Тара (планина)

Масив планине Таре налази се у западној Србији, у северозападном делу оивичен дубоким кањоном реке Дрине, док му се огранци спуштају ка креманској долини и долини реке Ђетиње, где се ослања на огранке Златибора. Подручје планине Таре сачињава најзападнију скупину из групе Старовлашко-рашких планина и, у ширем смислу, састоји се од три подеоне целине, донекле издвојене речним долинама, превојима или седлима.

Са овим деловима јединствено физичко-географско подручје сачињава и Велики Столац (1.673 м) који је у Босни и истовремено највиши врх читавог подручја.

На основу дугогодишњих проучавања и истраживања овог подручја, а ради заштите изузетних природних вредности које оно поседује Скупштина Србије је 1981. посебним Законом подручје Таре прогласила за Национални парк.

Планина Тара је познато и традиционално летње и зимско рекреативно подручје. Повољни климатски услови, велики број сунчаних дана, средња висина око 1000 метра надморске висине. Испод северних падина Таре лежи варошица Бајина Башта.

Планину Тару су проучавали многи научници. Први је био Јосиф Панчић, који је на овој планини 1875. открио ендемску врсту четинара, названу Панчићева оморика. Познати планинар Др Куно Видрић, који је препешачио скоро све важније планине Европе, највише je времена провео на Тари обележавајући планинарске стазе и прикупљајући грађу за више књига о овој прелепој планини.

Тара
Tara jezero Djurici
Тара поглед са бране Ђурићи
Географске карактеристике
Највиша тачкаЗбориште
Ндм. висина1.544 m
Координате43°54′24″ СГШ; 19°18′18″ ИГД / 43.906667° СГШ; 19.305° ИГД Координате: 43°54′24″ СГШ; 19°18′18″ ИГД / 43.906667° СГШ; 19.305° ИГД
Географија
Тара на мапи Србије
Тара
Тара
Државе Србија
МасивДинарске планине
ГрупаСтаровлашко-рашке планине

Галерија

Тара

Тара

Tara panorama

Тара зими

Tara skijaska staza

Тара скијашка стаза

Tarski pejzaž, jezero Spajići, Nacionalni park Tara

Тарски пејзаж

Види још

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Спољашње везе

Дробњак

Дробњак је област у Старој Херцеговини. У овој области је 1927. године било око 2.000 кућа. Границе су му на истоку Шаранци и Горња Морача, на југу Никшићко поље и Жупа, на западу Пива и на сјеверу ријека Тара. Планина Ивица дијели Дробњак на два морфолошки различита дијела: Дробњачко корито и висораван Језера.

Кремна (Ужице)

Кремна су насеље у Србији у општини Ужице у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 665 становника. До 1965, године је ово насеље седиште општине Кремна коју су чинила насељена места: Биоска, Кесеровина, Котроман, Кремна, Кршање, Мокра Гора, Пањак, Пеар, Радуша, Стрмац, Витаси и Врутци. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав тадашње општине Титово Ужице. До тада су се Кремна и Могра Гора били у саставу општине Чајетина, Која је обухватала целу територију планине Златибор, тада Креманска област, села Кремна и Мокра Гора издвајају из састава Општине Чајетина и улазе у састав тадашње општине Титово Ужице у исто време када је скоро цела Муртеничка област, јужни део планине Златибор, издвојена из састава општине Чајетина и ушла у састав општине Нова Варош

Манастирски станови

Манастирски станови су комплекс, који је удаљен 2,5 km од центра Калуђерских Бара, на планини Тари, у оквиру НП Тара, на којем су некада биле манастирске грађевине и који припада Манастиру Рача, као његов метох.

Грађевине је у периоду између два рата подигао тадашњи игуман манастира Захарије Милекић.Сматра се да су то били први туристички објекти на Тари (зидана вила на спрат, планинска кућа и стара кућа) са укупно 60 лежаја. Бугарски војници опљачкали су и спалили грађевине 1943. године. Старешина манастира игуман Хризостом (Пајић), са манастирским братством, започео је 1973. године градњу спратне куће са капелом и собама за преноћиште. Капела је посвећена Сабору српских Светитеља. Радови су завршени 1975. године, освећење је извршено 25. септембра 1977. године. Обновљена је и једна пренета дрвена грађевина осаћанка. Главни објекат зидан је од камена, сиге и опеке са декоративном фасадом. Истурени доксат на источној фасади спратног дела представља олтарски простор капеле. Неколико година после подизања главног здања, игуман Хризостом, са оцем Савом (Ристићем), подигао је још једну мању зграду (у форми капеле) који служи као продавница сувенира.

У оквиру комплекса, на манастирском имању постоји ергела коња, на којој се организује обука и постоји могућност рекреативног јахања.

Општина Бајина Башта

Општина Бајина Башта је општина у Златиборском округу, у Србији. Простире се на површини од 673 km2. Средиште општине је градић Бајина Башта.

Тара

Тара може да се односи на:

Тара (планина), планина у Србији

Тара (име), женско име

Тара (град), град у Волгоградској области, Русија

Тара (Колашин), село у општини Колашин, Црна Гора

Тара (мерење), термин приликом мерења

Тара (отац Аврамов), отац Аврамов, син Нахоров и дјед Исаков

Тара (река), река у Црној Гори и Босни и Херцеговини

Тара (притока Иртиша), река у Сибиру, Русија

Тара (национални парк), национални парк у Србији

Ђурђевића Тара, село у општини Пљевља, Црна Гора

Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.