Територијална одбрана

Територијална одбрана (скраћено ТО) је била одвојен дио јединствених оружаних снага и најшири облик организовања радних људи и грађана за оружану борбу у СФР Југославији. Ове снаге су по намени одговарале државним милицијама. Снагама ТО била је покривена цјелокупна територија земље. Свака код конститутивних република СФРЈ је имала сопствене формације Територијалне одбране, док је редовна војска цијеле федерације била Југословенска народна армија, која је такође имала своје резервне саставе. Јединице ТО биле су способне да воде оружану борбу и да се у сваком тренутку, и у свим условима, успјешно супротставе агресору. Оне су могле да дејствују заједно са јединицама ЈНА и самостално.

Територијална одбрана је била дио доктрине општенародне одбране и израсла је из искуства партизанског рата у Другом свјетском рату. По овој доктрини, намјена ЈНА је био да зауставио потенцијалног агресора довољно дуго док се не мобилишу јединице Територијалне одбране.

JTO-logo
Ознака Територијалне одбране

Оснивање

Југославија је била социјалистичка земља, али није била чланица Источног блока. Након раскола између Тита и Стаљина, Југославија је прекинула своје везе са Совјетским Савезом и његовим савезницима. Током Хладног рата, Југославија је била једна од водећих чланова Покрета несврстаних. Након совјетске инвазије на Чехословачку 1968., у југословенском врху појавила су се страховања о могућем совјетском нападу. Инвазија Чехословачке је показала да стајаће конвенционалне снаге мале државе не могу да одбију изненадни напад бројчано и технички надмоћнијег агресора. Како је била стратешки позиционирана између НАТО и Варшавског пакта, Југославија је морала да припреми сопствену војну доктрину за могући сценарио Трећег светског рата.

Задатак

Главни задаци Територијалне одбране у складу са доктрином општенародне одбране јесу ангажовање за дејства у позадини, независно или у садејству са Југословенском народном армијом. Јединице Територијалне одбране у пограничним подручјима могу сместа бити ангажоване у борбена дејства, у садејству са Југословенском народном армијом.[1]

Структура ТО

  • Територијална одбрана СР Босне и Херцеговине
  • Територијална одбрана СР Македоније
  • Територијална одбрана СР Словеније
  • Територијална одбрана СР Србије
    • Територијална одбрана САП Војводине (укинута 1990. године)
    • Територијална одбрана САП Косова (укинута 1990. године)
  • Територијална одбрана СР Хрватске
  • Територијална одбрана СР Црне Горе

Организовање јединица ТО

Територијална одбрана се састојала од јединица, установа и штабова и других облика организовања радних људи и грађана за општенародни оружани отпор.

Ради организовања, припремања, руковођења и командовања ТО у миру и рату, свака друштвено-политичка заједница имала је свој штаб - републички, покрајински, регионални (у заједници општина, области, зони), градски (у градској заједници општина) и општински, а и неке веће мјесне заједнице имају штабове територијалне одбране. Било је предвиђено да штабови ТО у миру буду дјелимично развијени, а у случају непосредне ратне опасности и рата, као и за вријеме извођења вјежби у миру, да се потпуно активирају. У штабовима су биле заступљене све основне функције неопходне за руковођење и командовање јединицама и установама ТО (оперативна, организацијско-мобилизацијска, позадинска, политичка, безбједносна и др.), а постоје и приштапске јединице и установе.

Зависно од намјене јединице ТО су формиране у различите формацијске саставе. Постојале су двије врсте јединица: тактичке - намјењене за борбена дејства на ужем простору, и тактичко-здружене - намјењене за дејства на широј територији.

Тактичке јединице ТО

Тактичке јединице ТО су чинили бројни и разноврсни формацијски састави - одјељења. водови, чете и одреди мјесних заједница, организација удруженог рада и општина. То су пјешадијске, извиђачке, артиљеријске, инжињеријске, диверзантске, противдиверзантске, артиљеријско-ракетне јединице ПВО, јединице везе, АБХО, морнаричке, позадинске и друге. Оне су биле тако органозоване да су омогућавале најшире укључивање становништва у извршавање задатака у оружаној борби и другим облицима борбе и отпора.

