Темерин

Темерин је градско насеље и седиште истоимене општине, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2011. у граду је живео 19.661 становник.

Темерин
Centar Temerina 2
центар Темерина
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаТемерин
Становништво
 — 2011.Раст 19.661
 — густина174/км2
Географске карактеристике
Координате45°24′26″ СГШ; 19°53′17″ ИГД / 45.40735° СГШ; 19.88797° ИГДКоординате: 45°24′26″ СГШ; 19°53′17″ ИГД / 45.40735° СГШ; 19.88797° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина79 м
Површина110,6 км2
Темерин на мапи Србије
Темерин
Темерин
Темерин на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број21235
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Географија

LandscapeTemerin
Житно поље изван Темерина
Temerin from air
Центар Темерина виђен из авиона

Темерин се налази у југоисточном делу Бачке, око 20 km северно од Новог Сада и седиште је истоимене општине коју још чине и насеља Бачки Јарак, Сириг и преко 137 салаша. Граничи се са општинама Жабаљ на истоку, Србобран на северу, Врбас на западу и Нови Сад на југу. Изузетно повољан географски положај условиле су важније саобраћајнице које проказе кроз Темерин и темеринску општину. У самом Темерину секу се регионални путеви Р-104 (Оџаци-Змајево-Сириг-Темерин-Жабаљ) и Р-120 (Нови Сад-Темерин-Бечеј-Сента). Поред ових регионалних путева, кроз територију општине пролазе међународни пут Е-75 (Београд-Нови Сад-Суботица-мађарска граница) и међународни М-22. Кроз Темерин пролази железничка пруга од Новог Сада ка Жабљу, Бечеју и Сенти.

У околини Темерина протиче река Јегричка и мањи канали као што су Бела бара, Циганска бара и Мала бара.

Целокупна површина темеринског атара налази се на јужној Бачкој лесној тераси, а надморска висина креће се од 77,0 до 85,5 m. Карактеристични геоморфолошки облици рељефа су речне долине, док су лучна удубљења и хумови нешто ређа појава. Највећу долину има Јегричка која припада хидросистему ДТД.

Клима је континентална због Алпа и Динарских планина који спречавају продор влажних ваздушних маса са Атлантика и Јадранског мора. Доминантан ветар је кошава која се јавља најчешће у зимској половини године, док је у летњој половини најзаступљенији северозападни ветар. Месеци са највећим бројем ветровитих дана су фебруар, март и април док су најмирнији периоди од јуна до септембра.

Историја

Темерин се први пут помиње 1332. године у папској признаници издатој жупном свештенику места, Лаурентију де Темерију за исплату папиног десетка. Место се тада налази у саставу Maђарске, са Карољ Роберт краљем на челу. Овај значајан докуменат за Темерин се налази у Ватикану под називом: Rationes collectoriae in Hungaria 1317. 1332-1337. Nr. 183. Други важан докуменат у којем се поново појављује назив места Темерин,(Themeri) потиче из 1522. године, а то је списак кметова од којих је наплаћена - christianitatis - црквена десетина. Према подацима из Гласника историјског друштва у Новом Саду из 1935. године најстарији спомен о Темерину је из 1267. године. Код Темерина се спомиње место Арања. Темерин је у саставу Краљевине Угарске био до 1526. године, када је после Мохачке битке наступио турски период.

Турски период

До формирања Будимског пашалука долази 1542. године. Бачка се налазила у сегединском санџаку, подељена у 6 нахија: бајску, бачку, сегединску, сомборску, суботичку и тителску. Тителска нахија била је најмања по броју домова и њој је припадао Темерин. Цела нахија 1554. године имала је 20 насеља са 143 дома. Око 1570. године имала је 24 насеља са 313 домова, двадесет година касније, 1590. године, имала је 28 насеља са 617 домова. Турске пореске књиге из 1553. године говоре о Темерину као насељу које има 11 кућа од којих 4 плаћају порез, а 7 не плаћа. Следеће године Темерин има 5 пореских кућа. Под појмом „кућа“ тада се подразумевала породица са 10 до 20, али и више чланова.

Појава Срба

Први поименични списак српског становништва насеља Темерин забележен је у Сегединском дефтеру из 1560—1561. године. Примићур-кнез се звао Радица Степана. Опорезованих кућа у насељу било је 20, а укупан приход од феудалних давања 5.922 акче. На основу расписаних пореских обавеза може се видети да су се тадашњи становници бавили произвоњом житарица и поврћа, сточарством и пчеларством.

