Танзанија

Танзанија (свах. Tanzania), или званично Уједињена Република Танзанија (свах. Jamhuri ya Muungano wa Tanzania), држава је у источној Африци.[6] Граничи се са Кенијом и Угандом на северу, Руандом, Бурундијем и ДР Конгом на западу, Замбијом, Малавијем и Мозамбиком на југу, и Индијским океаном на истоку. Име је добила по Тангањики, континенталном делу државе, и острву Занзибар.

Уједињене нације су 2016. године процениле да популација Танзаније износи 55.572.201.[5] Становништво се састојало од неколико етничких, лингуистичких, и религиозних група.

Земља је била члан Комонвелта све до стицања независности 1961. Тангањика се 1964. ујединила са Занзибаром и острвом Пемба чиме је настала Уједињена Република Тангањика и Занзибар, касније преименована у Уједињена Република Танзанија. Танзанија је председничка конституциона република. Године 1996. престоница Танзаније је премештена из Дар ес Салама у Додому, где је лоцирано председниково седиште, Народна скупштина, и део министарстава.[7] У бившој престоници је већина владиних установа, а то је и највећи град земље, главна лука, и водећи комерцијални центар.[8][9][10] Танзанија је једнопартијски вођена држава са социјалистичком-прогресивном Партијом револуције на власти.[11][12]

Неке од праисторијских популационих миграција у Танзанију обухватају јужне кушитске говорнике који су се преселили јужно из Етиопије;[13] источне кушитске народе који су се доселили у Танзанију са севера језера Туркана пре око 2.000 до 4.000 године;[13] и јужне Нилоте, укључујући Датоге, који потичу из региона данашње границе Јужног Судана и Етиопије, одакле су дошли пре око 2.900 и 2.400 година.[13]:pp. 18 Ове миграције су се одвиле у истом периоду као и насељавасе Машарики Бантуа из Западне Африке у области Викторијиног и Тангањика језара. Они су накнадно мигрирали преко остатка Танзаније пре 2.300 и 1.700 година.[13][14]

Европски колонијализам почео је на копненом делу Танзаније током касног 19. века кад је Немачка формирала Немачку источну Африку, која је потпала под Британску власт након Првог светског рата. Копненим делом је управљано као Тангањиком, док је Занзибарски архипелаг остао као засебна колонијална надлежност. Након стицања независности 1961. и 1963, два ентитета су се спојила у априлу 1964, чиме је формирана Република Танзанија.[8]

Танзанија је планинска и густо пошумљена на североистоку, где је планина Килиманџаро лоцирана. Три од афричких Великих језера су делом унутар Танзаније. На северу и западу леже Викторијино језеро, највеће афричко језеро, и језеро Тангањика, најдубље језеро овог континента, познато по својим јединственим врстама рибе. Каламбо водопади у југозападном региону Руква су други по величини водопади у Африци, а лоцирани су у близини југоисточне обале језера Тангањика на граници са Замбијом.[15] Источна обала је топла и влажна, са Занзибарским архипелагом у близини обале. Конзервациона област Менајског залива је Занзибарска највећа поморска заштићена област.

Говори се преко 100 различитих језика у Танзанији, што је чини лингвистички најразноврснијом земљом у Источној Африци.[16] Земља нема de jure званични језик, мада је национални језик Свахили.[17] Свахили се користи у парламентарним дебатама, у нижим судовима, и као медијум за подучавање у основним школама. Енглески се користи у спољној трговини, у дипломатији, вишим судовима, и као медијум за наставу у средњем и вишем образовању,[16] мада Танзанијска влада планира да у потпуности прекине са употребом енглеског у образовању.[18] Апроксимативно 10 % Танзанијанаца говори Свахили као матерњи језик, и до 90 % га користи као други језик.[16]

