Текстилна индустрија

Текстилна индустрија је грана индустрије која се бави прерадом влакнастих сировина и израдом тканина, плетених производа и предива. Ослања се пољопривредну производњу из које црпи потребне сировине: вуна, лан, памук, свила, јута и др. Ово је једна од најстаријих индустријских грана. Крајњи продукт производње су одећа и разне врсте тканина.

У Србији постоји неколико фабрика које се баве овом делатношћу: Индустрија одеће Први мај Пирот, Текстилна индустрија Београд, Азаро, Синтелон, Бачка Паланка, Брусјанка, Брус, Лисца и др.

Cloth 800
Текстилни материјали (с лева на десно: ткани памук, смото, штампани памук, платно, филц, сатен, свила, платно, поливинил)

Подела сировина

Сировине које се користе у текстилној индустрији према пореклу се могу поделити на:

Сировинска база у Србији је веома слаба па се тако увози 79% вуне, 95% памука и 100% јуте, за потребе домаће производње. Гаји се конопља на малим површинама и са скромним приносима на Косову и у Поморављу и памук у Војводини и Неготинској крајини.

Подела текстилне индустрије

Текстилна индустрија се према материјалу коју се користи у главном поризводном процесу може поделити на:

  • Индустрију вуне
  • Индустрију памука
  • Индустрију јуте
  • Индустрију лана и конопље
  • Индустрију свиле
  • Конфекцијску индустрију
  • Индустрију тепиха
  • Индустрију ћилима
  • Индустрију вештачких влакана
  • Индустрију трикотаже

Види још

Литература

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
Makaze

Makaze (tur. makas), slovenski naziv škare, alat su koji služi za sječenje. Sastoji se od dvije metalne oštrice spojene na takav način da rubovi klize jedan uz drugi. Makazama se sjeku papir, karton, plastika, metalne folije, tkanine, konopac i žica, ali i kose i hrane. Makaze se razlikuju po djelatnosti za koju su namijenjene. Postoje makaze za desnoruke,lijevoruke i univerzalne.

Јоркшир

Јоркшир (енгл. Yorkshire) је традиционална грофовија у Северној Енглеској и највећа у Уједињеном Краљевству. Због своје огромне величине у поређењу са другим енглеским грофовијама, њене функције су временом преузеле њене административне подјединице, које су такође подлегале периодичним реформама. Упркос овим променама Јоркшир је наставио да се сматра за географски и културни регион. Традиционално се дели на Западни, Северни и Источни рајдинг (од старонордијске речи þriðing, „трећина“, што представља наслеђе од скандинавских досељеника из 9. века. Јорк као седиште грофовије није део ниједног рајдинга.

У модерно доба највећи део Јоркшир, заједно с малим делом Линколншира сачињава енглеску регију Јоркшир и Хамбер, па је подељен у неколико административних грофовија (округа). Јоркшир никада није био јединствена административна грофовија.

Амблем Јоркшира је Бела ружа династије Јорк, па се сваког 1. августа слави Јоркширски дан. Постоји и „химна“ грофовије у облику народне песме On Ilkla Moor Baht'at.

Најзначајни градови су Лидс, Шефилд, Бредфорд, Кингстон на Халу (Хал), Јорк, Хадерсфилд, Мидлсбро и Донкастер.

Бојење текстила

Бојадисање је процес додавања боје текстилним производима попут влакана, пређа и других тканина. Обично се врши у специјалном раствору који садржи бојила и одређени хемијски материјал. Након бојадисања, молекули бојила имају непрекинуту хемијску везу с молекулима влакна. Температура и контролисање времена су два кључна фактора у бојадисању. Постоје две главне класе бојила: природна и уметна.

Примарни извор бојила, историјски, генерално је била природа; бојила су се екстраховала из животиња или биљака. Од средине 19. века, људи су почели да производе уметна бојила како би постигли шири спектар боја и начинили бојила стабилнијима ради отпорности на прање и у општој употреби. Различите класе бојила се користе за различите типове влакана и у различитим фазама процеса производње текстила, од отпуштених влакана преко пређе и сукна до комплетних одевних предмета.

Акрилна влакна се бојадишу основним бојилима, док се најлон и протеинска влакна као што је вуна и свила бојадишу ацидним бојилима; пређа од полиестера се бојадише дисперзним бојилима. Бојадисање памука се врши низом различитих бојила, укључујући бачвена бојила те модерна синтетичка реактивна и директна бојила.