На северозападу од Темерина, између Сирига, Надаља и Темерина лежало је село Алмаш, у непосредној близини речице Јегричке. Његови становници преселили у Нови Сад, а део који су населили од тога доба зове се Алмашки крај, а православна црква коју су подигли, Алмашка црква до данас.

Становници Темерина су од 1699. године па до 1800. године били камералисте, а то значи не јобађи (кметови).

Temerin1
Главна улица и Католичка црква

Према Димитрију Руварцу Темерин је 1722. године српско насеље са 62 српске куће и три православна попа: поп Мишко, поп Михајло и поп Петар. Број кућа се стално повећавао. По попису из 1733. године Темерин има 183 дома и пет свештеника и то су: Јован Миодраговић, Теодор Савић, Павел Поповић, Стефан Остојић и Василије Живановић.[1] Тако 1769. године има 208, 1773. године има 183, а 1786. године Темерин има 215 српских домова. Те године у њему живи и ради чак 5 српских православних попова, 2 служећа и 3 неслужећа. Поп Павел Поповић је 1776. године парох темерински и намесник протопопијата новосадског. Из тог периода имамо и прву војну карту насеља које се пружало лучно у четири реда кућа, а било је опасано шанцем дугим око 13 km. На карти се налази Старо српско село Темерин из 1783. године.

Према акту у фонду Илирске дворске депутације из 1772. године „овде постоји школа од пре тридесет година”, дакле школа постоји и ради од 1742. године. „Ту се учи читање, писање, црквене песме и молитве. Школске трошкове обезбеђује Општина (комунитет) која плаћа учитеља, о чему брине један свештеник.”

Према подацима, 1720. године кнез Темерина био је Радојица Парастинац, у периоду 1725/26. кнез је Јосим Ратковић, а 1730. кнез је Младен Кусовин, да би од 1770. више година кнез био Гаја Грујић.

Будући да је Темерин тада био богато и развијено насеље, Темеринци су између 1746. и 1749. изградили лепу и велику православну цркву и посветили је Светом Вазнесењу Господњем. Налазила се на почетку данашње Босанске улице, са десне стране, између садашњих кућних бројева 2 и 10. Осим војне карте доказ за то су црквене књиге из те цркве од којих се неке и данас чувају у цркви Светог Вазнесења Господњег у селу Ђурђеву.

Црква у Темерину била је од цигле (у многим селима цркве су тада биле од дрвета—брвнаре). Цркву је градио Јохан Милнер, а на томе је инсистирао и радове усмеравао епископ Бачко-Сегединске епархије Висарион Павловић.

Основну школу при цркви је похађао књижевник, професор богословије, горњокарловачки епископ Лукијан Мушицки, рођен у Темерину 1777. године. Био је пријатељ и сарадник Вука Стефановића Караџића, а Вуку је предложио садашњи изглед слова „ђ”.

Највећи део Бачке, тада 56 насеља, међу којима и Темерин, били су коморско добро. Комора је 1796. године Темерин и Бачки Јарак продала грофу Шандору Сечену за 80.000 форинти. Поновно (организовано) насељавање Мађара у Темерин почиње 1782. године, а 1787. године насељавају се у Темерин и Швабе.Те године они оснивају и насељавају Бачки Јарак који је дотле био темеринска пустара. На месту Бачког Јарка било је старо насеље које се спомиње још 1267. године под словенским именом Ирег, Иригд, Ириг што значи Јарак, назван тако по шанцу који овде постоји још из римско–јазишког доба. У Бачки Јарак населиле су се Швабе из Виртемберга који су прво били упућени у Руму.

1782. године Темерин је мешовито насеље, у коме поред Срба живе Мађари и Немци.

Temerin - Kastel
Дворац Каштел у Темерину

Покушај грофа Шандора Сечена да темеринске Србе претвори у јобађе (кметове) имао је за последицу њихов четворогодишњи (1796—1800. године) напор да Темерин прикључе Војној граници, тј. најближој јединици Шајкашком батаљону. Када тај напор није уродио плодом, они 21. јула 1799. године одлучују да се иселе из Темерина. Изаслана жупанијска комисија у том их је спречила, заправо исељавање одложила. Али, баш тог дана иста комисија је сачинила нама драгоцен документ: „попис породица Темеринаца грчко-неуједињене вере који су се изразили за исељење у војни батаљон, назначено на пустару Пашка.” Тај документ садржи имена 178 старешина кућа који се исељавају. Након неколико месеци број породица исељеника се повећао на 210 са укупно 1610 душа. У пролеће 1800. године они су своје куће и цркву „разградили” и све пренели на пустару Пашка где су основали ново насеље Ђурђево, будући да су се о Ђурђеву дану селили.[2] Само 5 година касније ту, у Ђурђеву, од пренетог материјала саградили су још већу цркву посвећену, као и она у Темерину, Св. Вазнесењу Господњем.

