Тамиш

Тамиш (рум. Timiș, мађ. Temes, нем. Temesch) је река која извире у северним деловима румунских Карпата у делу који се зове Цернеи Планине (Cernei Mountains). Под највишим врхом планине Семеник-Пјатра Гонозеи на 1445 м, налази се извориште градиштанског потока, једног од три изворишна крака Тамиша. Пролази кроз цео Банат а ушће му је код Панчева где се улива у Дунав.

Тамиш
Timiș
Pancevo Tamis
Raul Timis
Слив Тамиша
Опште информације
Дужина339,8 km
Басен13.085 km2
Пр. проток200 ​m3s
СливЦрноморски
Водоток
ИзворСеменићке планине (рум. Munții Semenic), Румунија
УшћеДунав код Панчева
Географске карактеристике
Држава/е Румунија
 Србија
ПритокеБрзава, Tincova River, Bucoșnița River, Bistra River, Vălișoara River, Cernețu River, Timișaț Canal, Brebu River, Valea Mare River, Timișana River, Râul Lung, Măcicaș River, Bolvașnița River, Slatina River, Vălișorul River, Zlagna River, Timișul Mort River, Goleț River, Grădiște River, Petroșnița River, Șurgani River, Știuca River, Criva River, Maciovița River, Iarcoș River, Pogăniș River, Ilova River, Vâna Mare River, Armeniș River, Calova River, Cernola River, Groapa Copacului River, Găvojdia River, Lanca Birda River, Mâtnic River, Măguri River, Nădrag River, Râul Rece, Sadovița River, Sebeș River, Semenic River, Slatina River, Spaia River, Tapia River, Teregova River, Valea Mare River

Карактеристике слива

Укупна дужина, од извора па до ушћа, реке Тамиш износи 359 km. Од 359 km у румунском делу се налази 241 km, а у српском делу 118 km.

Дренажни део Тамиша обухвата површину од 13.085 km², од тога у Румунији 8.085 km², а у Војводини (Србија) 5.000 km². Пошто се улива у Дунав, Тамиш припада црноморском сливу (Дренажном базену).

Уласком у Банат, Тамиш постаје спора, равничарска река која је тек у задњих 60 km пловна. Најважнија лука на Тамишу се налази у Панчеву, док узводно постоје многи рибњаци, а највећи су у Банатском Деспотовцу и Сутјесци, Уздину, Сакулама и Слатини

Притоке

Тамиш има велики број малих притока. Највећи број му је у Румунији : Раул Реце (рум. Râul Rece), река Слатина (рум. Slatina), Валеа Маре (рум. Valea Mare), Ругиу (рум. Rugiu), Параул Лунг (рум. Pârâul Lung), Армениш (рум. Armeniș), река Себеш (рум. Sebeș), Бистра Река (рум. Bistra Sebeș), Шургани (рум. Șurgani), Тимишана (рум. Timișana), Поганиш (рум. Pogăniș), Тимишул Морт (рум. Timișul Mort) и Вена Маре (рум. Vena Mare). На свом путу кроз Војводину, Тамиш, има само једну једину притоку а то је Брзава.

Насеља

Током векова дуж река су се оснивала многобројна насеља, тако је и са Тамишом, на 359 km дугом путу Тамиш спаја села и градове двеју држава. Од већих градове ту су Карансебеш и Лугош у Румунији и Панчево у Србији. Од села се могу набројати: Армениш (рум. Armeniş), Слатина Тимиш (рум. Slatina Timiş), Каваран (рум. Căvăran), и Рудна (рум. Rudna) у Румунији и Јаша Томић, Бока, Сутјеска, Сечањ, Неузина, Ботош, Томашевац, Орловат, Уздин, Идвор, Фаркаждин, Сакуле, Чента, Опово, Сефкерин, Глогоњ и Јабука у Војводини (Србија).

Историја

Још у античким, римским, временима помиње се име Тамиша као Тибискус и Тибисис (Tibiscus и Tibisis).

Темишвар највећи банатски град, у Румунији, носи погрешно име по реци Тамишу, мада по средини града протиче каналисани ток Бегеја. Сама реч Тамиш означава "тамну реку" која асоцира на пролећне бујице са Карпата.

Старо ушће Тамиша се налазило неких 40 km удаљено од данашњег ушћа, између данашњих села Чента и Сурдук. Данашњи канал Караш је једино што је преостало од старог тамишког корита. Троугао који је омеђан Дунавом, старим ушћем Тамиша и данашњим Тамишем је данас познат као Панчевачки Рит и захвата површину од 400 km².

