Тло

Тло (земљиште, тле) је растресити површински слој литосфере. Оно се налази изнад чврсте стенске масе а горња граница су му биосфера, хидросфера и атмосфера.[1]

Физички гледано тло представља вишефазни систем. Састоји се од честица (зрна) и пора (шупљина).

Тло настаје процесом који називамо педогенза, и одвија се у двије фазе. Прва фаза започиње распадањем стијена а друга распадањем одумрлих остатака биљнога и животињскога поријекла џумус који племедиње.

У врсте тла спадају: прашина, глина, песак, шљунак, али и њихове међусобне комбинације.

Зависно од врсте тла, она могу повећавати своју запремину или је смањивати (што зависи од процента воде коју садржи). Тло је нехомогено, анизотропно и знатно је деформабилније (стишљивије) од чврстих стена.

У тло неки сврставају још и тла органског порекла (хумус, муљ, тресет).

Наука о тлу у грађевинском смислу може се поделити према подручјима изучавања на два главна дела : механика тла и статика тла. Механика тла се још изучава од стране геолога смера геотехника.

Тло још изучава педологија.

Soilprofile1
(A,B,C,D) Тла различитог састава ; (E) испуцала чврста стенска маса

Постанак тла и карактеристике

На пресеку кроз земљину кору може се видети да се тло обично састоји од површинског дела - површинско тло који је настао распадањем биљних и органских материја и подповршинског дела - подповршинско тло који се састоји од једног или више слојева различитог састава и дебљина а који је настао распадањем чврстих стена. Распаднути материјал може остати на месту распадања стенске масе или може бити транспортован једним од следећих агенаса: водом, ветром или ледом. Зависно од врста транспорта зависиће величина (гранулација) наталожених честица, њихов облик и сортираност. Према начину постанка разликују се: алувијална тла (алувион), еолска тла (лес и дине) и глечерска тла (морене, глечерска иловача).

Уколико се на неком терену тло потпуно формирало, значи да има и површински део, и накнадно било покривено новим наносом материјала, такво покривено тло назива се погребено тло.

Тла органског порекла

Хумус је плодно тло које се налази на површини земљине коре, мале дебљине, обично неколико дециметара. Састоји се од мешавине органских и минералних материја са присуством бактерија.

Муљ је мешавина органских материја и минералних материја, при чему је величина честица веома мала а може се наћи у дну корита некадашњих река и језера.

Тресет се састоји од влакнастих биљних и органских материја са малом количином минералних састојака.

Тло и његово природно окружење

Процеси формирања тла никада не престају што значи да се оно стално мења. Дуги периоди током којих се дешавају промене и различити утицаји значе да проста, једноставна тла не постоје. Тло може имати релативну стабилност својих особина дуги период времена, али животни циклус тла увек завршава са таквим карактеристикама које тло остављају подложно ерозији. Мали део континуума тла на Земљи је старији од терцијара а већина није старија од плеистоцена.[2] Упркос неизбежне ретрогресије и деградације тла, већина циклуса тла је дуга и продуктивна. Како се „животни“ циклус тла одвија зависи од најмање пет класичних фактора формирања тла: регионалне климе, биотичког потенцијала, топографије, матичног материјала и дужине времена.

Физичке особине земљишта

Soil - 2580 avi
Земљиште

Физички гледано тло представља вишефазни систем. Састоји се од честица (зрна) и пора (шупљина). Тло настаје процесом који називамо педогенеза. Земљиште је веома комплексан појам и на њега утичу разни фактори. Земљиште има своје основне физичке и хемијске особине.

Основне физичке особине земљишта

Belchen-Fluh
Предели

Најважније физичке особине земљишта су:

  • Механички састав (текстура)
  • Агрегатни састав (структура)
  • Дубина земљишта
  • Специфична густина
  • Волумна густина (збијеност)
  • Специфична површина и
  • Порозност (шупљикавост) земљишта.

