Того

Того (франц. Togo), или званично Тоголешка Република (франц. République Togolaise), држава је у западној Африци.[3] Главни град Тогоа је Ломе. На југу излази 56 км дугом обалом на Гвинејски залив, део Атлантског океана, а граничи на западу са Ганом, на северу са Буркином Фасо и на истоку са Бенином.

Тоголешка Република
République togolaise  (француски)
Крилатица: Рад, слобода, отаџбина
(франц. Travail, Liberté, Patrie)[1]
Положај Тогоа
Главни градЛоме
Службени језикфранцуски
Владавина
ПредседникФор Насингбе
Председник ВладеКоми Селом Класу
Облик државеУнитарна једнопартијска председничка република
Историја
НезависностОд Француске
27. априла 1960.
Географија
Површина
 — укупно56.785 km2(123)
 — вода (%)4.2
Становништво
 — 2017.[2]7.965.055(99)
 — густина140,27 ст./km2
Економија
ВалутаЦФА франак
Остале информације
Временска зонаUTC UTC
Интернет домен.tg
Позивни број+228

Географија

Положај

Државе са којима се Того граничи су: Буркина Фасо, Гана и Бенин. Површина државе износи 56.785 km².

Геологија и рељеф

Земља се простире у смеру север-југ у дужини од око 550 km, са ширином од 40 до 130 km. Због издуженог облика Того захвата више географских зона које се настављају из суседних земаља: на крајњем југу налази се обална низија са плитким лагунама, на северу и југу рељеф је раван или валовит (северну равницу покрива савана), док се у средишту и на крајњем северозападу терен издиже (највиша тачка Агој, 986 m)

Воде

Воде заузимају око 4,2% површине. Највеће језеро је Тоголешко језеро. Најдужа река је Моно (467 km).

Клима

To-map
Карта Тогоа

Историја

О историји Тога пре додира са Европљанима мало је познато. У 18. веку обалу данашњег Тога контролисала је Данска, али крајем 19. века у великом таласу европске колонизације ово подручје је заузела Немачка. Немачки Того укључивао је и источни део данашње Гане. Након Првог светског рата колонију су поделиле Уједињено Краљевство којој је припао западни део и Француска која је добила исток са већином путне инфраструктуре коју су изградили Немци.

Кад су се 1950-их афричке земље почеле припремати за деколонизацију, поставило се питање судбине подељеног Тога. Британски Того се на плебисциту 1956. изјаснио за прикључење британској Златној обали и две колоније су створиле независну Гану. У француском делу је 1960. проглашен самостални Того. Године 1963. у државном удару је свргнут и убијен први председник Сулванус Олимпио, а 1967. у новом удару је на власт дошао начелник главног стожера оружаних снага, потпуковник (касније генерал) Етијен Ејадема.

Ејадема се комбинацијом клијентелизма и репресије одржао на власти све до смрти у фебруару 2005. по чему је рекордер међу афричким вођама. Године 1974. провео је африканизацију свих личних имена у земљи, променивши сопствено у Гнасингбе. Током 1970-их стање тогоанске привреде се побољшало захваљујући приходима од фосфата, али кад су почетком 80-их цене фосфата на светском тржишту пале Того је захватила дубока економска криза. Ејадема је успео преживети талас демократизације у Африци 1990-их и победити на изборима три пута које су међународни посматрачи разнолико оценили. На месту председника наследио га је син Фауре Гнасингбе.

Становништво

Togo demography
Демографија Тогоа

Становништво Тогоа састоји се од око 20 етничких група. Две највеће су народ Ив који живи на југу и Кабје са севера.[2] Ова два народа су у недавној тогоанског историји често била политички сукобљена (дугогодишњи председник Ејадема припадао је народу Кабје и многи су га оптуживали за фаворизирање северног дела земље). Језици Евеа и Кабјеа служе и за међусобно споразумевање мањих група. Француски је језик управе и вишег образовања.

Верски, више од половине становника припада домаћим религијама. Хришћана је нешто мање од 30%, а муслимана око 20%.

