Тихомир Огњанов

Тихомир Огњанов (Суботица, 2. март 1927Суботица, 2. јул 2006) је бивши југословенски фудбалски репрезентативац.

Огњанов је један од чланова легендарног југословенског „олимпијског тима“, истакнуто десно крило, репрезентативац и тренер.

Почео је да игра 1939. у „петлићима“ суботичког ФК ЖАКа. Наставио у РСК Суботица и Бачкој све до 1946. кад је прешао у Спартак. За време служења кадровског рока у ЈНА одиграо је 1947. и 9 утакмица за београдски Партизан (постигао 7 голова).

Зенит каријере достигао је у београдској Црвеној звезди за коју је од 25. августа 1949. до 24. маја 1953. одиграо укупно 181 утакмицу и постигао 73 гола (од тога 75 првенствених и 22 гола) и освојио две титуле првака Југославије (1951 и 1952/53.) и два трофеја Купа југославије (1949. и 1950.) Каријеру је завршио у суботичком Спартаку (1953—1961) у коме је 5. марта 1961. одиграо последњу утакмицу. У дресу Суботичана одиграо је 110 прволигашких утакмица и постигао 71 гол.

Уз пет сусрета и три гола за младу (1953) и две утакмице и један гол за „Б“ тим (1949—1955), одиграо је и 28 утакмица и постигао седам голова за најбољу селекцију Југославије. Дебитовао је 28. маја 1950. против Данске (5:1) у Београду. а од дреса са државним грбом опростио се 17. јуна 1956. у сусрету са Аустријом (1:1) у Загребу.

Учествовао је 1952. на олимпијском турниру у Финској, на коме је Југославија освојила сребрну медаљу (у финалу против Мађарске 0:2). На Светском првенству 1950 у Бразилу у сусрету против Швајцарске (3:0) био је теже повређен, али је пожртвовано играо до краја и чак постигао један гол. Налазио се међу изабраницима на Светско првенство 1954. у Швајцарској, али недовољно опорављен после операције препона није играо. Због бројних повреда једини је члан нашег славног,, олимпијског тима“ који није прославио „златни јубилеј“ - 50 утакмица у репрезентацији.

Бавио се и тренерским послом. Радио је у ОФК Суботица, у Спартаку, двапут у Црвенки и на крају у суботичком Северу. Био је и технички руководилац Спартака и члан председништва овога клуба.

Пензионисан је 21. јула 1983. као трговачки путник „Суботичанке“.

Тихомир Огњанов
Ognjanov tihomir
Тихомир Огњанов
Лични подаци
Датум рођења 2. март 1927.
Место рођења Суботица,  СФРЈ
Датум смрти 2. јул 2006. (79 год.)
Место смрти Суботица,
Позиција десно крило
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1946—1947
1947
1947—1949
1949—1953
1953—1961
Спартак Суботица
Партизан
Спартак Суботица
Црвена звезда
Спартак

9 (7)

75 (22)
110 (71)
Репрезентативна каријера
1950—1956 Југославија 28 (7)
Тренерска каријера
ОФК Суботица
Спартак Суботица
Црвенка
Север Суботица

Спољашње везе

2. март

2. март (02.03) је 61. дан у години по грегоријанском календару (62. у преступној години). До краја године има још 304 дана.

2. јул

2. јул (2.7.) је 183. дан године по грегоријанском календару (184. у преступној години). До краја године има још 182 дана.

Југославија на Летњим олимпијским играма 1952.

Спортистима Југославије је ово били седмо учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1952. у Хелсинкију била заступљена са 96 учесника који су учествовали у 11 спортских дисциплина.

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили још три медаље, једну златну и две сребрне. Освојена је прва медаља у веслању и ватерполу и потврђена је сребрна медаља са претходних игара у фудбалу.

Југославија на олимпијским играма

Југославија је први пут на Летњим олимпијским играма учествовала 1920. године под заставом и именом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На својим првим Олимпијским играма Југославија је имала укупно седамнаест представника . који су се такмичили у једином спорту у којем је узела учешће, фудбалу. На свом првом учешћу Југославија није освојила ниједну медаљу. Фудбалери су на олимпијском фудбалском турниру заузели четрнаесто место са два пораза из две утакмице.

Пре овог првог учешћа, спортисти из Хрватске, Словеније и са територије Војводине су учествовали на олимпијадама такмичећи се за Аустрију или Мађарску јер су пре Првог светског рата

ове територије припадале Аустроугарској, а међу овим спортистима били су и освајачи олимпијских медаља Момчило Тапавица, Милан Нералић и Рудолф Цветко. Краљевина Србија је као самостална држава имала своја два представника још на Олимпијади 1912. године.

