Тимочка Крајина

Тимочка Крајина (на влашком, који је један од локалних језика, Тимок (Timoc) или Ћимок) је географска област у источној Србији око долине реке Тимок. По попису из 2002. Тимочка Крајина има 284.112 становника. Административно, област је подељена на Зајечарски и Борски округ.

Тимочка Крајина
Bor District and Zaječar District (Timočka Krajina)
Мапа Тимочке Крајине.
Највећи градовиЗајечар
Бор
Неготин
ДржаваСрбија
РегионЈужна и источна Србија
Административна јединицаБорски округ Зајечарски округ
Становништво244.959 (2011)

Историја

На територији Тимочке Крајине, недалеко од Доњег Милановца, никло је најстарије урбано насеље у Европи, Лепенски Вир, по коме је цела праисторијска култура добила назив, док се у атару села Рудна Глава налазило једно од најстаријих рударства бакра. У античко доба овај простор насељавају трачка племена која носе име Мези, а део Трачана око Тимока по овој реци добија име Тимахи. До 50. године ова област потпада под власт Рима и траје до 395. када је Римско царство подељено. Тада овом облашћу влада Источно римско царство, касније названо Византија. Данас се код Зајечара врши ископавање и делимична реконструкција позно-античког локалитета Феликс Ромулијана (лат. Felix Romuliana) познатијег под именом Гамзиград, док се недалеко од Кладова налазе остаци некада највећег моста на свету, Трајановог моста, и тврђава Диана. Поред споменутог, на територији општине Неготин налазе се остаци римске царске палате, а на 8 km од Књажевца остаци најстаријег војног утврђења у Тимчкој Крајини - Timacum Minus.

У средњем веку ову област контролишу Византија, Бугарска, Угарска и коначно Османско царство. Србија Стефана Немање у једном кратком периоду контролише ову област или је област под влашћу Видинског кнеза који је вазал Србије. После Маричке битке 1371. и Косовског боја 1389. у овој области учврстило се Османско царство, све до Аустријско-турског рата завршеног 1718. године, када северни део ове области постаје део Тамишког Баната. Након Београдског мира Тимочка Крајина поново постаје део Османског царства. Током Првог српског устанка цео овај крај ће бити ослобођен, али ће са крахом устанка он поново пасти у руке Османлија. Са Другим српским устанком северозападни делови Тимочке Крајине, као што је Пореч, биће од 1815. део Кнежевине Србије, док ће остали делови бити припојени аутономној Србији 1833. године. Словенско становништво које се настанило у раном средњем веку готово је ишчезло до 15. века. Тада три српске и једна влашка струја насељавају област.

Између 1918. и 1922., постоје две области у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца - срезови Крајина и Тимок, а од 1922. једна област са седиштем у Зајечару. 1929. област улази у састав Моравске бановине са седиштем у Нишу.

Географија

У Тимочкој Крајини постоји 6 општина и два града:

Етнички састав становништва

2002.

2011.

Eastern Serbia, according to 2011 census
Етничка мапа Источне Србије и Поморавља према попису из 2011.

Највећа насеља

Ово је списак градова са преко 2.000 становника.

Насеље Број становника (2002) Општина/град
Зајечар* 39.491 Зајечар
Бор* 34.160 Бор
Књажевац* 19.351 Књажевац
Неготин* 17.758 Неготин
Мајданпек* 10.071 Мајданпек
Кладово* 9.142 Кладово
Сокобања* 8.407 Сокобања
Бољевац* 3.784 Бољевац
Злот 3.757 Бор
Доњи Милановац* 3.132 Мајданпек
Брестовац 2.950 Бор
Грљан 2.839 Зајечар
Велики Извор 2.684 Зајечар
Рудна Глава 2.309 Мајданпек
Подгорац 2.218 Бољевац

Градско насеље*

Језици

Од дијалеката српског језика у северном делу говори се косовско-ресавски дијалект, а на југу призренско-тимочки дијалект познат и под називом торлачки. Влашки се говори највише у северном и централном делу области.

