Сунцокрет

Сунцокрет (лат. Helianthus annuus) је једногодишња биљка, чије ботаничко име Heliantus потиче од грчких речи (грч. heliosсунце и грч. anthosцвет) из породице је главочика (Asteraceae).

Сунцокрет
Helianthus whorl
Sunflower sky backdrop
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Потпородица:
Helianthoideae
Племе:
Heliantheae
Род:
Helianthus
Врста:
H. annuus
Биномијално име
Helianthus annuus
Синоними[1]

Опис биљке

Сунцокрет је највећа биљка из породице главочика и рода Heliantus. Корен му је чупав и влакнаст, састављен од мноштва малих коренчића. Корен му може продрети и до 3 метра у дубину. Због корена и способности да упија воду и штетне материје, сунцокрет се често користи за исушивање мочварног и чишћење загађеног земљишта (отпадних вода, олова и радиоактивних материја. Стабло је висине 50-250cm. Највише забележено стабло сунцокрета је имало 9,17 m.[2] Стабло је различитог степена разграности; листови крупни, прости, груби, храпави, често покривени тврдим длакама, са дугом дршком, наспрамни или наизменични. Цветови-крунице врло крупни, на дугим дршкама, од више редова најчешће жуто обојених листића, а цветно дно је најчешће равно, ређе мало испупчено.

Диск цвета је спирално уређен. Генерално, сваки цвет (флорет) је приближно исто орјентисан према следећем под златним углом, 137.5°, чиме се формира патерн међусобно повезаних спирала, при чему број левих спирала и број десних спирала су сукцесивни Фибоначијеви бројеви. Типично, постоје 34 спирале у једном смеру и 55 у другом; међутим, у веома великим сунцокретним главама може да буде 89 у једном смеру и 144 у другом.[3][4][5] Овај патерн производи најефикасније матиматички могуће паковање семена унутар цветне главе.[6][7][8]

Порекло

Сунцокрет
Пчеле и сунцокрет у Србији.

Сунцокрет потиче из југозападног дела Америке, Перуа и Мексика. Постоје подаци да се сунцокрет узгајао пре 3.000 година од стране северноамеричких индијанаца, који су млели семенке у брашно и додавали у хлеб и правили и уље од сунцокрета.

Маје су поштовали сунцокрет као симбол светлости и плодности. Такође су правили чај од латица и јели семенке.

Почетком 16. века мисионсри су га пренели из Америке у Европу и већ у 17. веку се његово узгајање проширило читавом Европом.

Распрострањеност

У Немачкој се сунцокрет највише почео узгајати током Другог светског рата а данас се највише гаји у Русији, Француској и Јужној Европи.

Храњење птица зими

Сунцокрет је најважнија врста семена које се користи за зимско прехрањивање ситних птица у хранилицама за птице. Радо га једу и птице које се увек хране семењем (зелентарка, зеба) као и оне које се лети хране инсектима (велика сеница, бргљез). Важно је увек користити неслани сунцокрет.

