Тешњарске вечери

Тешњарске вечери у Ваљеву је манифестација која са међународним, културним, и туристичко-привредним карактером представља смотру позоришног и филмског стваралаштва. Постоје од 1987. године и најстарији су летњи фестивал у Ваљеву. Одржавају се традиционално сваке године у месецу августу.[1][2]

Кроз програм организују се и сусрети књижевника, издавача, књижара, врхунских аутора у области класичног и савременог музичког стваралаштва и остварења у области ликовне уметности. Пратећи програми представљају туристичку и привредну понуду града, као и изложбе лековитог биља, наступе културно-уметничких друштава, концерте класичне, духовне, рок и народне музике, трибине, модне ревије, изложбе кућних љубимаца, изложбе слика и фотографија, промоције, дегустације и избор најбоље ракије.

Види још

Извори

  1. ^ „Тешљарске вечери”. Друштво домаћина Ваљево. Приступљено 2. 2. 2017.
  2. ^ „Tešnjarske večeri”. Vamedia. Приступљено 2. 2. 2017.

Спољашње везе

Ваљево

Ваљево је град у Србији, седиште Колубарског управног округа. Налази се у Западној Србији, у Колубарском округу, на непуних 100 km југозападно од Београда. Градско језгро смештено је у котлини кроз коју протиче река Колубара. Ваљево спада међу већа и развијенија насеља у Србији. Према попису из 2011. године, град Ваљево има 59.073 становника, а цела општина Ваљево има 90.312. Налази се на просечној надморској висини од 185 m.

Током историје српског народа Ваљевци су често имали истакнуту улогу у покретима за национално ослобођење, али, поред војсковођа и народних вођа, знатан је и број значајних књижевника, уметника и научника пореклом из Ваљева. Истовремено, овај град се сврстава и међу најстарија градска насеља Србије. Име Ваљево се по први пут среће у једном документу сачуваном у Хисторијском архиву у Дубровнику, а датираном на 1393. годину. Од тада насеље има шест стотина година потврђеног континуираног постојања. Током векова је град доживљавао успоне и падове у његовом историјском развоју. У прошлим временима, пролазећи кроз ове крајеве различити путописци су Ваљево називали, градом, варошју, касабом, па и селом. Наравно, реч је о стању које су они у тренутку свог проласка кроз ваљевску котлину затицали на терену, као и одредницама заснованим на искуству стеченом у културама из којих су поникли, али, у многим случајевима, може бити и реч о терминологији која се током времена мењала, означавајући у одређеном периоду један, а касније други појам.

Вековници (стрип)

Вековници су српски и балкански стрипски серијал сценаристе Марка Стојановића и шездесетак цртача из осам земаља Југоисточне Европе.Серијал жанровски припада авантури и фантазији. Почео је са објављивањем 2007. у часописима и колорним албумима. Вишеструко је награђиван.

Град Ваљево

Град Ваљево је један од градова у Републици Србији и припада Колубарском округу. Налази у западној Србији у горњем делу слива реке Колубаре (притоке Саве), на контакту између планинског и низијског дела Србије. Град Ваљево се граничи на северу са општинама Уб и Коцељева, на западу са Осечином и Љубовијом, на југу са Бајином Баштом и Косјерићем и на истоку са Мионицом и Лајковцем.Територија града је неправилног ромбоидног облика. Овај простор у правцу запад-исток пресеца долина реке Колубаре. Северно од ове долине територија је брежуљкаста и заталасана, док је на југу рељеф значајније издигнут чинећи терасасте форме северне подгорине ланца Подрињско-ваљевских планина све до самог гребена и врхова Маљена, Букова, Повлена, Јабланика и Медведника који се издижу до преко 1.200 метара надморске висине.По подацима из 2004. град заузима површину од 905 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 58.369 ha, а на шумску 26.503 ha). Седиште града као и округа је градско насеље Ваљево. Град Ваљево има 78 насеља: 2 градска и 76 сеоска насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 90.312 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,2 ‰, а број запослених износи 32.215 људи. У Ваљеву има 56 основних и 7 средњих школа.

Дејан Богојевић

Дејан Богојевић (Ваљево, 4. јул 1971) српски је књижевник, антологичар, књижевни критичар, есејиста и ликовни уметник.Пише поезију, прозу, хаику, есеј, драму, књижевну и ликовну критику. Заступљен у преко двеста зборника, заједничких књига и антологија у земљи и у иностранству. Превођен је на петнаестак језика. Објавио је четрдесет ауторских књига. Уредник је и приређивач многих периодичних и антологијских издања

Бави се и ликовним стваралаштвом: сликарством, илустрацијом, цртежом, стрипом, визуелном поезијом, мејл–артом и дизајном.

Председник је Хаику друштва Србије и Хаику удружења Србије и Македоније. Живи и ствара у Ваљеву. Идејни творац и организатор међународног уметничког пројекта „Интеркултурални дијалог кроз српски и међународни уметнички израз“ (одржан у Ваљеву 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014). Од 1997. године члан је Удружења књижевника Србије. Председник Хаику друштва Србије и „АРТ групе АКТ“. Члан Удружења стрипских уметника Србије и Удружења драмских писаца Србије по позиву. Члан Удруге „ДАДАнти“ из Сплита (Хрватска).

