Тител

Тител је градско насеље у Србији у општини Тител у Јужнобачком округу, у региону познатом као Шајкашка (југоисточни део Бачке), у Аутономној Покрајини Војводини. Према попису из 2011. било је 5294 становника.

Тител
Titel Panorama
поглед на Тител са Тителског брега
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаТител
Становништво
 — 2011.Пад 5294
 — густина89/км2
Географске карактеристике
Координате45°12′13″ СГШ; 20°17′24″ ИГД / 45.203666° СГШ; 20.29° ИГДКоординате: 45°12′13″ СГШ; 20°17′24″ ИГД / 45.203666° СГШ; 20.29° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина75 м
Површина66,5 км2
Тител на мапи Србије
Тител
Тител
Тител на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број21240
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Географија

Тител се налази уз десну обалу Тисе, преко пута ушћа Бегеја у Тису, недалеко од места где се Тиса улива у Дунав, на јужним обронцима Тителске висоравни. Изнад града је Тителски брег (110—130 m), завршетак Тителске висоравни, која се простире између Мошорина, Лока, Вилова, Титела и реке Тисе. У близини Титела је и највећа ада на Тиси.

Тител је, такође, и седиште општине, у којој се, поред града Титела, налазе и села: Вилово, Гардиновци, Лок, Мошорин и Шајкаш.

Историја

Тител је веома стари град, на чијем је подручју било људских насеобина у праисторији. Најстарији познати помен имена Тител је из повеља угарских краљева и јавља се после 1077, а најкасније 1095. године. У то време су мађарски краљ Ласло Први (Сент Ласло) и брат му Лампрехт подигли у Тителу манастир најстаријег католичког реда августинаца. До доласка Римљана на тлу данашњег Титела живели су Дачани, Келти, Скордисци, Јазиги, Хуни, Авари, Протобугари, Готи, Гепиди и Алани. На овом месту боравили су и Римљани. Они су изградили утврђење које се први пут помиње 1138. године. Словени се јављају на прелазу из 6. у 7. век, а угарска племена крајем 9. века. Први пут под српском влашћу од 1407. године, у 15. и 16. веку Тител је био у поседу српских деспота, а за време Турака седиште нахије у оквиру Сегединског санџака. У Потиској војној граници Тител је утврђени шанац, затим седиште Шајкашког батаљона.

У другој половини 19. века расте број становника Титела. Највише је Срба, а Мађара има дупло мање. Тако по попису из 1880. године ту живи 2094 Срба, 324 Мађара, 621 Немаца, 173 Словака, 17 Румуна, док је осталих 28. Тител има укупно 3321 становника. За десет година им их још више, нарочито Срба. Подаци пописа из 1890. године наводе да тада има 2811 Срба, 705 Мађара, 1078 Немаца, 78 Словака, 11 Румуна, 2 Рутена, 118 Хрвата, а осталих је 11. Тако да варошица Тител у то време је са 4314 душа.[1]

На крају Првог светског рата, 8. новембра 1918. године, Тител је ослободила српска војска. Тител се нашао у новој држави, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, у којој је наставио привредни и друштвени живот. На први дан католичког Ускрса, 13. априла 1941, град је окупирала војска Хортијеве Мађарске. Окупатор је на други и трећи дан православног Божића, 8. и 9. јануара 1942, спровео Рацију у којој су страдали многи невини Титељани. Тител је у Другом светском рату ослобођен 22. октобра 1944. године.

Црква и школа

Прва позната православна црква у Тителу била је посвећена Св. Николи. Налазила се према ситуацији из 1891. године "десно у улици која води од Главног трга (Параденплац), к болници и гробљу". Темељи данашњој православној цркви посвећеној празнику Успенију пресвете Богородице или Великој Госпојини, постављени су 15/3. априла 1810. године. Почетак градње храма су благословили владика бачки Гедеон Петровић и јеромонах Ковиљски игуман Порфирије Петровић. Готову цркву је осветио на Велику Госпојину 1811. године прота жабаљски Данило Петровић.[2]

Према православној парохијској статистици у месту је на крају 1891. године било: један православни свештеник, 2122 православца, 392 православна дома, 232 ученика и три основне школе. Од наведених једна школа је државна, а остале две су комуналне (општинске).[3]

Култура

У Тителу су неки занимљиви споменици — барутана и касарна Шајкашког батаљона из 18. века. У црквама се чувају радови сликара Димитрија Поповића и Арсе Тодоровића. На путу Тител—Шајкаш подигнут је споменик палим ваздухопловцима 1941. године. У Мошорину су рођени Светозар Милетић (1826—1901) и Исидора Секулић (1877—1958). Овде се налази и споменик културе Кућа у Тителу.

