Тимок

Тимок (лат. Timacus) је река у источној Србији. У ствари Тимок је скуп река са истим именом и придевом испред (Црни Тимок, Бели Тимок, Сврљишки Тимок, Трговишки Тимок, Велики Тимок). Од извора Сврљишког Тимока до ушћа Великог Тимока у Дунав има 203 km. Река тече кроз Србију, а последњих 15 km представља границу Србије и Бугарске. Ушће се налази на надморској висини од 28 m, што представља и најнижу тачку у Србији. Тимок је део Црноморског слива са протоком од 24 m³/s, а може да досегне и 40 m³/s. Тимок је десна и последња притока Дунава У Србији.

Тимок
April2003 (22) Timok
Тимок у Бугарској
Опште информације
Дужина203 km
Басен4.630 km2
Пр. проток24 ​m3s
СливЦрноморски
Водоток
ИзворСврљишке планине
УшћеДунав
Географске карактеристике
Држава/е Србија
 Бугарска
НасељаЗајечар, Брусник (Србија)
Брегово, Балеј (Бугарска)
ПритокеЦрни Тимок, Бели Тимок

Опис

Тимок је широк 35 m, а дубок 0,5-1,5 m. Његова највећа лева притока је Вражогрначка река (45 km), а потом улази у епигенетску Вражогрначку клисуру дубоку око 150-240 м, која се пружа у дужини 4,5 km. Одатле протиче кроз ерозивно проширење код села Трнавца и улази у Велику клисуру или Соколовицу са многим меандрима. Једна од њих је Стражевица (висећи меандар), који се налази са десне стране Тимока. Он тече по алувијалној равни широкој 300-1000 м, до села Вељкова и на дужини од 18 km по алувијалној равни Дунава.

Утиче у Дунав 10 km источније од Неготина, на 30 м надморске висине и то је најнижа кота Србије. На том делу Тимок представља границу према Бугарској у дужини 15,5 km.

Дужина Великог Тимока је 88 km, а површина слива 1.222km². Заједно са Белим и Трговишким Тимоком дугачак је 201,7 и има површину слива 4.630 km². Његов протицај је највећи у близини ушћа и износи 300 m³/s, а најмањи свега око 3 m³/s, што показује да река има бујичарске одлике. На Тимоку је мала хидроелектрана Соколовица (3,84 MW) која производи годишње само 17 милиона kWh електричне енергије. Електрана је пуштена у рад 1949. године, а њено проточно језеро одавно је засуто наносима, те хидроелектрана ради на проточној води.

Тимок је дао име области кроз коју протиче (Тимочка Крајина), буни против Милана Обреновића 1883. године (Тимочка буна), једном словенском племену које се ту настанило у 7. веку (Тимочанима) и једном трачком племену из античког доба (Тимахима).

Економија; загађеност

Код села Чокоњар у Источној Србији између 1947. и 1951. године изграђена је хидроцентрала Соколовица. Целокупан хидроенергетски потенцијал није искоришћен.

Последњих деценија река је знатно загађивана отпадним водама из Борског басена што је последично изазвало загађење Дунава оловом, бакром и кадмијумом.

Кроз долину реке пролази магистрални пут и пруга Ниш-Прахово.

Песме

Река Тимок се спомиње у песми "Тамо Далеко"

Види још

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Бели Тимок

Бели Тимок је река у источној Србији која настаје код Књажевца спајањем Сврљишког и Трговишког Тимока, одатле тече на север паралелно са границом Србије и Бугарске на истоку и планином Тупижницом на западу. Код града Зајечара Бели Тимок спаја се са Црним Тимоком са којим чини Велики Тимок или само Тимок. Бели Тимок има дужину од 49 km (са Сврљишким 115 km). Слив Белог Тимока захвата површину 1.096 km². Раније је био познат под називом Књажевачки Тимок.

