међународна колонија уметничке керамике. Такође, битни споменици у селу су : Споменик на Градини, Етно удружење „Завичај”, Спомен-парк „Вешала”. У Злакусу си одржавају разне манифестације, као што су : Сабор „Злакуса у песми и игри”, Јесен у Злакуси и Међународни ЕКО камп.

Манастир Витовница

Манастир Витовница је православни манастир који припада Епархији браничевској Српске православне цркве. Он је део Кучаја, ван граница старог Браничева. Манастирска црква је посвећена Успењу Богородице. Манастир је смештен на десној обали истоимене реке, десетак километара источно од Петровца на Млави. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Папићи (родови)

Презиме Папић није ријетко код Срба. На простору бивше Југославије православни Папићи живе или су живјели у неколико десетина сеоских насеља, од Љубомира крај Требиња до Арадца (Зрењанин) и од Доњих Дубрава на Кордуну до Подвршке код Кладова.

Презиме Папић носи више српских родова/братстава. Према предањима, постојбина двају најбројнијих родова са овим презименом је стара Херцеговина. Папићи који славе Лучиндан поријеклом су из ближе околине Никшића, а њихови презимењаци чија је крсна слава Јовањдан из села Петровића у Бањанима. У Петровићима одавно нема Папића: последњи су се одселили из тог мјеста око 1735. године, након убиства једног Црногорца који им је, заједно са цуцким харамијама, отео стоку. Нешто раније, судећи по родослову, доселио се од Никшића у Коравлицу родоначелник тамошњих Папића и њихових рођака у сусједном селу – Влахињи.У недатираном Парохијском летопису Старог Арадца Папићи се помињу као „староседеоци од преко сто година“. Арадчанин Вујадин Папић (1930) зна да његов далеки предак, Херцеговац, није дошао „са Чарнојевићем“ већ пола вијека касније. „У Арадцу је сада једна породица Папића, две су отишле. Славимо Светога Луку“, каже старац. Родоначелник Папића из Арадца доселио се, дакле, у то банатско насеље око 1740. године. Пошто у Родослову Папића из Коравлице и Влахиње нема помена о њему, може се са сигурношћу рећи да у Банат није доспио из билећког краја, но од Никшића, и то преко Шумадије, гдје одавно (у Пријевору крај Чачка) има „никшићких“ Папића.

Првих деценија 19. вијека двојица Папића из околине Билеће (Коравлице и Влахиње) напустила су завичај. Један се населио код Невесиња, а други у Босанској крајини. Њихово потомство није бројно, као ни Папићи у бачкој варошици Жабљу. И жабаљски Папићи (4 породице) кажу да им је поријекло херцеговачко, а крсна слава Свети Лука. Предак им је протојереј Максим Папић, који се помиње у једном запису из бурне 1848. године.Православни Папићи увијек су дијелили судбину свога народа, а у претходна два вијека оставили видан траг у српској историји. Једни су се, према казивању Пека Папића из Влахиње, нашли под устаничким барјаком приликом опсаде Никшића (1807), други у Вукаловића буни, 50 година касније. У великом Херцеговачком устанку (1875 – 1878), Рудинско билећки батаљон од 900 бораца био је под командом Шћепана Вуковог Папића.Стотинаш у том устанку Петар Лалићев Шупић (1842—1918) помиње, у мемоарском спису, погибију два Милоша Папића из Коравлице у истом дану (Битка код Моска 1875). Брат једног од њих (Милоша – Благоја), Тодор Бајов Папић, погинуо је као батаљонски барјактар у Првом балканском рату. Из братства Папића код Билеће (Коравлица и Влахиња) учествовало је у ослободилачким ратовима, 1912—1918. године, неколико десетина људи, махом добровољаца – повратника из Америке (преко 20), од којих су седморица одликовани Медаљом за храброст „Милош Обилић“. У Другом свјетском рату погинуло је 26 Папића из 15 домова у Коравлици и Влахињи. Но, у тим мјестима нијесу се десили масовни злочини попут оног у Жабљу. Међу 666 становника Жабља које су, јануара 1942. године, убили мађарски фашисти било је дванаесторо Папића.