Галерија

Sunflower Bumbebee

Пчела скупља мед

Sunflower DSC01056

Сунцокрет висок 2 m

Sunflower seedlings

Клица сунцокрета стар 3 дана

Sunflowers Bulgaria 2

Поље сунцокрета у Бугарској

Sunflower3a

Сунцокрет и пчела

Tournesol

Сунцокрет (Фра:Tournesol) са MediaWiki logo

Helianthus annuus stamper

Холандија

Sunflower field Geneva

Поље сунцокрета у Швајцарској

Sunflower-fruiting head

Сазрела глава сунцокрета

Tournesol JPG01

Сунцокрет

Sonnenblumenkerne sunflower seeds

Семе сунцокрета

Види још

  • Заштита сунцокрета од болести

Референце

  1. ^ The Plant List, Helianthus annuus L.
  2. ^ „Tallest Sunflower”. Guinness World Records. Приступљено 4. 5. 2014.
  3. ^ John A. Adam, Mathematics in Nature. 2003. ISBN 978-0-691-11429-3. Приступљено 31. 1. 2011 — преко Google Books.
  4. ^ „R. Knott, Interactive demos”. Mcs.surrey.ac.uk. 12. 2. 2009. Архивирано из оригинала на датум 16. 9. 2009. Приступљено 31. 1. 2011.
  5. ^ „R. Knott, Fibonacci in plants”. Mcs.surrey.ac.uk. 30. 10. 2010. Архивирано из оригинала на датум 7. 9. 2009. Приступљено 31. 1. 2011.
  6. ^ Motloch, John L (25. 8. 2000). Introduction to landscape design - Google Books. ISBN 978-0-471-35291-4. Приступљено 31. 1. 2011.
  7. ^ Jean, Roger V (1994). Phyllotaxis. ISBN 978-0-521-40482-2. Приступљено 31. 1. 2011.
  8. ^ „Parastichy pair(13:21) of CYCAS REVOLUTA (male) florets_WebCite”. Архивирано из оригинала на датум 25. 10. 2009.

Литература

Спољашње везе

Asterales

Asterales (сложеноцветнице) је ред дикотиледоних биљака који обухвата неколико породица од којих су најзначајније породице Asteraceae (или Compositae) и Campanulaceae.

Ред је космополитски и садржи преко 26 300 врста, груписаних у око 1720 родова. Највећи број врста су зељасте биљке, али има и дрвенастих (попут неких представника родова Lobelia и Senecio).

Заједничке особине за припаднике реда су присуство олигосахарида инулина и јединствена морфологија прашника. Прашници претежно окружују тучак, често су срасли у цевчицу, што је највероватније адаптација на специфичан начин опрашивања.

Према APG II класификацији, у овај ред су укључене следеће породице:

Alseuosmiaceae

Argophyllaceae

Asteraceae – главочике

Calyceraceae

Campanulaceae (укљ. Lobeliaceae) – звончићи

-{Goodeniaceae (укљ. Brunoniaceae)

Menyanthaceae

Pentaphragmataceae

Phellinaceae

Rousseaceae (укљ. Carpodetaceae)

Stylidiaceae

Аргинин

Аргинин (Arg, R) (2-амино-5-гванидиновалеријанска киселина) је условно есенцијална аминокиселина (људски организам може да је синтетизује зависно од степена развитка и здравственог стања особе).Први га је изоловао швајцарски хемичар Ернст Шулце 1886. године.

Аргинин се налази у многим прехрамбеним намирницама: чоколади, месу (свињетина, телетина, дивљач, морска храна, перад), млечним производима и семенкама (сунцокрет, сусам, бундева).

Аргинин има важну улогу у деоби ћелија, зацељивању рана, излучивању амонијака из организма, отпуштању хормона, као и имунолошку улогу.

Биља Крстић

Биљана − Биља Крстић (Ниш, 9. новембар 1955) је српска музичарка.

Бора Ђорђевић

Борисав − Бора Ђорђевић (Чачак, 1. новембар 1952), познат и као Бора Чорба, српски је рок музичар и песник. Ђорђевић је главни вокал и текстописац рок групе Рибља чорба од њеног оснивања 1978. године. Пре тога је био члан музичких група Сунцокрет и Рани мраз.

Витал

Витал АД (пуно име: Акционарско друштво Витал - фабрика уља и биљних масти Врбас) је српска фабрика уља и биљних масти из Врбаса која је са радом почела 1855. године. Након приватизације 2005. Витал постаје део Инвеј компаније и развија се још више на територији Србије као и бивше Југославије.

Финансира књижевну награду Златни сунцокрет.

Владимир Голубовић (музичар)

Владимир Голубовић Влајко (Београд, 4. јануар 1957) српски је бубњар.

Златни сунцокрет

Златни сунцокрет је књижевно признање које финансира српска фабрика уља Витал у Врбасу. Установљена је 1996. Признање је познато и као Виталова награда.

Ивица Вдовић

Иван „Ивица” Вдовић, познат као Вд (не чита се као скраћеница), (23. фебруар 1961 — 25. септембар 1992) био је југословенски и српски музичар, бубњар рок бендова Сунцокрет, Шарло акробата и Катарина II. Сматрају га једним од покретача новог таласа у Србији и Југославији.