Привреда

TogoleseEmbassyWashingtonDC
Амбасада Тогоа у Вашингтону

Тогоанска привреда темељи се на комерцијалној и некомерцијалној пољопривреди, рударству и трговини. Најважније извозне културе су памук, кафа и какао. Извозе се и фосфати.

БДП је за 2004. процењен на 1.600 УСД по становнику (мерено по ППП-у).

Референце

  1. ^ „Constitution of Togo”. 2002. Архивирано из оригинала на датум 14. 02. 2012. Приступљено 20. 11. 2011.
  2. 2,0 2,1 „Togo”. CIA World Factbook. Central Intelligence Agency. Приступљено 26. 10. 2017.
  3. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Литература

  • Bullock, A L C, Germany's Colonial Demands (Oxford University Press, 1939).
  • Gründer, Horst, Geschichte der deutschen Kolonien, 3. Aufl. (Paderborn, 1995).
  • Mwakikagile, Godfrey, Military Coups in West Africa Since The Sixties (Nova Science Publishers, Inc., 2001).
  • Packer, George, The Village of Waiting (Farrar, Straus and Giroux, 1988).
  • Piot, Charles, Nostalgia for the Future: West Africa After the Cold War (University of Chicago Press, 2010).
  • Schnee, Dr. Heinrich, German Colonization, Past and Future – the Truth about the German Colonies (George Allen & Unwin, 1926).
  • Sebald, Peter, Togo 1884 bis 1914. Eine Geschichte der deutschen "Musterkolonie" auf der Grundlage amtlicher Quellen (Berlin, 1987).
  • Seely, Jennifer, The Legacies of Transition Governments in Africa: The Cases of Benin and Togo (Palgrave Macmillan, 2009).
  • Zurstrassen, Bettina, "Ein Stück deutscher Erde schaffen". Koloniale Beamte in Togo 1884–1914 (Frankfurt/M., Campus, 2008) (Campus Forschung, 931).

Спољашње везе

.tg

.tg је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Того.

Гвинејски залив

Велики Гвинејски залив је део Атлантског океана југозападно од Африке. Залив се сматра Центром света, јер кроз њега пролазе и екватор и Гринички меридијан.

Налази се уз обале држава Гана, Того, Бенин, Нигерија, Камерун, Екваторијална Гвинеја и Габон.

Реке које утичу у Гвинејски залив:

Нигер

Волта

Конго

Грб Тогоа

Грб Тога је званични хералдички симбол афричке државе Того. Грб је службено усвојен 14. марта 1962. године.

Западна Африка

Западна Африка је најзападнија регија афричког континента. Геополитички се УН-ова дефиниција западне Африке подудара са најуобичајнијим препознавањем регије, а укључује следећих 17 земаља :

На УН-овом списку земаља регије такође се налази и Света Јелена, британску прекоморску територију у Јужном атлантском океану.

У ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Магреб. Магреб у (арапском језику значи „западно“), и односи се на регију у северозападној Африци у којој се налазе Мароко (заједно са Западном Сахаром), Алжир, Тунис и (понекад) Либија (види Северна Африка).

Западна Африка је подручје са великим распоном географије, биорегија и култура. Орентисана је западно од имагинарне осе север-југ углавном на подручју које се данас назива Афричком удубином. Атлантски океан формира западне и јужне границе регије. Северну границу чини пустиња Сахара, а најсевернији део регије уопштено се сматра Нигерски прегиб. Источна граница је мање прецизна, па је неки смештају на Бене Тру, а други на линију која иде од планине Камерун до језера Чад.

Модерне границе савремених западноафричких држава одражавају некадашње колонијалне границе које прелазе етничке и културне линије, па често деле појединачне етничке групе између двеју или више држава.

Назива се још и Гвинејском Африком, тај назив је добила због тога што излази на Гвинејски залив.

Застава Тогоа

Застава Тогоа је усвојена 27. априла 1960. Састоји се од пет хоризонталних пруга зелене и жуте боје. У црвеном квадрату горњег угла заставе налази се бела звезда петокрака.

