Термоелектрана Никола Тесла

Термоелектрана „Никола Тесла“ (ТЕ „Никола Тесла“ или ТЕНТ) је највећа термоелектрана у Србији и представља предузеће које обједињује 4 термоелектране и интерну железницу. У саставу овог предузећа су термоелектране „Никола Тесла А“ и „Никола Тесла Б“ у Обреновцу, термоелектрана „Колубара“ у Великим Црљенима и термоелектрана „Морава“ у Свилајнцу. Укупно има 14 генератора инсталисаног капацитета 3.286 MW, односно 36% свих произвођачких капацитета електричне енергије у Србији, и највећи је произвођач електричне енергије у југоисточној Европи. Годишња производња струје износи око 16.400 GWh, што износи око 47% годишње производње струје у Србији. Име је добила по српском научнику Николи Тесли.

Термоелектране у Обреновцу се снабдевају нискокалоричним лигнитом из Колубарских површинских копова. Транспорт се врши интерном железницом дужине 30 km којом се превози годишње 37 милиона тона лигнита.

Urovci, Termoelektrana Nikola Tesla, 08
Термоелектрана Никола Тесла

Инсталисани капацитети

Urovci, Termoelektrana Nikola Tesla, 12
ТЕНТ А

Снаге генератора[1] у термоелектранама су следеће:

На десној обали Саве 30 km узводно од Београда, близу Обреновца је ТЕ Никола Тесла А.

ТЕНТ А
генератор снага (MW)
А1 210
А2 210
А3 305
А4 308,5
А5 308,5
А6 308,5

Око 50 km узводно од Београда, између села Скела и Ушће је термоелектрана ТЕ Никола Тесла Б.

ТЕНТ Б
генератор снага (MW)
Б1 620
Б2 620
Veliki Crljeni termoelektrana Kolubara2
Поглед на ТЕ „Колубара“, са Ибарске магистрале

На ободу рударског копа Колубара у месту Велики Црљени налази се ТЕ Колубара, најстарија активна термоелектрана у електропривреди Србије.

ТЕК
генератор снага (MW)
К1 32
К2 32
К3 65
К4 32
К5 110

На обали Велике Мораве близу Свилајнца је ТЕ Морава. Првобитно је коришћен угаљ из оближњих јамских рудника угља а сада из Колубаре или Костолца.

ТЕМ
генератор снага (MW)
125

Укупна инсталисана снага је 3286,5 MW.

Историја

Историја[2] термоелектране почиње пуштањем у погон блока снаге 32 MW електране „Колубара“ 20. октобра 1956. године. Термоелектрана „Морава“ је пуштена у рад 31. јануара 1969. године са блоком снаге 125 MW.

Термоелектрана „Обреновац“ је првобитно планирана капацитета 5×200 MW и први блок снаге 210 MW је пуштен у погон 7. марта 1970. године, а други блок већ у септембру исте године. Тада је промењена првобитна одлука и почела је изградња још 4 блока по 308 MW. Последњи, шести блок је пуштен у погон 26. децембра 1979. године. Тог тренутка је то била највећа термоелектрана на Балкану капацитета 1650 MW.

Термоелектрана „Обреновац“ мења име у термоелектрана „Никола Тесла“ 24. априла 1975. године.

Радови на термоелектрани „Никола Тесла Б“ почели су 1978. године. Први блок од 620 MW је пуштен 3. новембра 1983. године, а други блок 28. новембра 1985. године.

Током НАТО бомбардовања СРЈ електрана је претрпела велике штете, гађана је електрана „Колубара“ а велика разарања претрпела су разводна и далеководна постројења у близини ТЕНТ А.

Будућност

Изградња ТЕ Колубара Б капацитета два генератора по 350 MW је почела 1988. године, али је после три године обустављена.[3] ЕПС је 20. јануара 2009. године расписао тендер за изградњу два блока по 350 MW Колубара Б и трећи блок од 700 MW за термоелектрану „Никола Тесла Б“. Избор извођача се очекује до краја године, а завршетак објеката у року од пет до шест година.

Референце

  1. ^ Годишњи програм пословања, 2008. година
  2. ^ Термоелектране Никола Тесла, Историја
  3. ^ Расписан тендер за термоелектране, Б92, 20. јануар 2009

Литература

Спољашње везе

Градска општина Обреновац

Општина Обреновац је градска општина Града Београда. Заузима површину од 40.995 ha, на којој према попису из 2011. живи 72.524 становника.

Општина Обреновац је укључена у заједницу београдских општина 1957. гoдине

Дан општине је 20. децембар, дан указа кнеза Милоша Обреновића којим је установљен назив Обреновац, а крсна слава Свете Тројице.

У Обреновцу се налазе две термоелектране Никола Тесла А и Никола Тесла Б, које производе више од 60 процената електричних потреба Србије.