У трећем разреду гимназије Вдовић је постао члан бенда Лимуново дрво, чији је предводник био Милан Младеновић. Касније је свирао бубњеве у бенду Боре Ђорђевића Сунцокрет, а широј публици је постао познат као бубњар Шарло акробате. Након распада Шарла акробате, Вдовић је са Миланом Младеновићем основао Катарину II, чији чланови су били Бојан Печар, Гаги Михајловић и Маргита Стефановић. После Михајловићевог одласка 1985, име групе је промењено у Екатарина Велика, а Вдовић је ускоро напустио групу.

Исте године је установљено да је ХИВ-позитиван. Умро је 25. септембра 1992, а сахрањен је у Београду.

Ловачки пси (сазвежђе)

Ловачки пси (лат. Canes Venatici) су сазвежђе северне хемисфере и једно од 88 савремених сазвежђа. Дефинисао га је пољски астроном Јоханес Хевелије у 17. веку. Сазвежђе представља два ловачка пса (Астерион и Хара) које држи Волар док гони Великог и Малог медведа.

Лутка са насловне стране

Лутка са насловне стране је прва сингл плоча Рибље чорбе. Објављена је 12. децембра 1978. у издању ПГП РТБ, а на Б страни се налазила пјесма Он и његов БМВ.

Ова пјесма, хард рок балада о моделу гладном славе написана је у вријеме када је Борисав Ђорђевић, вођа Рибље чорбе још био члан групе Сунцокрет. Пјесма је довела до сукоба између Ђорђевића и осталих чланова, што је довело до тога да напусти овај састав и придружи се Раном мразу. Након три мјесеца напушта овај бенд и са члановима групе СОС формира Рибљу чорбу, са којом је објавио Лутку са насловне стране као њихову прву сингл плочу. На снимању, клавир је свирао џез музичар Стјепко Гут.

Године 2006. Б92 ју је уврстио на 12. мјесто на листи 100 најбољих домаћих песама.

Минесота

Минесота (енгл. Minnesota, IPA изговор: /mɪnɨˈsoʊtə/), савезна је држава на средњем западу САД.Клима континентална, умерена са јачим зимама. Главни град је Сент Пол који има 287.151 становника. Минесота има око 5 милиона становника. Земљиште је прерија. Индустрија и пољопривреда веома развијена. Основне гране индустрије су машиноградња, прехрамбена, хемијска, металургија, графичка. Руде су манган, гвоздена руда. Главни пољопривредни артикли; пшеница, кукуруз, сунцокрет, кромпир. Савезна држава је од 1858. године.

Операција Бревити

Операција Бревити (15–16. маја 1941.) била је ограничена офанзива, са циљем да се ослабе снаге Осовине и обезбеде положаји за општи напад према Тобруку; након два дана борбе британске снаге су се повукле са знатним губицима.

Операција Сунцокрет

Операција Сунцокрет (Unternehmen Sonnenblume) је назив за упућивање немачких трупа у северну Африку 1941, током Другог светског рата. Немачке трупе су ојачале преостале италијанске снаге у Либији, након што је италијанска 10. армија уништена британским нападима у операцији Компас (9. децембар 1940 - 9. фебруар 1941). Први јединице су кренуле из Напуља за Африку и стигле 11. фебруара. Дана 14. фебруара, прве јединице 21. оклопне дивизије, Извиђачки батаљон 3 и Одред ловаца тенкова 39 стигли су у Триполи у Либији и одмах су послати на линију фронта у Сирте.

Генерал Ервин Ромел је преузео команду новог Немачког афричког корпуса; израз "Афрички корпус" постао је генерички наслов за немачке снаге у северној Африци, у енглеском говорном подручју). Ромел је 12. фебруара стигао у Либију, са наређењима за одбрану Триполија и Триполитаније, иако користећи агресивну тактику. Генерал Итало Гариболди је 25. марта заменио маршала Италије Родолфа Грацијанија као генерални гувернер Либије и генерал Марио Роата, главни командант Краљевске италијанске армије (Regio Esercito), наредио је Грацијанију да стави италијанске моторизоване јединице у Либији под немачку команду. Прве немачке трупе стигле су 15. фебруара у Сирте и напредовале су у Нофилију 18. фебруара. 24. фебруара немачка извидница напала је из заседе британску патролу код Ел Агајле, 24. марта, снаге Осовине су заузеле Ел Агајлу и 31. марта су напале Брегу. Некомплетна британска 3. оклопна бригада није успела да изврши контранапад и започела је повлачење према Бенгазију следећегдана.