Већина физичких особина истовремено спада међу најважнија ендоморфолошка својства земљишта.

Механички састав (текстура) земљишта

Представља садржај у њему свих механичких фракција, изражен у процентима од масе сувог узорка. Три основне механичке фракције су: песак,прах и глина. Механичке фракције се међусобно разликују по величини и другим особинама.

Механички елементи земљишта су одвојени комади стена и минерала, као и честице органских материја, образовани процесима трансформације стена, минерала и органских остатака.

Подела земљишта према механичком саставу

На основу садржаја збирне механичке фракције физичке глине и песка врши се издвајање тзв. текстурних класа земљишта. Постоје четири основне класе: песак, пескуша, иловача[3] и глинуша.

Агрегатни састав (структура) земљишта

Под структуром земљишта подразумева се његова способност да се при обради распада на структурне агрегате. Структурни агрегати земљишта су агрегати (секундарне честице) изграђени из механичких елемената, образовани слепљивањем тих примарних честица. Структура земљишта добија назив према преовлађујућим агрегатима у њеном саставу (на пример, ако преовлађују заобљени агрегати пречника 5-10mm, структура се назива грашкаста).

Фактори агрегације земљишта

На образовање и заступљеност у земљишту разних врста структурних агрегата утичу бројни фактори:

  • Састав и особине земљишта (механички, хемијски, састав адсорбованих катјона, реакција и др.)
  • Климатских и биолошки фактори
  • Човек, који је код њивских земљишта најважнији фактор како образовања тако и кварења структуре[4] у ораничном и површинском делу обрадивог земљишта.

Класификација структурних агрегата и структуре земљишта

Polyedergefüge
Структурни агрегати

Подела структурних агрегата (и структуре) врши се према форми, величини, водоотпорности и бонитету. Према форми могу бити:

  1. Кубоформни (коцкасто-лоптасти)
  2. Призмоформни (призматично-стубасти)
  3. Ламиноформни (пљоснати)
  4. Фрагментарни (неправилног облика).

Према величини:

  1. Прашкасти < 0,5mm
  2. Мрвичасти 0,5-5mm
  3. Грашкасти 5-10mm
  4. Орашасти 10-35mm
  5. Грудвасти >35mm

Према водоотпорности деле се на стабилне (водоотпорне) и нестабилне[5].

Дубина земљишта

Valtra tractor
Обрада

Дубина спада међу еколошки најважније физичко-морфолошке карактеристике земљишта. Када се говори о дубини мисли се, пре свега, на дубину читавог земљишног слоја, од површине до матичне стене. Та дубина назива се још и апсолутна дубина. Поред апсолутне дубине за истраживање земљишта потребно је знати и његову физиолошку дубину или ефективну дубину. Под физиолошком дубином подразумева се дубина до које коренов систем биљака налази повољне услове за свој развој.

Класификација земљишта према дубини

Постоји више класификација земљишта према дубини. Свима им је заједничко то да садрже исти број (тј. пет), класа земљишта према дубини: веома плитка, плитка, средње дубока, дубока и веома дубока.

Специфична густина земљишта

Под специфичном густином тврде фазе земљишта подразумева се однос одређене масе тврде фазе на 105 °C исушеног земљишта према запремини исте масе земљишта. Краће речено, специфична густина земљишта представља масу јединице запремине исушеног земљишта, без пора. Величина специфичне густине земљишта доста варира у разним земљиштима, често и у разним хоризонтима истог профила, али не тако јако као величине других физичких особина. Пошто у састав тврде фазе земљишта улазе разне врсте минерала и органске материје, чији је однос различит у разним коризонтима, разумљиво је да специфична густина те фазе зависи од односа у њој минералног и органског дела. Органске материје имају много мању специфичну густину него минерални састојци земљишта. Специфична густина се смањује са повећањем садржаја хумусних материја у земљишту. Величина специфичне (заједно са запреминском), густине се најчешће користи за одређивање укупне порозности земљишта, рачунским путем.