Брод (Република Српска)

Брод (раније Српски Брод, прије рата Босански Брод) је насељено мјесто на крајњем сјеверу Републике Српске, на десној обали ријеке Саве, y БиХ. Административни је центар истоимене општине.

На попису становништва 2013. године, Брод је према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске имао 7.637 становника, а према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине 8.563 становника.

Гори

Гори (груз. გორი) је град у Грузији, у регији Унутрашњи Картли. Налази се на обронцима Кавказа, на ушћу реке Лиахви у Куру, на надмосркој висини од 588 m. Удаљен је 88 km западно од Тбилисија. Гори је индустријски (претежно прехрамбена и текстилна индустрија) и универзитетски центар. Према процени из 2014. у граду је живело 48.143 становника.Гори је у свету познат највише по томе што је родно место Јосифа Стаљина.

Индустрија одеће Први мај Пирот

Индустрија одеће Први мај Пирот је текстилна индустрија одеће из Пирота која је радила у периоду од 1959. године до 2012. године.

Историја Лесковца

Лесковац са околином био је врло мало насељен. Кроз лесковачки крај одувек је пролазио важан пут који је спајао Егејско море са Подунављем. Први трагови жиота у лесковачком крају потичу из млађег каменог доба, око 2000. година пре нове ере. У то време били су насељени Градац код Злокућана и Хисар.

Канпур

Канпур (хин. कानपुर, урду کان پور) је девети највећи град у Индији и највећи град индијске државе Утар Прадеш. Раније је био познат као економска престоница Утар Прадеша, а нарочито је била значајна текстилна индустрија. Канпур се налази на обалама река Ганг (на североистоку) и Јамуна (на југу). Удаљен је 83 километра од Лакнауа, главног града Утар Прадеша. Површина града је преко 1300 км², где живи 4.864.674 становника..

Лакнау

Лакнау (хинд. लखनऊ) је град у Индији у савезној држави Утар Прадеш, северна Индија. Главни је град те државе. Према незваничним резултатима пописа 2011. у граду је живело 2.815.601 становника. Град се налази на реци Гомати, југоисточно од Делхија, удаљен око 50 km.

Могулски владар Бабур освојио га је 1528. године. У време владавине његовог унука Акбара постао је део покрајине Уд.

Универзитет Лакнау основан је 1921. године.

У граду је данас значајна железничка раскрсница с развијеним фабрикама.

Развијена је и индустрија вагона и локомотива, машиноградња, производња разних машина. Развијене су хемијска, текстилна, индустрија порцелана, хартије и разноврсни индијски занати.

У Лакнау су чувени архитектонски споменици: Велика мермерна Имамбара (гробница) једног од набоба Уда, резиденција где су били под опсадом Британци за време индијске побуне 1857. године и Бисерна палата с великом колекцијом оријенталних рукописа.

Лудијана

Лудијана (пун. ਲੁਧਿਆਣਾ, хин. लुधियाना) је значајан град у северозападној Индији. Налази се на обали реке Сатлеџ у држави Пенџаб и њен је највећи град. Године 2004. имао је 1.478.000 становника.

У Лудијани је развијена текстилна индустрија и индустрија бицикала.

Манстер

Манстер (енгл. Munster, ир. An Mhumhain) је провинција у јужном делу Ирске. У њен састав улази шест округа: Клер, Корк, Кери, Лимерик, Типерари и Вотерфорд. Провинција се простире на територији од 24.127 km², а највећи град је Корк. Према попису из 2006. године Манстер је имао 1.172.170 становника.

Ово подручје је некада било подељено у шест региона, која су била уједињена у три краљевства: Томонд (Северни Манстер), Дезмонд (Јужни Манстер) и Ормонд (Источни Манстер). Три круне на данашњој застави провинције представљају некадашња три краљевства.

У периоду до 4. века нове ере овом облашћу је владао јужни ирски клан. У 10. веку долази до инвазије Викинга, који су се настанили на подручју данашњег Лимерика и Вотерфорда. Два века касније, после англо-норманске инвазије, власт успостављају феудалне породице Фицџералд и Батлерх. За време Ирског грађанског рата, Манстер је прогласио отцепљење од Ирске Слободне Државе и основао Републику Манстер. Она је трајала свега месец дана, јер је војска Ирске Слободне Државе брзо сломила отпор тамошњег становништва.

