Таково (Горњи Милановац)

Таково је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 458 становника.

Таково
MuzejTakovo
Музеј 2. српског устанка (некадашња школа)
Административни подаци
Држава Србија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 458
Географске карактеристике
Координате44°02′20″ СГШ; 20°23′09″ ИГД / 44.039° СГШ; 20.385833° ИГДКоординате: 44°02′20″ СГШ; 20°23′09″ ИГД / 44.039° СГШ; 20.385833° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина472 м
Таково на мапи Србије
Таково
Таково
Таково на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број32304
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Географија

Таково је смештено између Дичине и Клатичевачке реке, на падинама које су благо нагнуте ка југу па су стога присојне. На овом месту је настала мала котлина, односно ерозивно-акумулативно проширење. У једном делу котлина је широка до 2 km. Узводно, уз Дичину, шири се алувијална раван, али је она широка само до 500 m. Ова раван простире се и уз Клатичевску реку, али два километара источно од Такова. Таково представља локално саобраћајно раскршће, јер је повезано асфалтним путем са Горњим Милановцем на једној, Прањанима на другој, Бершићима и Рајцем на трећој страни. Поред тога, од ње се одваја асфалтни пут ка Савинцу, који преко тог места пут опет води ка Горњем Милановцу.

Атар Такова је брдско-планинске природе, куће су разбацане и развучене дуж главног пута ка Горњем Милановцу и на благим падинама око колтлине. Село Таково често се придаје значај као варошице, али то оно није, јер се није урбанизовало и куће ушориле, ово је уједно и кључни разлог због чега се село није даље развијало, поред свог саобраћајног чворишта и делом благог терена на коме се налази. У средишту села налази саобраћајна раскрсница, месна канцеларија, две продавнице, кафана, аутобуска станица, пошта, здравствена амбуланта, а нешто даље фабрика вотке и безалокохолног пића. Испод средишта села, у равници лево од Дичине, налази се велики и осушени Таковски грм, који још увек пркоси времену, поред кога се налази стари споменик Другог српског устанка, који је подигнут 1887. године за време владе краља Милана Обреновића.

Црква у Такову слави Ђурђевдан, а литија у селу је држана на други дан Тројица. На Пантелијевдан се одржава велики вашар под варошицом.

Овде се налази Крајпуташ Добросаву Пауновићу у Такову.

Историја

Црква брвнара у Такову је подигнута 1724.

Дана 23. априла 1815. (по старом календару) се у Такову скупише устаници да устану против Турака испод храста познатог под називом „таковски грм“. Но, њега једног дана удари гром и расцепи на пола, те сад на његовом месту стоји спомен Кнезу Милошу и ове речи уклесане:

Овај грм ће време да осуши

И камени стуб ће да поруши

Али Србија вечито стајаће

И Милоша име спомињаће

DvoracTakovo
Дворац Обреновића

У Такову је 7. септембра 1902. године, дан уочи Мале госпојине, освештан и свечано предат новосаграђени двор саграђен поред Таковског грма, краљу Александру Обреновићу и краљици Драги, као поклон народа Рудничког округа.[1] Овај дворац је изгорео 1916. године за време Првог светског рата.[2] У данашње време постоји иницијатива да се овај дворац поново сагради, а на основу пројектне документације која је пронађена у Бечу.[2]

Takovo, Osnovna škola Takovski ustanak, 06
Основна школа Таковски устанак

Зидање школе (две) отпочело је 1888. и завршено 1890. Школа је почела са радом школске 1891/92. па све до 29. марта 1981. када је једна зграда изгорела, а друга након тога претворена у Музеј. Захваљујући солидарности Републике, Милановачке привреде, месне заједнице и ђачких родитеља, 15. јула почиње изградња нове школе у монтажном систему градње, која је 26.12.1981. била усељена и почела са радом. Данас је то матична школа која носи назив „Таковски устанак“.[3]

Крајем 20. века, поводом прославе 175. годишњице устанка, подигнут је споменик кнезу Милошу Обреновићу, који је постављен на ивици падине и око 200 m је удаљен од старог споменика. Таковски грм, како се верује у народу, је израстао на месту и из корена оног грма под којим је кнез Милош подигао устанак. На прилазу споменику пише „Просторно - меморијални комплекс Таковски грм под заштитом закона“.

