Тиса

Тиса (мађ. Tisza, укр. Тиса, сл. и рум. Tisa и нем. Theiß) је река у средњој Европи и најдужа притока Дунава. Протиче кроз Панонску низију. Извире у Украјини, на Карпатима у области Буковина, и даље пролази кроз Мађарску, Румунију, Словачку и Србију. Улива се у Дунав насупрот Старог Сланкамена.

Тиса је дугачка 1.358 km, а површина развођа износи 157.186 km². У Војводини Тиса дели Бачку (десна обала) и Банат (лева обала).

Највећа притока Тисе је Муреш, а затим следе Бегеј, Бодрог, Златица, Кереш, Самош, Шајо, Киреш, Чикер и Јегричка.

Тиса је пловна на дужини од 532 km.

Дужина Тисе кроз Србију износи 164 km.

Велики и Мали бачки канал повезују Тису са Дунавом, а Бегејски канал са Тамишем.

Значајнији градови на Тиси су: Токај, Солнок, Чонград, Сегедин, Сента и Бечеј.

Тиса
Railway bridge over the river Tisza - near Rakhiv - Ukraine (4043-48)
Тиса код Рахива, Украјина
Thiz river
Мапа Тисе и дела Дунава
Опште информације
Дужина965 km
Басен156.087 km2
Пр. проток796 ​m3s
СливЦрноморски
Водоток
Изворспајањем Беле и Црне Тисе на Карпатима, Украјина
В. извора2.020 m
УшћеДунав
Географске карактеристике
Држава/е Украјина
 Румунија
 Словачка
 Мађарска
 Србија
ПритокеVișeu River, Iza River, Самош, Кереш, Мориш, Красна, Teresva, Tereblya, Рика, Borzsa, Бодрог, Зађва, Bila Tysa, Чик, Tur River, Златица, Шајо, Бегеј, Батар, Јегричка, Киреш, Kosivska River, Săpânța River, Baia River, Bicu River, Sarasău River, Valea Hotarului River, Valea Iepei River, Șaroș River, Șugătag River

Регулација тока

У планинском делу тока, Тиса је бистра и брза река. Недостатак језера у областима Карпата утиче на то да су варијације нивоа воде у Тиси изузетно велике, са типично три годишња поплавна периода. Ако се висок ниво воде у Тиси поклопи са сличном ситуацијом у Дунаву, Тиса надире узводно, што изазива велике поплаве. Таква ситуација је разорила Сегедин пролећа 1879.

Између 1846. и 1880., аустријске и аустроугарске власти су организовале регулацију тока реке Тисе (мађ.: a Tisza szabályozása) и скратиле јој дужину за 450 km. Саграђени систем заштите од поплава је највећи у Европи. Данас постоји 3680 km канала који контролишу Тису.

Током 1980−их на Тиси је направљенио велико вештачко језеро Тиса (мађ.: Tisza-tó) са намером да се помогне у регулацији тока и посебно поплава. Убрзо је ово језеро постало популарно туристичко одредиште Мађара, скоро као и језеро Балатон.

Еколошка катастрофа из 2000.

Somesul
Загађена река Самош

Дана 30. јануара 2000, погон за прераду злата из Баја Маре, на северу Румуније, испустио је 100.000 m³ воде загађене цијанидом у реку Самош. Испуштање цијанида у Самош десило се услед топљења снега и подземних вода које су оштетиле акумулацију где је цијанид складиштен. Ово загађење се проширило даље низ реку Тису и уништило готово сав живи свет у реци. Загађење је стигло до Београда 14. фебруара 2000.

Поплава из 2006.

У априлу 2006. Тиса је достигла највиши водостај у историји (949 cm код Новог Кнежевца) и угрозила бројна насеља у својој околини, због чега је уведен ванредни ниво одбране[1].

Пловидбеност

Тиса је пловна у већем делу свог тока. Река је отворена за међународну пловидбу тек однедавно јер је Мађарска правила разлику између тзв. „државних река“ и „међународних река“, којом се дозвољавала или забрањивала пловидба страним бродовима. Након уласка Мађарске у ЕУ, ова подела је укинута и сада је свим пловилима дозвољено да плове Тисом.

Могућност пловидбе често одређују природни фактори. У време високог водостаја и суше најчешће Тиса није пловна.

Види још

Референце

  1. ^ Хидрометеоролошки завод Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (април 14, 2006) (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Барсана (Марамуреш)

Барсана (рум. Bârsana) је насеље је у Румунији у округу Марамуреш у општини Барсана. Oпштина се налази на надморској висини од 344 m.

Извоареле (Марамуреш)

Извоареле (рум. Izvoarele) је насеље је у Румунији у округу Марамуреш у општини Чернешти. Oпштина се налази на надморској висини од 617 m.

Кампулунг ла Тиса (Марамуреш)

Кампулунг ла Тиса (рум. Câmpulung la Tisa) је насеље је у Румунији у округу Марамуреш у општини Кампулунг ла Тиса. Oпштина се налази на надморској висини од 244 m.

Канал Дунав—Тиса—Дунав

Хидросистем Дунав—Тиса—Дунав (ДТД) је јединствена каналска мрежа која повезује токове река Дунава и Тисе кроз Војводину и представља хидротехнички систем за одводњавање унутрашњих вода, наводњавање, одбрану од поплава, снабдевање водом, одвођење употребљених вода, пловидбу, туризам, рибарство и узгој шуме.

Хидросистем ДТД са природним и делимично реконструисаним водотоцима има 960 km, од чега је пловно 600 km. Својом мрежом повезује 80 војвођанских насеља, а у оквиру система постоје 23 уставе, пет сигурносних устава, затим 15 бродских преводница и још пет које нису више у функцији, пет великих црпних станица и 86 мостова (64 друмска, 21 железнички и један пешачки).