Запреминска (волумна) густина земљишта

Под запреминском густином, или збијеношћу земљишта, подразумева се маса јединице запремине (волумена) на 105 °C исушеног земљишта у природном склопу, заједно са порама (тврда+гасовита фаза). Запреминска густина је један од најважнијих показатеља степена збијености земљишта.

Фактори од којих зависи збијеност земљишта

У ораничном хоризонту њивских земљишта човек је један од најважнијих фактора, који, применом разних мера (обрада, сетва, нега и берба усева, ...), при коришћењу земљишта за биљну производњу, утиче на измену њихове порозности и збијености. Услед растресања (орањем или дрљањем) смањује се збијеност, док се гажењем, нарочито точковима тешке механизације јако повећава збијеност.

Специфична површина земљишта

Под специфичном површином земљишта подразумева се збир површина свих честица у јединици масе земљишта. Постоје три врсте специфичне површине земљишта-спољна, унутрашња и укупна специфична површина.

  • Спољна је равна збиру површина свих честица у једном граму земљишта, које су откривене према макропорама и капиларним порама.
  • Унутрашња специфична површина се јавља у минералима глине који поседују међуламералне поре и једнака је збиру површина међуламеларних пора.
  • Укупна специфична површина представља збир спољашње и унутрашње специфичне површине земљишта.

Када се говори о специфичној површини земљишта мисли се на његову укупну специфичну површину.

Фактори од којих зависи величина специфичне површине

Пошто се разне механичке фракције, песак, прах и глина, затим разне групе минерала глине и хумусне материје, доста међусобно разликују према специфичној површини, величина укупне специфичне површине земљишта зависна је, пре свега од механичког састава, нарочито од саржаја честица пречника <0,002mm, и повећава се идући од пескова ка тешким глинушама.

Порозност (шупљикавост) земљишта

Земљиште је порознисистем. Збир свих шупљина (пора), изражен је у процентима од његове укупне запремине, чини порозну фазу, или укупну порозност.

Земљишне поре су, према правилу, испуњене делом водом (течна фаза), а делом ваздухом (гасовита фаза). Однос те две фазе се јако мења током године, некад и за веома кратко време, изменом степена влажности земљишта.

Подела земљишних пора према величини

Ширина пора варира од <1mm, па до преко 10cm, а дужина од дела mm па до преко 100cm. Три основне категорије пора:

  1. Капиларне, пречника 0,2-0,0002mm, у којима се вода држи и креће под утицајем капиларних сила,
  2. Субкапиларне, пречника <0,0002mm, у којима се вода држи везана деловањем адсорпционих сила и
  3. Надкапиларне, поре пречника >0,2mm, које су у нормалним условима испуњене ваздухом, а вода, се кроз њих процеђује под утицајем силе гравитације.

Загађивање земљишта

Велике површине земљишта су изложене интензивном процесу ерозије (спирања). Оно настаје као посљедица одговарајућих људских активности (нпр сјече шума,разни грађевински радови). До знатног загађења пољопривредног земљишта доводи све веће кориштење хемијских средстава у пољопривреди а поред тога, један од значајних фактора су и отпадне воде. Међу најопасније загађиваче тла спадају и сумпорни гасови,оксиди азота,олово, цинк, бакар, алдехиди и др. У зони већих саобраћајница тј. градова посебну опасност представљају издувни гасови моторних возила. Најбољи и најрационалнији начин обраде комуналног и другог отпада је рециклажа.

