Техничка школа Пирот

Техничка школа Пирот је средња школа са седиштем у Пироту.

Техничка школа Пирот
Типдржавна
Основана1878
ЛокацијаТаковска 22
Пирот
ДржаваСрбија
Веб-сајтhttps://www.tsp.edu.rs/

Историјат

Као година оснивања Школе се узима 1878. година када је основана Трговачко-занатлијска школа у Пироту која је угашена 1879. године и која се спојила са гимназијском реалком. Једине занатске школе у том периоду су биле : Недељно-празнична занатлијска школа 1989., Девојачка приватна школа 1886., Девојачка раденичка школа 1900., Ћилимарска школа 1907..

Између два рата

По завршетку првог светског рата, након формирања власти предузете су мере које се тичу просвете и школа. Школе које су радиле пре рата су наставиле свој рад. То се односи на четворогодишње школе, Гимназију у Учитељску. Од стручних школа су радиле Занатско-трговачка , која касније постаје Општа занатска и Стручна продужна школа, затим Женска занатска школа (1919-1941) и Трговачка школа пиротске-трговачке омладине.

Tehnička škola Pirot, radionica
Tehnička škola Pirot, radionica

После рата званични назив ове школе је Занатска школа[1]. Ово је била једина школа која је припремала кадар за потребе занатства и трговине на овом подручју. Школа је уписивала само мушку децу па је стога била називана и Мушка занатска школа. Са формирањем Трговачке школе пиротске трговачке омладине (1923-1941.), настају неспоразуми јер обе школе уписују и занатске и трговачке ученике и помоћнике. У првој години рада Школе је било много проблема од којих је највећи финансирање јер општина није могла да је финансира из буџета. У Пироту је после ослобођења 1919. године било око 200 ученика. После рата па све до школске 1925/26 постојала су у Школи приправна одељења - разреди. У та одељења су уписивана деца која нису завршила основну школу па су по скраћеном програму припремана за упис у први разред ове Школе.

После другог светског рата

По ослобођењу настављају да раде школе које су радиле пре рата - Женска занатска школа и Стручна продужна.

Стручна продужна је почела да ради негде око 1945. године мада нема података о тачном датуму. Просторије које су користили наставници и ученици ове Школе су заправо биле вежбаонице у Учитељској школи. Обавезу о похађању ове Школе су имали сви ученици који су закључили уговоре о изучавању заната без обзира на године старости, све до истека уговора, односно положеног испита за квалификованог радника.

У школској 1946/47 се примењивао нов наставни план и програм те су ученици имали предмете: српски језик, руски језик, рачун и геометрија, физика и хемија, географија и народна историја, слободоручно геометријско цртање, технологија, рачун за стоку, стручно цртање, књиговодство и кореспонденција, законодавство и наука о друштву, хигијена. Школа је тада образовала три разреда. Велики проблем ове Школе је био што се селила из једне у другу зграду што је отежавало рад. 1954. године Школа најзад добија своју зграду УДБ-е на којој су радови завршени октобра месеца.

Педесетих година дведесетог века, Школа је имала 4 типизирана одељења металне, дрвопрерађивачке и кожарске струке као и 3 мешовита одељења разних струка и занимања.

Године 1959. се Школа сели поново и то у основну школу "Вук Караџић".

У периоду од 1967. године конституисани су типови средњих школа и тако је ова Школа добила статус средње школе. Школу су могли да упишу само деца са завршеном основном школом.

Године 1971. Школа отвара свој школски центар, 6. фебруара [2]. Маја исте године, Школа мења назив у: Школа за квалификоване раднике „Милентије Поповић".

Дана 24. марта поново мења име у: Центар за усмерено образовање „Милентије Поповић" сходно закону о усмереном образовању.

Грађевинска струка која се у дужем периоду задржала у Центру није била више привлачна за ученике па се престало са уписом овог профила школске 1983/84.

У школској 1987/88 на захтев Индустрије одеће Први мај, први пут се школују полазници за пети степен стручности односно специјалистички степен. Само је те школске године и наредне било овакво школовање конфекционара.

Јануара 1990. године је Скупштина СР Југославије донела нов закон о образовању где се деле средње школе на гимназије или стручне. Са новом законском регулативом, Школа поново мења име у Техничка школа „Милентије Поповић".

Школа ће још једном променити име у Техничка школа Пирот.

Настава

Настава се данас одвија за 4 образовна профила:

техничар мехатронике, електротехничар рачунара, електромонтер мрежа и постројења, електроинсталатер, електротехничар информационих технологија, електромеханичар за термичке и расхладне уређаје, електротехничар за електронику на возилима

аутомеханичар, инсталатер, механичар грејне и расхладне техника, машински техничар за компјутерско управљање, техничар за компјутерско управљање

техничар друмског саобраћаја, возач моторних возила

  • Образовни профил текстилство:

конфекционар текстила - оглед

Директор Техничке школе је Милан Божић.

Референце

  1. ^ Архив Југославије, МТИ, 1610,2646
  2. ^ Лист Слобода, фебруар 1971

Литература

  • Техничка школа Пирот, 120 година од трговачко-занатлијске до техничке школе, 1998
Заштитни зид

Заштитни зид (енгл. firewall, у преводу ватрени зид, ватробран, ватрозид) је хардвер или софтвер који у склопу рачунарске мреже има могућност да спречи непрописни или нежељени пренос података преко мреже који је забрањен од стране сигурносне политике постављене на мрежи.Заштитни зид има задатак да контролише (дозвољава или одбија) проток података између различитих зона у рачунарској мрежи.

Зоне се деле на основу количине поверења у безбедност неког дела мреже.

Обично се зона интернета сматра несигурном, док се локална мрежа сматра релативно сигурном.

Најбитнији циљ је остваривање нормалног односа између ове две зоне, тако да једна не нашкоди другој.

Најчешће, заштитни зид се брине да са глобалне мреже — интернета — на рачунар не доспе штетни код (вирус, црв итд). Заштитни зид спречава вирусе да доспеју на рачунар, али их не лечи, односно не уклања.Заштитни зид не може радити сам, и најчешће захтева искуснијег корисника који ће одобравати или забрањивати приступ некој мрежној активности.

Заштитни зид је најосновнија компонента која чини сигурну рачунарску мрежу, која је услов нормалног рада, како на интернету, тако и на локалној мрежи.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.