Уједињена Република Танзанија
Jamhuri ya Muungano wa Tanzania  (свахили)
Крилатица: Слобода и јединство
(свах. Uhuru na Umoja)
Химна: Боже благослови Африку
(свах. Mungu ibariki Afrika)
Положај Танзаније
Главни градДодома
6°00′S 35°00′E / 6.000° ЈГШ; 35.000° ИГДКоординате: 6°00′S 35°00′E / 6.000° ЈГШ; 35.000° ИГД
Највећи градДар ес Салам
Службени језиксвахили[1]
Владавина
Облик државеУнитарна једнопартијска председничка уставна социјалистичка република[2][3][4]
 — ПредседникЏон Магуфули
 — ПотпредседникСамија Сулуху
 — Председник ВладеКасим Маџалива
 — Председник Народне скупштинеЏоб Ндугаи
 — Председник Уставног судаИбрахим Хамис Џума
Историја
НезависностОд Уједињеног Краљевства
 — Тангањика9. децембра 1961.
 — Занзибар и Пемба10. децембра 1963.
 — Интеграција26. априла 1964.
 — Актуелни устав25. априла 1977.
Географија
Површина
 — укупно947.303 km2(31.)
 — вода (%)6,4
Становништво
 — 2016.[5]55.572.201(26)
 — густина58,66 ст./km2
Економија
ВалутаТанзанијски шилинг
 — стоти део валутеTZS
Остале информације
Временска зонаUTC +3
Интернет домен.tz
Позивни број+255

Историја

Танзанија је била део Немачке источне Африке од 1880-их до 1919. када је постала Британски протекторат све до стицања независности 1961. Џулијус Њерере је постао 1960. премијер Тангањике, положај на коме је остао и по стицању независности. Тангањика и суседни Занзибар, који је стекао независност 1963., су се ујединили 1964. у Танзанију. Њерере је увео афрички социјализам (Ујама) који је наглашавао правду и једнакост. Међутим Ујама се претворио у економску катастрофу те је, због пропасти колективних фарми, довео до несташице хране.

Године 1979, Танзанија је објавила рат Уганди, након што је ова покушала да освоји територије на северу Танзаније. Танзанија је не само ослободила своје територије него је и извршила и инвазију на Уганду и свргнула Иди Амина. Њерере је 1985. предао власт Али Хасан Мвинију, али је задржао место председника водеће странке Чама Ча Мапиндузи (ЦЦМ) све до 1990. када је предао контролу Мвинију.

Године 1990. у Танзанији је првим вишестраначким изборима завршено доба једностраначја. Међутим ЦЦМ је надмоћно добио изборе, а њихов кандидад Бењамин Мкапа је постао нови председник.

Године 2001, најмање 21 особа је (углавном чланова партије Сивик јунајтед фронт) убијено на Занзибару када је полиција отворила ватру на демонстранте који су захтевали понављање избора.

Крајем 2004. земљотрес на другој страни Индијског океана и цунами који се притом подигао стигао је и до обала Танзаније, при чему је живот изгубило 11 особа. У луци Дар ес Салем, танкер је избачен на обалу при чему је дошло до оштећења нафтовода.

Преколонијални период

Сматра се да су аутохтона популација источне Африке којсански говорећи Хадза и Сандаве ловци-сакупљачи Танзаније.[13]:pp. 17

Први талас миграције су сачињавали народи који говоре јужнокушитске језике, који су мигрирали на југ из Етиопије у Танзанију. Они су преци народа који говоре ираквски, горовски, и бурунгски језик.[13]:pp. 17 На бази лингвистичке евиденције, сматра се да је дошло до две миграције источно кушитских народа у Танзанију пре око 4.000 и 2.000 година, који су приспели са северног предала језера Туркана.[13]:pages 17–18 Археолошка евиденција потвђује закључак да су јужни Нилоти, укључујући Датоге, мигрирали на југ из граничног региона данашњег Јужног Судана / Етиопије у централно-северну Танзанију пре између 2.900 и 2.400 година.[13]:pp. 18 Ове миграције су се одвиле у апроксимативно исто време као и насељавање Машарики Банту народа из Западне Африке, који су користили гвожђе, у области Викторијиног и Тангањика језера. Они су донели са собом западно афричку пољопривредну традицију и примарну основну храну јам. Они су накнадно мигрирали из тих региона у остатак Танзаније пре између 2.300 и 1.700 година.[13][14]

Источно Нилотски народи, у које се убрајају Масаји, су мигрирали у ближој прошлости, током задњих 500 до 1.500 година, из садашњег Јужног Судана.[13][19]