Долина му је широка и густо насељена. Ширина прелази 1 500 m. Река тече и образује меандре, који успоравају отицање и изазивају изливање воде приликом отапања снега у сливовима њених саставница, као и после јачих и дужих киша. Код села Вратаница усекао је 5 km дугу у 190 m дубоку клисуру, која је граница између Књажевачке котлине на југу у Зајечарске котлине на северу. Просечан годишњи протицај код Књажевца је 11,7 m³/s, а код Зајечара 17 m³/s. Највећи забележени протицај на ушћу био је 254 m³/s, а најмањи 0,125 m³/s. Речна мрежа у сливу Белог Тимока густа је и износи 873 м/km², али велики борј притока пресуши нарочито током лета. Међу њима највеће су Јелашничка, Коритска, Селачка, Грилшка и Лубничка река Главне притоке су Јелашничка и Коритска река с десне и Грлишка и Лубничка река с лева стране. На Грлишкој реци изграђено је вештачко језеро запремине 12 милиона m³, његова основна функција је снабдевање водом града Зајечара.

Река је почетком јула 2007. два пута доживела еколошку катастрофу, након изливања амонијака из књажевачких фабрика и канализације.

Град Зајечар

Град Зајечар је град у источној Србији на граници са Бугарском. Налази се у централном делу Тимочке Крајине, у Зајечарском округу у који још спадају општине Сокобања, Књажевац и Бољевац. Средиште је градско насеље Зајечар који представља административни, културни, привредни, економски, политички и верски центар како општине тако и самог округа.

Град Зајечар обухвата површину од 1.068 km². Територију пресецају Црни и Бели Тимок који спајањем чине Велики Тимок који протиче и кроз град Зајечар. На територији града постоје три вештачка акумулациона језера: Грлишко, Рготско и Совинац. Недалеко од Зајечара налази се бањско лечилиште Гамзиградска Бања са уређеним термоминералним изворима, а недалеко од њега се налази значајан археолошки локалитет Гамзиград (Felix Romuliana).

Грб општине Зајечар

Грб Зајечара има облик штита, састоји се од три целине, а усвојен је 2009. године

Епархија тимочка

Епархија тимочка је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Иларион (Голубовић), а седиште епархије се налази у Зајечару где је и Саборна црква.

Зајечар

Зајечар је град у Зајечарском округу. Административни је центар Тимочке Крајине и уједно највећи град Источне Србије. Према попису из 2011. у граду је живело 38.165 становника (према попису из 2002. било је 39.625 становника). У овом попису је у урбано градско насеље први пут урачунато више приградских насеља која гравитирају ка насељу Зајечар. То су Грљан, Звездан и Велики Извор. Рачунајући и становнике на привременом раду у иностранству, број становника у Зајечару прелази 63.000. Град је централно насеље источне Србије и укупан број становника метрополитанског подручја прелази 145.000 становника. Седиште је више основних и средњих школа као и Више школе за менаџмент и првог основаног приватног факултету у Србији Факултета за менаџмент Мегатренд универзитета. Зајечар је и надалеко познат по музичком рок фестивалу Гитаријади која траје пуних 50 година и по фестивалу Залет посвећеном савременој уметности који се одржава од 2005. године.

Овде се налазе Историјски архив „Тимочка крајина” Зајечар, Зајечарска пивара и Зајечарско читалиште.

Кључ (област)

Кључ је област у Источној Србији, посебно је одвојена од Карпатско-балканске планинске области, због својих посебних одлика. Налази се између планина Мироч и Дели Јован, као и река Дунав и Тимок. Док Карпатско-балкански предео карактеришу планине, ова област има раван рељеф, са надморском висином око 30 метара. Ово је најзападнији део Влашке низије, која се највећим делом налази у Бугарској и Румунији. Такође, овде се налази најнижа тачка у рељефу Србије. Налази се на месту где се Тимок улива у Дунав, тј. где Дунав напушта Србију. Надморска висина овде износи 28 метара, и ова тачка налази се на Кобишњичком платоу. Највећи град је Кладово.

Књажевац

Књажевац (до 1859. године Гургусовац) је градско насеље и седиште истоимене општине у Зајечарском округу у Србији. Према попису из 2011. било је 18.404 становника (према попису из 2002. био је 19.351 становник).