Демографија

У насељу Таково живи 419 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0 година (45,3 код мушкараца и 44,7 код жена). У насељу има 156 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 822
1953. 795
1961. 699
1971. 636
1981. 620
1991. 541 538
2002. 493 498
2011. 458
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
487 98,78 %
Македонци
  
1 0,20 %
непознато
  
5 1,01 %

Галерија

Takovo, Kamen sa kog je objavljen početak Drugog srpskog ustanka, 02
Камен са кога је кнез Милош објавио почетак Другог српског устанка
Музеј Другог српског устанка, Таково, мај 2015. 08
Спомен плоча 2. српског устанка
SeloTakovo
Куће у Такову
TakovskiGrmStari
Таковски грм
TakovskiGrmMladi
Споменик и млади храст
SpomenikDrugiSrpskiUstanak
Другом српском устанку (Кнез Милош и архимандрит Мелентије)
TakovoSpomenik
Споменик кнезу Милошу Обреновићу
Takovo, Osnovna škola Takovski ustanak, 08
Основна школа Таковски устанак
Takovo muzej
Музеј Другог српског устанка
Takovo, Dom zdravlja i pošta, M02
Дом здравља и пошта
Takovo, Ulica, 03
Таково, пут
Takovo, PIK Takovo, 01
Фабрика водке ПИК Таково

Види још

Референце

  1. ^ Поново се гради дворац Обреновића, Вести РТС, 15. мај 2009.
  2. 2,0 2,1 Opet SE
  3. ^ Основна кола „Таковски устанак“
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Спољашње везе

Мапе:

АК Таково

Атлетски клуб Таково је атлетски клуб из Горњег Милановца, Србија. Клуб је део Спортског друштва „Таково“.

Ауто-пут А2

Ауто-пут „Милош Велики” је државни пут првог А реда у Србији у изградњи. Дати пут је један од најважнијих у држави, пошто повезује Београд са југом и западом државе, посебно Западним Поморављем. Ауто-пут А2 ће бити део европских путева Е763 (Београд-Чачак) и Е761 (Чачак-Бољаре).

Саобраћај намењен овом путу се тренутно одвија магистралним путевима 22 и 23, а од новембра 2016. и првом завршеном деоницом ауто-пута А2, од Дића (Љиг) до Прељине (Чачак), а од августа 2019. деоницом од Обреновца до Љига.

Западно-моравска зона у фудбалу

Западно-моравска зона је једна од укупно дванаест зонских лига у фудбалу. Зоне су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Српска лига Запад, а нижи су Златиборска окружна лига и Моравичка окружна лига .

Лига је формирана 2018. године, приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Западне Србије. Тада су угашене зоне Дрина, Дунав и Морава, а уместо њих настале су четири нове зоне - Западно-моравска, Колубарско-мачванска, Подунавско-шумадијска и Шумадијско-рашка.

Зона Морава у фудбалу

Зона Морава је била једна од зонских лига у фудбалу. Зоне су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења била је Српска лига Запад, а нижи су биле три окружне лиге - Рашка, Моравичка и Прва лига Крагујевца.

Лига је формирана 2007. од Шумадијске и Моравичке зоне. Угашена је 2018. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Западне Србије заједно са Зоном Дрина и Зоном Дунав, а уместо њих настале су четири нове зоне - Западно-моравска, Колубарско-мачванска, Подунавско-шумадијска и Шумадијско-рашка. Већина клубова учесника Зоне Морава у сезони 2017/18. прешла је у Шумадијско-рашку зону.

Индустрија за прераду воћа и поврћа

Индустрија за прераду воћа и поврћа је грана прехрамбене индустрије која се бави прерадом и конзервирањем воћа и поврћа, као и производњом сокова, џемова и слично. Лоцирана је у областима производње, као и око већих потрошачких центара.

У Србији постоји неколико фабрика које се бави прерадом воћа и поврћа: Будимка (Пожега), Таково Горњи Милановац, Синалко (Суботица), Прима (Кикинда), Хисар (Владичин Хан) и др.

Кондиторска индустрија

Кондиторска индустрија је грана прехрамбене индустрије која се бави прерадом шећерне репе и производњом шећера, као и производњом кондиторских производа (чоколаде, кекс и сл).

У Србији је, углавном, лоцирана у Војводини и Поморављу у следећим фабрикама: Јафа - Црвенка, Банини - Кикинда, Раваница - Ћуприја, Штарк - Београд, Параћинка - Параћин, Пионир - Суботица, Милодух - Крагујевац, Таково - Горњи Милановац, Свислајон - Нови Сад, ПИК - Чачак и др.

Миленко Тодовић

Миленко Мишо Тодовић рођен је 20. маја 1951. године у Фојници, Босна и Херцеговина. Осмогодишњу школу учио је у Пљевљима, Титограду (садашња Подгорица) и Сарајеву, гдје завршава гимназију "Браћа Рибар" и Факултет политичких наука (смјер социологије).