Тактичко-здружене јединице

Тактичко-здружене јединице су представљале главну маневарску и ударну снагу ТО. То су били већи формацијски састави, са одговарајућим родовским дијеловима које су захваљујући својој опремљености, ватреној моћи, покретљивости и борбеној спремности могле, самостално или у садејеству с осталим јединицама ТО, односно са јединицама ЈНА, да изводе разноврсна борбена дејства већих размјера и на широј територији-акваторији, на ратишту или на њговом дијелу, и у свим ратним условима. Јединице ТО формирале су се у бригаде и у друге здружене саставе, авијацијске и падобранске јединице, а на јадранско-поморском војишту и у разноврсне морнаричке јединице (морнаричка пјешадија, наоружани бродови, јединице за подводна дејства и сл.). Од њих су се могле, по потреби, стварати привремени оперативно-технички састави различите организације и намјене. Ове јединице су, сем тога, биле оспособљене да дејствују у разноврсним климатским, метеролошким и географским условима, на равничастом, испресецаном и брдско-планинском земљишту, на мору, острвима и у приобалном појасу, у захвату ријечних токова и језера; да воде борбу против суберзивних, диверзантских, десантних и осталих непријатељских снага и средстава и изводе дејства широких размјера, тј. да примјењују најразличитије облике и начине борбе - од најситнијих диверзија до бојева и операција; да учествују у уништењу ваздушнодесантних снага, у одбрани градова и других насељених мјеста и воде борбу у њима ако их агресорове снаге привремено запосједну; да врше контролу територије и штите војне, привредне, административне и друге значајне објекте и органе друштвено-политичких заједница и друштвено-политичких организација. За потребе територијалне одбране стварале су се и установе које су биле школске, здравствене, производне, ремонтне и др. Те установе су биле предвиђене да се начелно активирају у рату, а у миру су се најчешће користиле наставне установе, тј. центри за обуку.

Обука омладине

Flag of Civil Defence of SFR Yugoslavia
Застава ОНО и ДСЗ

Почев од 1975. године омладина у СФРЈ, школска и ваншколска се плански и организовано васпитавала, психофизички и војностручно оспособљавала за ОНО и ДСЗ према јединственим наставним плановима и програмима, и то почев од петог разреда основне школе, па до највишег степена образовања, а у организацијама друштвено-политичких заједница за омладину која није похађала школе средњег усмјереног образовања.

Обука наставних кадрова

Наставни кадрови за предмете из општенародне одбране и друштвене самозаштите школовале су се и усавршавале на факултетима (смер ОНО), који су од 1975. године почели да раде у пет југословенских градова (Сарајево, Загреб, Скопље, Љубљана и Београд). Годишње се уписивало око 800 редовних и око 1.000 ванредних студената оба пола, а 1980. године дипломирала је прва генерација - 272 редовна и 826 ванредних студената.

Обука основаца

У основним школама (од 1. до 4. разреда) васпитавање младих се изводило у склопу свих предмета, а од 5. до 8. разреда кроз предмет „прва помоћ и заштита“ и путем садржаја уграђених у друге предмете.

Обука средњошколаца

У школама средњег усмјереног образовања прве двије године се ОНО и ДСЗ изучавала у склопу предмета „одбрана и заштита“, путем тематике уграђене у друге предмете, и тематика кроз програм ваннаставних и слободних активности.

У другој фази средњег усмјереног образовања (3. и 4. разред) изучавали су се садржаји из ОНО и ДСЗ уграђени у све предмете. Поред тога, изводила се и настава за коју су се ученици добровољно опредјељивали.

Ради успјешнијег савлађивања ове обуке школе су биле опремљене кабинетима „одбране и заштите“.

Обука студената

У вишим школама и на факултетима оспособљавање и припрема студентске омладине за ОНО и ДСЗ спроводила се путем изучавања посебног предмета „општенародна одбрана и друштвена самозаштита СФРЈ“, у I и II години студија, као и путем осталих предмета у које су били уграђени садржаји који су се тицали ОНО и ДСЗ.

Од 1976. до 1978. године студенти прве године студија имали су шеснаестодневну практичну обуку у центрима при јединицама ЈНА. Пошто су, према Закону о војној обавези, младићи били дужни да на одслужење војног рока иду послије завршене средње школе, престала је и потреба за том врстом практичне обуке.

