Термоелектрана

Термоелектрана је постројење у коме се хемијска или нуклеарна енергија горива (угаљ, уранијум, нафта, гас...) претвара у топлотну енергију, затим се топлотна енергија помоћу турбине претвара у механичку која се користи за покретање генератора електричне енергије.

Подела

Према начину добијања механичке енергије која покреће генераторе, термоелектране се деле на: парне, гасне и дизел термоелектране.

Највећу примену у Србији имају термоелектране на угаљ.

Принцип рада

PowerStation2
Дијаграм рада термоелектране на угаљ
1. Расхладни торањ 10. Контролни вентил за водерну пару 19. Прегријавање
2. Пумпа за расхлађивање воде 11. Парна турбина високог притиска 20. Вентилација
3. Електрични генератор 12. Отпус гасова из воде 21. Подгријавање
4. Трансформатор за подизање напонског нивоа 13. Гријач 22. Усисник ваздуха
5. Електрични генертор 14. Трака за довод угља 23. Гријач воде
6. Ниско притисна турбина 15. Прихват угља 24. Предпроцесно гријање ваздуха
7. Кондезатна пумпа 16. Ситњење угља у прах 25. Електростатичко филтрирање честица
8. Површинска кондезација 17. Бубањ са паром 26. Вентиилација
9. Средње притисна турбина 18. Прихват пепела 27. Димњак

У ложишту сагорева гориво (угаљ, нафта, гас) и производи се топлотна енергија која загрева котао. Ради бољег сагоревања користе се вентилатори који убацују кисеоник у ложиште. Загревањем воде у котлу добијамо водену пару која се користи за покретање турбине. За покретање турбине потребна је потпуно сува водена пара, па се за њено сушење користи прегрејач паре. Тако осушена пара преноси се у парну турбину, која покреће генератор, који на свом излазу даје електричну струју.

Термоелектране се често граде као термоелектране-топлане (ТЕ-ТО), због бољег искоришћења енергије. Паралелна производња електричне и топлотне енергије назива се когенерација.

Belchatow-elektrownia

Термоелектране у Србији[1]

У Србији постоји 8 термоелектрана, распоређених у 25 блокова, укупне инсталационе снаге 5.528 МW, које као погонско гориво користе лигнит:

Термоелектране на лигнит у Србији
ТЕ у саставу инсталациона снага (MW)
ТЕ Никола Тесла А ТЕ Никола Тесла 1.745
ТЕ Никола Тесла Б ТЕ Никола Тесла 1.290
ТЕ Колубара А ТЕ Никола Тесла 271
ТЕ Морава ТЕ Никола Тесла 120
TE Костолац A TE Костолац 310
TE Костолац Б TE Костолац 697
ТЕ Косово А ТЕ Косово[a] 617
ТЕ Косово Б ТЕ Косово 618

Напомене

  1. ^ Од јунa 1999. године ЕПС не управаља ТЕ Косово, капацитетима на подручју Космета[1]

Извори

  1. 1,0 1,1 ЕПС - ТЕ у Србији Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 14, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
Гацко

Гацко је градско насеље и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Налази се у сјевероисточном дијелу Источне Херцеговине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Гацко укупно је пописано 5.784 лица.

Електране

Електране (централе) представљају постројења у којима се облици примарне енергије (нуклеарна, хемијска, унутрашња калоричка, кинетичка и потенцијална) или енергија Сунчевог зрачења преображују у електричну енергију. Примарни облици енергије се могу поделити на класичне (конвенционалне) и алтернативне (неконвенционалне). Класични облици енергије су унутрашња енергија (нафта, угаљ, плин), потенцијална енергија (водне снаге) те нуклеарна енергија (нуклеарна фисија). Међу алтернативне изворе енергија спадају унутрашња енергија (биогас, биомаса, уљни шкриљаци), потенцијална енергија (плима и осека, таласи), кинетичка енергија (ветар), топлотна енергија (суве стене у Земљиној кори, море, врући извори), нуклеарна енергија (фузија лаких атома), те зрачење (Сунце). Основна карактеристика сваке електране је њена инсталирана електрична снага која се добија као аритметички збир декларисаних привидних снага генератора у MVA или називних снага примарних погонских машина у MW. Инсталирана снага је истовремено и називна снага електране.