Религија

Становништво је скоро искључиво хришћанско (огромном већином православно, са малобројним римокатолицима који имају цркву у Зајечару и Бору и још малобројнијим адвентистима, са црквама у Кладову, Неготину и Зајечару).

Религија и националност

Религија утиче на националну свест становништва тако да су појмови религије и националности у великој мери изједначени. Државе на националној основи јављају се тек у 20. веку, тако да се добар део Влаха који живе неколико векова заједно са Србима изјашњава као Срби. На ово утиче и језик који, иако спада у романску групу језика, има многе словенске карактеристике - нарочито кад су у питању позајмљенице.

Економија

Област је богата бакром и златом, посебно у Борском округу. На Дунаву су изграђена два велика хидроенергетска система, Ђердап I и Ђердап II.

Види још

Спољашње везе

Јужна и источна Србија

Јужна и источна Србија је један од пет статистичких региона Србије.

Битка на Штубику

Битка на Штубику (1807) била је део Првог српског устанка. Битка се завршила поразом устаника, који су опседнути у Штубику све до доласка помоћи и српско-руске победе на Малајници.

Бор (град)

Бор је град и седиште града Бора и Борског округа у источној Србији у региону који је познат и под именом Тимочка Крајина. Према попису из 2011. било је 34.160 становника (према попису из 1991. било је 40.668 становника).

Бор је рударски и индустријски град са развијеном обојеном металургијом.

Град је основан 1945. године, а само насеље негде око 1800. године. Плански је насељаван стручном радном снагом у време Југославије те је стога изузетно шароликог етничког састава.

Географски региони Србије

Ово је списак неких географских и традиционалних региона Србије. Региони који су у Панонској низији су подељени рекама, док су они у планинским деловима углавном подељени планинама. Тамо где постоје високе планине, границе региона прате врхове планина. Неким регионима су границе долине река (ти региони се углавном преклапају са другим регионима). Региони најчешће добијају назив по рекама које протичу кроз њих, на пример, регион око Дрине је Подриње.

Ови региони немају никакав званични статус. Неки од њих се преклапају, или немају јасно одређене границе.

Епархија тимочка

Епархија тимочка је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Иларион (Голубовић), а седиште епархије се налази у Зајечару где је и Саборна црква.

Зајечар

Зајечар је град у Зајечарском округу. Административни је центар Тимочке Крајине и уједно највећи град Источне Србије. Према попису из 2011. у граду је живело 38.165 становника (према попису из 2002. било је 39.625 становника). У овом попису је у урбано градско насеље први пут урачунато више приградских насеља која гравитирају ка насељу Зајечар. То су Грљан, Звездан и Велики Извор. Рачунајући и становнике на привременом раду у иностранству, број становника у Зајечару прелази 63.000. Град је централно насеље источне Србије и укупан број становника метрополитанског подручја прелази 145.000 становника. Седиште је више основних и средњих школа као и Више школе за менаџмент и првог основаног приватног факултету у Србији Факултета за менаџмент Мегатренд универзитета. Зајечар је и надалеко познат по музичком рок фестивалу Гитаријади која траје пуних 50 година и по фестивалу Залет посвећеном савременој уметности који се одржава од 2005. године.

Овде се налазе Историјски архив „Тимочка крајина” Зајечар, Зајечарска пивара и Зајечарско читалиште.

Зајечарски управни округ

Зајечарски управни округ се налази у источном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Зајечар градско насеље Зајечар,

Општина Бољевац градско насеље Бољевац,

Општина Књажевац градско насеље Књажевац и

Општина Сокобања градско насеље Сокобања.Укупно има 119.967 становника (Попис 2011.). Седиште округа је град Зајечар.

Историјски архив „Тимочка крајина“ Зајечар

Историјски архив "Тимочка крајина" у Зајечару је основан 15. априла 1948. године. Од тада, па до данашњег дана, брине о архивској грађи и регистратурном материјалу.

