Тир

Тир (арап. صور Ṣūr, грч. Τύρος) је град на југу Либана, на обали Средоземног мора. Удаљен је око 70 километара јужно од Бејрута и око 35 километара јужно од Сидона. Тир је четврти највећи град Либана. Према процени из 2005. у граду је живело 135.204 становника.

У граду се налази много античких споменика будући да је Тир био важан град Феничана и за време Старог Рима. По легенди у Тиру су рођене Европа и Дидона.

По Херодоту град је основан око 2750. године пре нове ере. Тирски трговци су били први трговци у Медитерану. Створили су своје колоније на обалама Егејског мора, на северној обали Африке, Сицилији, Корзици, Картагини и Шпанији. Древни град се налазио на острву, док је на копну било насеље Ушу. Град је имао изванредну луку и моћне одбрамбене зидове високе 46 m. Тир је био посебно познат по производњи драгоцене гримизне боје. Александар Велики је 332. године пре нове ере разрушио стари град и изградио превлаку која је спојила острво са копном.

Касније су овим градом владали Римљани, Омејадски халифат, крсташи, Мамелуци и Османлије. Крајем 10. века у граду је избио устанак хришћана против арапске власти након кога је становништво масакрирано. Тир припада држави Либан од њеног оснивања 1920.

Данас у граду живе шиитски муслимани, сунитски муслимани (палестинске избеглице) и мали број хришћана.

Siege of Tyre 332BC plan
Александрова опсада Тира 332. пне
TyreAlMinaCollonnadedStreet
Остаци Римских стубова на месту Ал Мина
Tyre-aerial-photo-by-France-Military-1934
Тир 1934. године
Тир
صور
TyreChrstQrtrPier
Тир
Административни подаци
Држава Либан
ГуверноратЈужни Либан
Становништво
Становништво
 — 2005.135.204
 — густина33.801 ст./km2
Географске карактеристике
Координате33°16′23″ СГШ; 35°13′01″ ИГД / 33.273056° СГШ; 35.216944° ИГДКоординате: 33°16′23″ СГШ; 35°13′01″ ИГД / 33.273056° СГШ; 35.216944° ИГД
Временска зонаUTC+2, лети UTC+3
Површина4 km2
Тир на мапи Либана
Тир
Тир
Тир на мапи Либана

Историја

Према митологији, Тир је родно место Европе и Дидоне, краљице Картагине. Изворно, у 3. миленијуму пне, се састојао од два дела, Стари град на острву и насеље Ушу на обали. Заправо име града на феничком значи „стена”, јер је Тир изграђен на стеновитом острву надомак обале[1]. У египатском архиву из Амарне (на глиненим плочицама клинастим писмом), постоје и писма управитеља Тира, Аби-Микуа, који је писао фараону Акнатону 1350. пне. У писмима спомиње дрво (које се извозило у Египат) и проблеме острвског града с водом и надирућим пламенима тзв. Хабируа (заједнички назив за Хананска номадска пламена). Према Хероду Тир је био снажна лука 1300. године, у време када, према Филону из Библоса који цитира митског феничког историчара Сахуниатона, градом влада краљ Абибал.[2]

Стари град је имао две луке, једну на северу острва и другу на јужној страни, те је управо због снажне луке, око 1200. п. н. е., Тир постао база из које Феничани почињу да се шире на цело подручје Средоземља. Феничани из Тира су основали колоније на острвима Егејског мора, Грчкој, северној обали Африке, на Сицилији, Корзици, међу Тартешанима на Иберском полуострву, па чак и Кадизу иза Херкулових стубова.

За време краља Хирама I Тир је склопио савез с Израелом под краљем Давидом, око 1000. пне. Око 900. пне Тир овладава градом Сидоном и оснива колонију Картагину, али га у исто време осваја асирски краљ Асурбанипал. Вавилонски краљ Набукодоносор II га заузима 573. године пне, после 13 година опсаде. Половином 6. века пне освајају га ахеменидски Персијци, а 332. п.н.е. Александар Велики га осваја послије 7 месеци опсаде, при чему је био приморан да направи земљани пролаз од обале до острва и од тада је Тир на полуострву. Убрзо након тога поновно припада Персијанцима, овај пут Селеукидима, али Тир успева да оствари самосталност 126. пне.