Народи Танзаније су повезани с производњом гвожђа и челика. Паре народ су били главни произвођачи високо траженог гвожђа међу народима који су настањивали планинске регионе североисточне Танзаније.[20] Хаја народ на западним обалама Викторијиног језера је измео тип високо-температурне високе пећи, која је омогућавала ковање угљеничног челика на температурама које су премашивале 1.820 °C (3.310 °F) пре више од 1.500 година.[21]

Путници и трговци из Персијског залива и Индије су посећивали источно афричку обалу током почетка првог миленијума.[22] Ислам су практиковали неки народи на Свахили обали још у осмом или деветом веку.[23]

Географија

Положај

Државе са којима се Танзанија граничи су: Кенија, Уганда, Руанда, Бурунди, Демократска Република Конго, Замбија, Малави и Мозамбик. Површина државе износи 947.303 km².

Tz-map
Карта Танзаније

Геологија и рељеф

У североисточном делу земље се налазе планине, међу којима Меру и Килиманџаро, обе активни вулкани. Природна лепота Килиманџара, и чињеница да је са 6010 метра највиши врх Африке, привлачи на хиљаде туриста годишње.

Западно од њих се налази Национални парк Серенгети, чувен по годишњој миграцији милиона гнуа, и по великом броју лавова, леопарда, слонова, носорога и бивола. Близу парка се налази Олдуваји клисура у којој су пронађени многи од најстаријих људских фосила.

Даље на западу се налази Викторијино језеро, највеће афричко језеро и извор Нила. Југозападно од њега, раздвајајући Танзанију од Демократске Републике Конго, се налази језеро Тангањика, које је друго најстарије и друго по дубини језеро на свету после Бајкалског језера.

Централни део Танзаније чини велики плато, са низијама и плодном земљом, у њему се налази нова престоница Додома.

Источна обала је топла и влажна, на њој се налази бивша престоница и највећи град Дар ес Салем. Северно од Дар ес Салема се налази острво Занзибар, полу-аутономна територија Танзаније познат по зачинима. На северу од Занзибара се налази мање познато острво Пемба.

Воде

Дужина обале Индијског океана на истоку Танзаније је 800 km. У Великој радесној долини на западу су смештена три велика језера Викторијино, Тангањика и Њаса. Језеро Тангањика представља криптодепресију с обзиром да се његова повшина налази на већој надморској висини од нивоа океана, а дно на надморској висини која је испод нивоа океана. Највеће реке Танзаније су Рувума на југу чији је ток 800 km и Пангани на северу чији је ток 500 km.

Клима

Клима Танзаније варира од топле и влажне на обали, до умереније климе на узвишеном централном платоу. Танзанија има две кишне сезоне, једну дужу од марта до маја, и краћу од новембра до јануара.

Mt Uluguru and Sisal plantations
Маунт Улугуру и плантаже сисала близу Морогороа

Становништво

Јула 2003. популација Танзаније је била процењена на 35.992.454 становника.

Густина насељености Танзаније варира од 1 особе по квадратном километру у сувим регионима до 51 особе по квадратном километру на висоравнима са доста воду до 134 особе по квадратном километру у Занзибару, просечна густина насељености је 20 особа по квадратном километру. Више од 80% становништва живи на селу.

Афричка популација се састоји од више од 120 етничких група, од којих Сукума, Хаја, Ниакиуса, Ниамвези и Чага имају више од милион чланова. Већина Танзанијаца, укључујући и племена као што су Хехе, Сукума и Ниамвези, припадају Банту групи. Групи Ниолитских народа припадају номадска племена Масаи и Луо, који се већем броју могу наћи у Кенији. Две мале групе говоре говоре језике који припадају Косијанској групи, то су Бушмани и Коикои. Групе које говоре Кушитски, пореклом из етиопске висоравни, живе у неколико подручја Танзаније.

Иако већина афричке популације на Занзибару долази са континента, једна група позната као Ширази води порекло од персијских насељеника на острву. Не-африканци чине 1% становништва. Азијска заједница, међу којима Хинду, Сики, Гоанци, Шитски и Сунитски муслимани, је опала за 50% у последњој деценији на 50.000 на континенту и 4.000 на Занзибару. Број Арапа је процењен на 70.000 а Европљана који живе у Танзанији је 10,000.

Свака етничка група говори сопствени језик, али је национални језик свахили.

Административна подела

Региони Танзаније

Танзанија је подељена у двадесет шест региона.