Први пароброд је стигао Тамишем (из Дунава) у Панчево 15. марта 1844. године. Између 1873. и 1900. године вршена је ругулација и продубљивање тока Тамиша, исецањем бројних меандара. Циљ је био да река буде пловна узводно до Ботоша. Постојало је у Темишвару 1872. године Друштво за регулацију Тамиша, на чијем челу је био председник Федор Николић "от Рудне".[1] Инжињерске радове су извели италијански стручњаци а физичке послове, вредни мађарски кубикаши ручно, са својом примитивном техником.

Тамиш је дуго важио за једну од најмање загађених водотока у Војводини. Подизањем брана хидролектране на Дунаву, на Ђердапу и укључењем реке Тамиш у систем канала ДТД 1978. године, уништена је његова будућност. Успорен му је ток, загађење драстично повећано, а живи свет неповратно осиромашен.[2]

Референце

  1. ^ "Босанска вила", Сарајево 1903. године
  2. ^ "Наш Тамиш", научна монографија, уредници Слободан Марковић и Зорица Свирчев, Нови Сад 1998. године

Галерија

Pancevo Tamis002

Тамиш код Панчева

Pancevo Tamis003

Тамиш код Панчева

Pancevo Tamis004

Тамиш код Панчева

Pancevo Tamis005

Тамиш код Панчева

Tamis in Winter3

Тамиш код Панчева зими

Tamis in Winter2

Тамиш код Панчева зими

Tamis in Winter1

Тамиш код Панчева зими

Pančevo Tamiš Kule svetionici21

Куле светионици на ушћу у Дунав

Pančevo Tamiš Kule svetionici04

Куле светионици на ушћу у Дунав

Reka Tamiš u Pančevu

Тамиш на разгледници

Tamiš

Тамиш код Панчева

Reka Tamiš

Тамиш код Панчева

Svetionici na Tamišu

Светионици на Тамишу

Tamiš u Pančevu

Тамиш на разгледници

Svetionik na Tamišu

Светионик на Тамишу

Pančevo na razglednici

Разгледница из Панчева

Види још

Литература

Банат

Банат је географски регион, административно подељен између Србије, Румуније и Мађарске. Историјска престоница Баната је Темишвар, који се данас налази у Румунији. Српски део Баната је углавном лоциран у Аутономној Покрајини Војводини, док југозападни део Баната (познат као Панчевачки рит) административно припада Београдској општини Палилула. На територији Војводине, Банат је административно подељен на три округа: Севернобанатски, Средњобанатски и Јужнобанатски. Највећи град српског Баната је Зрењанин (76.511 становника по попису из 2011. године).

Град Панчево

Град Панчево је један од градова у Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. град заузима површину од 759 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 63.225 ha, а на шумску 1.085 ha).

Средиште града као и округа је градско насеље Панчево. Град Панчево се састоји од 10 насеља: 2 градска (Качарево, Панчево) и 8 сеоских насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 123.414 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3‰, а број запослених у граду износи 35.533 људи. У граду се налази 19 основних и 8 средњих школа.

Дуго Село (Велика Теремија)

Дуго Село (рум. Nerău) је село унутар општине Велика Теремија, која припада округу Тимиш у Румунији.

КК Тамиш

Кошаркашки клуб Тамиш је српски кошаркашки клуб из Панчева. Основан је 1992. као КК Агропан, а од 2000. клуб носи садашње име. Тренутно се такмичи у Кошаркашкој лиги Србије.

Кошаркашка лига Србије

Кошаркашка лига Србије је назив прве лиге Републике Србије у кошарци. Настала је 2006. након распада заједничке државе Србије и Црне Горе.

Кошаркашка лига Србије 2008/09.

Кошаркашка лига Србије у сезони 2009/10. је треће такмичење организовано под овим именом од стране Кошаркашког савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Друга лига Србије.

Кошаркашка лига Србије 2009/10.

Кошаркашка лига Србије у сезони 2009/10. је четврто такмичење организовано под овим именом од стране Кошаркашког савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Друга лига Србије.