Темерин је тако у наредних 120 година остао без Срба, а гроф Сечен је довео мађарске колонисте, из жупанија Пешт, Фехер и Толна, те међу њима доста Словака, који су брзо мађаризовани. Исти гроф је између 1796. и 1804. године ту дао да се сазида репрезентативна палата дворац, који и данас стоји под заштитом државе, Каштел. У њему се данас налази Техничка школа(од скоро Средња школа „Лукијан Мушицки").

SpomenikSlobodeTemerin
Споменик борцима НОР у Темерину

Од породице Сечен темерински посед и „Каштел” купио је житарски трговац Антал Фернбах из Апатина. Наследници су му били Ана и Петер Фернбах који ће темерински велепосед у целости задржати све до аграрне реформе у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1920. године. Темерин је 1799. године проглашен за пољску варошицу, те је добио право на одржавање 4 сточна вашара годишње. Садашња католичка црква саграђена је 1804. године, а „стара школа” сазидана је 1835. године. У српско-мађарском сукобу 1848. Темерин је у борбама до темеља изгорео, а становништво је избегло на север у Бачку Тополу, Мали Иђош, Чантавир, одакле се након 2-3 године већи број вратио у своје домове. После узастопхих временских неприлика који је годинама погодио Темерин и од којих је највећи био 20. јула 1853. г., на дан Светог Илије по грегоријанском календару, мађарско становништво се заклело да ће дан Свете Илије прославити у цркви и - као што је то уобичајено и на осталим верским празницима - на тај дан неће радити . Верски празник мађарског становништва Темерина, Илиндан се слави до данашњег дана.

Железничка пруга Нови Сад - Темерин - Бечеј изграђена је и стављена у промет 2. јула 1899. године, као и темеринска железничка станица. Њеном изградњом отпочиње индустријски развој Темерина, као и пуштање у погон циглане и првих парних млинова. Тако Темерин брзо постаје један од значајних трговачких центара у југоисточној Бачкој.

По попису из 1900 г. у Темерину је живео 9520 становника у 1600 кућа, и то: 8711 Mађара, 787 Немаца, 13 Срба и 9 Словака.

Након Првог светског рата

Темерин је 1927. године добио електричну енергију. Током војне окупације у Другом светском рату (1941—1944) становници Старог Ђурђева и Сирига су протерани из својих домова, а мађарске породице из Буковине су насељене на њихову земљу. Године 1944. оне су напустиле Сириг и Старо Ђурђево, као и Немци Бачки Јарак. Бачки Јарак је постао скоро потпуно колонизован досељеницима из Босне и Херцеговине.

Kudeljara
Кудељара, нови део Темерина, скоро у потпуности насељен избеглицама из Босне и Херцеговине и Хрватске

Након распада СФРЈ у Темерин се доселио велики број српских избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине, од којих је у Темерину остало око 5.000. На северном делу места за избеглице је изграђено ново насеље Кудељара, са око 100 кућа.

Демографија

У насељу Темерин живи 15.175 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,7 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 6.529 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,32 (попис 2002).

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 11.438
1953. 11.621
1961. 12.705
1971. 13.584
1981. 14.875
1991. 16.971 16.579
2002. 19.216 19.924
2011. 19.661
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
9.660 50,27 %
Мађари
  
8.187 42,60 %
Југословени
  
304 1,58 %
Хрвати
  
137 0,71 %
Црногорци
  
62 0,32 %
Словаци
  
53 0,27 %
Роми
  
38 0,19 %
Албанци
  
33 0,17 %
Русини
  
32 0,16 %
Немци
  
19 0,09 %
Муслимани
  
15 0,07 %
Македонци
  
15 0,07 %
Румуни
  
13 0,06 %
Словенци
  
9 0,04 %
Украјинци
  
6 0,03 %
Бугари
  
6 0,03 %
Буњевци
  
5 0,02 %
Руси
  
4 0,02 %
Бошњаци
  
1 0,00 %
непознато
  
307 1,59 %

Спорт

Темерин има богати спортски живот. Рукометаши РК Младост-ТСК и ЖРК Темерин су тренутно учесници Друге лиге. Стонотенисерке ТСК су биле првакиње СР Југославије. У самом Темерину постоје два фудбалска клуба, ФК Слога и ФК ТСК, а постоји и кошаркашки клуб КК ФКЛ.