Када се 3. оклопна бригада покренула, њени истрошени и недовољно одржавани тенкови почели су да отказују како се и предвиђало, а бригада није успела да спречи покрете снага Осовине у пустињи јужно од џепа у Киренајци, што је аустралијску пешадију из Бенгазија оставило без могућности да се повуче дуж обалског друма "Via Balbia". Ромел је поделио своје снаге у мале колоне како би гонио британско повлачење колико год су то дозвољавале ограничене залихе горива и воде. Војници Осовине су успели да окруже и заробе значајну силу код Мехилија, што је довело до тога да се британско повлачење настави до Тобрука, а потом и на либијско-египатску границу. Снаге Осовине нису успеле да заузму Тобрук, пре него што су браниоци имали времена да организују одбрану, а Ромел је потом разделио снаге осовине између Тобрука и границе.

Сунцокрет је успео јер су способност Немаца да предузму офанзиву подценили генерал Арчибалд Вејвел, врховни командант Блиског истока, британски Главни штаб и Винстон Черчил. Способност и храброст Ромела преокренули су ситуацију, упркос обимним обавештајним подацима Ултра и МИ14 (Британска обавештајна служба). Године 1949. Вејвел је написао да је у Киренаици узео неоправдани ризик, формирајући очекивања о снагама Осовине заснована на борби против италијанске војске, "Сигурно нисам планирао за Ромела након мог искуства са Италијанима. Требало је да будем паметнији... "Многе искусне британске јединице пребачене су у Грчку, а друге јединице су послате у Египат на обнову. Неки од команданата које је Вејвел поставио у Команди Киренајке (ЦИРЦОМ) показали су се неспособним, и он такође није озбиљно проучио терен између Бенгазија и Ел Агајле, ослањајући се на мапе које су се показале нетачне, када је касније стигао да види лично.

Остало је ћутање

„Остало је ћутање“ је тринаести студијски албум музичке групе Рибља чорба, објављен 1996. године.

Овај албум има неколико алузија на драму „Хамлет“ Вилијама Шекспира: омот на коме Бора Ђорђевић држи лобању, затим наслов самог албума, као и песму „Нешто је труло у држави Данској“ у којој се у ствари мисли на Србију.

„Љубоморко“ је обрада песме „Jealos Guy“ Џона Ленона. „Гастарбајтерска песма“ има деоницу из „Ужичког кола“ на којој хармонику свира Душан Сувајац. У песми „Одлази од мене, убицо, иди“ вокале певају чланице некадашње групе Сунцокрет и то је једина песма Рибље чорбе у којој Бора Ђорђевић не пева вокале.

Ово је први албум са новим чланом групе, клавијатуристом Владом Барјактаревићем.

Расковник

Расковник - часопис за књижевност и културу на селу је српски књижевни часопис који излази од 1968, а превасходно је посвећен књижевности која узор и извор налази у народном животу. Часопис излази у формату књижице величине А5, у брошираном повезу. Издавао га је Културни центар у Горњем Милановцу – Дружина песника са села „Сунцокрет“. Покренуо га је страсни књижевни прегалац Драгиша Витошевић и био његов први главни и одговорни уредник (1968 – 1982).

Часопис за културу и књижевност Расковник превасходно објављује, подстиче и вреднује све облике народне културе и изворног стваралаштва, не само у сеоској, већ и у градској средини, у Србији, затим на целом српском језичком подручју, а појединим прилозима и ван тих оквира. Расковник настоји да ослика појаве у народном животу, како савремене, тако и прошле. Странице часописа су отворене за прилоге из народног живота и културе, за стваралаштво песника са села и самоуких сликара, за истраживаче у подручју књижевности, језика, фолклора, митологије, етнологије, историје...

Уредник је био и Добрица Ерић, од 1968. до 1975.