Град се налази у долини реке Тимок. У римско доба био је познат под именом Timacum Minus. Касније је носио име Гургусовац. Данашње име је добио 1859. по кнезу Милошу Обреновићу.

Овде се налазе Народна библиотека Његош и Црква Светог Ђорђа у Књажевцу.

Миодраг Мија Станимировић

Миодраг Мија Станимировић (Ниш, 19. август 1919 — Боровац, код Зајечара, 20. октобар 1943), елекртичарски радник, учесник Народноосолободилачке борбе и народни херој Југославије.

Омуртаг

Омуртаг је био бугарски кан који је владао у првој половини IX века.За време његове владавине Бугарска је била у добрим односим са Византијом и Србијом и није се ширила даље на југ и запад. Линија разграничења Србије и Бугарске остала је река Велика Морава. (Константин Порфирогенит наводи да је то била река Бели Тимок, али га побијају бугарски писани извори из IX века, који сведоче о томе да су се у саставу Бугарског каната налазили Београд, Ниш и Рас).

Помогао је у гушењу побуне које је предводио Тома Словен, а за узврат Византија му је помогла у ширењу хришћанства у Бугарском каганату. Водио је успешне походе на северну према Франачкој. Проширио је границе каганата до Срема и Јужне Паноније.

Умро је 831. године. Његови синови су били Енравота, Звиница и Маламир.

Општина Књажевац

Општина Књажевац се налази у источном делу Србије, уз границу са Републиком Бугарском и улази у састав Тимочке Крајине.

Прва лига Србије у фудбалу 2012/13.

Прва лига Србије у сезони 2012/13. је седмо такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је други степен такмичења у Србији.

У сезони 2011/12. из лиге су испали Срем, Синђелић из Ниша, пожаревачки Млади Радник и Раднички из Сомбора као најлошије пласирани у претходној сезони, а у лигу су се пласирала четири нова клуба: Јединство Путеви из Ужица, Раднички из Нове Пазове, Тимок из Зајечара и београдски ФК Вождовац. Из Суперлиге Србије су испали чачански Борац и Металац из Горњег Милановца, а у виши ранг такмичења су прешли Раднички из Ниша и Доњи Срем из Пећинаца.

Два првопласирана клуба ће у следећој сезони играти у Суперлиги Србије на чије место долазе два наслабије пласирана тима Суперлиге из текуће сезоне. У овој сезони ће уместо уобичајених четири испасти шест најслабије пласираних клубова у одговарајуће Српске лиге због смањења броја клубова од сезоне 2013/14. са 18 на 16, а уместо њих, у следећој сезони ће играти победници српских лига Београд, Војводина, Запад и Исток.

Прва лига Србије у фудбалу 2013/14.

Прва лига Србије у сезони 2013/14. је осмо такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је други степен такмичења у Србији.

У сезони 2012/13. је из лиге испало чак 6 најлошије пласираних тимова због смањења лиге са 18 на 16 екипа, а то су: Раднички из Нове Пазове, Телеоптик из Земуна, зрењанински Банат, Младеновац, лазаревачка Колубара и Нови Сад. У лигу су се пласирала четири нова клуба: Слога из Петровца на Млави као победник Српске лиге Запад, Синђелић као победник Српске лиге Београд, Долина из Падине као победник Српске лиге Војводина и Радник из Сурдулице као победник Српске лиге Исток. Из Суперлиге Србије су испали БСК из Борче и Смедерево, а у виши ранг такмичења су прешли крушевачки Напредак и Чукарички.