Види још

Референце

  1. ^ Miller, Austin (1953). The Skin of the Earth (PDF) (1st изд.). London, UK: Methuen. Приступљено 18. 9. 2016.
  2. ^ Buol, S. W.; Hole, F. D.; McCracken, R. J. (1973). Soil Genesis and Classification (First изд.). Ames, IA: Iowa State University Press. ISBN 978-0-8138-1460-5.
  3. ^ 'Иловача је земљиште са подједнаким садржајем песка, праха и глине', Александар Р. Ђорђевић, Свјетлана Б. Радмановић'Педологија', Београд, 2016.
  4. ^ 'Кварење структуре обично је последица лоше или прекомерне обраде земљишта', Александар Р. Ђорђевић, Свјетлана Б. Радмановић'Педологија', Београд, 2016
  5. ^ Слабо отпорни, распадају се према деловању воде на њих, Александар Р. Ђорђевић, Свјетлана Б. Радмановић'Педологија', Београд, 2016

Литература

  • Miller, Austin (1953). The Skin of the Earth (PDF) (1st изд.). London, UK: Methuen. Приступљено 18. 9. 2016.
  • Александар Р. Ђорђевић, Свјетлана Б. Радмановић, Педологија, Београд, 2016.
  • Soil-Net.com A free schools-age educational site teaching about soil and its importance.
  • Adams, J.A. 1986. Dirt. College Station, Texas : Texas A&M University Press. ISBN 978-0-89096-301-2.
  • Certini, G., Scalenghe, R. 2006. Soils: Basic concepts and future challenges. Cambridge Univ Press, Cambridge UK.
  • David R. Montgomery,. Dirt: The Erosion of Civilizations. ISBN 978-0-520-25806-8.
  • Faulkner, Edward H. Plowman's Folly. New York, Grosset & Dunlap. 1943. ISBN 978-0-933280-51-9.
  • LandIS Free Soilscapes Viewer Free interactive viewer for the Soils of England and Wales
  • Jenny, Hans. 1941. Factors of Soil Formation: A System of Quantitative Pedology
  • Logan, W. B. Dirt: The ecstatic skin of the earth.1995. ISBN 978-1-57322-004-0.
  • Mann, Charles C. September 2008. " Our good earth" National Geographic Magazine
  • „97 Flood”. USGS. Архивирано из оригинала на датум 24. 6. 2008. Приступљено 8. 7. 2008. Photographs of sand boils.
  • Soil Survey Division Staff. 1999. Soil survey manual. Soil Conservation Service. U.S. Department of Agriculture Handbook 18.
  • Soil Survey Staff. 1975. Soil Taxonomy: A basic system of soil classification for making and interpreting soil surveys. USDA-SCS Agric. Handb. 436. United States Government Printing Office, Washington, DC.
  • Soils (Matching suitable forage species to soil type), Oregon State University
  • Why Study Soils?
  • Janick, Jules. 2002. Soil notes, Purdue University
  • LandIS Soils Data for England and Wales a pay source for GIS data on the soils of England and Wales and soils data source; they charge a handling fee to researchers.

Спољашње везе

27. август

27. август (27.08.) је 239. дан у години по грегоријанском календару (240. у преступној години). До краја године има још 126 дана.

Албедо

Албедо (лат.: белина) је број који показује колико се светлости рефлектује с површине неког тела, однос одражене светлости према светлости која је пала на тело. Потпуно бело тело одразило би сву светлост и имало албедо једнак један, а апсолутно црно тело не би одразило ништа и имало би албедо једнак нули. У астрономији се одређује албедо планета, сателита, планетоида и друго. Осим ако је дат за специфичну таласну дужину (спектрални албедо), албедо се односи на читав спектар сунчевог зрачења. Албедо Месеца износи 0,07 (Месец одбија 7% светлости која на њега падне са Сунца). Међу планетима највећи албедо има Венера (0,65), а најмањи Меркур (0,11). Највећи албедо у Сунчевом систему има Сатурнов природни сателит Енкелад (0,99). Генерално, већи албедо имају тела прекривена густим облацима или ледом, а мањи тамна стеновита тела. У метеорологији се вредности албеда одређују за различите врсте површине тла. Албедо за тло прекривено шумом износи 5% до 10%, сувом земљом 10% до 15%, травом 25%, свежим снегом 80%. Према сателитским мерењима албедо система Земља – атмосфера износи око 30%.Људска делатност је изменила албедо (преко крчења шума и пољопривреде, на пример) разних подручја света. Одређивање опсега промене је тешко на глобалном нивоу; нејасно је изазивају ли промене пораст или смањење глобалног загрејавања. „Класичан” пример учинка албеда је повратна веза температуре снега. Ако се подручје покривено снегом загреје, снег се отапа што доводи до смањења албеда, више Сунчеве светлости се упија и температура још више расте. Вреди и обратно: ако се снег ухвати на површини, долази до циклуса хлађења. Јачина учинка албеда зависи од промена у албеду и количини осунчаности; стога учинак може бити изузетно велик у тропским крајевима.

