Теодорова субота

Тодорова субота је прва субота Васкршњег поста па према томе покретан празник који спада уз Васкршњи циклус празновања. Дан је посвећен Св. великомученику Теодору Тирону, кога Црква слави 17. фебруара, а у Теодорову суботу успомену на његово јављање Епископу Евдоксију, прве суботе прве недеље поста.

Теодорова субота посвећена је догађају који се десио Св. великомучеником Теодор Тирону и кољивом. Када је цар Јулијан Отпадник наредио да се сва храна на тргу покропи жртвеном идолском крвљу, како би се Хришћани оскврнули (оскрнавили), Св. Теодор се јавио градском Епископу Евдоксију и рекавши му да народу нареди да једе кувану (варену) пшеницу. У спомен на овај догађај, у петак после Пређеосвећене литургије пева се молебни Канон Св. великомученику Теодору, који је написао преподобни Јован Дамаскин. Прва субота Васкршњег поста у Јерусалиму била је посвећена Св. Теодору већ у VII веку, а Канон Св. Теодора који се поје у суботу на јутрењу написао је у XI веку Митрополит Јован Евхаитски.

Народни обичаји

  • За Светог Теодора, народски, Тодора верује се да је заштитник стоке, поглавито коња, па се овај дан назива још и Коњски дан. У таковском крају овај светац се слави, јер се верује да лечи од падавице. Сељаци у то време одлазе у оближње манастире са болеснима, пале свеће и моле се Светом Теодору за здравље. Тодорова субота у Поповом пољу зове се Тодорица. Родитељи тада шаљу децу да се причесте. Села у Горњој Пчињи Светог Теодора славе као заштитника говеда. Кувају кукуруз који увече носе воловима и срачима да се почасте. Ломе и за ову прилику умешен колач који се дели стоци; овцама, козама, воловима, кравама, коњима.[1]
  • Трке коња се организују у Шумадији, које су популарне међу млађаријом. Овај дан су у селима Тимочке крајине прогласили за Коњски - Велики дан, па не прежу коње већ их само јашу. Срби у Војводини верују да ноћу у очи светог Тодора јашу поворке белих коња. Међу њима је предводник хроми коњ. Постоји веровање да је и сам Свети Тодор јахао таквог хромог коња, па се зато може чути и назив Хрома субота. Уопште, у многим селима се коњи јашу, без седла или са њима, показују по селима. На Тодорицу, како се још назива Тодорова субота, по први пут излазе змије након зимског мировања. На Косову мисле да је некада свети Теодор управљао змијама које су имале ноге. Кад су змије почеле да уједају људе, он се наљути на њих, одузе им ноге, а људе научи како да их туку штаповима и хватају.[1]
  • Овог дана у селима источне Србије припрема се жито, односно, кољиво, као за сваку Крсну славу. Прави се и колач на коме се обавезно налазе украси у облику коња или потковице. Теодорова субота спада у оне празнике који славе почетак летњег периода, па се тако у селима око Прокупља може чути да је то дан када Свети Теодор узјаше коња и оде да доведе лето. Друга прича каже да је то дан када роде поткивају своје невидљиве коње, пред велики пут, да би стигле у наше крајеве за Младенце.
  • У селима лесковачког Поморавља кажу да на дан Тодорице Краљевић Марко јаше свог шарца на мору. Теодорова субота је дан када су механџије и кафеџије у пожаревачком крају држале свој еснафски пир.[1].

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 Ш. КУЛИШИЋ · П. Ж. ПЕТРОВИЋ · Н. ПАНТЕЛИЋ (1970). СРПСКИ МИТОЛОШКИ РЕЧНИК. Beograd, Srbija: ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ НОЛИТ.
Списак светитеља Српске православне цркве

Следи списак појединачних светитеља које је канонизовала Српска православна црква од своје аутокефалности 1219. године до маја 2018.године.

У именослов светих Срба се уписују само најзаслужнији, јер је за православну веру кроз историју било много мученика, да црква не би могла све ни да упише у календар.

У српском Светачнику има око 140 имена.

По социјалном саставу, свети Срби потичу из разних друштвених слојева: 22 владара (цареви, краљеви, деспоти, жупани и кнежеви), 22 подвижника и испосника, 22 архијереја (архиепископи, патријарси, митрополити и епископи). Само је шест жена у именослову светих Срба.

Осим општехришћанских и општеправославних светитеља који се поштују и славе у СПЦ, и словенских светитеља Кирила и Методија и њихових ученика Климента, Наума, Саве, Горазда, Ангеларија, Атанасија, Ангела, Злате Мегленске, преподобног мученика Никите Светогорца, мученика Христе и других, у Српској православној цркви славе се и тзв. синаити : Ромул Раванички, Роман, Нестор, Мартирије, Данило, Сисој, Зосим Тумански, Григорије Горњачки и Јов из Драчи.

Сабор свих српских светитеља је дан када се прослављају сви српски светитеља и прославља се 11. септембра.

