Тамнава

Тамнава је река у Србији, највећа притока Колубаре у коју се улива код села Дражевца. Извире на југоисточним падинама планине Влашића. Укупна дужина њеног тока износи 78,5 km, а површина слива који на западу захвата ниске планине и побрђе, а на истоку брежуљке и равнице износи 929 km².

Тамнава улази код Коцељеве у равницу, коју плави крајем пролећа и почетком лета. Просечан проток Водаводе на ушћу износи 3,45 /sek. Тамнава понекад пресуши крајем лета и почетком јесени када воде има само по вировима. У долини Тамнаве и њене притоке Уба највећа насеља су Каменица, Коцељева и Уб.

Тамнава
Tamnava
Тамнава
Опште информације
Дужина78,5 km
Басен929 km2
Пр. проток3,45 ​m3s
СливЦрноморски слив
ПловностНије пловна
Водоток
Изворпланина Влашић
УшћеКолубара
Географске карактеристике
Држава/е Србија
НасељаКоцељева, Уб
ПритокеУб

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
2014

2014. је била проста година.

29. септембар

29. септембар (29.9.) је 272. дан у години по грегоријанском календару (273. у преступној години). До краја године има још 93 дана.

Аутобуска линија 71 (Београд)

Аутобуска линија 71 (Зелени венац - Ледине) је линија јавног градског превоза у Београду.

Бргуле (Уб)

Бргуле је насеље у Србији у општини Уб у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 1163 становника.

Овде се налази Воденица у Бргулама.

Вреоци

Вреоци су насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 2559 становника.

Душан Чкребић

Душан Чкребић (Ниш, 7. август 1927), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СР Србије и СФР Југославије. У периоду од 1984. до 1986. године обављао је дужност председника Председништва СР Србије.

Заселак

Заселак представља већу или мању скупину кућа у оквиру једног сеоског насеља . Сходно томе, то је издвојени део или огранак села, често одељен неком природном препреком (брдо, водоток, шума и сл.). У подели неког подручја то је назив за издвојено насеље које нема статус самосталног насељеног места, већ припада неком другом насељу (обично сеоском, ређе градском), од кога може бити и поприлично удаљено.

Засеоци и сеоска насеља састављена од заселака се најчешће налазе у брдско-планинским подручјима

света.

Колубара

Колубара је река у западној Србији, десна притока Саве, дуга око 123 km. Настаје од два изворишна речна крака: Обнице и Јабланице у Ваљеву. Са леве стране притоке су: Рабас, Кладница и Тамнава, Љубостиња, са десне: Градац, Бања, Лепеница, Рибница, Топлица, Љиг, Пештан, Турија и Бељаница. Значајни су и потоци Перајице (лева притока), Липовац (десна притика). Улива се у Саву код Обреновца. Слив Колубаре износи око 3.600 km² и у њему се налазе богата налазишта лигнита. Долином Колубаре пролази железничка пруга. Проток реке је 31 m³/s.

Постоје разне приче о имену реке. Једна од њих се односи на име Кулук-бара (по мочварама села), па зато Колубара.Колубара је последња већа притока Саве, у коју утиче 27 km узводно од Београда.

Колубарски управни округ

Колубарски управни округ се простире у средњем делу западне Србије. Обухвата град и општине:

Град Ваљево градско насеље Ваљево

Општина Осечина градско насеље Осечина

Општина Уб градско насеље Уб

Општина Лајковац градско насеље Лајковац

Општина Мионица градско насеље Мионица

Општина Љиг градско насеље ЉигИма укупно 174.228 становника (Попис 2011.).

Седиште округа је град Ваљево који се налази на реци Колубари.

Неке од културно-историјских знаменитости и споменика културе овог краја су:

Бранковина

Муселимов конак као типичан пример турске архиктектуре, сазидан у XVIII веку,

Кула Ненадовића, коју је 1813. године подигао војвода Јаков,

Саборна црква, из 1838. године и представља редак пример монументалне класицистичке грађевине у Србији.

Манастир у Докмиру, који потиче из 14. века,

Манастири Лелић и Ћелије у селу Лелић, родном месту Владике Николаја ВелимировићаПозната туристичка места у округу су планина Дивчибаре и Бања Врујци.

Крсто Шканата

Крсто Шканата (Тиват, 12. јануар 1924 — Београд, 18. фебруар 2017) био је југословенски и српски филмски редитељ.

Лајковац

Лајковац је градско насеље у Србији у општини Лајковац у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 3249 становника. Лајковац је смештен у котлини средње Колубаре на надморској висини од око 120m. Град се налази на левој обали реке, 69 километара од Београда Ибарском магистралом, а 27 километара од Ваљева. Лајковац је седиште општине у Колубарском округу.

Миличиница

Миличиница је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 762 становника. Село је брдског типа. По својој површини ово село у Србији заузима треће место, а у читавом ваљевском округу налази се на првом месту, као највеће село у Западном делу Србије. Као што је већ претходно наведено, село припада ваљевској општини и од њега је удаљено око 40 km. Село Миличиница броји око 800 становника.

Име села помиње се у најстаријим списима, тачније у турским дефтерима 1572—73. године.

Овде се налази Црква брвнара, као споменик културе од великог значаја.

Општина Уб

Општина Уб простире се на 456,7 km2 северозападно од Шумадије, 55 km од Београда. Обухвата долине двеју река Тамнаве и Уба, као и ниске и благо брежуљкасте терене. У општини према попису из 2011. живи око 29.101 становник у 37 села. Центар општине је град Уб са око 6.000 становника.