Бари (округ)

Округ Бари (итал. Provincia di Bari) је округ у оквиру покрајине Апулија у средишњој Италији. Седиште округа покрајине и највеће градско насеље је истоимени град Бари.

Површина округа је 3.825 км², а број становника 1.252.398 (2008. године).

Барлета-Андрија-Трани (округ)

Округ Барлета-Андрија-Трани (итал. Provincia di Barletta-Andria-Trani) је округ у оквиру покрајине Апулија у средишњој Италији. Седишта округа покрајине су највећа градска насеља Барлета, Андрија, Трани, по којима је округ и добио ово сложено име.

Површина округа је 1.539 км², а број становника 390.800 (2008. године).

Округ Барлета-Андрија-Трани је један од најмлађих округа у Италији, основан 2009. године.

Бодљокошци

Бодљокошци (Echinodermata) су животиње које живе искључиво у морској води већином на дну, где се крећу пузањем или су заривени у подлогу, а има и сесилних врста. То су једине животиње са целомом које су радијално симетричне на одраслом ступњу. Ларва им је, међутим, билатерално симетрична. Скелет је мезодермалног порекла, док је код осталих бескичмењака ектодермалног порекла. Скелет се налази испод епидермиса у виду чврстих плоча које код неких бодљокожаца могу да срасту у чврст оклоп (морски јежеви), док су код других међусобно спојене мишићима. На скелетним плочама се формирају квржице и бодље, а код неких бодљокожаца (морске звезде и јежеви) се бодље могу завршавати клештолико (педицеларије) и тиме добити улогу у чишћењу оклопа, исхрани или се чак на њима могу налазити отровне жлезде.

Нису сегментисани и немају главени регион, већ се на њиховом телу разликују две површине:

орална, у чијем се центру налази усни отвор и

аборална, на којој се налази анални отвор.Целом је код одраслих бодљокожаца диференциран у неколико одвојених делова, од којих је један карактеристичан само за бодљокошце и назива се амбулакрални систем. То је водено – васкуларни систем, односно систем канала, цевчица и мешкова који су испуњени течношћу. Та течност је под притиском и када притисак опадне, морска вода улази у амбулакрални систем. Од канала овог система, кроз нарочите поре на површини тела излазе цевасти израштаји или амбулакралне ножице, помоћу којих се бодљокошци крећу.

Крвни лакунарни систем се састоји од система прстена и канала. Крвна течност има функцију транспорта хранљивих материја, али не и кисеоника као што је то код већине осталих животиња.

Респирацију обављају:

кожним шкргама;

воденим плућима (израштаји на задњем цреву који се пуне и празне водом);

преко целе површине тела.Екскреција се обавља целом површином тела, а нарочито преко зидова шкрга и црева, јер немају посебне екскреторне органе.

Цревни систем се веома разликује код појединих група бодљокожаца. Црево може бити:

кесасто,

изувијано,

код неких бодљокожаца нема задњег црева и аналног отвора.Нервни систем је дифузно-врпчаст. Састоји се од три нервна прстена са којих полазе нервне врпце и нервних ћелија које су разбацане испод епидермиса. Чула су слабо развијена.

Бодљокошци су одвојених полова, а полни диморфизам није изражен.