Електрана је дакле постројење за производњу већих количина електричне енергије претварањем из неког другог облика енергије. Према улози у електроенергетском систему генерално се разликују темељне и вршне електране. Темељна електрана је она електрана која је по погонским својствима прилагођена сталном оптерећењу, а вршна електрана она која може, с обзиром на погонска својства и величину, преузети део вршног оптерећења. Прва електрана на свету ушла је у погон 1882. у Њујорку са шест електричних генератора једносмерне струје укупне снаге око 500 kW. Највећа хидроелектрана на свету, с инсталираном снагом од 22 500 MW, изграђена је у склопу пројекта Три кланца на реци Јангцекјанг у Кини. Од укупне светске годишње производње електричне енергије, која је 1997. износила 13 340,2 TWh, највећи је део (62,3%) био произведен у термоелектранама на фосилна горива. Нуклеарне су електране произвеле 17,0%, хидроелектране 19,3%, а све остале 1,4% електричне енергије.

Какањ

Какањ је индустријски град и сједиште општине Какањ у централној Босни, који се налази сјеверно од Високог, а југоисточно од Зенице. Смештен је између брда на обе обале ријеке Згошће. Административно припада Зеничко-добојском кантону Федерације Босне и Херцеговине.

Град Какањ је 1991. имао 12.016 становника. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Какњу је пописано 12.256 лица.

Коронак (Саскачеван)

Коронак (енгл. Coronach) је малена варош у крајњем јужном делу канадске провинције Саскачеван. Налази се на раскрсници аутопутева 18 и 36 на свега око 10 км северно од државне границе према америчкој савезној држави Монтана. Најближи већи град је Мус Џо који се налази око 140 км северније.

У близини насеља налази се велика термоелектрана Поплар Ривер.

Кросфилд (Алберта)

Кросфилд (енгл. Crossfield) је варошица у централном делу канадске провинције Алберта, у оквиру статистичке регије Велики Калгари и географске регије Калгари—Едмонтон коридор. Налази се на 43 км северно од града Калгарија, а кроз насеље пролази део провинцијског ауто-пута 2. Варошица лежи између града Ердри на југу и варошице Оулдс на северу.

Насеље је настало 1892. као успутна станица на железничкој прузи која је повезивала два највећа града у провинцији, Едмонтон и Калгари. Године 1980. Кросфилд је добио статус варошице.

Према резултатима пописа становништва из 2011. у варошици су живела 2.853 становника у 1.090 домаћинстава, што је за 6,9% више у односу на попис из 2006. када је регистровано 2.668 житеља.Привреда варошице и околног подручја почива на производњи и преради пољопривредних производа, те на експлоатацији и преради природног гаса. Од 1965. у близини насеља се налази термоелектрана чије турбине покреће управо природни гас.

Лазаревац

Лазаревац је градско насеље и седиште градске општине Лазаревац а која административно чини једну од 17 општина града Београда. Према попису из 2011. било је 26.006 становника.

Лигнит

Лигнит, познат и као смеђи угаљ, је угаљ средњекалоричне вредности погодан за примену као енергетско гориво. Лигнит је минерална сировина која се најрационалније користи као енергетско гориво за производњу енергије. Због своје примене и количине представља изузетан потенцијал у енергетском смислу. Он је смеђе-црне боје и има велики садржај влаге, који некада достиже и 66%, осим тога има и висок садржај пепела у односу на битуменски угаљ. Топлотна моћ лигнита креће се од 10 до 20 МЈ/кг. Због своје ниске енергетске густине, лигнит није исплативо транспортовати и са њиме се не тргује на светским тржиштима, као што се то чини са другим врстама угља који у себи имају већи садржај угљеника. Често се спаљује у термоелектранама које се граде близу рудника лигнита. Емисије угљен-диоксида из термоелектрана које користе лигнит, су веће у односу на оне термоелектране које користе друге врсте угља.