Постоје групне канонизације као нпр: свети мученици пребиловачки, јасеновачки, новосадски, крагујевачки, момишићки, прњаворски, сурдулички, пивски, велички и горњеполимски, дабробосански и милешевски итд.

Свети преподобноновомученик Харитон Косовски је прибројан Сабору Светих одлуком Сабора игумана Епархије рашко-призренске у егзилу 16. маја 2016. године.

Од 2017. се као светитељи прослављају патријарх пећки Пајсије Јањевац, преподобни Стефан Троношки, свештеномученици митрополит Викентије Крџић и игуман Владимир Протић, преподoбни Јаков Нови Тумански. Од маја 2018. су у свете убројани преподобномученик Григорије Пећки, мученик Василије Пекар из Пећи и мученица Босиљка Рајичић из Пасјана код Гњилана.Српског порекла је Света мученица Људмила (860-921).

Српски народни календар

Српски народни календар (Годишњак временски) представља скуп мање-више неписаних правила којих се српски народ вековима придржавао, паралелно са црквеним правилима. Народни календар се базира на црквеном календару Српске православне цркве али се од њега и доста разликује: по именима празника, којима је дао своја специфична обележја, месеце назвао старословенским именима или именима празника старословенске митологије, и дао им своја тумачења и начине израчунавања.

Српски народни календар је био званични календар средњовековних српских држава од 1219. године када га је у црквени кодекс унео Свети Сава, па све до 19. века. По њему су писане повеље, закони, одлуке, облигације.

Најстарији запис о српском календару јесте надгробни споменик из 6. века. На споменику цару Лазару, деспота Стефана Лазаревића, стоји да се Косовска битка догодила 6897. године.

По српском народном календару, године се броје од 5508. п. н. е., односно од времена када се по предању десио Велики потоп, односно ново стварање света.

Година дели на лето и зиму. Лето почиње на Ђурђевдан, 6. маја, а зима на Митровдан, 8. новембра.

Посебно значајно је и Преображење, 19. август. када се по старом веровању "мењају гора и вода".

Теодор Комоговински

Свети мученик Теодор Комоговински је хришћански светитељ и мученик из XVIII века.

Теодор (Сладић) је рођен у селу Кукурузари под планином Козаром. Замонашио се у манастиру Моштаници, где је живео у посту и молитви. По предању, Османлије су га заробили заједно са још 150 крајишких Срба и мученички убили. Он је дакле, много пре 1693. године, јавно жив спаљен у близини манастира Моштанице. Део "светачких моћи" (мошти) - руку је наводно калуђер Свилокос донео 1693. године из уништеног босанско-крајишког манастира Моштанице, у ново основани манастир Комоговину у Банији.Од његових моштију сачувана је рука која се чувала у овом манастиру. Сребрни ћивот у којем су чуване свете мошти даровали су 1925. године Душан и Даница Трнинић из Загреба. До 1942. године свете мошти су чуване у Комоговини, па пренете у Загреб. Након Другог светског рата прота Рајачић их је пренео у Карловац, а одатле Владимир Бубало у Костајницу.

У последњем рату у Хрватској украден је - нестао ћивот са светитељевим моштима.Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве од 20. маја 1966. године свети мученик Теодор је канонизован. Православна црква прославља светог мученика Теодора Комоговинског (заједно са светим Теодором Тироном), на дан који се назива Теодорова субота, односно, у прву суботу Васкршњег поста.

Теодор Тирон

Свети Теодор Тирон (умро 17. фебруара 306.) је хришћански светитељ и великомученик. Овај светитељ је први светац-заштитник града Венеције

Као регрут ступио је у војску, у пук Мармаритски, у граду Амасији (данашња Турска), када је отпочело гоњење хришћана под царевима Максимијаном и Максимином. У граду Ираклији постао је војвода, познат по исповедању хришћанске вере које је сведочио строгим побожним животом. Због свег уважавања у народу које је стекао замерио се цару Лицинију. Пошто Теодор Тирон није крио да је и он хришћанин, по наредби царевој осуђен је и затворен у тамницу. Тамница је затворена и запечаћена јер је судија желео да остави Теодора да умре од глади. У хришћанској традицији помиње се да му се у тамници му се јави Исус Христос и охрабрио га говорећи: "Не бој се Теодоре, ја сам са тобом. Не узимај више земаљске хране и пића, јер ћеш бити у другом животу, вечном и непролазном, са мном на небесима." Такође хришћани верују да се у том часу јавило мноштво анђела у тамници и да се је цела тамница осветлила, а да су стражари видели анђеле обучене у бело и да су се врло уплашили.

После тога је свети Теодор изведен из тамнице, мучен и на смрт осуђен. Бачен је у ватру. Убијен је по заповести Лицинијевој 306. године.

Његове мошти се налазе у манастиру Ново Хопово на Фрушкој гори.

Српска православна црква слави га 17. фебруара по црквеном, а 2. марта по грегоријанском календару, док га римокатоличка црква слави 9. новембра.

Православна црква прославља светог мученика Теодора Комоговинског заједно са светим Теодором Тироном, на дан који се назива Теодорова субота, оносно, прва субота у Васкршњем посту.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.