Мушки од женских организама се споља не разликују, једино по боји полних жлијезда их можемо разликовати.

У равићу имају метаморфозу, ларвене ступњеве. Настаје ларва која слободно плива по води, затим касније пада на тло и метаморфозира се у адултни облик. Адултни облик је радијалног органског система.

Бриндизи (округ)

Округ Бриндизи (итал. Provincia di Brindisi) је округ у оквиру покрајине Апулија у средишњој Италији. Седиште округа покрајине и највеће градско насеље је истоимени град Бриндизи.

Површина округа је 1.840 км², а број становника 402.934 (2008. године).

Виноград

Виноград је пољопривредно земљиште које је засађено са виновом лозом и које се користи за виноградарство или производњу грожђа.

Квалитету плода винограда одлучују бројни чиниоци, као што је на пример локација, изложеност сунцу, микроклиматски услови и тло.

Инхумација

Инхумација (лат. humus — земља, тло) подразумева укопавање људског тела у тло у релативно интактном облику. Ово је најстарији и најраспрострањенији начин сахрањивања, који се среће од праисторијских заједница до данас.

Често се употребљава и синоним скелетно сахрањивање, који није претерно прецизан, јер може асоцирати на секундарно сахрањивање декарнираног скелета.

Положај тела може бити различит:

опружено на леђима

положено са лицем према тлу

положено на бок

у седећем положају

у згрченом (феталном) положајуУ историјским и праисторијским културама свака етничка заједница је имала специфичан начин сахрањивања, преко којих се данас тумаче одлике религије и културе.

Лежећи положај код примарног сархањивања и бојење костију код секундарног представљају жељу за животом (идеја да покојник спава или је обојен у црвено, боју која је симбол живота).

Калабрија

Калабрија (итал. Calabria) је једна од 20 покрајина Италије. Истовремено је то и једно од два мања полуострва Италије. Налази се на југу државе, јужно од Напуља и заузима „прсте“ италијанске чизме. Главни град је Катанцаро, а највећи и најважнији је град Ређо ди Калабрија.

Покрајина Калабрија је позната као једна од најнеразвијенијих покрајина у целој Италији.

Летње олимпијске игре 2016.

Летње олимпијске игре 2016. (порт. Jogos Olímpicos de Verão de 2016), званично Игре XXXI Олимпијаде одржане су у Рио де Жанеиру у Бразилу у периоду од 5—21. августа 2016, и биле су то прве Олимпијске игре одржане на тлу Јужне Америке.

Домаћинство Олимпијских игара граду Рију је додељено на седници МОК-а одржаној у Копенхагену 2. октобра 2009. године. У конкуренцији Мадрида, Токија и Чикага бразилски град је добио највише гласова чланова извршног одбора МОК-а и на тај начин постао не само први бразилски град домаћин Олимпијских игара, већ и први јужноамерички и први лузофони град домаћин Игара. Уједно Рио је и тек други латиноамерички град домаћин Игара, након што су Игре XIX Олимпијаде одржане 1968. у Мексико Ситију.

На Играма учествује рекордних 206 националних олимпијских комитета, а по први пут на Играма учествују и спортисти из Јужног Судана и Косова, као и Олимпијски избеглички тим. Учествује укупно 11.239 спортиста који се такмиче у 306 дисциплина у 28 спортова. У олимпијски програм се вратио голф, по први пут након Игара 1904, док се као нови спорт на Играма по први пут појавио рагби седам. Сва спортска такмичења одржана су на укупно 38 спортских борилишта, а 33 од њих се налази у самом граду, док преосталих пет чине фудбалски стадиони у Сао Паулу, Бело Оризонтеу, Салвадору, Бразилији и Манаусу.