Хајдук из Куле је на седници одржаној 30. јула 2013. донео коначну одлуку да због лоше финансијске ситуације иступи из Суперлиге. На седници извршног одбора Фудбалског савеза Србије одржаној у петак, 2. августа 2013. донета је одлука да упражњено место попуни београдски Вождовац пошто је испунио три критеријума - спортски (у претходној сезони освојио треће место у Првој лиги Србије), инфраструктурни (нови, савремени стадион на тржном центру са рефлекторима) и финансијски критеријум (то што клуб успешно финансијски послује, без дуговања). Ово тело ФСС одлучило је и да Телеоптик уђе у Прву лигу, пошто је тај тим био први испод црте тимова који су изборили пласман у тај ранг такмичења. Извршни одбор је оценио да нема времена да се организују бараж мечеви за попуну тог места између четири другопласиране екипе из четири групе Српске лиге.Два првопласирана клуба ће у следећој сезони играти у Суперлиги Србије на чије место долазе два наслабије пласирана тима Суперлиге из текуће сезоне. Поред тога, од ове сезоне уводи се и бараж у коме ће се трећепласирана екипа Прве лиге Србије за виши ранг надметати са четрнаестопласираном екипом Суперлиге која ће том приликом покушати да избори опстанак у елити. У овој сезони ће испасти 4 најслабије пласирана клуба у одговарајуће Српске лиге, а уместо њих, у следећој сезони ће играти победници српских лига Београд, Војводина, Запад и Исток.

Сврљишки Тимок

Сврљишки Тимок је река у Србији. Извире у подножју Сврљишких планина. После 64 km свог тока код Књажевца се спаја са Трговишким Тимоком и чини Бели Тимок.

Настаје спајањем трију крашких речица на 450 м надморске висине. Те речице су: Турија (између села Периш и Лозан), Манојличка река (село Манојлица) и Вишевска (Околишка) река (извире код села Околиште и протиче подно села Гушевац). Сврљишки Тимок затим тече кроз широку и плодну долину дугу 20 km, у којој је варошица Сврљиг (по којој је и добио име). Код села Нишевца утиче у клисуру, а ту уз реку има више кратких врела. Клисура је усечена у кречњаке око 160 м, и дужина јој је 1200 м. Низводније река протиче малом котлином близу села Варош, а затим се пробија кроз Сврљишку клисуру с местимичном ширином од 20 м, чије се стране издижу 110 - 360 м. Кроз клисуру дужине 15 km пролази железничка пруга Ниш-Зајечар-Прахово. У њој је пробијено 19 железничких тунела, који пресецају укљештене меандре. По изласку из клисуре река улази у плитку долину, и пошто прође кроз Књажевац каналисаним коритом, спаја се са Трговишким Тимоком на 209 м надморске висине. Сврљишки Тимок је дуг 65,5 km, површина његовог слива је 730,7 km², а густина речне мреже је 669 м/km². Протицај код Књажевца износи 6,7 m³/s.

Од 2006. године на реци је забележено више великих помора рибе. (Вести о помору рибе из 2007 ).

Списак река у Србији

Ово је листа река Србије, а такође и река које протичу кроз Србију и друге државе, или су граничне реке.

Српска лига Исток

Српска лига Исток је једна од 4 Српске лиге у фудбалу. Српске лиге су трећи ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су четири зоне - Запад, Исток, Југ и Центар. До сезоне 2006/07. имала је 18 чланова, док од сезоне 2007/08. броји 16 чланова.

Тимочани

Тимочани су јужнословенско племе које је у раном средњем вијеку насељавало територију источне Србије, западно од ријеке Тимок (по којој су добили име ), као и у дијеловима Срема и Баната.

Тимочка Крајина

Тимочка Крајина (на влашком, који је један од локалних језика, Тимок (Timoc) или Ћимок) је географска област у источној Србији око долине реке Тимок. По попису из 2002. Тимочка Крајина има 284.112 становника. Административно, област је подељена на Зајечарски и Борски округ.

ФК Тимок 1919

ФК Тимок 1919 је фудбалски клуб из Зајечара, и тренутно се такмичи у Српској лиги исток, трећем такмичарском нивоу српског фудбала. Клуб је основан 1919. године.

Црни Тимок

Црни Тимок (или Црна река, Кривовирски Тимок) је река у источној Србији.

Река извире испод планине Малиник у области Кучајских планина. Одатле тече поред села Криви Вир ка североистоку и после 84 km улива се у Бели Тимок код Зајечара и заједно чине Велики Тимок или само Тимок.

Интересантно је да на неким местима има веома кривудав ток.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.