Крајина (вишезначна одредница)

Крајина може бити:

Крајина - општи назив за пограничну област, односно крајиште

Неретљанска Крајина или неретванска Крајина, назив за срспку средњовековну област између река Неретве и Цетине

Војна крајина - погранична војна област Хабзбуршке монархије, подељена на више сектора:

Стара славонска крајина - назив за подручје Вараждинског генералата

Славонска војна крајина - део хабзбуршке Војне крајине на пограничном подручју Славоније

Стара хрватска крајина - назив за подручје Карловачког генералата

Хрватска војна крајина - део хабзбуршке Војне крајине на пограничном подручју Хрватске

Банатска војна крајина - део хабзбуршке Војне крајине на пограничном подручју Баната

Сремска војна крајина - назив за подручје Петроварадинске регименте

Посавска војна крајина - назив за подручје Бродске регименте

Банска крајина - назив за део Војне крајине на подручју Баније

Потиско-поморишка крајина - назив за део Војне крајине на подручју Потисја и Поморишја

Горња Крајина - географска и историјска област у данашњој Хрватској

Босанска Крајина - географска и историјска област на северозападу Босне и Херцеговине

САО Босанска Крајина, српска аутономна област (1991—1992)

Висока крајина - јужни део Босанске крајине, са градовима Босанско Грахово, Дрвар, Босански Петровац и Гламоч

Цазинска крајина - географска и историјска област око града Цазина.

Кочина крајина - назив за ослобођену област у Србији током Аустријско-турског рата (1788—1792)

Книнска крајина - географска и историјска област око града Книна

Тимочка крајина - географска и историјска област у источној Србији у ширем сливу реке Тимок

Неготинска крајина - део Тимочке крајине око града Неготина

Скадарска крајина - географска и историјска област у Црној Гори

Бела крајина - код границе у Словенији према Хрватској

Цетинска крајина - географска и историјска област око реке Цетине у Далмацији

САО Крајина, српска аутономна област (1990—1991)

Република Српска Крајина, српска држава (1991—1995)

Неготинска Крајина

Неготинска Крајина је крај у североисточном делу Србије између Дунава, српско-бугарске границе, планина Дели Јован и Велики Гребен и Вратњанске реке. Део је Влашко-понтијског басена са најнижом надморском висином у Србији на ушћу Тимока у Дунав (28 m). Чини је плодна равница поред Дунава и Тимока и побрђе и брежуљкасто земљиште, са развијеним ратарством, воћарством и виноградарством.

Околне планине погодују развоју сточарства. Хемијска индустрија развијена је у Прахову (производња вештачких ђубрива), где се налази и речно пристаниште. На Дунаву, код Кусјака, заједно са Румунијом, изграђена је хидроелектрана „Ђердап 2“. Остала индустрија, трговина, угоститељство и занатске делатности развијене су у Неготину и другим местима.

Богата историјска прошлост, културно наслеђе и занимљива и живописна околина Неготина, утицали су на развој туризма у овом крају.

Историјски, појам „Неготинска Крајина“ обухвата територију далеко већу од данашње Општине Неготин, тј. више од трећине подручја града Зајечара, већи део Општине Кладово и мали део Општине Мајданпек.

Општина Књажевац

Општина Књажевац се налази у источном делу Србије, уз границу са Републиком Бугарском и улази у састав Тимочке Крајине.

Порекло Влаха у Поморављу и Тимочка Крајина

Током средњег века, Браничевци су постали део Прве бугарске државе. Дубровачка повеља потврђује да је то подручје било у границама Друге бугарске државе. Након што су Дрман и Куделин поражени, ово земљиште је било у власништву Драгутина и Милутина. Тада је део Душанова царства и са имања Лазаревићи и Бранковићи. Од 1459. године земља је била под османском влашћу.