Олимпијска бакља која је упаљена у древној олимпији 21. априла на тло Бразила је донесена 3. маја и пре него је упаљена на централном олимпијском стадиону пронесена је кроз више од 300 бразилских градова. Званичан мото игара је Нови свет (порт. Um mundo novo). Званичне маскоте игара су Винисијус који представља комбинацију бразилске фауне, и Том као отелотворење богате бразилске флоре.

Општина Пале-Прача

Општина Пале-Прача је једна од три општине Босанско-подрињског кантона. Центар општине је насељено место Прача. Настала је од дела предратне сарајевске градске општине Пале који је после Дејтонског споразума припао Федерацији Босне и Херцеговине.

Географски положај, плодно тло, погодна клима, шуме богате разном дивљачи и шумским плодовима давале су људима у давна времена добре услове за живот тако да се и данас могу наћи остаци цивилизације из средњег века.

Педологија (земљиште)

Педологија (грч. πεδον, pedon — земљиште; грч. λόγος, logos — наука) је наука о земљишту у природном окружењу , која се бави проучавањем настанка земљишта (педогенеза), њиховом морфологијом, класификацијом, генезом и дистрибуцијом земљишта. Сродна наука о земљишту је едафологија.

Тло није само потпора за вегетацију, него је и зона ('педосфера') бројних интеракција између климе (вода, ваздух, температура), живота у тлу (микроорганизми, биљке, животиње) и његових остатака, минералног материјала од изворних и доданих стена, као и његовог положаја у крајолику. Током његове формације и генезе, профил тла полагано се продубљује и развија карактеристичне слојеве назване 'хоризонти', док се приближава сигурном стању равнотеже.

Корисници тла (попут пољопривредника) у почетку нису показивали велику бригу за динамику тла. Гледали су на тло као средство чија су хемијска, физичка и биолошка својства била корисна за службу пољопривредне продуктивности. У другу руку, педолози и геолози нису се у почетку усредсредили на пољопривредне примене карактеристика тла (едафична својства) већ над његовим односом према природи и историји крајолика. Данас постоји интеграција два дисциплинарна приступа као део науке о крајолику и околини.

Педолози се сада такође занимају за практичне примене добро схваћених педогенетских процеса (еволуција и функционисање тла), попут интерпретирања његове историје околине и предвиђања последица промена у земљишној употреби, док пољопривредници схватају да је култивисано тло сложено средство које је често резултовало кроз неколико хиљада година еволуције. Они схватају да је тренутна равнотежа крхка и да само читаво познавање њене историје чини могућим осигуравање одрживе употребе.

Пустиња

Пустиња је подручје (биом) које услед велике оскудице влаге има слабо развијену вегетацију. Иако су пустиње најпознатије по одржавању веома мало живота, оне у ствари пружају уточиште многим живим бићима која обично остају сакривена (посебно током дневног светла) како би сачувала влагу. Приближно једну трећину Земљиног копна чине пустиње.Пустињски крајолици имају заједничка обележја. Пустињско тло је често састављено већином од песка, а у таквим пустињама постоје пешчане дине. Изглед стеновитог терена је типичан и одражава минималан развој тла и разасутост вегетације. Најнижи делови земље могу бити равнице покривене сољу. Еолски процес (деловање ветра) је главни фактор у обликовању пустињских крајолика.Пустиње понекад садрже вредна лежишта минерала која су се обликовала у аридној околини или су била изложена ерозији. Будући да су пустиње сува подручја, оне су идеална места за очување фосила и људских рукотворина.

У Кепеновој класификацији климе пустиње су означене са (BW).

Саскачеван

Саскачеван (енгл. Saskatchewan, изговор [səˈskætʃɨwən]; франц. Saskatchewan), једна је од три канадске преријске покрајине (провинције). На северу се граничи са Северозападним територијем, на истоку је Манитоба а на западу Алберта. На југу је међународна граница са Америчким савезним државама Монтана и Северна Дакота.

У априлу 2011. у покрајини је живело 1.053.960 становника а већина популације је насељена у јужнијим деловима. Око половина становништва живи у два највећа града Саскатуну и Риџајни.