Новинарством се бави од 1972. године у сарајевском Ослобођењу. Члан је Савеза новина-ра Југославије и Босне и Херцеговине од 1979. године, а члан Удружења новинара Србије од 1980. године. У Удружење књижевника Србије примљен је у јуну 2000. године.

Као професионални новинар радио је у Ослобођењу, а сарађивао је и са редакцијама у Београду, дневне и недјељне новине: Политика, Борба, Нова Борба, Експрес Политика, Вечерње новости, Duga, РТВ Ревија, Tempo, TIM magazin, ДЕМ, Revijа 92, Фронт, Младост, Правосла-вље, Вукова Задужбина, Књижевне новине, часописи: "13. мај", Безбедност, Гласник Српске православне цркве, Гласник Друштва конзерватора Србије, у Титограду (Подгорици): Побједа, у Новом Саду Дневник, у Приштини Јединство, у Бања Луци Глас, Глас Српски, Српско Ослобођење, у Вишеграду Дабар, у Сарајеву Ослобођење, Večernje novine, Svijet, VEN, Naši dani, Spektar, Sportske novine, Narodni borac, Novo Sarajevo, у Загребу Vjesnik, Večernji list, Arena, у Скопљу Нова Македонија, у Марибору Вечер и у Сплиту Slobodna Dalmacija.

Тодовић је објавио више хиљада новинских наслова и двадесетак фељтона на тему истори-јата спорта, олимпијског покрета, из области културе, заштите културног и националног бла-га, писац је књижевних критика и учесник панел разговора на ТВ и радију.

За Енциклопедију Републике Српске (том 1, 2015) прихваћено је близу 40 одредница о значајним личностима топонимији фочанског краја.

Због забране новинарима Ослобођења да сарађују са другим редакцијама, у периоду 1978. и 1979. године радио је под псеудонимима: Ј. Мирчетић, М. Р, М. Ратковић, Т. Мишовић (Темпо, Београд), Рајко Бартула, Р. Бартула (Дневник, Нови Сад), Р. Бартула (Експрес политика (Београд).

Као службенику ССУП и раднику савезне управе, од 1979. до 2001. године било му је забрањено да се бави новинарством. Писао је под псеудонимима: Мишо Ратков, Мишо Ратков Мркоњић (Свијет, Сарајево), Младен Миленковић, Младен Ратковић (Ревија 92, Београд), Мишо Завршанин (Борба, Књижевне новине, Православље, Задужбина, Београд).

Објавио је књиге: Крађа културног и националног блага Југославије (коаутор Мирјана Живковић, Војна књига, Београд, Дечије новине, Горњи Милановац, 1995), Од славе до краха – старе грчке олимпијске игре (Магента, Београд, 1996), "Милосрдни" против Белог анђела (Свет књиге, Београд, 2000), Црква Шклопотница у Ријеци код Фоче (Свет књиге, Београд, Одбор за обнову и заштиту цркве Светог Николе, Ријека, Челебићи код Фоче, 2004.), Адресар мртвих Фочана. Српске жртве у 20. вијеку (Музеј жртава геноцида, Београд, Народна библиотека Шклопотница, Ријека код Фоче, 2014.) и Заврш код Фоче 1–5 (Челебићи, Заваит и Мештревац; Драслар, Београд, Народна библиотека Шклопотница, Ријека код Фоче, 2015.).

Књиге Миленка Миша Тодовића похрањене су у свим библиотекама, архивима и музејима Србије, Републике Српске и Црне Горе. Поједине књиге налазе се у Конгресној библиотеци САД у Вашингтону, Британској библиотеци у Лондону, библиотеци Универзитета Јејл (САД), у библиотекама манастира Хиландар на Светој Гори, Сент Андреји (Мађарска), у Тр-сту (Италија) и бројним манастирима и црквама у Србији, Републици Српској и Црној Гори, у свим заводима за заштиту споменика Републике Србије, Републике Српске, Федерације БиХ, Црне Горе и у Националној комисији за споменике културе БиХ.

Цитиран је у стручној литератури и у публицистици.

Тодовић је аутор пројеката обнове и заштите цркава Светог Николе у Ријеци (1998. годи-не) и Успења Пресвете Богородице у Челебићима код Фоче (2004. године). Пројекте су усво-јили и у пракси спровели Завод за заштиту споменика културе Републике Србије и Републике Српске. Према његовој идеји Завод за заштиту споменика културе Републике Србије и Регионални завод Краљево обновили су и заштитили прву задужбину књаза Милоша Обрено-вића, цркву Светог Саве у Савинцу (Таково, Горњи Милановац, 2005. године).