Лига је подељена у два дела. Први део лиге броји 14 екипа и играју га сви клубови који су изборили место у њој, изузев клубова који су учесници Јадранске лиге. У другом делу се прикључује пет српских тимова који учествују у Јадранској лиги и заједно са 3 првопласирана клуба из првог дела Кошаркашке лиге Србије формирају Суперлигу Србије (укупно 8 екипа). Четири првопласиране екипе Суперлиге учествују у завршном такмичењу, плеј-офу. Победник Суперлиге добија титулу шампиона Србије.

Кошаркашка лига Србије 2010/11.

Кошаркашка лига Србије у сезони 2010/11. је пето такмичење организовано под овим именом од стране Кошаркашког савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Друга лига Србије.

Лига је подељена у два дела. Први део лиге броји 14 екипа и играју га сви клубови који су изборили место у њој, изузев клубова који су учесници Јадранске лиге. У другом делу се прикључују четири српска тима који учествују у Јадранској лиги и заједно са 4 првопласирана клуба из првог дела Кошаркашке лиге Србије формирају Суперлигу Србије (укупно 8 екипа). Четири првопласиране екипе Суперлиге учествују у завршном такмичењу, плеј-офу. Победник Суперлиге добија титулу шампиона Србије.

Кошаркашка лига Србије 2011/12.

Кошаркашка лига Србије у сезони 2011/12. је шесто такмичење организовано под овим именом од стране Кошаркашког савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Друга лига Србије.

Лига је подељена у два дела. Први део лиге броји 14 екипа и играју га сви клубови који су изборили место у њој, изузев клубова који су учесници Јадранске лиге. У другом делу се прикључују четири српска тима који учествују у Јадранској лиги и заједно са 4 првопласирана клуба из првог дела Кошаркашке лиге Србије формирају Суперлигу Србије (укупно 8 екипа). Четири првопласиране екипе Суперлиге учествују у завршном такмичењу, плеј-офу. Победник Суперлиге добија титулу шампиона Србије.

Кошаркашка лига Србије 2012/13.

Кошаркашка лига Србије у сезони 2012/13. је седмо такмичење организовано под овим именом од стране Кошаркашког савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Друга лига Србије.

Први део лиге броји 14 екипа и играју га сви клубови који су изборили место у њој, изузев клубова који су учесници Јадранске лиге. Спонзорска права на први део кошаркашке лиге Србије је купио Агрожив па он лиге носи име Агрожив кошаркашка лига Србије.

У другом делу се прикључују три српска тима који учествују у Јадранској лиги и заједно са 5 првопласираних клубова из првог дела Кошаркашке лиге Србије формирају Суперлигу Србије (укупно 8 екипа). Четири првопласиране екипе Суперлиге учествују у завршном разигравању за титулу (плеј-офу) и обезбеђују пласман у наредну сезону Јадранске лиге. Победник Суперлиге добија титулу шампиона Србије.

Како би се ублажила превелика пауза између две сезоне коју имају тимови који не играју Суперлигу, од ове сезоне уведена је још једна фаза такмичења - Развојна лига Србије. Ова лига броји 8 екипа, а право учешћа у њој имају сви клубови који се нису пласирали у Суперлигу, изузев тимова који су се нашли у зони испадања. Спонзорска права на овај део кошаркашке лиге Србије је купио Swisslion па је пуно име такмичења у овој сезони Swisslion развојна лига Србије.

Кошаркашка лига Србије 2013/14.

Кошаркашка лига Србије у сезони 2013/14. је осмо такмичење организовано под овим именом од стране Кошаркашког савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Друга лига Србије.

Први део лиге броји 14 екипа и играју га сви клубови који су изборили место у њој, изузев клубова који су учесници Јадранске лиге.

У другом делу се прикључују четири српска тима који учествују у Јадранској лиги и заједно са 4 првопласирана клуба из првог дела Кошаркашке лиге Србије формирају Суперлигу Србије (укупно 8 екипа). Четири првопласиране екипе Суперлиге учествују у завршном разигравању за титулу (плеј-офу), а позиције на табели одређују и који тимови ће играти у наредној сезони Јадранске лиге. Победник Суперлиге добија титулу шампиона Србије.

Кошаркашка лига Србије 2014/15.

Кошаркашка лига Србије у сезони 2014/15. је девето такмичење организовано под овим именом од стране Кошаркашког савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Друга лига Србије.

Први део лиге броји 12 екипа и играју га сви клубови који су изборили место у њој, изузев клубова који су учесници Јадранске лиге. Било је предвиђено да и ове сезоне прву фазу игра 14 клубова, али су због неповољне финансијске ситуације из такмичења иступили Раднички из Крагујевца и Црнокоса из Косјерића.