Обука омладине која није похађала средње школе

Оспособљавње и припрема омладине за ОНО и ДСЗ која није похађала средње школе организовала се и спроводила по програму „Одбрана и заштита“ (слично као и у средњим школама). Обука те категорије младих била је у надлежности друштвено-политичких заједница.

Припреми младих за ОНО и ДСЗ умногоме су доприносиле и друштвене организације као што су Народна техника, Црвени крст, Савез извиђача, Савез за физичку културу и др (примјер: године 1978. те друштвене организације су окупљале око 7.000.000 младих).

Улога ТО у распаду СФРЈ

Територијалне одбране Словеније, Хрватске и Босне и Херцеговине сврстали су се на страну републичких, сецесионистичких, власти, насупрод ЈНА, која се сврстала на страну федерације. У овим републикама је дошло до грађанског рата између ове две стране, при чему се ЈНА, и поред почетних војних победа, касније повукла на територију Савезне Републике Југославије и касније је преименована у Војску Југославије, док су Територијалне Одбране прерасле у војске ових република.

Током рата у Словенији, Територијална одбрана Републике Словеније реформисана по новом уставу Словеније из 1990. годние, била је основна ударна снага у борби против ЈНА. Касније је 1994. године израсла у Словеначку војску.

Територијална одбрана у Републици Хрватској је већ почетком 1991. године се распала по националним линијама. Српске јединице ТО су основане у јануару 1991. прво на месном нивоу, а у априлу исте године организовани су и штабови територијалне одбране за Лику, Кордун, Банију, Западну Славонију, као и Источне Славоније, Барање и Западног Срема. Српске ТО јединице значајно су допринеле првобитном отпору српског народа према Хрватској сецесији. Касније на јесен 1991. формира се и заједнички штаб САО Крајине. Након повлачења ЈНА из Крајние, њена ТО израста у Спрску војску Крајине.

Све тежње сецесионистичких република су испуњене, пре свега због искуства, које су на њих пренели официри НАТО пакта. Ово се пре свега односи на Хрватску, која у периоду 1991-1995. није имала значајније војне успехе, чак је на територији ове републике основана и српска држава- Република Српска Крајина, коју је најпре бранила ЈНА, као део Југославије, да би након формирања СРЈ Крајина добила сопствену војску, која је штавише, била у почетку у бољем положају од Хрватске Војске, настале од ТО. Међутим, већ поменути професионализам, а према многим изворима и повремене интервенције авијације НАТО пакта, донеле су војну победу хрватској страни и РСК је тренутно престала да постоји.

У Републици Македонији која је из Југословенске федерације изашла мирном сецесијом, као једина оружана сила остаје Територијална одбрана Републике Македоније која израста у Армију Републике Македоније.

Територијалну одбрану у Републици Босни и Херцеговини сецесионистичка власт реформисала 8. априла 1992. да би је већ 23. јула исте године трансформисала у Армију Репбулике Босне и Херцеговине заједно са осталим муслиманским паравојскама. Из те ратне формације ТО РБиХ изостављене су јединице из српских крајева Босне и Херцеговине које су стале на страну Југословенске народне армије и касније Војске Републике Српске.

Tериторијалне одбране Србије и Црне Горе су током сукоба учествовале на страни ЈНА, да би реформи услед оснивања СРЈ територијалне одбране биле укинуте.

Референце

  1. ^ Упутство о употреби територијалне одбране, Војноиздавачки завод, 1977

Види још

Литература

Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Вељко Кадијевић

Вељко Кадијевић (Главина Доња, 21. новембар 1925 — Москва, 2. новембар 2014) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-армије ЈНА. У периоду од 15. маја 1988. до 8. фебруара 1992. године обављао је функцију савезног секретара за народну одбрану СФР Југославије.

Европска економска заједница

Европска економска заједница (ЕЕЗ; енгл. European Economic Community (EEC)) била је регионална организација која је за циљ имала економску интеграцију међу својим државама чланицама. Створена је 1957. године Римским уговором. Након формирања Европске уније 1993. године, ЕЕЗ је постала њен дио и преименована у Европску заједницу (ЕЗ; енгл. European Community (EC)). Институције Европске заједнице су 2009. године апсорбоване у шири оквир ЕУ, чиме је Заједница престала да постоји.