Морава

Морава је реч која означава воду у извесном броју словенских језика, настала од речи море која у разним облицима постоји у већем броју језика, што има корен у индоевропском мо.

Морава је стога чест топоним за реке и може бити:

Велика Морава, река у Србији, десна притока Дунава;

Западна Морава, река у западној Србији;

Јужна Морава, река у јужној Србији;

Биначка Морава, река у јужној Србији;

Морава, река у Чешкој, Словачкој и Аустрији, лева притока Дунава;мада може бити и:

Морава, село у Бугарској, у општини Свиштов;

Морава, насеље у Словенији, у општини Кочевје;

Морава, старо име за Гњилане;

Сува Морава, насеље у Србији, у општини Владичин Хан;

Мала Морава, насељено место у Чешкој, у округу Шумперк;

Долњи Морава, насељено место у Чешкој, у округу Усти на Орлици;

Горња Морава, област у јужној Србији, на Косову;

Морава, планина у Албанији;

Морава, санџак у Темишварском пашалуку;

Морава, аеродром у Србији;

Морава, ракетни систем;

Морава, термоелектрана у саставу термоелектране Никола Тесла;

Морава, бренд цигарета.

Нерјунгрински рејон

Нерјунгрински рејон или Нерјунгрински улус (рус. Нерюнгринский район) је један од 34 рејона Републике Јакутије у Руској Федерацији. Представља један од најпријатнијих за живљење и најнасељенијих рејона ове републике. Налази се на крајњем југу Јакутије и заузима површину од 93.000 км².

Рејон је познат по мрежи термоелектрана па је због тога дуго представљао пословни центар за електричну енергију Руског далеког истока. Рејон има повољан географски положај па је повезан са Транссибирском жељезницом и луком Охотск.

Највеће насеље у рејону и административни центар је град Нерјунгри (рус. Нерюнгри).

Укупан број становника рејона је 85 800 (2010).

Иако су Руси најбројни народ, у рејону влада етничка шароликост, тако да је Нерјунгрински рејон дом за 150 различитих народа.

Општина Шоштањ

Општина Шоштањ (словен. Šoštanj) је једна од општина Савињске регије у држави Словенији. Седиште општине је истоимени градић Шоштањ.

Ровинари

Ровинари (рум. Rovinari) град је у југозападном делу Румуније, у историјској покрајини Влашка. Ровинари су трећи по важности град у округу Горж.

Ровинари су према последњем попису из 2002. имали 12.509 становника.

Ровинари су познати по ископавању угља, на основу чега је у раду подигнута и велика термоелектрана.

Рудник и термоелектрана Угљевик

Рудник и термоелектрана „Угљевик“ (скр. РиТЕ „Угљевик“), акционарско друштво из Угљевика, је зависно предузеће које послује у оквиру Мјешовитог холдинга „Електропривреда Републике Српске“, Требиње. Претежна дјелатност је производња термоелектричне енергије и експлоатација и продаја комерцијалног мрког угља.

У овом предузећу, једном од највећих енергетских објеката у Републици Српској, запослено је 1.634 радника.

ТЕ Костолац Б

Термоелектрана „Костолац Б“ (ТЕ „Костолац Б“ или ТЕ-КО Б) ради у оквиру привредног друштва Термоелектране и копови „Костолац“ д.о.о. Термоелектране „Костолац“ су друге по величини термоелектране у Србији, која се снабдевају нискокалоричним лигнитом из Костолачких површинских копова.

Налази се на око 50 km низводно од Београда, на ушћу Млаве у Дунав у селу Костолац. Састоји се од два блока: Б1 производног капацитета од 345 MW, који је почео са производњом 1987. године и генератора Б2 са истим капацитетом, који је отпочео са производњом 1991. године:

После реконструкције блока Б1 2012. године и блока Б2 2014. године, снага оба блока је повећана на 350MW.