Познати Темеринчани

Галерија

Centar Temerina

Зграда Радио Темерина

Tehnicka skola Temerin

Техничка школа у Темерину

TemerinBazen

Базен у Темерину

Temerin orthdox church

Православна црква у Темерину

Catholic church in Temerin, Vojvodina, Serbia

Католичка црква у центру Темерина

NovaKatolickaCrkvaTemerin

Нова католичка црква у Темерину, освештана 2000.

Референце

  1. ^ "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.
  2. ^ "Глас истине", Нови Сад 1/1874.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

  • Пекарић, Петар (1999). Старо Ђурђево — Историја насеља.

Спољашње везе

Мапе и планови

Јужнобачки управни округ

Јужнобачки округ се налази у Панонској низији, у јужној Бачкој и северном Срему. Површина округа је 4.016 km² (18,7% територије Војводине, 4,5% територије Србије), где борави 615.371 становника (Попис из 2011).

Седиште округа је и административни центар Аутономне Покрајине Војводине, Нови Сад.

Бачки Јарак

Бачки Јарак је градско насеље у општини Темерин, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 5687 становника. Насеље је панонског типа, збијено, готово срасло са Темерином.

Драган Гламочић

Драган М. Гламочић (Футог, 4. октобар 1968) је доктор пољопривредних наука и редовни професор на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду, а тренутно је продекан за развој и сарадњу са привредом. Поред наведеног, од 2014. године обавља функцију председника Надзорног одбора АД “Митросрем“ Сремска Митровица, а од 2018. године је председник Управног одбора Агро Кампуса “Истраживачко-образовног центра у пољопривреди” Темерин. Објавио је више од 250 референци националног и међународног значаја. Аутор и коаутор је три књиге, једног уџбеника и монографије, пет скрипти и два копјутерска програмска система, од којих се један користи у светским оквирима. Дипломирао је на Пољопривредном факултету у Новом Саду.

Поред матерњег, српског језика говори и енглески. Отац је троје деце.

Емил Роцков

Емил Роцков (Нови Сад, 27. јануар 1995) је српски фудбалски голман који тренутно наступа за Војводину.

Злата Паплацко

Злата Паплацко (17. април 1969, Руски Крстур) је бивша српска рукометашица која је играла на позицији голмана. Каријеру је започела са 12 година када је играла за клуб Русин у Руском Крстуру. Потом је играла за Црвенку, Вождовац, Темерин, Напредак из Крушевца, Бане Секулић из Сомбора, Југоинспект и Углед комерц из Новог Сада, Валенсију из Шпаније, Будућност из Подгорице, Медицинар из Шапца, Нопал, Инђију. Одиграла је више од хиљаду званичних клупских утакмица, као и више од сто мечева за репрезентацију. Са репрезентацијом освојила је бронзану медаљу на Светском првенству 2001.

Лукијан Мушицки

Лука „Лукијан“ Мушицки (Темерин, 27. јануар 1777 — Карловац, 15. март 1837) био је српски владика и песник.

Милан Галић

Милан Галић (Темерин, 8. марта 1938 — Београд, 13. септембар 2014) био је фудбалер ФК Пролетер, Партизана, Стандарда из Лијежа, Ремса и југословенски репрезентативац.

Општина Темерин

Општина Темерин је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 170 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 15.657 ha, а на шумску 10 ha).

Седиште општине је град Темерин. Општина Темерин се састоји од 3 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 28.287 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3‰, a број запослених у општини износи 5.788 људи. У општини се налазе 4 основне и 1 средња школа.

Општина се састоји из три места:

Темерин

Сириг и

Бачки Јарак

Парк природе Јегричка

Парк природе Јегричка налази се на територији Војводине у оквиру општина Бачка Паланка, Темерин, Врбас и Жабаљ. Захвата површину од 11.144 хектара и 81 ар. Под заштитом је државе као значајно природно добро III категорије. Док је по МУЗП класификацији у V категорији као заштићен копнени/морски предео. Парк природе је у средњем делу тока Јегричке.

Предграђе

Предграђе је назив за насеље претежно стамбеног карактера. Оно се најчешће сматра засебним насељем у непосредном окружењу града, са којим је у функционалној вези (као што је случај у Европи, Северној Америци и код нас), али и стамбена целина у оквиру града (Аустралија). Преграђа такође често одликује мања густина насељености од средишњих градских целина. Предграђа се често називају и „спаваоницама градова“.