Први европљани су крочили на тло данашњег Саскачевана око 1690. а прва насеља основана су 1774. године. Део Канаде постао је 1905. године. Најважније привредне деланости су пољопривреда, рударство и енергетика.

Субполарна клима

Субполарна клима представља прелазни тип између умерене и поларне климе на северној и јужној полулопти. Одликује се веома оштрим, дугим и хладним зимама и падавинама до 300 милиметара годишње. Температура најтоплијег месеца није виша од 12°С. Лето је хладно, а замрзнуто тло се делимично откривљује што утиче на формирање мочварних предела. Над океанима се јављају јаки ветрови, облачност је висока, а падавине су обилне.

Таранто (округ)

Округ Таранто (итал. Provincia di Taranto) је округ у оквиру покрајине Апулија у источној Италији. Седиште округа покрајине и највеће градско насеље је истоимени град Таранто.

Површина округа је 2.430 км², а број становника 580.497 (2008. године).

Темељ

Темељ је део грађевине који преноси оптерећење од објекта на тло. Дубина фундирања представља вертикално растојање од површине тла до контактне површине темеља и тла. Према дубини темељења (фундирања) разликују се: плитки темељи и дубоки темељи.

Фођа (округ)

Округ Фођа (итал. Provincia di Foggia) је округ у оквиру покрајине Апулија у средишњој Италији. Седиште округа покрајине и највеће градско насеље је истоимени град Фођа.

Површина округа је 6.965 км², а број становника 682.456 (2008. године).

Ходање 20 километара

Брзо ходање је атлетска дисциплина која подразумева трку основним кораком, тј. напредовање кораком. Постоје два основна правила:

Једно стопало ходача мора увек бити у додиру са подлогом, и по томе се разликује од трчања (код трчања имамо фазу лета - обе ноге истовремено у ваздуху);

Нога која иде напред мора бити испружена у колену, тј. несавијена, све до тренутка повратка ноге у окомит положај.Грешке такмичара које повлаче за собом дисквалификацију, прилично је тешко установити. Оне су многобројне и зависе не само од једног погрешног покрета него и од комбинације више њих.

Постоје три основне грешке:

Константно савијено колено за време ходања (тзв. трка равних табана или трка у „седећем“ положају)

Скакутање тј. изразито таласасто-вертикално кретање тела горе-доле, са одразима усмереним на горе

Летећи ход - када ходач задржавајући исправан, линеаран став изгуби непрекидан додир са тлом, а тло додирује прстима.На такмичењу суде главни судија и одређени број других судија. Такмичар може бити дисквалификован само после претходне опомена најмање двојице судија, без обзира на тежину почињеног прекршаја. Дисквалификацију саопштава такмичару главни судија.

Уобичајене дисциплине су оне које се одржавају на великим такмичењима на 20 км и 50 км за мушкарце и 20 километара за жене. Поред ових олимпијских дисциплина одржавају се и такмичења на 5, 10, 15 и 30 км. Такмичења у ходању до 20 км одржавају се на улици и на стадиону, а такмичењу на 50 километара се одржава искључиво на улици. Такмичања на стадиону се обележавају 5.000, 10.000, 20.000 метара, а на улици 10, 20 и 50 км.

Светска Атлетска федерација ИААФ води светске рекорде у свим овим дисциплинама.

Дисциплина ходања 20 километара уведена је за мушкарце у атлетски програм Олимпијских игара 1956. у Мелбурну, а за жене када је ова дисциплина заменила дисциплину ходања на 10 километара на Олимпијских игара 2000. у Сиднеју. На Свестком првенству 1958. у Стокхолму за мушкарце, а 1999. у Севиљи за жене.

Према најбржем времену за мушкарце око 1:17 сати, што одговара кретању 4,27 m/s или 15,37 километара на сат, а за жене 1:26 сати, што одговара 3,83 m/s или 13,79 km/h.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.