Привреда

Bank of Tanzania golden hour
Седиште Банке Танзаније

Танзанија је једна од најсиромашнијих земаља у свету. Привреда пре свега зависи од пољопривреде, која представља половину бруто домаћег производа, чини 85% извоза и запошљава 90% радне снаге. Топографија и климатски услови ограничавају плодно земљиште на само 4% територије. Индустрија је углавном ограничена на прераду пољопривредних производа и једноставну робу широке производње. Светска Банка, Међународни Монетарни Фонд и билатерални донатори осигурали су средства за рехабилитацију Танзанијске економске инфраструктуре. Танзанија има богате природне ресурсе као што су налазишта злата и прелепе националне паркове који остају неразвијени. Економски раст 19911999. укључио је подизање индустријске производње и значајан пораст рударства. Недавне банковне реформе помогле су повећању раста приватног сектора и инвестиција. Краткорочни економски напредак зависи и од сузбијања корупције и смањивања јавне потрошње.

Види још

Референце

  1. ^ „Tanzania”. Ethnologue. SL International.
  2. ^ Lawrence, David (2009). Tanzania: The Land, Its People and Contemporary Life. Intercontinental Books. стр. 146. ISBN 978-9987-9308-3-8.
  3. ^ „About the United Republic of Tanzania”. Permanent Representative of Tanzania to the United Nations. Архивирано из оригинала на датум 19. 02. 2011. Приступљено 31. 01. 2015.
  4. ^ Article 3, Section 1 of the Constitution of the United Republic of Tanzania (25 April 1978)
  5. 5,0 5,1 „World Population Prospects: The 2017 Revision”. ESA.UN.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Приступљено 10. 9. 2017.
  6. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  7. ^ Mosha, Aloysius C. „The planning of the new capital of Tanzania: Dodoma, an unfulfilled dream” (PDF). University of Botswana. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 12. 07. 2013. Приступљено 13. 03. 2013.
  8. 8,0 8,1 Agency, Central Intelligence. „Tanzania”. The World Factbook.
  9. ^ „The Tanzania National Website: Country Profile”. Tanzania.go.tz. Архивирано из оригинала на датум 25. 11. 2013. Приступљено 01. 5. 2010.
  10. ^ „Dar es Salaam Port”. Tanzaniaports.com. Архивирано из оригинала на датум 22. 02. 2014. Приступљено 19. 02. 2014.
  11. ^ Lawrence 2009, стр. 146
  12. ^ „About the United Republic of Tanzania”. Permanent Representative of Tanzania to the United Nations. Архивирано из оригинала на датум 19. 02. 2011. Приступљено 31. 01. 2015.
  13. 13,0 13,1 13,2 13,3 13,4 13,5 13,6 13,7 13,8 13,9 Tishkoff, S. A.; Reed, F. A.; Friedlaender, F. R.; Ehret, C.; Ranciaro, A.; Froment, A.; Hirbo, J. B.; Awomoyi, A. A.; Bodo, J. M.; Doumbo, O.; Ibrahim, M.; Juma, A. T.; Kotze, M. J.; Lema, G.; Moore, J. H.; Mortensen, H.; Nyambo, T. B.; Omar, S. A.; Powell, K.; Pretorius, G. S.; Smith, M. W.; Thera, M. A.; Wambebe, C.; Weber, J. L.; Williams, S. M. (2009). „The Genetic Structure and History of Africans and African Americans”. Science. 324 (5930): 1035—44. PMC 2947357Слободан приступ. PMID 19407144. doi:10.1126/science.1172257.
  14. 14,0 14,1 Ehret 2001
  15. ^ "Kalambo Falls". Encyclopædia Britannica.
  16. 16,0 16,1 16,2 Ammon, Dittmar & Mattheier 2006, стр. 1967
  17. ^ „Tanzania Profile”. Tanzania.go.tz. Tanzanian Government. Архивирано из оригинала на датум 02. 08. 2017. Приступљено 23. 07. 2017.
  18. ^ „Tanzania Ditches English In Education Overhaul Plan”. AFK Insider. 2015. Приступљено 23. 02. 2015.
  19. ^ Martin & O'Meara 1995.
  20. ^ Shoup 2011, стр. 67.
  21. ^ Schmidt, P.; Avery, D. H. (1978). „Complex iron smelting and prehistoric culture in Tanzania”. Science. 201 (4361): 1085—9. PMID 17830304. doi:10.1126/science.201.4361.1085.
  22. ^ Shillington 2013, стр. 1510.
  23. ^ "The Story of Africa". BBC World Service.