Активан у бројним међународним образовним пројектима. Живи и ствара у Ваљеву.

КУД „Абрашевић“ Ваљево

Културно уметничко друштво (КУД) Абрашевић у Ваљеву, основано је 1905. године, спајањем „Уметничке драмске групе” и „Радничког певачког друштва”.

У оквиру Друштва постоје : Градско позориште, Градски и омладински мешовити хор, Фолклор (први, јуниорски, ветерански и пионирски ансамбл, као и школа фолклора) и Народни оркестар.Током свог постојања Друштво је добила многобројна значајна уметничка признања и награде на такмичењима и фестивалима у земљи и иностранству, као и друштвених признања као што су : „Вукова награда”, Златна значка Културно просветне заједнице Србије, Орден Републике Србије, Златна плакета града Ваљева (у два наврата), „Културни догадјај године” (три пута)...

Ноћ музеја

Ноћ музеја је манифестација која се под различитим варијацијама основног назива, и у различитим терминима, понегде и више пута годишње, одржава у више земаља Европе.

Прва ноћ музеја одржана је у Берлину 1997. године под називом „Дуга ноћ музеја“ (немачки Lange Nacht der Museen ) и врло брзо је постала популарна у многим државама. Овакве манифестације су се великом брзином прошириле по Европи, тако да су почеле да се масово организују било као национална, било као регионална и/или локална програмска дешавања, у различитим терминима.

Основна идеја Ноћи музеја је да се широком слоју публике, а пре свега младима, омогући да музеје посете ван редовног музејског радног времена, у време које уобичајено посвећују забави. Да би се музејска делатност додатно популаризовала у тим вечерима се за публику, поред отварања врата сталних поставки и повремених тематских изложби, организују и разноврсни едукативни, културни и забавни аниматорски програми. Не ретко се омогућује или потпуно бесплатан улаз, или се улазнице наплаћују по симболичној цени, с тим што важе за све музејске и галеријске институције у граду и његовом окружењу.

Пошто су овакве манифестације постале популарне у многим европским градовима, из Француске је 2004. године потекла идеја да се, поред бројних других, националних и локалних, организује и јединствена „Европска Ноћ музеја“, увек у исто време - у суботу која је најближа 18. мају као Мађународном дану музеја, с тим што њено организовање не негира и могућност и потребу организовање националних и локалних манифестација у другим терминима, а под другим, истим и/или сличним називима.

Према подацима организатора у организацију Европске Ноћи музеја се 2011. године укључило преко 2000 музеја из 42 земље. У Европској Ноћи музеја 2011, у Србији, учествовало је 65 места са 315 музеја, галерија и других институција културе и више од 400 разноврсних догађаја. У оквиру „Европске Ноћи музеја“ српска манифестација је по броју места, локација и посетилаца на трећем месту, после Француске и Русије. Међутим, поред „Европске Ноћи музеја“ у Србији се, за сада, не организују у континуитету друге сродне националне и/или локалне манифестације.

Тешњар

Тешњар је стари део града Ваљева и је један од његових најупечатљивијих симбола. Налази се на десној обали Колубаре, стешњен између речног тока и брда.

Тешњар је данас једна од ретких оријенталних целина сачуваних у Србији. Састоји се од једне улице која прати речни ток Колубаре и неколико мањих улица које се низ брдо спуштају ка њој.

Већина кућа у њој настала је у 19. веку, али уз поштовање затеченог стила и просторног распореда. У тренутку настанка ових објеката у њима су се налазиле продавнице, радионице, трговачки и занатски магацини, а у пространим двориштима иза њих су су се налазиле помоћне грађевине са сродним наменама. Сходно оваквим наменама Тешњар је представљао трговачко-занатску четврт Ваљева, чаршију. Тешњар је као ваљевска чаршија опстајао вековима. Мењале су се грађевине и објекти, али не и локација и просторни распоред. Значајније промене нису донели ни каснији векови. Истина, почетком 19. века дошло је до новог, привременог, опадања Ваљева, али се то није одразило на Тешњар, већ на стамбено-административни део насеља на супротној обали Колубаре. Део насеља на левој обали реке замро и нестао, претварио се у рушевине, а потом у ливаде и ледине, међшутим, Тешњар је опстао и цело Ваљево се сабило у његове оквире. Током друге половине 19. века Ваљево се нашло у фази новог успона. Број становника се нагло повећао и град се опет проширио на леву обалу реке, док је стара чаршија опстала, сачувавши старе намене, чак се и продужила даље низ Колубару. На ове начине конзервиран и заштићен практичним потребама Тешњар опстаје све до половине 20. века када, услед нових токова развоја Ваљева, изазваних наглом индустријализациом, губи своју некадашњу намену, а тиме и значај у оквирима градског живота, и почиње да нагло пропада. То је било време када је слична судбина задесила многе чаршије у Србији, али за разлику од многих које су нестале, Тешњар је бригом Ваљеваца опстао, истина, једно време трошан и рушеван, да би последњих деценија 20. века отпочео процес његове рестаурације и конзервације, који и данас траје.

Туристичка организација Ваљево

Туристичка организација Ваљево је једна од јавних установа града.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.