Југославија је била представљана од стране спортиста под четири различита имена држава:

Краљевина Југославија (званично Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца до 1929) од 1920–1936

Федеративна Народна Република Југославија од 1948. до 1963.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија од 1963. до 1992. ЗОИ

Савезна Република Југославија, формирана од заједнице две државе Србије и Црне Горе у периоду од 1996–2002Две од Југославије отцепљене државе, Хрватска и Словенија, су своја такмичења на олимпијадама као независни тимови почели од ЗОИ 1992.. На Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони су као независни такмичари учествовали спортисти из СР Југославије и Македоније зато што су Уједињене нације увеле међународне санкције Југославији, а Олимпијски комитет Македоније још није био оформљен. Од ЛОИ 2008. свих шест бивших република Југославије се независно такмиче на Олимпијским играма.

Југославија је била домаћин Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандидат за домаћина Летњих олимпијских игара 1992.

Вечити дерби

Вечити дерби, познат и као Београдски дерби, утакмица је између великих градских ривала, Црвене звезде и Партизана, два највећа и најпопуларнија спортска друштва у Србији. Ривалство је присутно у више различитих спортова, али најинтензивније утакмице су између фудбалске и кошаркашке секције спортских друштава.

Ове две екипе су далеко најпопуларније у земљи, са 48,2 % становништа који навијају за Црвену звезду и 30,5 % навијача Партизана према једном истраживању спроведеном 2008. Ова два клуба су такође најпопуларнија у Црној Гори и Републици Српској. Имају присталице у свим земљама бивше Југославије, као и у западним земљама, а ови навијачи су већином Срби који живе у тим земљама.

Звездине боје су црвена и бела, док су Партизанове црна и бела. Ове утакмице су увек биле жељно ишчекиване и врло спектакуларне, али због слабијег квалитета фудбала у последњим годинама, као и велике количине насиља и хулиганизма, драстично је смањена посећеност на овим утакмицама. Дерби игран 11. маја 2005. у полуфиналу купа Србије и Црне Горе је посетило 8.000 гледалаца, што је најмање у историји, а највећа посећеност је била око 100.000 гледалаца (90.142 продатих карата) на 59. вечитом дербију играном 7. новембра 1976. на стадиону Црвене звезде.

Златко Чајковски

Златко Чајковски (Загреб, 24. новембар 1923 — Минхен, 27. јул 1998) је бивши хрватски и југословенски фудбалер и репрезентативац. Имао је надимак Чик, који је добио због свог ниског раста, био је висок само 164 цм. Иначе чик је у то време био други, популарни, назив за опушак од цигарете.

Златних једанаест

Златни тим је најуспешнији мађарски фудбалски тим свих времена. Овај тим је почео да се ствара 1950. и трајао је све до 1956. године, када су у једном делу тог периода нанизали рекорд од 32 узастопне утакмице без пораза.

Првенство Југославије у фудбалу 1951.

Прва савезна лига Југославије била је највиши ранг фудбалског такмичења у Југославији 1951. године. И двадесет и трећа сезона по реду у којој је организовано првенство Југославије у фудбалу. Шампион је постала Црвена звезда из Београда, освојивши своју прву шампионску титулу, a из лиге су испали суботички ФК Спартак Златибор вода и крушевачки Напредак, док се загребачки Борац фузионисао са Загребом уступивши му место у следећој сезони.

Првенство Југославије у фудбалу 1952/53.

Прва савезна лига Југославије била је највиши ранг фудбалског такмичења у Југославији 1952/53. године. И двадесетпета сезона по реду у којој се организовало првенство Југославије у фудбалу. Шампион је постала Црвена звезда из Београда, освојивши своју другу шампионску титулу. Из лиге су испали мостарски Вележ и Загреб.

Првенство Југославије у фудбалу 1955/56.

Прва савезна лига Југославије била је највиши ранг фудбалског такмичења у Југославији 1955/56. године. И двадесетосма сезона по реду у којој се организовало првенство Југославије у фудбалу. Првак је постала Црвена звезда из Београда, освојивши своју трећу титулу. Из лиге су испали сарајевски Жељезничар и осијечки Пролетер

Рајко Митић

Рајко Митић (Дол, 19. новембар 1922 — Београд, 29. март 2008) је био југословенски фудбалер. Играо је за београдски БСК и Црвену звезду, у којој се прославио. За „црвено-беле” је одиграо око 580 утакмица, био капитен тог тима и проглашен је за прву „Звездину звезду”. Играо је на позицији десне „полутке”.

За репрезентацију Југославије је одиграо 59 утакмица (дебитовао 9. маја 1946) и постигао 32 гола. Учествовао је на светским првенствима у Бразилу 1950. године и у Швајцарској 1954. Због коректне игре остао је упамћен као велики џентлмен фудбала.