Од 64. п.н.е. Римљани овладају Тиром и његове обале је, према Матеју 15:21 и Марку 7:24) посетио и сам Исус са својим апостолима. Након смрти св. Степана ту је заснована хришћанска заједница коју је приликом свог трећег путовања посетио и Апостол Павле.

Године 628. године Арапи га освајају и пљачкају, а након неуспешне опсаде 1111. године, од 1124. до 1291. године је у поседу крсташа и постаје седиште бискупије, а најпознатији бискуп је био историчар Вилим Тирски. Године 1291. Мамелуци освајају Тир, и до 1920. године је у саставу Османског царства.

Град је озбиљно оштећен крајем 1978. године током Операције Литани, коју су предузеле Израелске снаге против ПЛО-а, али и током Либанског рата 1982. Што се поновило у Израелско-либанском рату 2006. године,[3] када су Израелски командоси напали ракетне положаје Хезболаха.[4]

Данас је Тир већински шијитски, с малом хришћанском заједницом[5] и више од 60,000 палестинских избеглица који су сунити. Странке Амал и Хезболах имају највише представника из Тира у Либанонском парламенту од 2009. године.

Галерија слика

Tyre2009b
Јужна морска обала Тира
TyreAlMinaAgora
Римска агора у Ал Мини
Al-Bass Arch Site Hippodrome
Римски хиподром
Tyre Triumphal Arch
Славолук Ал-Бас
TyreNarrowStChrQrt
Уска улица у хришћанској четврти

Партнерски градови

Референце

  1. ^ P. Bikai, "The Land of Tyre"; M. Joukowsky, The Heritage of Tyre, 1992, 2. poglavlje, str. 13.
  2. ^ Donald R. Vance, Literary Sources for the History of Palestine and Syria: The Phœnician Inscriptions, 1994., The Biblical Archaeologist 57(1), str. 2.-19.
  3. ^ Očaj u Tiru MBC News 27. 7. 2006. Posjećeno 16. 4. 2011.
  4. ^ Napad izraelskih komandosa na Hezbolah u Tiru BBC News 5. 8. 2006. Posjećeno 16. 4. 2011.
  5. ^ „Bishop of Tyre: Christians in Lebanon have become a minority in their country”.

Литература

  • AMADASI GUZZO Maria Giulia, BONNET Corinne, CECCHINI Serena Maria, XELLA Paolo, Dizionario della civiltà fenicia, Roma, Gremese Editore, 1992.
  • CARTER, Terry & DUNSTON, Lara. Libano, Torino, EDT. 2004. ISBN 978-88-7063-748-9.
  • DORAÏ, Mohammed Kamel. Les réfugies palestiniens au Liban. Une géographie de l'exil, Paris, CNRS, 2006.
  • FIRRO, Kais. Inventing Lebanon. Nationalism and the State Under the Mandate, London, I.B. Tauris, 2002.
  • KAUFMANN, Asher. Reviving Phoenicia. The Search for Identity in Lebanon, London, I.B. Tauris, 2004.
  • KHURI, Elias & BEYDOUN, Ahmad. Rappresentare il Mediterraneo. Lo sguardo libanese, Messina, Mesogea. 2006. ISBN 978-88-469-2021-8.
  • MOURAD, Bariaa. Du Patrimoine à la Muséologie : Conception d'un musée sur le site archéologique de Tyr, Thèse de DEA (études doctorales); Museum National d'Histoire Naturelle (MNHN), Étude réalisée en coopération avec l'Unesco, Secteur de la Culture, Division du Patrimoine Culturel, 1998.
  • QASSEM, Naim. Hizbullah. The Story From Within, London, Saqi Books. 2005. ISBN 978-0-86356-517-5.
  • SAAD-GHORAYEB, Amal. Hizbu'Llah. Politics and Religion, London, Pluto Press. 2002. ISBN 978-0-7453-1793-9.
  • SALIBI, Kamal. A House of Many Mansions: The History of Lebanon Reconsidered, London, I.B. Tauris. 1988. ISBN 978-0-520-06517-8.
  • SALIBI, K. The Modern History of Lebanon, Delmar, Caravan Books. 1977. ISBN 978-0-88206-015-6.
  • Bikai, Patricia Maynor. The Pottery of Tyre. Warminster: Aris and Phillips, 1978.
  • Bullitt, Orville H. Phoenicia and Carthage: A Thousand Years to Oblivion. Philadelphia: Dorrance, 1978.
  • Joukowsky, Martha, and Camille Asmar. The Heritage of Tyre: Essays On the History, Archaeology, and Preservation of Tyre. Dubuque, Iowa: Kendall/Hunt Pub. Co., 1992.
  • Woolmer, Mark. Ancient Phoenicia: An Introduction. London: Bristol Classical Press, 2011.