Термоелектрана (Какањ)

Термоелектрана је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Какањ које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 202 становника.

Термоелектрана Костолац

Термоелектане „Костолац“ (ТЕ „Костолац“ или ТЕ-КО) су термоелектране на лигнит, укупне инсталационе снаге 1007 MW и максималне производње 6.256.576 MWh електричне енергије годишње (2011), што чини око 14% укупне производње ЕПС-а. Електране се налазе у близини града Костолца и археолошког налазишта Виминацијум. Налази се у оквиру привредног друштва Термоелектране и копови „Костолац“ д.о.о. које обухвата: површинске копове „Ћириковац“ и „Дрмно“ и термоелектране „Костолац А“ и „Костолац Б“.

Термоелектрана Никола Тесла

Термоелектрана „Никола Тесла“ (ТЕ „Никола Тесла“ или ТЕНТ) је највећа термоелектрана у Србији и представља предузеће које обједињује 4 термоелектране и интерну железницу. У саставу овог предузећа су термоелектране „Никола Тесла А“ и „Никола Тесла Б“ у Обреновцу, термоелектрана „Колубара“ у Великим Црљенима и термоелектрана „Морава“ у Свилајнцу. Укупно има 14 генератора инсталисаног капацитета 3.286 MW, односно 36% свих произвођачких капацитета електричне енергије у Србији, и највећи је произвођач електричне енергије у југоисточној Европи. Годишња производња струје износи око 16.400 GWh, што износи око 47% годишње производње струје у Србији. Име је добила по српском научнику Николи Тесли.

Термоелектране у Обреновцу се снабдевају нискокалоричним лигнитом из Колубарских површинских копова. Транспорт се врши интерном железницом дужине 30 km којом се превози годишње 37 милиона тона лигнита.

Термоелектрана на Дорћолу

Термоелектрана на Дорћолу у Београду је била прва јавна електрана у Србији. Налазила се у функцији од 23. септембра/5. октобра 1893. и у периоду 1893–1924. је била једина централа у Београду за производњу електричне енергије за јавне потребе. Електрична енергија произведена у овој термоелектрани се користила за осветљење Београда, домаћинстава угледних грађана, покретање трамваја, као и рад тада ретких индустријскох погона. Налазила се у функцији до 14. маја 1933, када је њен рад пребачен на Термоелектрану „Снага и светлост“. Од 2005. у ложионици и машинској сали, некадашње термоелектране је смештен Музеј науке и технике.

Хај Левел (Алберта)

Хај Левел (енгл. High Level) је малена варошица на крајњем северу канадске провинције Алберта у оквиру специјалне општине Макензи и статистичке регије Северна Алберта. Налази се на пола пута између главног града Алберте Едмонтона (удаљен 733 км јужније) и центра Северозападних територија града Јелоунајф (725 км северније).

Иако су први трговци крзнима дошли у ово подручје још 1786. насеље је основано тек 1947. године, а статус вароши је добило 1965. године. Прва термоелектрана у насељу је саграђена 1957, а следеће године и прва пошта. Током шездесетих година ту су пронађене веће залихе нафте, а 1963. кроз варош пролази и траса железничке пруге.

Иако насеље лежи у плодној равници, ратарство је слабо развијено због оштре климе. Западно и северно од града простире се пространа мочварна тундра.

Хај Левел лежи у зони субарктичке климе (Кепенова класификација климата Dfc), са дугим и хладним зимама и благим и кратким летима. Апсолутни минимум од -50,6 °C забележен је 13. јануара 1972. године.

Према подацима пописа становништва из 2011. у варошици је живео 3.641 становник, што је за 6,3% мање у односу на 3.887 житеља колико је регистровано приликом пописа 2006. године.Привреда краја почива на експлоатацији нафте и шумарству.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.