СД Црвена звезда

Спортско друштво Црвена звезда из Београда је спортско друштво које обухвата велики број клубова који се такмиче у одређеним спортским дисциплинама. Клубови Црвене звезде су освојили 702 трофеја. Од тога 679 титула националног шампиона, националног купа или суперкупа, 8 титула европског првака, 12 титула регионалног шампиона и 3 титуле светског првака. Црвена звезда је најуспешније спортско друштво у Србији.Навијачи СД Црвена звезда називају се Делије север. Навијачка група је основана 1989. године. У оквиру спортског друштва постоје готово сви спортови, али најпознатији је ФК Црвена звезда.

Светско првенство у фудбалу 1950.

Светско првенство у фудбалу 1950. је четврто по реду светско првенство. Одржано је у Бразилу од 24. јуна до 16. јула. Ова одлука је донесена у јулу 1946. на седници ФИФА-е. Ово је такође било прво светско првенство које је називано и Куп Жила Римеа, ради обележавања 25-огодишњице Жила Римеа као председника ФИФА-е. Првенство је освојено од стране Уругваја, који је у одлучујућој утакмици победио репрезентацију Бразила са 2:1. Ово је такође било једино светско првенство које није имало финалну утакмицу већ је победника одлучивало победа у финалној групи од четири тима у којој су биле репрезентације Уругваја, Бразила, Шведске и Шпаније.

Списак стрелаца фудбалске репрезентације Југославије

Ово је листа стрелаца фудбалске репрезентације Југославије. Списак се састоји од сваког фудбалског играча који је забио најмање пет голова у дресу било које од репрезентација Југославије (СХС, Краљевина Југославија, ДФЈ, ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, СЦГ).Напомена: У ову листу урачунати су и голови који су дати од репрезентативаца који су наступали у дресу Србије1.

Списак југословенских фудбалских репрезентативаца

Ово је списак фудбалера који су наступали за репрезентацију Југославије. Репрезентативци су дати по абецедном реду. У загради су дате године у којима су они наступали за репрезентацију а иза заграде је дат број утакмица и број голова за репрезентацију.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

ФК ЖАК Суботица

ЖАК је био фудбалски клуб из Суботице. Пуно име клуба је било "Железничаркси атлетски клуб Суботица"

Највећи клупски успех је пасман у најјачи ранг такмичења у Југославији у сезони 1935/36. када је испао у осмини финала од осјечке Славије. Сезону пре те је играо квалификације за државно првенство када је испао од новосадске Војводине.

У сезонама 1939/40. и 1940/41. играо је у Српској лиги, 1940./41. је освојио пето место.

ФК Спартак Суботица

ФК Спартак Ждрепчева Крв је српски фудбалски клуб из Суботице. Тренутно се такмичи у Суперлиги Србије.

Од 2008. до 2013. због спонзорских разлога је носио име Спартак Златибор вода.

Фудбалски савез Војводине

Фудбалски савез Војводине (ФСВ) је организација која управља фудбалом у Војводини са седиштем у Новом Саду.

Фудбалски савез Војводине (ФСВ) је један од територијалних савеза у оквиру Фудбалског савеза Србије.

Територијални фудбалски савези ФС Војводине, ФС Косова и Метохије, ФС региона Западне Србије, ФС региона Источне Србије и ФС Београда покривају одређену територију коју је одредио Извршни одбор ФС Србије и у потпуности су одговорни за организовање, администрацију и руковођење фудбалским такмичењем на својој територији сходно овом Статуту. Територијални савези из претходне тачке састоје се од окружних (подручних) градских и општинских савеза, фудбалских клубова као чланова и/или стручних фудбалских организација или посебних фудбалских организација која су удружена у том територијалном савезу. Статути Фудбалских савеза покрајина, региона, Београда и осталих савеза у оквиру њих морају бити у сагласности са Статутом ФСС.

Покрајински савез је територијални савез за територију аутономне покрајине. Клубови, територијални савези и организације на територији аутономне покрајине су чланови тог покрајинског фудбалског савеза. Покрајински савези у остваривању својих циљева и задатака самостално уређују своју унутарашњу организацију и рад, доносе и остварују програме развоја фудбалског спорта на територији аутономне покрајине, организују и воде такмичења, остварују задатке савеза на територији аутономних покрајина, дају мишљења и предлоге о питањима рада ФС Србије, врше избор органа савеза и остварују друга права, обавезе и одговорности на својој територији, које им повери ФС Србије и која утврде својим статутом.

Краљевина Југославија
(1923–1940)
СФР Југославија
(1945–1992)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.