Власи у средњовековној Србији су социјална категорија или класа. Све до Карловачког мира нема података о присутности власи у оба подручја.

Почетком 17. века кодификован је тзв. влашки статут дуж војне границе. Које се границе у 17. веку налазе далеко на западу и северу. Влашки закон (уобичајен) у статусу Влаха. Све до средине 17. вијека или до чувеног побуна сејмена и домобрана, нема назнака постојања тзв. Влашки језик. Влашки језици користе се у Влашкој и Молдавији, што су књижевни стандарди на средњебугарском језику. Први писани документ на румунском језику је гласовито Брашовско писмо. Међутим, постоје озбиљне сумње да је то криптографија (мистерија). Према једној верзији стварања модерног румунског (влашког) језика и одвајања пастира у етно-групу, овај процес је усмеравала католичка пропаганда у 17. веку, што је било посебно снажно у Ердељу после Житванског мира и Ужгородске уније. Крајем 17. века објављена је Кантакузинова Библија како би ојачала католички утицај у Влашкој и Молдавији и створила потребне услове за хабзбуршко савладавање две кнежевине. Захваљујући Пожаревачким миру, Олтенија је дата Светом римском царству.

Северински банат, који је био у директној вези преко Ђердапске клисуре са Тимочкем Крајином и Поморавијом (Хабзбуршка Србија), био је под Хабзбуршком влашћу у периоду 1718-1739.

Претходна ситуација, тј. статут Олтеније враћен је Београдским миром.

Симићево

Симићево је насеље у Србији у општини Жабари у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 1206 становника. До 1947. године село се звало Ракинац, а данашњи назив добило је по народном хероју Сими Симићу који је рођен овде.

Слободан Босиљчић

Слободан Босиљчић (Илиџа, 1921 — Београд, фебруар 2013) био је новинар и публициста, некадашњи главни уредник Радио Београда, републички министар Србије за информисање 1974-1978 и аутор више од 30 дела историјске публицистике.

Списак знаменитих личности Првог српског устанка

Списак знаменитих личности Првог српског устанка је списак вођа, обласних господара на почетку устанка, највиших државних званичиника, чланова Правитељствујушчег совјета (владе), нахијских војвода, војвода на кнежинама и других чланова управе и старешина српске државе и војске у Првом српском устанку, односно борби за обнову самосталне и независне српске државе и ослобођење и уједињење српског народа.

Србија Карађорђевог времена (1804—1813) задржала је управно-територијалну организацију која је већ постојала у Београдском пашалуку, а у основи се задржала до данашњих дана.

Стол (планина)

Стол је планина у источној Србији удаљена 16 km од Бора, припада општини Бор и Борском округу у региону који је познат и под именом Тимочка Крајина.

Врх планине Стол налази се на надморској висини од 1156m. Планина обилује атрактивним алпинистичким теренима и лепим пространим ливадама богатим лековитим травама.

Планина је погодна за: планинарење, алпинистичко и спортско пењање а зими за разне смучарске дисциплине. На планини постоје: планинарски дом, уређене смучарске стазе и ски лифт. Поред планинарског дома налази се језерце.

Тимок

Тимок (лат. Timacus) је река у источној Србији. У ствари Тимок је скуп река са истим именом и придевом испред (Црни Тимок, Бели Тимок, Сврљишки Тимок, Трговишки Тимок, Велики Тимок). Од извора Сврљишког Тимока до ушћа Великог Тимока у Дунав има 203 km. Река тече кроз Србију, а последњих 15 km представља границу Србије и Бугарске. Ушће се налази на надморској висини од 28 m, што представља и најнижу тачку у Србији. Тимок је део Црноморског слива са протоком од 24 m³/s, а може да досегне и 40 m³/s. Тимок је десна и последња притока Дунава У Србији.

Тимочка област

Тимочка област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Позната под именом Тимочка Крајина.

Црноречки округ

Црноречки округ је био административни округ Кнежевине Србије и Краљевине Србије.

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.