Спољашње везе

Аегир

Аегир (Ægir) је германски и нордијски бог мора. Његова супруга је Ран. Аегир је имао девет кћери које су управљале вировима под његовом влашћу.

Венецијански крсташки рат

Венецијански крсташки рат или опсада Тира одиграла се 1124. године између Првог и Другог крсташког рата. Крсташи су, уз помоћ Венеције, успели да освоје град.

Ги Лизињан

Ги Лизињан (франц. Guy de Lusignan; Лизињан, cca 1150. — Никозија, 18. јул 1194) био је француски витез који је женидбом постао краљ Јерусалима. Изгубио је битку код Хатина 1187. и изгубио је краљевину Јерусалим. Постао је владар Кипра, а после њега су Лизињани владали Кипром до 1474.

Есир

Есир (Æsir) је колективно име за главну расу нордијских богова. Уз богове Есира постоје и богови Ванира. Живели су у Асгарду.

Есирски богови под вођством Одина су: Балдер (бог лепоте), Браги (бог речитости), Форсети (бог медитације), Фрејр (бог плодности, првобитно је био из Ванира), Хејмдал (чувар моста), Холдр (слепи бог), Локи (бог ватре и савезник мразних дивова), Њорд (бог мора, првобитно из Ванира), Тор (бог громова), Тир (бог рата), Вили (Одинов брат), Ве (Одинов брат), Видар (Одинов син).

Богиње Есира су: Фреја (богиња плодности), Фриг (Одинова жена), Сиф (Торова жена) и Идуна (чуварица јабука младости).

Еустазије I Гранијер

Еустазије Гранијер (лат. Eustachus Granarius; 1071 — 15. јун 1123) био је крсташки вођа и накратко регент Јерусалимске краљевине.

Учествовао је у Првом крсташком рату у војсци Готфрида Бујонског. Истакао се у бици код Рамле 1105. 1105. године и у опсади Триполија 1109. године. Након заробљавања јерусалимског краља Балдуина II од стране емира Белека Еустазије је постао регент Јерусалимске краљевине. Успео је да сачува сва територијална освајања Балдуина и да заузме важну луку Тир после дуге опсаде. Умро је 15. јуна 1123. године. На његово место дошао је Виљем од Бароа.

Жерар де Ридфор

Жерар де Ридфор (франц. Gérard de Ridefort) је био десети велики мајстор витезова Темплара, на челу реда је био од 1184. па до своје смрти 1189. Жерар де Ридфор је највероватније рођен у Фландрији око 1140. и није позната тачна година његовог доласка у Свету земљу. Помиње се крајем 1170. у служби краља Балдуина IV од Јерусалима као Маршал краљевства. Темпларима је приступио 1181. и већ две године касније добија чин (франц. Sénéchal) да би на крају 1184. после смрти Арноа де Торожа постао велики мајстор.