Литература

Спољашње везе

.tz

.tz је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Танзанију.

Јужна Африка

У геополитици, јужна Африка је појам које користе Уједињене нације, а који означава регион на јужном делу афричког континента. Овај регион обухвата пет земаља Африке :

Боцвана

Лесото

Намибија

Јужноафричка Република

СвазилендУ ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Ангола, Замбија, Зимбабве, Малави, Мозамбик, Мадагаскар, Расејана острва, Комори, Мајот, Сејшели, Маурицијус, Реинион, као и Британска територија Индијског океана. Понекад (мада ретко) у регију се укључују и Демократска Република Конго и Танзанија.

Сама Јужноафричка Република, најразвијенија држава региона, у српском се језику најчешће назива једноставно Јужном Африком.

Грб Танзаније

Грб Танзаније је званични хералдички симбол афричке државе Уједињене Републике Танзаније. Грб је усвојен 1964. године након формирања уније Занзибара и Тангањике.

Застава Танзаније

Застава Танзаније је усвојена 30. јуна 1964. године. Настала је комбиновањем застава Тангањике и Занзибара.

Боје заставе су одређене од стране Одељка за планирање и приватизацију председничког кабинета Танзаније. Застава је црном траком са жутим порубом дијагонално подељена на два троугла зелене (горњи) и плаве (доњи) боје. Зелена боја је симбол вегетације у земљи, жута рудног богатства, црна домородачког Свахили народа, а плава бројних језера, река и Индијског океана.

Источна Африка

Источна Африка је најисточнија регија афричког континента која се различито дефинише у географији или геополитици. Према УН-овој шеми географских регија источну Африку чине следећих 20 земаља :

Јужни Судан, Уганда, Бурунди и Руанда – понекад се (у географском смислу) сматрају делом Средње Африке

Кенија, Танзанија – чланице Источноафричке заједнице (EAC)

Џибути, Еритреја, Етиопија и Сомалија – често се означавају као Афрички рог

Мозамбик и Мадагаскар – понекад се сматрају делом Јужне Африке

Малави, Замбија и Зимбабве – понекад се укључују у Јужну Африку и бившу Средњоафричку федерацију

Комори, Маурицијус и Сејшели – мале острвске државе у Индијском океану

Реинион и Мајот – Француске прекоморске територије у Индијском океануЕгипат и Судан се понекад, географски, убрајају у ову регију.

Односи Србије и Танзаније

Односи Србије и Танзаније су инострани односи Републике Србије и Уједињене Републике Танзаније.

Ранчо Танзанија (Кулијакан)

Ранчо Танзанија (шп. Rancho Tanzania) насеље је у Мексику у савезној држави Синалоа у општини Кулијакан. Насеље се налази на надморској висини од 70 м.

Руандски франак

Руандски франак је званична валута у Руанди. Скраћеница тј. симбол за франак је FRw а међународни код RWF. Франак издаје Национална банка Руанде. У 2008. години инфлација је износила 15,4%. Један франак састоји се од 100 центима.

Франак је постао валута Руанде 1916. Пре тога је у употреби био франак Белгијског Конга који је заменио рупију Немачке источне Африке. Валуту Белгијског Конга, Руанда је користила до 1960. када је уведен франак Руанде и Бурундија. Руанда је почела да издаје сопствене франке 1964.

Постоје планови за увођење јединствене валуте Источноафрички шилинг на територији пет држава чланица Источноафричке заједнице, а то су Кенија, Танзанија, Уганда, Бурунди и Руанда.

Постоје новчанице у износима 500, 1000, 2000 и 5000 франака и кованице од 1, 2, 5, 10, 20, 50 и 100 франака.