Карпати

Карпати (чешки, словачки и пољски: Karpaty, украјински: Карпати, румунски: Carpaţii), су планине у средњој Европи. Румуни Карпате још називају и Трансилванијски Алпи. Пружају се на дужини од 1.500 km (ширина преко 300 km), као велики лук од Братиславе преко територије Чешке, Словачке, Пољске, Украјине и Румуније до источне Србије.

Највиши врх Герлаховка (Герлаховски штит) 2655 m, налази се на Високим Татрима у Словачкој. Карпати се деле на Западне Карпате са Бескидима и високим Татрима, затим на Шумовите, Источне и Јужне Карпате или трансилванске Алпе, највиши врх Молдовеану 2543m. Важна речна изворишта су реке Тиса, Висла, Одра, Дњестар, Прут, Мориш, Уж и др...

Клима Карпата је континетална и планинска. Шуме су претежно букове, у вишим пределима четинарске. Има доста пашњака, а развијено је и сточарство. Од дивљих животиња настањују их медвед, вук, дивља мачка и др... Велико рудно богатство: нафта, гас (највише у Румунији, јужно од Трансилванских Алпа), гвожђе, угаљ, злато, сребро, бакар, олово, цинк, волфрам, со и др...

Лунка ла Тиса (Марамуреш)

Лунка ла Тиса (рум. Lunca la Tisa) је насеље је у Румунији у округу Марамуреш у општини Бочикоју Маре. Oпштина се налази на надморској висини од 309 m.

Општина Кампулунг ла Тиса (Марамуреш)

Кампулунг ла Тиса (рум. Câmpulung la Tisa) општина је у Румунији у округу Марамуреш.Oпштина се налази на надморској висини од 244 m.

Страмтура (Марамуреш)

Страмтура (рум. Strâmtura) је насеље је у Румунији у округу Марамуреш у општини Страмтура. Oпштина се налази на надморској висини од 428 m.

Тиса-Силвестри (Бакау)

Тиса-Силвестри (рум. Tisa-Silvestri) је насеље је у Румунији у округу Бакау у општини Одобешти. Oпштина се налази на надморској висини од 235 m.

Тиса (Арад)

Тиса (рум. Tisa) је насеље је у Румунији у округу Арад у општини Халмађу. Oпштина се налази на надморској висини од 252 m.

Тиса (Бакау)

Тиса (рум. Tisa) је насеље је у Румунији у округу Бакау у општини Сандулени. Oпштина се налази на надморској висини од 269 m.

Тиса (Валча)

Тиса (рум. Tisa) је насеље је у Румунији у округу Валча у општини Бајиле Оланешти. Oпштина се налази на надморској висини од 640 m.

Тиса (Марамуреш)

Тиса (рум. Tisa) је насеље је у Румунији у округу Марамуреш у општини Бочикоју Маре. Oпштина се налази на надморској висини од 294 m.

Тиса (Прахова)

Тиса (рум. Tisa) је насеље је у Румунији у округу Прахова у општини Санђеру. Oпштина се налази на надморској висини од 204 m.

Тиса (Хунедоара)

Тиса (рум. Tisa) је насеље је у Румунији у округу Хунедоара у општини Буржук. Oпштина се налази на надморској висини од 167 m.

Тиса (место)

Тиса (њем. Tissa) општина је у њемачкој савезној држави Тирингија. Једно је од 93 општинска средишта округа Зале-Холцланд. Према процјени из 2010. у општини је живјело 146 становника. Посједује регионалну шифру (AGS) 16074101.

Ферешти (Марамуреш)

Ферешти (рум. Ferești) је насеље је у Румунији у округу Марамуреш у општини Ђулешти. Oпштина се налази на надморској висини од 321 m.

Четинари

Четинари су група голосеменица која обухвата 631 савремену врсту. Име су добили по игличастим асимилационим органима - четинама, а које карактерише већину врста. Асимилациони органи неких четинара могу да буду кратки, као код тисе (око 1,5 cm) или дугачки и до 20–45 cm, као код дугоигличавог америчког бора (Pinus palustris). Неки четинари (као што су туја и чемпрес) уместо четина имају асимилационе органе у облику љуспи. Четинари расту углавном као шумско дрвеће, мада се неки јављају и у форми ниског растиња (жбуње). Углавном расту на Северној Хемисфери у субарктичкој зони и заузимају огромна пространства Скандинавије, Русије и Канаде — тајге.

Цвет четинара је увек једнополан: мушки груписан у шишаричасте цвасти (микростробиле), а женски у шишаричасте цвасти (макростробиле) или је појединачни (тиса, тореја, цефалотаксус). У мушким шишаркама образују се поленова зрна. Она су код четинара прилагођена опрашивању помоћу ветра или животиња. У женским шишаркама формирају се семени замеци који су голи, а по оплођењу дају семе у шишарици или појединачно. Појединачно семе најчешће је у меснатом омотачу - арилусу. Четинари могу да буду једнодоми (обе врсте цветова на истој индивидуи) и дводоми (мушки цветови на мушким индивидуама, женски на женским). За оплођење четинара није неопходна вода. Шишарице четинара могу да буду различитог облика (купастог, ваљкастог, лоптастог), димензија (мање од 1 cm (Chamaecyparis pisifera) до 30 - 60 cm (Pinus lambertiana) и конзистенције (одрвењене, кожасте, меснате – бобичасте).

Штубеије Тиса (Дамбовица)

Штубеије Тиса (рум. Ștubeie Tisa) је насеље је у Румунији у округу Дамбовица у општини Ваља Лунга. Oпштина се налази на надморској висини од 368 m.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.