На застави се налазе панафричке боје, али по дизајну подсећа на заставу Либерије која је опет осмишљена тако да подсећа на за заставу САД.

Зимске олимпијске игре 2014.

XXII Зимске олимпијске игре одржане су у Сочију, Русија, од 7. до 23. фебруара 2014. године. Одржано је 98 такмичења у 15 спортова.

Сочи, град домаћин, је изабран 4. јула 2007. испред јужнкорејског града Пјонгчанга и аустријског Салцбурга на 119. заседању Међународног олимпијског комитета у Гватемали. Ово је био први пут да Русија организује Зимске олимпијске игре (Совјетски Савез је претходно организовао Летње олимпијске игре 1980. у Москви).

Поштанска марка

Поштанска марка је начин евидентирања и плаћања поштанских услуга. Коверте или разгледнице обично садрже мали правоугаоник на који се марке залепљују. Поштанска марка потврђује да је пошиљалац писма платио у потпуности или делимично цену поштанске услуге. Коришћење поштанских марака је најраширенији начин плаћања поштанских услуга.

Облик поштанских марака углавном је правоугаон и са зупцима, мада их има и у облику троугла и петоугла и могу бити без зубаца. Сијера Леоне и Того су издале поштанске марке у облику воћки. Бутан је издао поштанску марку која је била грамофонска плоча на којој је била снимљена национална химна. Марке су такође издаване на фолијама а не само на папиру. Сједињене Америчке Државе издале су једну пластичну поштанску марку.

У Холандији издаване су марке на сребрној фолији.

Светско првенство у фудбалу 2006.

Светско првенство у фудбалу 2006. (службени назив: 2006 FIFA World Cup Germany™) је било 18. светско фудбалско првенство које се одржало у Немачкој од 9. јуна до 9. јула 2006. године. Титулу је освојила репрезентација Италије победивши репрезентацију Француске са 5-3 после извођења пенала, након регуларног дела резултат је гласио 1-1. Репрезентација Немачке је освојила треће, а репрезентација Португалије четврто место.

Јуна 2000. године Немачка је на избору за домаћина победила у конкуренцији са Енглеском, Бразилом, Мароком и Јужном Африком (која ће бити домаћин наредног првенства 2010.).Главни организатор првенства је била светска фудбалска федерација ФИФА.

У квалификацијама за то светско првенство учествовало је 198 репрезентација, од којих су 32 учествовале на завршном турниру. Квалификације су трајале од септембра 2004. до новембра 2005. Од свих репрезентација које су се квалификовале на завршни турнир првенства само се репрезентација Немачке аутоматски квалификовала као домаћин првенства. Ово првенство се разликовало од свих претходних првенстава. У овом случају тадашњи светски првак репрезентација Бразила није била директно квалификована. Она је морала, као и друге репрезентације, да се квалификује како би одбранила титулу светског првака. По први пут на светском првенству су се појавиле и репрезентације Анголе, Гане, Обале Слоноваче, Тога, Тринидада и Тобага и Украјине.

Сима де Того (Кваутепек де Инохоса)

Сима де Того (шп. Cima de Togo) насеље је у Мексику у савезној држави Идалго у општини Кваутепек де Инохоса. Насеље се налази на надморској висини од 2417 м.

Тенис на Летњим олимпијским играма 2008.

Такмичења у тенису на Олимпијским играма 2008. у Пекингу Кина одржана су у Олимпијском Грин тенис центру у периоду од 10. августа до 17. августа, у мушкој и женској конкуренцији појединачно и у паровима.

Главни стадион који по идејном решењу подсећа на цвет прима 10.000 гладалаца. Остала три стадиона имају капацитете од 4.000, 2,000 и 1,400 седишта. Површина целог тениског комплекса, са још неколико тениских терена обухвата 26.514 m² .

У појединачној конкуренцији учествовала су 64 тенисера односно тенисерке, а у игри парова по 32 пара.