Демографија

У насељу Тител живи 4745 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,6 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 2019 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[4]
Година Становника
1948. 5.650
1953. 5.481
1961. 5.717
1971. 5.957
1981. 6.227
1991. 6.007 5.870
2002. 5.894 6.034
2011. 5.294
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
4.180 70,91 %
Мађари
  
582 9,87 %
Југословени
  
250 4,24 %
Хрвати
  
115 1,95 %
Словаци
  
103 1,74 %
Роми
  
73 1,23 %
Македонци
  
47 0,79 %
Црногорци
  
26 0,44 %
Немци
  
12 0,20 %
Бугари
  
12 0,20 %
Руси
  
8 0,13 %
Словенци
  
7 0,11 %
Русини
  
7 0,11 %
Румуни
  
6 0,10 %
Албанци
  
6 0,10 %
Муслимани
  
4 0,06 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Буњевци
  
1 0,01 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
непознато
  
94 1,59 %

Познате личности

Привреда

У Тителу је с пролећа 1858. године одржан први робно-сточни вашар. Уприличен је на обали Тисе, први дан трговина марвом, а сутрадан осталом робом. Одобрено је одржавање трипут годишње: о Благовестима, о Св. Илији и Св. Луки.[7]

Подручје општине Тител, с рекама Тисом и Бегејом и с Тителским брегом, има богате терене за риболов и лов.

Референце

  1. ^ "Српски сион", Карловци 1893. године
  2. ^ "Српски сион", Карловци 1893. године
  3. ^ "Српски сион", Карловци 1892. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  7. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године

Спољашње везе

Јужнобачки управни округ

Јужнобачки округ се налази у Панонској низији, у јужној Бачкој и северном Срему. Површина округа је 4.016 km² (18,7% територије Војводине, 4,5% територије Србије), где борави 615.371 становника (Попис из 2011).

Седиште округа је и административни центар Аутономне Покрајине Војводине, Нови Сад.

Вилово

Вилово је насеље у у општини Тител, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2002. било је 1090 становника.

Гардиновци

Гардиновци (мађ. Dunagárdony) је село у јужној Бачкој, у Војводини, које припада општини Тител. Према последњем попису из 2011. године Гардиновци имају 1297 становника. Већину чине Срби.

Гардиновци је једно од најмањих места у општини Тител.

Лок

Лок може бити:

Лок (Тител), насељено место у општини Тител, Јужнобачки округ, Република Србија

Лок (Љевице), насељено место у округу Љевице, Њитрански крај, Словачка Република

Лок (Тител)

Лок је насеље у Србији у општини Тител у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 1114 становника.

Овде се налази Српска православна црква у Локу.

Миодраг Лончар

Миодраг Лончар (Пакленица, 17. јул 1929 — Тител, 4. јул 2017) био је југословенски и хрватски филмски и позоришни глумац.

Мошорин

Мошорин је насеље у Србији у општини Тител у Јужнобачком округу. Налази се у Шајкашкој (југоисточна Бачка) поред реке Тисе и на падинама Тителског(Шајкашког) брега. Према попису из 2011. било је 2569 становника.

Општина Тител

Општина Тител је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводини и спада у Јужнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 262 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 21712 ha, а на шумску 510 ha).

Седиште општине је град Тител. Општина Тител се састоји од 6 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 15738 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -5‰, а у општини је запослен 2281 човек. У општини се налази 6 основних и 1 средња школа.

Потисје (област)

Потисје, као географска област може имати два значења:

У ширем значењу, Потисје је целокупна област у сливу реке Тисе, која обухвата делове Украјине, Румуније, Мађарске, Словачке и Србије;

У ужем значењу, Потисје је област у сливу реке Тисе на подручју Србије, у оквиру Војводине.

Ратко Радивојевић

Ратко Радивојевић (Нови Сад, 15. јануар 1951 — Тител, 14. мај 2015) био је српски и југословенски филмски и позоришни глумац.

Специјални резерват природе Ковиљско-петроварадински рит

Ковиљско-петроварадински рит је специјални резерват природе на територији Војводине у оквиру општина Нови Сад, Петроварадин, Сремски Карловци, Инђија и Тител. Резерват је ритски комплекс дуж Дунава и простире се на 4.840 хектара. Под заштитом је државе од 1998. године као природно добро од изузетног значаја и сврстан је у прву категорију заштите.

Списак позивних бројева у Србији

Ово је списак позивних бројева у Србији. Међународни позивни број за Србију је +381.

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Списак споменика културе у Јужнобачком округу

Следи списак знаменитих места у Јужнобачком округу.

Стојан Трумић

Стојан Трумић (Тител, 29. јул 1912 — Панчево, 16. октобар 1983) је био српски сликар и педагог.

Тителски плато

Тителски плато или Калварија је археолошки локалитет који се налази на југоисточном крају Тителског брега изнад самог Титела на ушћу Тисе у Дунав. Реч је о вишеслојном налазишту са остацима из праисторије, антике и средњег века. Сам локалитет се налази под заштитом Републике Србије, као археолошко налазиште од изузетног значаја.

Шајкаш

Шајкаш је насеље у Србији у општини Тител у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 4374 становника (према попису из 2002. било је 4550 становника).

Шајкашка

Шајкашка је географски регион у Србији. То је југоисточни део Бачке, лоциран у средишњем делу Аутономне Покрајине Војводине.

Територија Шајкашке је подељена између четири општине: Тител, Жабаљ, Нови Сад и Србобран. Средиште Шајкашке је град Тител.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.