За вишедеценијски рад Тодовић је одликован Медаљом рада СФРЈ, граматом митрополита дабробосанског Николаја (Мрђе), дипломом епископа жичког Хризостома, носилац је изви-ђачких одликовања (Јаворов лист са сребрним зрацима), звања (Партизан извиђач, републички инструктор) и многобројних похвала и захвалница разних институција.

Београдски новинар Горан Штрбо (1987) објавио је књигу Миленко Мишо Тодовић на црти. Биографија и библиографија (Драслар, Београд, Народна библиотека Шклопотница, Ријека код Фоче, 2015.) у којој је пише о новинарском и књижевном раду.

ОШ „Таковски устанак” Таково

ОШ „Таковски устанак” се налази у Такову, насељеном месту на територији општине Горњи Милановац, баштини историју школе основане 1890. године.На Цвети 1882. године одржана је прослава посвећена Другом српском устанку којој је присуствовао кнез Милан Обреновић са сином Александром. Тада је кнез обећао да ће његов син изградити школу. Зидање две школске зграде отпочело је 1888. и завршено 1890. године. Школа је почела са радом школске 1891/92. године, па све до 29. марта 1981. године када је једна зграда изгорела, а друга претворена у Музеј Другог српског устанка.

Школа у свом саставу има шест издвојених одељења која су удаљена од матичне школе:

Горњи Бањани, осморазредна

Бољковци, осморазредна

Горњи Бранетићи, четвороразредна

Шарани, четвороразредна

Полом, троразредна

Врнчани, троразредна

Прва лига Србије у одбојци

Прва лига Србије у одбојци је други степен лигашких одбојкашких такмичења у Србији. Лига је формирана 2006. након распада заједничке државе Србије и Црне Горе. Од сезоне 2010/11. лига броји 12 клубова, за разлику од претходних сезона када је имала 10.

Предраг Радмилац

Предраг Радмилац рођен 26. јануара 1938. у Брежђу код Ваљева, а умро у Чачку 2. јануара 2010. године. После завршетка студија предавао је музику у основним школама, гимназијама у Горњем Милановцу и Чачку, као и у Музичкој школи др “Војислав Вучковић“ у Чачку, у којој је био и руководилац. Дугогодишњи је музички уредник у Радио Чачку, члан Удружења новинара Србије и Удружења публициста Чачка. Дугогодишњи члан жирија и један од оснивача Сабора трубача у Гучи и Сабора фрулаша у Прислоници. Добитник је награда на фестивалима ужружених радио станица Србије и златне значке Културно-просветне заједнице Србије. Фудбалер ФК “Таково“, Горњи Милановац и ФК “Борац“, Чачак.

Слободан Сантрач

Слободан Сантрач (Коцељева, 1. јул 1946 — Београд, 13. фебруар 2016) био је фудбалер, најбољи стрелац у историји југословенског фудбала са 1301 постигнутим голом.

Био је селектор југословенске репрезентације од 1994. до 1998, фудбалске репрезентације Саудијске Арабије 2001. и македонске фудбалске репрезентације 2005.

Списак знаменитих места у Србији

Следи списак знаменитих места у Србији.

Списак споменика културе у Моравичком округу

Следи списак знаменитих места у Моравичком округу.

Српска лига Запад

Српска лига Запад је једна од 4 Српске лиге у фудбалу. Српске лиге су трећи ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су четири зоне — Западно-моравска, Колубарско-мачванска, Подунавско-шумадијска и Шумадијско-рашка. До сезоне 2006/07. имала је 18 чланова, док од сезоне 2007/08. броји 16 чланова.

Српска лига Запад 2006/07.

Српска лига Запад у сезони 2006/07. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига ове сезоне броји 18 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су зоне - Моравичка, Подунавска, Посавска и Шумадијска.

Таково

Таково може да се односи на:

Таково (Горњи Милановац), село у општини Горњи Милановац, Србија

Таково (Уб), село у општини Уб, Србија

ПИК Таково, пољопривредно-индустријски комбинат из Горњег Милановца, Србија

ФК Таково

Фудбалски клуб Таково је српски фудбалски клуб из Горњег Милановца. Клуб је део Спортског друштва Таково и тренутно се такмичи у Српској лиги Запад, трећем такмичарском нивоу српског фудбала. Таково је основано јула 1911. године и један је од најстаријих фудбалских клубова у Србији.

Црква брвнара у Такову

Црква Светог Ђорђа је једна од најстаријих цркви брвнара у Србији, а уједно и једна од најпознатијих. Налази се у селу Такову код Горњег Милановца. Историја ове цркве везана је за подизање Другог српског устанка. У овој цркви су се, на Цвети 1815. године, након што је Милош Обреновић подигао устанак, причестили окупљени устаници и заклели на верност Милошу Обреновићу. Споменик је културе. Припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.