Списак крсних слава

Слава, позната још и као крсно име, крсна слава, свети, српски је народно-црквени обичај и после Васкрса и Божића, трећи најважнији породични празник, увек повезан са даном одређеног хришћанског светитеља. Она је толико карактеристична за Србе да представља знак њиховог препознавања и идентификације.Најчешће славе су Свети Никола, 19. децембар (Никољдан), Архангел Михајло, 21. новембар (Аранђеловдан), Свети Георгије, 6. мај (Ђурђевдан), Свети Јован Крститељ, 20. јануар (Јовањдан), Свети Димитрије Солунски, 8. новембар (Митровдан) и Свети Сава, 27. јануар (Савиндан).

Српски народни календар

Српски народни календар (Годишњак временски) представља скуп мање-више неписаних правила којих се српски народ вековима придржавао, паралелно са црквеним правилима. Народни календар се базира на црквеном календару Српске православне цркве али се од њега и доста разликује: по именима празника, којима је дао своја специфична обележја, месеце назвао старословенским именима или именима празника старословенске митологије, и дао им своја тумачења и начине израчунавања.

Српски народни календар је био званични календар средњовековних српских држава од 1219. године када га је у црквени кодекс унео Свети Сава, па све до 19. века. По њему су писане повеље, закони, одлуке, облигације.

Најстарији запис о српском календару јесте надгробни споменик из 6. века. На споменику цару Лазару, деспота Стефана Лазаревића, стоји да се Косовска битка догодила 6897. године.

По српском народном календару, године се броје од 5508. п. н. е., односно од времена када се по предању десио Велики потоп, односно ново стварање света.

Година дели на лето и зиму. Лето почиње на Ђурђевдан, 6. маја, а зима на Митровдан, 8. новембра.

Посебно значајно је и Преображење, 19. август. када се по старом веровању "мењају гора и вода".

Струганик

Струганик је насеље у Србији, у општини Мионица, у Колубарском округу. Према резултатима пописа становништва из 2011. године, насеље је имало свега 204 становника, док је према попису из 2002. године имало 276 становника. Према подацима пописа из 1991. године, у селу је живело 290 становника.

Село је смештено у оном делу области Колубара где Ваљевске планине замењују њене питомине и равнице. Развило се по теменима кȏсӣх које су широка развођа између изворишних кракова река Рибнице и Топлице. Струганик лежи под планином Маљен, а најстарији помен његовог имена везује се за 1737. годину.

Током своје историје, Струганик је био место неких важних догађаја за националну историју. У Првом светском рату, његов најпознатији мештанин — војвода Живојин Мишић — командовао је битком чији се један од епицентара налазио на територији села; битку је извојевао. Током Другог светског рата, село је било место неуспелих преговора равногорских четника и партизана, што је био увод у крвави грађански рат. Такође, овде су Немци зиме 1941. покушали да заробе вођу равногорског покрета генерала Драгољуба Михаиловића, што им није успело; међутим, зато су заробили Александра Мишића, другог знаменитог мештанина села, Живојиновог сина и важног равногорца. Велики број мештана села је у оба рата давао животе у српској војсци и у оба најмасовнија покрета отпора.

Струганик је — осим због своје историје — познат и по мајданима литографског камена који се овде јавља у моћним наслагама. Најпознатији декоративни камен западне Србије, чија је експлоатација почела још у 18. веку, коришћен је при облагању бројних знаменитих грађевина, међу којима је најзнаменитија Бечка државна опера. У селу је смештен спомен-музеј — родна кућа војводе Живојина Мишића, споменик културе од великог значаја.

Сусрети на Змајевцу

Сусрети на Змајевцу је манифестација на којој се представљају изворне певачке групе и парови српског говорног подручја и одржава се сваке године у недељу после празника Светог Пророка Илије на локалитету Змајевац у Рожанству.

Манифестација се одржава залагањем Милунке Томашевић Хаџије и у организацији Туристичког друштва „Извор Змајевац” и Удружења грађана „Распевани Златибор”.

Црна Долина

Црна Долина је насељено мјесто у граду Приједор, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 254 становника.

Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.