Учествовао је у династичким превирањима коју су наступила након смрти краља Балдуина IV 1185. а затим и његовог младог сина Балдуина V 1186. све време заступајући интересе свог савезника Гија Лизињана који је на крају и постао краљ Јерусалима 1186. Саладин је хтео да изврши инвазију на територије краљевине Јерусалим. Кампање које је Жерар де Ридфор спроводио против Саладина биле су несмотрене и коштале су га много живота витезова реда. Један од највећих пораза десио се у бици код Хатина у којој је уништена готово цела Јерусалимска војска, Саладин је заробио и погубио више од две стотине витезова Темплара, један од заробљених био је и велики мајстор али је он за разлику од других пуштен. Саладин је наставио своје напредовање кроз краљевство и преузео градове Газу, Акре, Ашкелон, Јафу, Бејрут, Сидон. Неки од ових градова које су бранили Темплари предати су без борбе. По неким хроничарима када је чуо за пораз Папа Урбан III је умро од шока. У поседу крсташа остао је само Тир. Жерар де Ридфор је 1189. са Ли Гизињаном поново удружио снаге и учествовао у опсади Акреа али је том приликом погинуо или погубљен у заробљеништву.

На месту великог мајстора наследио га је Робер де Сабле.

Конрад од Монферата

Конрад од Монферата или Конрад I Јерусалимски (средина четрдесетих година 12. века - 28. април 1192) био је јерусалимски краљ од 1190. до 1192. године.

Краљевина Јерусалим

Краљевина Јерусалим је био хришћанска држава основана на Леванту 1099. године после Првог крсташког рата. Трајала је мање од 200 година све до 1291. када су Акру уништили Мамелуци.

На почетку краљевина је била веома мала, група градова и села која су освојена за време крсташких похода. Њен први краљ, Готфрид Бујонски, уопште себе није сматрао за краља. Краљевина се развијала упоредо као и западне државе, по узору на њих и имала веома блиске односе са истим. Краљевина Јерусалим је био релативно мала краљевина са недостатком финансијске и војне помоћи из Европе. Краљевина је такође имала веома блиске односе са Византијским царством и Краљевином Јерменијом. На врхунцу своје моћи, краљевина је држала територије данашњег Израела и појаса Газе.

Либан

Либан (арап. لبنان‎, франц. Liban), званично Либанска Република (арап. الجمهورية اللبنانية‎, франц. La République Libanaise), је мала, претежно планинска држава на Блиском истоку , на источној обали Медитерана. Граничи се са Сиријом на северу и истоку, и Израелом на југу. Застава Либана приказује дрво кедра у зеленој боји на белој позадини и двема хоризонталним црвеним линијама, на врху и дну заставе.

Назив Либан потиче из арамејске речи лабан, што значи бело, као референца на планину Либан која је увек прекривена снегом.

Опсада Тира

Опсада Тира је трајала 10 месеци (новембар 333. п. н. е. - август 332. п. н. е. ).

Тир је стратешки важан град на обали Феникије, односно данашњем Либану. Александар Македонски га је опседао 10 месеци.

Љут због тако дуге опсаде 30.000 становника је убио или продао као робље.

Опсада Тира (1187)

Опсаду Тира извршили су муслимани Ајубидске династије под вођством Саладина 1187. године. Опсада је трајала од 12. новембра 1187. до 1. јануара 1188. године.