Драгомир Марковић

Драгомир Марковић (рођен 1954. у Београду) је српски политичар и машински инжењер. Члан је Демократске странке. Од 2009. до 2012. године био је Генерални директор ЕПС-а.

Општина Уб

Општина Уб простире се на 456,7 km2 северозападно од Шумадије, 55 km од Београда. Обухвата долине двеју река Тамнаве и Уба, као и ниске и благо брежуљкасте терене. У општини према попису из 2011. живи око 29.101 становник у 37 села. Центар општине је град Уб са око 6.000 становника.

Петар Петровић (инжењер)

Др Петар С. Петровић је редовни професор на Грађевинском факултету Универзитета у Београду.

Један је од најугледнијих пројектаната високих брана у Србији и бившој Југославији и значајна личност у историји Грађевинског факултета Универзитета у Београду.

Пројектовао је неке од најзначајнијих брана и хидроелектрана у СФРЈ, као што су брана "Ђердап 1" и "Мратиње" (идејни пројект), која је највиша југословенска хидротехничка грађевина (220 m).

Поплаве на Балкану 2014.

Поплаве на Балканском полуострву су дошле након обилних падавина и снажног циклона који је захватио централни део Балканског полуострва у мају месецу 2014. године. Падавине су обухватиле цео Балкан 13. маја 2014. године.

Рударски басен Колубара

Рударски басен Колубара (пуно име: Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља Рударски басен Колубара д.о.о. Лазаревац) је рудник угља и топионичарски басен и налази се код Лазаревца, јужно од реке Саве, у сливу река Колубаре и Тамнаве, у Србији. Овај рудaрски басен садржи велику количину угља који на више места избија на површину. Овај басен, удаљен од Београда 50 km и захвата површину око 600 km². Од 1. јула 2015. године Рударски басен „Колубара“ је огранак у оквиру Јавног предузећа „Елекропривреда Србије“. До 1. јула 2015. године Рударски басен „Колубара“ пословао је у систему „Електропривреде Србије“ као зависно привредно друштво.

У складу са статусним променама предвиђеним Програмом реорганизације „Електропривреде Србије“, на који је Влада Србије дала сагласност 27. новембра 2014. године у матично предузеће Јавно предузеће „Електропривреда Србије“ од 1. јула припојена су привредна друштва за производњу угља и енергије „Хидроелектране Ђердап“, „Дринско-Лимске хидроелектране“, „ЕПС Обновљиви извори“, „Термоелектране Никола Тесла“, „Термоелектране - копови Костолац“, „Панонске Темоелектране - Топлане“ и Рударски басен „Колубара“.

На основу извршених опсежних истражних радова у ФНРЈ после ослобођења, билансне резерве угља се цене око 22 милијарде тона. Од тога на резерве појединих врста угља отпадају следеће количине у % :

Камени угаљ 1%

Мрки угаљ 9%

Лигнит 90%Учешће НР Србије у билансним резервама угља у тадашњој ФНРЈ је следеће :

У резервама каменог угља 51 % (од укупно 1 % )

У резервама мрког угља 31 % (од укупно 9 % )

У резервама лигнита 74 % (од укупно 90%)Највеће резерве лигнита леже на територији НР Србије и то највећим делом концетрисане у 3 велика басена : Косовски, Колубарски и Костолачки.

По величини басена највећи је Косовски угљани басен, а одмах иза њега се налази Колубарски басен. Рударски басен „Колубара” лежи око 50 km југозападно од Београда и протезе се доњим током реке Колубаре од Лајковца до њеног ушћа у Саву. Укупна површина овог басена се процењује на око 1500 km. тј. сматра се да угљене наслаге у овом басену имају наведено пространство. Басен је током реке подељен на два дела: источни и западни. Источни део је скоро потпуно истражен и у овом делу басена налази се скоро 1.0 мијарде тона лигнита, чија се експлоатација врши површинском експлоатацијом. Западни део басена је задњих година интензивно истраживан. У овом делу басена су такође истражене велике наслаге угља које се процењују на око 800 милиона тона. Укупне количине у целом басену процењују се на око 3 милијарде тона. Квалитет лигнита који се експлоатише у овом басену спада у ред ниско квалитетних горива са високим садржајем воде и пепела. Басен је у том смислу и развијен и данас спада у ред највећих произвођача угља у југоисточној Европи, и учествује са око 35% у укупној производњи угља на простору бивше Југославије. Рударски басен „Колубара” се састоји из више погона, и то поље „А“, а затим поље „Б”, три јамска погона, поље „Д“ и Тамнава. Површински копови су врло високо механизовани и сматра се да су најмеханизованији рудници на Балкану. Продуктивност рада на овим коповима је врло висока. Угаљ из ових копова се транспортује железницом. Рударски басен „Колубара” заснива своју перспективу развоја на отварању копова великих капацитета и преради угља на лицу места. Тако је започета експропријација насељеног места Вреоци ради ширења површинског копа поље „Д” који производи око 9,0 милиона тона лигнита годишње.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.