Расковник су помагали многи људи који су језик и народну културу доживљавали као део свог живљења и мишљења. Нарочито се истицао међу њима професор Владета Р. Кошутић. Доста су се залагали и Лала Јевтовић, Момчило Тешић, Милојко Ђоковић, Драгољуб Јевремовић, Бранко Јовановић, Милена Јововић, Србољуб Митић, Живадин Стевановић, Милош Луковић, Милорад Милошевић-Бревинац, као и многи други.

Од 1972. па до 1975. године, услед административних проблема Расковник није објављиван, када га обнавља дружина песника са села Сунцокрет у Београду. Од 1980. године Расковник почиње да објаљује Народна књига. Од 1987. Расковник преузима Народна библотека „Вук Караџић“ из Београда.

У јесен 1982. године главни уредник постаје Љубинко Раденковић, а у уређивању учествују др Драгослав Антонијевић, мр Ненад Љубинковић, Зоран Вучић, Вера Колаковић, Радослав Мирослављев и Ђорђе Драгосавац, као технички уредник.

Расковничког петла, односно амблем Расковника је осмислио и насликао Иван Рабузин, истакнути наивни сликар.

На клапни предње корице је стајало: Расковник је некаква (може бити измишљена) трава за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклоп отвори сам од себе. - Из Вуковог „Рјечника“

Ратарство

Ратарство је грана земљорадње која се бави узгојем и производњом биљака на ораницама. Најразвијеније је у умереним ширинама и у аграрним областима.

Може се поделити на:

производњу жита (пшеница, јечам, овас, раж, кукуруз, хељда, пиринач, просо)

производњу индустријског биља (кикирики, уљана репица, конопља, соја, памук, сунцокрет, хмељ, лан, дуван)

производњу крмног биља (репа, кељ, вијук, љуљ, луцерка, детелина)

повртарствоОбрада земљшита је сваки механички захват у подсфери разним оруђима, а изводи се: ручно, запрежно и машински. Обрада земљишта има следеће циљеве и задатке:

Обрада земљишта се може поделити на:

Основна обрада (орање, риголовање, дубинско рахљање, специјални начини)

Допунска обрада (бранање, дрљање, култивирање, ваљање, фрезовање).

Смоница

Смоница је тип земљишта и то је једно од најплоднијих земљишта. Захвата равне делове. У Србији је најраспрострањенија у Шумадији, Мачви, у долинама река Велике Мораве, Јужне Мораве, Западне Мораве. Погодна је за гајење воћа и ратарских култура.

Смоница је црно, глиновито, сјајно и као смола лепљиво земљиште. Зато се и тако зове. Јавља се у равницама и на благо заталасаном рељефу, на месту исушених мочвара и језера. Покривено је травом или листопадном шумом. Смоница је плодно земљиште на коме добро успевају памук, сунцокрет, шећерна репа и друге индустријске културе. Веома је распрострањено у свету на свим континентима, а у Србији је највише има у Шумадији, Поморављу, источној Србији и Метохији.

Изразити утицај на образовање смоница има матична стена. Други значајан фактор образовања је клима, чије је основно обележје смељивање влажној и сувог периода. Рељеф је равничарски или благо валовит. Природну вегетацију сачињавају разне листопадне шуме. По механичком саставу смонице припадају глинушама и тешким глинушама са фраксцијом укупне глине од 60-70%.

Средња Европа

Средња или централна Европа је географска регија која обухвата површину од 1.253.371 km2, односно 11,9 % површине Европе. Простире се од Балтичког мора, на северу, до Црног мора и високих веначних планина на југу, које чине северну границу Јужне Европе.

Осим тога, може се сматрати да се и северна, јужна и југоисточна Европа у одређеној мери граниче и преклапају са средњом Европом тј. положај ове регије је веома значајан јер повезује све остале регије Европе.

Сви главни путеви који повезују западну и источну, северну и јужну Европу прелазе преко територије средње Европе. Ова регија обухвата девет земаља: Мађарску, Чешку, Словачку, Румунију, Швајцарску, Аустрију, Лихтенштајн, Немачку и Пољску.

Од ових девет земаља само три излазе на море, тако да у овој европској регији преовлађују континенталне земље.

Сунцокрет (музичка група)

Сунцокрет је бивша акустична рок група из Београда.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.