Саладин

Саладин (арап. صلاح الدين الأيوبي‎‎; 1138 — 4. март 1193) био је муслимански војсковођа, а касније египатски и сиријски султан, оснивач династије Ајубида. Историја га памти као човека који је преотео Јерусалим од крсташа.Саладин је био Курд, рођен у Тикриту, на тлу данашњег Ирака, а његово право име било је Салах ад-Дин Јусуф. Већ у четрнаестој години придружио се члановима своје породице који су били у служби сиријског владара Нуредина. Између 1164. и 1169. године истакао се у борбама против крсташа у Египту. Схватио је какву има моћ и одлучио да сиријском владару ускрати послушност. Поставши командант сиријске војске и египатски везир, Саладин је ујединио Египат, већи део Сирије и горњу Месопотамију. После смрти сиријског владара 1174. године, прогласио се султаном Сирије и Египта. Успео је да придобије војске оближњих земаља и кренуо у напад на крсташе. Године 1187. почиње кампању против хришћана, револтиран заробљавањем кћерке. Исте године се одиграла битка код Хитина у којој је потпуно поразио и заробио јерусалимског краља Ги Лизињана, сурово поубијао темпларе и хоспиталце, заузео Акру, читаву Палестину. Заузео је, споразумно, Јерусалим, у то време престоницу Јерусалимске краљевине (1099—1291). Покушао је да заузме Тир, али је подигао опсаду јер је град снадбеван са мора. Ипак, 1192. године склопио је својеврсни мировни споразум са енглеским краљем Ричардом I Лављим Срцем; договор је омогућавао крсташима да поново оснују своје краљевину Јерусалим на палестинско-сиријској обали, али је Јерусалим остао муслимански. Саладин је умро у Дамаску 4. марта 1193. године после кратке болести. Имао је педесет пет година.

Сидон

Сидон (арап. صيدا Saydā‎, грч. Σιδώνα, хебр. צִידוֹן, Zaydo'wn) је трећи град по броју становника у Либану, на обали Средоземног мора. Град административно припада говернорату Јужни Либан. Налази се око 40 km северно од Тира и 40 km јужно од Бејрута. Према процени из 2005. у граду је живело 163 554 становника, углавном сунита, шиита, гркокатолика и маронита.

Сидон је настао пре око 4000. година и био је један од најзначајнијих градова атничке Феникије. Одавде је створена велика трговачка мрежа која је трговала дуж целог Средоземног мора. Град је био чувен по стакларству и изради пурпурне одеће.

Списак нордијских богова

Списак нордијских богова, подељених између Аса и Вана. Линија поделе између ових група нејасна је. Упркос свему, прихваћено је да су Аси (Один, Тор, Тир итд.) ратна божанства, док су Вани (Њорд, Фреја, Фрејр) божанства плодности. Постојале су многе друге групе бића, као вилењаци, патуљци и џинови, који су могли имати посвећена светишта и култове.

Аегир (Владар мора)

Андримнир (кувар богова)

Аурвандил (Звездани бог)

Балдр (Бог лепоте, невиности и мира)

Бор (Отац Одинов)

Браги (Бог песништва)

Бури (Први бог и отац Боров)

Вали (Бог освете)

Вар (Богиња заклетве и споразума)

Ве (Један од три богова стварања. Брат Одинов и Вилијев)

Видар (Бог рата, син Одинов. Преживео Рагнарок)

Вили (Један од три богова стварања. Брат Одинов и Веов)

Вор (Богиња свесности и мудрости)

Гефјун (Богиња агрикултуре и плодности)

Дагр (Бог дана)

Делинг (Бог зоре)

Еир (Бог лечења)

Ели (Богиња старости)

Инуна (Богиња младости)

Јорд (Богиња Земље)

Квасир (Микс 2 врсте богова настао од пљувачке, ширио знање и мудрост, од његове крви је настао Мид (mead of poetry))

Лага (Богиња извора)

Локи (Варалица и бог подвале)

Лофн (Богиња страсти)

Магни (Бог снаге ибруталне силе)

Мани (Бог месеца)

Миминг (Мањи-ниже рангиран шумски бог)

Мимир (Бог знања и мудрости)

Моди (Бог борбе)

Нана (Богиња мира и радости, или месеца)

Нертус (Анђеоска богиња, чистоће, плодности)

Нот (Богиња ноћи)

Њорд (Бог ветра и мора)

Один (Господар Асова, бог мудрости и рата)

Отар (Фрејин штићеник)

Ран (Чувар утопљених)

Сага, (Богиња прича и историје)

Сигин (Жена Локијева)