Списак народа света

Ово је списак већих и значајнијих народа света. Поред бројчано већих народа, у списак су унети и народи који су, иако мањи по бројности, значајни због одређених чињеница, било да су једини живи представници своје језичке групе или породице (на пример Аини у Јапану), било да су потомци значајних старих народа (на пример Асиријци), или да имају сопствену државу или самоуправну територију (на пример Санмаринци). Класификација народа у списку је дата према класификацији језика којима ови народи говоре, иако неке језичке породице представљене у списку нису опште прихваћене од стране свих лингвиста. Примера ради, неки лингвисти сматрају да језике из Америндијанске (макро) породице треба класификовати у више мањих језичких породица, а спорно је и језичко јединство Кавкаске и Алтајске језичке породице. Са друге стране, уочене су одређене сличности између појединих језичких породица, које би по неким лингвистима требало спојити у веће генетске целине. Најупечатљивији пример су генетске везе Јенисејско-Остјачких језика у Сибиру и језика На-Дене у северној Америци.

Списак угрожених места Светске баштине

Ово је листа 30 места која је Комитет за Светску баштину одлучио да укључи у листу Светске баштине у опасности. Године у заградама показују када је Комитет за Светску баштину додао место на листу.

Тангањика

Тангањика (свах. Tanganyika), од 1962. до 1964. Република Тангањика (свах. Republiek van Tanganyika) је била суверена држава на простору бивше њемачке источне Африке. Налазила се између Индијског океана и афричких Великих језера — Викторијиног, Малави и Тангањика језера, по којем је добила име. Добила је независност од Уједињеног Краљевства као крунска земља Комонвелта 9. децембра 1961. године, када је постала република и чланица Комонвелта нација тачно годину дана касније, 9. децембра 1962. године. Придружила се НР Занзибара и Пемба, 26. априла 1964. године, и формарила Уједињену Републику Тангањика и Занзибар, нову државу која ће касније добити име Уједињена Република Танзанија.

Танзанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011.

Танзанија је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011. одржаном у Тегу од 27. августа до 1. септембра тринаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Танзаније представљала је 1 атлетичарка, која се такмичила у трци 400 метара са препонама..

На овом првенству Танзанија није освојила ниједну медаљу. Постигнут је само један рекорд сезоне.

Танзанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Танзанија је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа четрнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Танзаније представљала су два атлетичара који су се такмичили у маратону., На овом првенству Танзанија није освојила ниједну медаљу, али је оборен један лични рекорд сезоне.

Танзанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Танзанија је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа петнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Танзаније представљала су 4 атлетичара који су се такмичили у 2 дисциплине., На овом првенству Танзанија није освојила ниједну медаљу, али су остварена два најбоља лична резултата сезоне.

Танзанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Танзанија је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа шеснаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Танзаније представљала су 8 атлетичара (5 мушкараца и 3 жене) који су се такмичили у 4 дисциплине (2 мушке и 2 женске)., На овом првенству Танзанија је по броју освојених медаља делила 37. место са 1 освојеном медаљом (бронзана). У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Танзанија је са 1 учесником у финалу делила 46. место са 6 бодова.

Танзанија на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Танзанија је десети пут учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта. Репрезентацију Танзаније представљао је један атлетичар, који се такмичио у трци на 3.000 метара.

Танзанија није освојила ниједну медаљу а оборен је лични рекорд.

Танзанија на олимпијским играма

Танзанија се први пут појавила на Олимпијским играма 1964. године и од тада Танзанија је пропустио само једне Летње олимпијске игре. На игре које су одржане 1976. се придружила бојкоту Новог Зеланда од стране афричких земаља.

На Зимске олимпијске игре Танзанија никада није слала своје представнике. Представници Танзаније, закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу, су освојили 2 олимпијске медаље, обе сребрне и обе у атлетици, на играма одржаним 1980. године.

Национални олимпијски комитет Танзаније (Tanzania Olympic Committee) је основан 1968. а признат од стране МОКа исте године.

Танзанијски шилинг

Танзанијски шилинг је званична валута у Танзанији. Скраћеница тј. симбол за шилинг је x/y а међународни код TZS. Шилинг издаје Банка Танзаније. У 2009. години инфлација је износила 11,6%. Један шилинг састоји се од 100 сентија.

Уведен је 1966.

Постоје новчанице у износима 500, 1000, 2000, 5000 и 10000 шилинга и кованице од 50, 100 и 200 шилинга.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе
Суверене државе
(чланице)
Зависне територије
чланица

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.