Поплаве у Колубари

У ноћи између 14. и 15. маја 2014. године, први пут у историји догодило се да су сви системи на свим активним коповима „Колубаре” заустављени. Током неколико драматичних дана и ноћи, који су променили географију, али и будућност Србије, највећи произвођач угља и једна од основних тачака ослонца домаће привреде претрпела је страховит ударац.Рударски басен Колубара, који је највећи у Србији и производи више од 50 посто потреба те државе, био je под водом. Два од четири басена претворена су у језера.

Роторни багери у Рударском басену „Колубара”

Рударски басен „Колубара“ је рудник угља и топионичарски басен који се налази у околини Лазаревца. Захвата површину од око 600 квадратних километара. По величини је други у Србији, док се испред њега налази Косовски угљани басен. У РБ „Колубара” угаљ се експлоатише на четири површинска копа: Поље „Б/Ц”, Поље „Д”, „Тамнава-Западно поље” и Поље „Г”. На површинским коповима РБ „Колубара” за откопавање се користе роторни багери. Роторни багери који раде на откопавању угља и откривке су веома моћне и масивне машине, просечне висине око 35 m и тежине између 1.500 и 2.000 тона.

Рударски басен Колубара

Рударски басен Колубара (пуно име: Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља Рударски басен Колубара д.о.о. Лазаревац) је рудник угља и топионичарски басен и налази се код Лазаревца, јужно од реке Саве, у сливу река Колубаре и Тамнаве, у Србији. Овај рудaрски басен садржи велику количину угља који на више места избија на површину. Овај басен, удаљен од Београда 50 km и захвата површину око 600 km². Од 1. јула 2015. године Рударски басен „Колубара“ је огранак у оквиру Јавног предузећа „Елекропривреда Србије“. До 1. јула 2015. године Рударски басен „Колубара“ пословао је у систему „Електропривреде Србије“ као зависно привредно друштво.

У складу са статусним променама предвиђеним Програмом реорганизације „Електропривреде Србије“, на који је Влада Србије дала сагласност 27. новембра 2014. године у матично предузеће Јавно предузеће „Електропривреда Србије“ од 1. јула припојена су привредна друштва за производњу угља и енергије „Хидроелектране Ђердап“, „Дринско-Лимске хидроелектране“, „ЕПС Обновљиви извори“, „Термоелектране Никола Тесла“, „Термоелектране - копови Костолац“, „Панонске Темоелектране - Топлане“ и Рударски басен „Колубара“.

На основу извршених опсежних истражних радова у ФНРЈ после ослобођења, билансне резерве угља се цене око 22 милијарде тона. Од тога на резерве појединих врста угља отпадају следеће количине у % :

Камени угаљ 1%

Мрки угаљ 9%

Лигнит 90%Учешће НР Србије у билансним резервама угља у тадашњој ФНРЈ је следеће :

У резервама каменог угља 51 % (од укупно 1 % )

У резервама мрког угља 31 % (од укупно 9 % )

У резервама лигнита 74 % (од укупно 90%)Највеће резерве лигнита леже на територији НР Србије и то највећим делом концетрисане у 3 велика басена : Косовски, Колубарски и Костолачки.

По величини басена највећи је Косовски угљани басен, а одмах иза њега се налази Колубарски басен. Рударски басен „Колубара” лежи око 50 km југозападно од Београда и протезе се доњим током реке Колубаре од Лајковца до њеног ушћа у Саву. Укупна површина овог басена се процењује на око 1500 km. тј. сматра се да угљене наслаге у овом басену имају наведено пространство. Басен је током реке подељен на два дела: источни и западни. Источни део је скоро потпуно истражен и у овом делу басена налази се скоро 1.0 мијарде тона лигнита, чија се експлоатација врши површинском експлоатацијом. Западни део басена је задњих година интензивно истраживан. У овом делу басена су такође истражене велике наслаге угља које се процењују на око 800 милиона тона. Укупне количине у целом басену процењују се на око 3 милијарде тона. Квалитет лигнита који се експлоатише у овом басену спада у ред ниско квалитетних горива са високим садржајем воде и пепела. Басен је у том смислу и развијен и данас спада у ред највећих произвођача угља у југоисточној Европи, и учествује са око 35% у укупној производњи угља на простору бивше Југославије. Рударски басен „Колубара” се састоји из више погона, и то поље „А“, а затим поље „Б”, три јамска погона, поље „Д“ и Тамнава. Површински копови су врло високо механизовани и сматра се да су најмеханизованији рудници на Балкану. Продуктивност рада на овим коповима је врло висока. Угаљ из ових копова се транспортује железницом. Рударски басен „Колубара” заснива своју перспективу развоја на отварању копова великих капацитета и преради угља на лицу места. Тако је започета експропријација насељеног места Вреоци ради ширења површинског копа поље „Д” који производи око 9,0 милиона тона лигнита годишње.

Списак река у Србији

Ово је листа река Србије, а такође и река које протичу кроз Србију и друге државе, или су граничне реке.

Уб

Уб је градско насеље у Србији у општини Уб у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 6.191 становника (према попису из 2002. било је 6.018 становника).

Овде се налази Библиотека „Божидар Кнежевић”.

Уб (река)

Уб је река у Србији у западном делу земље у региону Тамнаве. Извире на падинама планине Влашић и тече према североистоку кроз град Уб све до ушћа у Тамнаву. Дуга је 57 km.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.