Сиф (Жена Торова)

Сјефн (Богиња љубави)

Скади (Богиња хладноће)

Снотра (Богиња мудрости)

Сол (Соларна богиња)

Тир (Једноруки бог закона и херојсизма)

Тор (Бог грома и битке)

Трудр

Улр (Бог славе)

Форсети (Бог правде, мира и истине)

Фреја (Богиња љубави, сексуалности и плодности)

Фрејр (Бог плодности)

Фриг (Жена Одинова, богиња брака и мајчинства)

Фула (Чуварка тајни)

Хејмдал (Чувар Асгарда)

Хел (Владар Хелхајма, нордијског подземља)

Хенир (Давалац разума човеку)

Хермод (гласник богова, син Одинов)

Хлин (Богиња утехе)

Ходр (Слепи бог, син Одинов)

Хулдра (Шумско заводљиво створење слично сирени)

Тир (Немачка)

Тир (њем. Thür) општина је у њемачкој савезној држави Рајна-Палатинат. Једно је од 86 општинских средишта округа Мајен-Кобленц. Према процјени из 2010. у општини је живјело 1.507 становника. Посједује регионалну шифру (AGS) 7137101.

Трећи крсташки рат

Трећи крсташки рат трајао је од 1189. до 1192. године и покренуло га је Саладиново освајање Јерусалима 1187. године. Крсташи нису успели да освоје Јерусалим и поход се окончао договором да Јерусалимској краљевини остане обала од Тира до Јопе и да хришћани имају слободан приступ Јерусалиму.

Триполи (Либан)

Триполи (арап. طرابلس‎) је град Либану у гувернорату Северни Либан. После Бејрута је други град по броју становника у Либану. У античко време био је центар феничке конфедерације, која је у свом саставу имала Сидон, Тир и Арадос. Одатле је дошло име Триполи, које значи три града. Касније је био под Асиријом, Персијом, Римљанима, халифатом, Селџуцима, крсташима, Мамелуцима и Османским царством. Данас је друга лука у Либану. Према процени из 2008. у граду је живело 188.958 становника. Процентуално, 80% становништва су сунити.

Фенрир

Фенрир је, заједно са Хелом и Јормундгардом, потомак Локијевог брака са џином Ангрбодом. Богови су одгајили вука у Асгарду, али је само Тир имао храбрости да га храни. На несрећу, вук је све више растао док га ништа није могло држати. Коначно, патуљци су направили ланац од корена планине, тишине мачке и даха рибе. Да би намамио Фенрира да приђе довољно близу да га завежу, Тир је понудио руку, а Фенрир му је одгризао, када су га патуљци оковали. Фенрир је тада почео да завија, све док му богови нису углавили мач у уста.

У Рагнароку, Фенриру је суђено да сломи своје ланце и убије Одина.

Ханан

Ханан или Канан (на арапском: کنعان , на хебрејском: כְּנַעַן , на грчком: Χαναάν), је древно име региона на Блиском истоку који одговара територији блискоисточног дела медитеранске обале и непосредне унутрашњости. Границе би биле између старе Газе на југу до ушћа реке Оронт на северу, обухватајући све земље које не припадају пустињи у унутрашњости, у дубину од око 150 километара од медитеранске обале.

Ова зона има веома дугу историју која датира још од неолита и садржи веома важна археолошка налазишта, као на пример Јерихон, Угарит, Јерусалим, Тир, Сидон, Библос, Дамаск или Газа. Настањивали су га различити народи, као на пример, Хананци или Кананци, Хикси, Аморејци, Феничани, Хебреји и њихови потомци, Јевреји.

Одговарајући временски оквир за коришћење термина Канаан за ову зону би био од најдревнијих времена до времена када су ову територију освојили Римљани, мада постоје и друге деноминације исте територије за исти временски период: Палестина, Израел, Јудеја, Феникија, Арам, Сирија, Света Земља итд.

Данас на овој територији налазе се државе Јордан, Сирија, Либан и Израел.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.