Нека од најпознатијих светских предграђа су: Њу Џерзи, Холивуд, Беверли Хилс, Гринич, Версај, Потсдам, Совето, Пиреј, Борча.

Радио у Србији

Јуна 1915. године је у Нишу постављена прва радио-телеграфска станица, са снагом од 10 KW, којом се одржавала веза између српске владе и Врховне команде. После упада бугарске војске из правца Пирота, и услед надирања аустроугарске војске, станица је демонтирана и премештена у Косовску Митровицу. Октобра 1915. године, због повлачења српске војске, станица је уништена како не би пала у руке непријатељу.

Јула 1923. године, Краљевина Југославија донела је правилник којим се уводи радио-претплата и обавеза пријављивања радио-пријемника. Септембра 1924. године, у радио-телеграфском центру у Раковици код Београда, успешно је обављен пробни радио-пренос концерта. 1. октобра 1924. године, Радио Београд је званично почео музички и говорни програм да одашиље у етар. Прва емисија био је, заправо, пренос концерта који су извели чланови Београдске опере.Захваљујући малом броју попуњених таласних дужина, програм Радио Београда је ускоро преко дана могао да се чује у читавој Краљевини Југославији, а ноћу је досезао и до слушалаца у иностранству.Радио Београд се огласио истог дана када и Радио Беч, а пре Радија Москва, Радија Токио, Радија Пекинг и радио-станица у Мађарској, Пољској и Румунији.Од 24. марта 1929, Радио Београд почиње са редовним емитовањем свог програма из зграде Српске Академије Наука. Касније се јавља и Краткоталасна станица Београд, која је емитовала из зграде тадашњег Министарства Шума и Руда (сада Министарство спољних послова).

Други светски рат ће прекинути емитовање државног радио-програма у Београду. За време рата, у Београду ради немачка радио-станица, која је давала и програм на српском језику. Наставак садашњег Радио Београда је уследио после ослобођења, 10. новембра 1944. Тај дан је уједно и дан Радио телевизије Београд, који је преузела и Радио телевизија Србије.

Сириг

Сириг је насеље у општини Темерин, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2939 становника.

Списак позивних бројева у Србији

Ово је списак позивних бројева у Србији. Међународни позивни број за Србију је +381.

Српска лига Војводина

Српска лига Војводина је једна од 4 Српске лиге у фудбалу. Српске лиге су трећи ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су три зоне - ВФЛ Исток, ВФЛ Југ и ВФЛ Север. Само првопласирана екипа на табели прелази у виши ранг.

Српска лига Војводина 2014/15.

Српска лига Војводина у сезони 2014/15. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су три зоне - Банатска, Бачка и Новосадско-сремска.

Српска лига Војводина 2015/16.

Српска лига Војводина је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских такмичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су три зоне — Банатска, Бачка и Новосадско-сремска.

ФК Младост Бачки Јарак

ФК Младост Бачки Јарак је српски фудбалски клуб из Бачког Јарка, општина Темерин, и тренутно се такмичи у Војвођанској лиги Југ, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала.

ФК Слога Темерин

ФК Слога Темерин је фудбалски клуб из Темерина, и тренутно се такмичи у Војвођанској лиги Југ, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала.

Највећи клупски успех се сматра два пута освојено друго место у Српској лиги Војводина у сезони 2011/12 и 2012/13.

Клима Темерина
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 2,5
(36,5)
5,7
(42,3)
11,5
(52,7)
17,2
(63)
22,5
(72,5)
25,2
(77,4)
27,2
(81)
27,2
(81)
23,7
(74,7)
18,0
(64,4)
10,3
(50,5)
4,5
(40,1)
16,3
(61,3)
Средњи минимум, °C (°F) −4,4
(24,1)
−2,3
(27,9)
1,2
(34,2)
5,8
(42,4)
10,6
(51,1)
13,6
(56,5)
14,7
(58,5)
14,2
(57,6)
11,2
(52,2)
6,3
(43,3)
2,2
(36)
−1,9
(28,6)
5,9
(42,6)
Количина падавина, mm (in) 38
(15)
35
(13,8)
41
(16,1)
47
(18,5)
57
(22,4)
82
(32,3)
61
(24)
55
(21,7)
36
(14,2)
35
(13,8)
46
(18,1)
44
(17,3)
577
(227,2)
Извор: Републички хидрометеоролошки завод Србије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.