Почетни циљ Заједнице је била економска интеграција, укључујући јединствено тржиште и царинску унију, међу својих шест оснивача: Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Њемачка.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Логор Челебићи

Концентрациони логор Челебићи био је сабирни логор који су формирали припадници Армије БиХ Алије Изетбеговића током Рата у Босни и Херцеговини и у којем су мучени и убијани Срби са територије општине Коњиц и околине. Међународни Црвени крст регистровао је преко 400 лица која су страдала у овом логору.Тужилаштво БиХ за ратне злочине подигло је оптужницу против Есе Мацића званог Макарон из Јабланице, припадника Армије БиХ, који се терети за ратне злочине над заробљеним Србима током рата у Босни, за нечовечно поступање према заточеним цивилима и ратним заробљеницима српске националности у логору „Челебићи“, као и у спортској дворани Мусала у Коњицу, током 1992. и 1993. године.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Милан Мартић

Милан Мартић (Жагровић, 18. новембар 1954) је бивши српски политичар и председник Републике Српске Крајине од 1994. до 1995. године.

Године 2007. је осуђен пред Хашким трибуналом на 35 година затвора за „прогон, убиства, притварање, мучење, нехумана дела, окрутно поступање, нападе на цивиле, депортације и присилно премештање несрпског становништва, безобзирно разарање насеља и верских објеката и пљачку имовине Хрвата и Бошњака у РСК, Цазинској крајини и Загребу“. Тренутно је у затвору у Естонији.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Момчило Крајишник

Момчило Крајишник (Сарајево, 20. јануар 1945) бивши је привредник и српски политичар Срба из Републике Српске и југословенске социјалистичке републике Босне и Херцеговине.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Операција Планинска бура

Операција Планинска бура је велика акција коју је извела специјална јединица Тигри полиције Македоније 7. новембра 2007. године против албанских терориста у селима Бродец, Весала и Вејце у близини Тетова, на подручју Шар планине. У акцији је убијено 7 и ухапшено 69 албанских терориста. Акција је спроведена да би се ликвидирала терористичка група са Косова која је угрожавала безбедности Републике Македоније и вршила провокације ка македонским снагама у претходних неколико месеци.

Рат у Словенији

Рат у Словенији или Десетодневни рат (словен. Slovenska osamosvojitvena vojna — „Словеначки рат за независност“ или словен. Desetdnevna vojna — „Десетодневни рат“) био је рат окарактерисан понекад као кратак конфликт на територији данашње државе Словеније, тадашње федералне јединице СФРЈ, између Словеначке територијалне одбране и Југословенске народне армије (ЈНА) после једностраног проглашења Словеније као независне државе 1991. године.25. јуна 1991. године, словеначки и хрватски парламенти донели су одлуку о проглашењу независности чиме је формално почео распад Југославије. Два дана касније јединице ЈНА напустиле су касарне и кренуле на граничне прелазе тадашње СФРЈ који су се налазили између осталог и у Словенији. Намера им је била да не дозволе измене натписа државе. Настао је рат између припадника ЈНА и словеначких територијалаца, које су предводили Јанез Јанша и Игор Бавчар. Рат је трајао десетак дана. Наиме, почетком јула Председништво СФРЈ доноси одлуку о повлачењу припадника армије из Словеније. Део армије се повукао у Хрватску. Приликом опсада војних база ЈНА у Словенији, долази до крвавих напада словеначких територијалаца на војнике тада још увек регуларне војске у тим базама. Исход оваких напада је био већи број погинулих војника, који су били на одслужењу редовног војног рока, а који су имали од 18-23 године.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Унпрофор

Унпрофор (енгл. UNPROFOR) је акроним за "United Nations PROtection FORces" (Заштитне Снаге Уједињених нација) и представља ознаку за интернационални војни мандат, основан 21. фебруара 1992, Резолуцијом 743 Савета безбедности, а трансформисан 31. марта 1995.

Војне снаге Унпрофора су биле под контролом Савета безбедности, а од око 39.000 Унпрофових војника из земаља учесница у том подухвату, у мисији их је погинуло 320.

Унпрофор је временом добијао проширења мандата дефинисаним Резолуцијом 743. Тако су долазила проширења дефинисана резолуцијама 762, 769, 779, 758 и 770.

Видови
Повезани
чланци

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.