Тектонско језеро

Тектонско језеро, такође и котлинско или потолинско језеро, је језеро настало тектонским покретима и испуњавањем улегнућа у рељефу између антиклинала и раседа. Према типу процеса могу се поделити на:

Obala ohridskog jezera
Охрид, тектонско језеро

Види још

Литература

  • Дукић, Д. и Гавриловић Љ. (2006): Хидрологија, Завод за уџбенике и наставна средстав, Београд.
  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
Језеро

Језеро је природно удубљење, депресија, на копну испуњено водом, које није директно повезано са светским морем, а које је релативно великих димензија. Званично у класификацији се не примењује минимална површина коју треба да захвата језеро, али се често помиње да језеро не би требало да има површину испод 1 хектара. Језера леже на копну и нису део океана, те се стога она разликују од лагуна, а исто тако су већа дубља у односу на језерца, мада не постоји формална или научна дефиниција.Језера могу имати притоке, отоке, а језеро које има и притоку и отоку зове се проточно језеро. Највећа и најдубља језера су тектонског порекла. У њима се налази преко 95% укупне количине језерске воде. Ова језера испуњавају удубљења настала тектонским покретима, односно тектонским поремећајима Земљине површине. Највеће језеро (по површини и количини воде) је Каспијско језеро. Најниже језеро је Мртво море (око 400 m испод нивоа мора), најдубље Бајкалско језеро (1.620 m). Најбројнија су ледничка језера.

Термин језеро такође се користи за описивање природних обележја попут језера Ејр које је већину времена суво али се напуни током сезонских обилних киша. Многа језера су вештачка па се стварају за хидроелектричну производњу (претварање хидро у електричну енергију - струју), рекреацију (пливање...), снадбевање водом, итд.

Финска је позната као држава хиљаду језера, а Минесота као земља десет хиљада језера. Велика језера Северне Америке пореклом су из леденог доба. Преко 60% светских језера налази се у Канади претежно зато што овом земљом доминира неуланчани систем отицања.

Језера су важна за привреду и саобраћај (Језера у Северној Америци, Каспијско језеро); добијају се соли (Мртво море); нека су богата рибом, служе за снадбевање водом и регулисање водостаја на рекама.

Дојранско језеро

Дојранско језеро (мкд. Дојранско Езеро, грч. λίμνη Δοϊράνη) је тектонско језеро из групе егејских језера које се налази у југоисточном делу региона Македонија.

Дојранско језеро је подељено између Северне Македоније и Грчке. Језеро има површину 43,1 km², од чега Северној Македонији припада 27,3 km² (67%), а Грчкој 15,8 km² (33%). Језеро се налази на надморској висини од 148 метара. Има заобљен облик. Дужина у правцу север-југ 8,9 km а највећа ширина је 7,1 km. Дојранско језеро није много дубоко, највећа дубина је 10 метара, а просечна дубина је између 3 и 5 метара.

Дојранско језеро има бројне притоке као што су Сурловска река, река Ханџа, која доноси воду са Беласице. Језеро има и једну отоку Ђолај или Ђолајак која се улива у Вардар. Ово је треће по величини језеро у Македонском региону, одмах после Охридског и Преспанског језера.

Географска ширина: 41° 12' 17" СГШ

Географска дужина: 22° 44' 51" ИГД

Кратерско језеро

Кратерско језеро или вулканско је тектонско језеро које се формира у вулканском кратеру или калдери. Атмосферске падавине испуњавају кратер вулкана и формирају језеро, све док се не достигне равнотежа између капацитета воде који доспева и капацитета воде који се губи као последица испаравања, подземне дренаже, а такође је могуће и површинско истицање ако језеро испуни кратер до најниже тачке литице. Кратерска језера прекривају активна гротла вулкана и често се називају вулканска језера. Вода у њима је типично кисела, засићена вулканским гасовима и мутна са јако зеленом бојом. Језера лоцирана у угашеним вулканима имају слатку и бистру воду. Бистрина воде је изразита због тога што та језера немају потоке који у њих утичу и доносе таложне наслаге.

Светски познато кратерско језеро је Кратерско језеро у Орегону, Сједињене Америчке Државе. Оно се налази у кратеру планине Мазама (енгл. Mount Mazama), и то је најдубље језеро у САД са дубином од 594 m. Кратерско језеро се пуни кишом и снегом, нема других прилива воде, а такође ни истицања са површине, и из тог разлога има бистрију воду од било ког језера на свету.

Ојос дел Салдо (енгл. Ojos del Saldo), највиши вулкан на свету (6.893 m), има стално кратерско језеро са око 100 m у пречнику, на висини од 6.390 m на источној страни. Ово је највероватније највише кратерско језеро у свету.

Услед њихове нестабилне околине, нека кратерска језера постоје само повремено, док друга кратерска језера могу, сасвим супротно, бити велика и дуготрајна; на пример, Тоба језеро (енгл. Lake Toba) се формирало после ерупције пре више од 70.000 година и има површину од преко 1.000 km².

Док је већина кратерских језера сликовита и живописна, нека такође могу бити и смртоносна. Истицање гаса из Њос језера (енгл. Lake Nyos) угушило је 1986. године 1.800 људи.

Олићко језеро

Олићко језеро је тектонско језеро које се налази у насељу Козила, општина Шипово, Република Српска.

Језеро је стационирано 7 км јужно од Шипова, на надоморској висини од 600 метара.

Ово језеро настало је у тектонсом удубљењу, површине је 1.000 м2, максималне дубине до 30 метара, док је најдужа ширина језера 0,2 км, а дужина 0,25 км. Водостај језера је стабилан целе године, а вода у њему је бистра и чиста, осим у рано пролеће и јесен када се мути због великих количина падавина. Део језера је обрастао трском и шаши.

Типови језера
Тектонска
Ерозиона
Акумулативна
Вештачка

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.