За олимпијску визу је меродавна била светска ранг листа која је објављена 9. јуна 2008. године, после одиграног Ролан Гароса. На основу ранг листе право на учешће су имали по 48 првопласираних односно по десет најбољих дубл играча и играчица. Услов је био да свака земља може послати највише четири представника појединачно и два у игри парова.

Комисија у којој је био по један представник МОК, Асоцијације Националних олимпијских комитета и Међународне тениске федерације доделила је по две такозване специјалне позивнице (вајлд кард) у обе конкуренције. Добли су их Рафаел Аравело (Салвадор), Комлава Логли (Того), Стефани Фогт (Лихтенштајн) и Кара Блек (Зимбабве). Тако је задовоњено начело олимпијског покрета да се пружи шанса малим државама, па су Салвадор, Того и Лихтанштајн први пут имали представике на тениском турниру. Преостала места је доделио олимпијски део Међународне тениске федерације (ИТФ) водећи рачуна о ранг листи и о заступљености континената (географски принцип).

Того на Светском првенству у атлетици на отвореном 2009.

Того је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2009. одржаном у Берлину од 15 до 23. августа. Репрезентацију Тогоа представљало је двоје атлетичара који су се такмичила у две дисциплине..

На овом првенству Того није освојио ниједну медаљу. Није било нових националних, личних и рекорда сезоне.

Того на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011.

Того је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011. одржаном у Тегу од 27-1. септембра. Репрезентацију Тогоа представљала је 1 атлетичарка, која се такмичила у трци 400 метара са препонама..

На овом првенству Того није освојио ниједну медаљу. Није било нових националних, личних и рекорда сезоне.

Того на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Того је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа а представљао га је један такмичар који се такмичио у трци на 200 метара., На овом првенству Того није освојио ниједну медаљу нити је постигнут неки резултат.

Того на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Того је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа а представљао га је један атлетичар који се такмичио у трци на 100 метара, На овом првенству Того није освојио ниједну медаљу, нити је оборен неки рекорд.

Того на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Того је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа учествовао шеснаести пут, односно учествовао је на свим првенствима до данас. Представљао га је један атлетичар који се такмичио у трци на 200 метара, На овом првенству Того није освојио ниједну медаљу, нити је оборен неки рекорд.

Того на олимпијским играма

Того се први пут појавио на Олимпијским играма 1972. године и од тада Того је пропустио само две наредне Летње олимпијске игре. На игре које су одржане 1976. се придружио бојкоту Новог Зеланда од стране афричких земаља а 1980. се придружио бојкоту московске олимпијаде који су предводиле САД.

На Зимске олимпијске игре Того је први пут учествовао 2014. године. Представници Тога, закључно са Олимпијским играма одржаним 2016. године у Рио де Жанеироу, су освојили 1 олимпијску медаљу, бронзану у кајак слалому К-1, на играма одржаним 2008. године.Национални олимпијски комитет Тога (Comité National Olympique Togolais) је основан 1963. а признат од стране МОКа 1965. године.

Фудбалска репрезентација Тогоа

Фудбалска репрезентација Тогоа је фудбалски тим који представља Того на међународним такмичењима.

Химна Тогоа

Државна химна Тогоа носи назив „Земља наших предака” (франц. Terre de nos aïeux). Текст и музику саставио је Алекс Казимир Досе, и била је државна химна од проглашења независности 1960. све до 1979. године, када је замењена химном коју је саставила партија Скуп Народа Тогоа. Поновно је уведена 1992. године.

Чад на олимпијским играма

Чад се први пут појавио на Олимпијским играма 1964. године и од тада Того је пропустио само две наредне Летње олимпијске игре. На игре које су одржане 1976. се придружио бојкоту Новог Зеланда од стране афричких земаља а 1980. се придружио бојкоту московске олимпијаде који су предводиле САД.

На Зимске олимпијске игре Чад никада није слао своје представнике. Представници Чада, закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу, нису освојили ниједну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Чада (Comité Olympique et Sportif Tchadien) је основан 1963. а признат од стране МОКа 1964. године.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.