У другом делу се прикључују четири српска тима који учествују у Јадранској лиги и заједно са 4 првопласирана клуба из првог дела Кошаркашке лиге Србије формирају Суперлигу Србије (укупно 8 екипа). Четири првопласиране екипе Суперлиге учествују у завршном разигравању за титулу (плеј-офу), а позиције на табели одређују и који тимови ће играти у наредној сезони Јадранске лиге. Победник Суперлиге добија титулу шампиона Србије.

Кошаркашка лига Србије 2015/16.

Кошаркашка лига Србије у сезони 2015/16. је десето такмичење организовано под овим именом од стране Кошаркашког савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Друга лига Србије.

Први део лиге броји 14 екипа и играју га сви клубови који су изборили место у њој, изузев клубова који су учесници Јадранске лиге.

У другом делу се прикључују четири српска тима који учествују у Јадранској лиги и заједно са 4 првопласирана клуба из првог дела Кошаркашке лиге Србије формирају Суперлигу Србије (укупно 8 екипа). Четири првопласиране екипе Суперлиге учествују у завршном разигравању за титулу (плеј-офу), а позиције на табели одређују и који тимови ће играти у наредној сезони Јадранске лиге. Победник Суперлиге добија титулу шампиона Србије.

Ове сезоне јавио се проблем са мањком слободних термина за одигравање Суперлиге у стандардном формату (јединствена лига са 8 клубова, 14 кола, предност домаћег терена у плеј-офу одређена пласманом на табели), те је одлучено да се ова фаза такмичења подели у две групе са по 4 екипе. У првој групи наћи ће се најбоље и најлошије пласирани српски тим на табели Јадранске лиге заједно са првопласираним и четвртопласираним тимом првог дела КЛС-а, док ће другу групу сачињавати преостала 4 клуба. Такмичење унутар група одвијаће се по двокружном бод-систему у 6 кола. У полуфиналу плеј-офа се клубови укрштају по систему А1-Б2, Б1-А2.

Кошаркашка лига Србије 2016/17.

Кошаркашка лига Србије у сезони 2016/2017. је једанаесто такмичење организовано под овим именом од стране Кошаркашког савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Друга лига Србије.

Први део лиге броји 14 екипа и играју га сви клубови који су изборили место у њој, изузев клубова који су учесници Јадранске лиге.

У другом делу се прикључују четири српска тима који учествују у Јадранској лиги и заједно са 4 првопласирана клуба из првог дела Кошаркашке лиге Србије формирају Суперлигу Србије (укупно 8 екипа). Четири првопласиране екипе Суперлиге учествују у завршном разигравању за титулу (плеј-офу), а позиције на табели одређују и који тимови ће играти у наредној сезони Јадранске лиге. Победник Суперлиге добија титулу шампиона Србије.

Кошаркашка лига Србије 2017/18.

Кошаркашка лига Србије у сезони 2017/2018. је дванаесто такмичење организовано под овим именом од стране Кошаркашког савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Друга лига Србије.

Кошаркашка лига Србије 2018/19.

Кошаркашка лига Србије у сезони 2018/2019. је тринаесто такмичење организовано под овим именом од стране Кошаркашког савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Друга лига Србије.

Општина Брестовац (Тимиш)

Општина Брестовац (рум. Brestovăţ) је сеоска општина у округу Тимиш/Тамиш у западној Румунији. Општина је значајна по присутној српској националној мањини у Румунији, која је данас малобројна, али и даље присутна (5% становништва).

Панчево

Панчево (мађ. Pancsova, нем. Pantschowa, свк. Pánčevo) је град који се налази у Аутономној Покрајини Војводини, у Републици Србији. Налази се на обалама Тамиша и Дунава, у јужном делу Баната и оно је административно седиште града Панчева, као и Јужнобанатског управног округа.

Панчево је четврти град у Војводини по броју становника. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Панчеву живи 76.203 становника, а на територији града Панчева 123.414 становника.

Тимиш (округ)

Округ Тимиш (рум. Judeţul Timiș — Округ Тамиш, мађ. Temes megye) је округ у румунском делу историјске покрајине Банат. Седиште Тимишког округа је град Темишвар.

Тимишки округ је део еврорегије Дунав-Караш-Муреш-Тиса.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.