Године 1841. подручје данашње провинције је насељавало око 3.000.000 становника. Међутим, у каснијим годинама долази до масовних миграција које се у мањем обиму настављају све до 1980-их.

Највећи град и привредни центар Манстера је Корк, који је 2006. године имао око 380.000 становника. Ту се налази велики број производних постројења у области тешке индустрије, бродоградилиште, постројења за монтажу аутомобила, производњу аутомобилских гума, текстилна индустрија итд.

Масеру

Масеру је главни град Лесота. Налази се на реци Каледон, на граници са Јужноафричком Републиком. Има око 180.000 становника (2004). До 2004. године је имао развијену текстилну индустрију подржану од стране кинеских произвођача. Увођењем коефицијената увоза кинеског текстила у САД, текстилна индустрија у Масеруу је угашена.

Најближи град Месеруу је Јужноафрички град Лејдибранд.

Масеру је основао поглавица Мошоешу I 1869. године.

Национални Универзитет Лесота се налази близу града у месту по имену Рома. Град има међународни аеродром.

Општина Косјерић

Општина Косјерић је најсевернија општина у Златиборском округу, у западном делу Србије. Према попису становништва из 2011. године општина Косјерић има 12.090 становника у 27 насељених места која су углавном смештена у речним долинама, мада има и насеља која се налазе и на преко 1.000 m надморске висине. Општина се простире на 359 km².

Позамантерија

Позамантерија је назив за сву робу и помагала која се користе у процесу шивења (изузимајући материјале, поставе и сл).

У позамантерију спадају:

Конац,

Конац за вез,

Игле (за ручно и машинско шивење, плетење, вез, криве игле),

Рајсфершлуси,

Ластиш,

Дугмад,

Нараменице,

Траке (украсне, сатен, органдин, плиш, за завесе, галон, тапетарске, капитал траке),

Гуртне,

Шујташи,

Учкури,

Маказе,

Шпулне за машине за шивење,

Чункови,

Шпенадле,

Паралице,

Радле,

Напрстак,

Копче,

Ринглице,

Дрикери,

Шнале,

Кројачки лењир,

Кројачка креда итд.

Прерађивачка индустрија

Прерађивачка индустрија је грана индустрије која се бави прерадом биљних, животињских и минералних сировина и добијањем производа и полупроизвода од истих. У оквиру ње се издвајају хемијска, прехрамбена, текстилна индустрија и др.

Разбој (ткање)

Разбој је сложени предмет, справа која служи за ткање и једна од најбитнијих справа у историји. Разбој је такође једна од најпростијих справа која је икад конструисана. На принципу на којем ради стари ручни разбој, раде и велике фабричке машине за ткање које производе хиљаде метара материјала.

Разбој је предмет који се састоји из више делова и то: основно вратило, робно вратило, нити или котлаци, листови, брдо, педала код подног разбоја или ручице код стоног разбоја и чунак. Помоћна опрема за ткање: сновало, мотавило, чешаљ, брдо, чунак, кукица, нож-кукица, растегљивач. Ткањем се бави мутавџија.

Раџкот

Раџкот (гуџ. રાજકોટ, хин. राजकोट) је град у западној Индији, у држави Гуџарат. Налази се на полуострву Катиавар. Године 2008. имао је 1.335.397 становника.

Раџкот има универзитет и у њему је развијена текстилна индустрија.

Град су 1610. основали Вибхаџи Јадеја и Раџу Санди. Раџкот је био главни град истоимене феудалне државе. У овом граду је неколико година живео Махатма Ганди.

Текстил

Текстил или тканина је еластични материјал састављен од ситних влакана која чине предиво.Предиво се производи тако што се сирова вуна, памук или други материјал упредају и мотају на точак да би се произвели дугачки канапи предива. Текстил се производи мешањем, сецкањем и пресовањем влакна заједно.

Шпенадла

Шпенадла (нем. die Spennadel или die Stecknadel), чиода или прибадача називи су за иглу која служи за привезивање, односно прибадање више одвојених текстилних материјала. Прави се од металних легура и има улогу у шивењу. Слични алати користе се дуги низ миленијума, а у средњем веку су били веома скупи. Не треба је мешати са канцеларијским прибором као што су рајснадла и зихернадла.

Текстилна индустрија
Гране
Лака индустрија
Тешка индустрија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.