Сунизам

Сунизам или сунитски ислам је највећи огранак ислама којег слиједи између 85% и 90% муслимана.[1][2][3] Сунитски муслимани су (арап. أهل السنة والجماعة, „вјерници који слиједе сунет посланика Мухамеда и чине већину умета”).[4] Краће, најчешће се зову сунитским муслиманима или сунитима. Сунитски ислам се најчешће наводи као ортодоксни облик ислама.[5] Ријеч сунит води поријекло од ријечи сунет (арап. سنة) које означава све оно што је говорио и радио Мухамед, а што је потврђено у хадисима.

Сунити методологију црпе из Курана и хадиса садржаних у Ел Кутуб ел Ситаху. Закони се такође доносе према ова два основна извора с додатком метода правног образложења (кијаса) и концензуса учењака (иџма). Постоји више мишљења учењака по питању свих сегмената изучавања вјере те су она временом сврстана у један од четири главна мезхеба или се одговори на питања траже у Исламском Закону (иџтихад). Сунити вјерују да су учења све четири школе исправна и да се не разликују у темељним увјерењима и практиковању ислама, већ у различитим схватањима фикха од стране имама, оснивача мезхеба, те њихових ученика.

Према сунитској традицији, Мухамед није јасно одредио наследника и муслиманска заједница је поступала у складу са његовом суном те изабрала његовог таста Ебу Бекра као првог калифа.[4] То је у супротности са шиистингчким гледиштем, према коме је Мухамед објавио током догађаја на Гадир-Хуму да његов зет и рођак Али ибн Аби Талиб треба да буде његов наследник.[6][7][8][9][10] Политичке тензије између сунита и шиија наставиле су се различитим интензитетом током целе исламске историје и оне су у последње време погоршане етничким сукобима и успоном бахабизма.[4]

Године 2009, сунити су сачињавали 87–90% муслиманске популације широм света.[11] Сунизам је највећа светска верска деноминација, чему следи католицизам.[12] Његове присталице се називају у арапском ahl as-sunnah wa l-jamāʻah („људи суне и заједнице”) или скраћено ahl as-sunnah.[13][14] Сунизам се понекад назива „ортодоксним исламом”.[15][16][17] Поједини учењаци ислама, као што је Џон Бартон, међутим сматрају да не постоји „ортодоксни ислам”.[18]

Куран, заједно са хадисом[19][20][21] (посебно онима које је прикупио Кутуб ас-Сита) и иџмом формира основу целокупног традиционалног права у сунизму. Шеријатске одлуке су изведене из тих основних извора, у споју са аналогним расуђивањем, разматрањем јавне добробити и правне дискреције, користећи принципе судске праксе које су развиле традиционалне правне школе.

У стварима вере, сунитска традиција подупире шест стубова имана (вере) и обухвата асхари и матуридске школе рационалистичке теологије, као и текстуалистичку школу познату као традиционалистичка теологија.

Islam by country
Државе са више од 5% муслимана
  Сунити

Школе шеријатског права (мезхеба)

Исламско право је знано као шеријат, оно се темељи на Курану и Суни. Мезхеба се преводи као "пут", различите мезхебе одражавају различита мишљења о неким правима и обвезама шеријата, тако на примјер једна мезхеба види нешто као обвезу, док друга не. Постоје четири шеријатске школе мезхеба:

Ханифијски мезхеб

Оснивач ове школе био је Абу Ханифах (702.-† 767.), који је рођен у Куфи, Ирак. Слиједбеници ове школе су муслимани: Бангладеша, Пакистана, Индије, Авганистана, великог дијела средње Азије, јужне Русије, Кавказа, те Балкана, Турске те дијела Ирака. Ова школа има слиједбенике и у муслиманима Велике Британије и Њемачке.

Маликијски мезхеб

Утемељитељ ове школе био је Малик ибн Анас (-† 795.) он је развио своје идеје у Медини, гдје је био један од посљедњих преживјелих другова Мухамеда, и његове уже породице. Његов наук је забиљежен у књизи Мувата која је закон за већину муслимана Африке, осим оних у Доњем Египту, Занзибару и Јужној Африци. Маликијска школа је популарна и код муслимана Француске. Малик ибн Анас био је особни учитељ Ханафија и Идриса еш Шафија.

Шафијски мезхеб

Први човјек ове школе био је Мухамед ел Шафи (-† 820.) ученик Малика ибн Анаса. Он је дјеловао Ираку те потом у Египту. До учења ове школе држе муслимани; Индонезије, Доњег Египта, Малезије, Брунеја, Сингапура, Сомалије, Јордана, Либана, Сирије, Керале у Индији , Шри Ланке, Малдива , Палестине, Јемена и Курдистана. Ел Шафи је посебно наглашавао Мухамедову Суну (све оно што је радио, говорио или шутњом одобрио) то је по њему био хадис (оно што је Мухамед рекао) и извор Шеријата.

Ханбелијски мезхеб

Родоначелник ове школе био је Ахмад ибн Ханбели († 855.), који је рођен је у Багдаду. Он је врло детаљно простудирао наук ел Шафија. И поред забрана и прогона, он је чврсто остао у ставу да света књига Куран није створена. Ова школа има највише слиједбеника по Арапском полуострву.

Теологија четири школа

Сљедбеници свих четири школа слиједе исти основни састав вјеровања, али се разликују једни од других у практичном извођењењу вјерских ритуала, те у правничким интерпретацијама "божанских принципа" (шеријат) односно у интерпретацији Курана и Хадиса (ријечи). Сунитски муслимани држе да су оба извора једнаковриједна.

Постоје и друге сунитске шеријатске школе. Међутим, оне имају врло мало слиједбеника и релативно су непознате у односу на популарност четири главне школе, такође, многи од ових школа су изумрле јер нису имале довољно сљедбенике да опстану.

Види још

Референце

  1. ^ John L. Esposito, ур. (2014). „Sunni Islam”. The Oxford Dictionary of Islam. Oxford: Oxford University Press.
  2. ^ Press, Oxford University (2010). Sunni Islam: Oxford Bibliographies Online Research Guide. Oxford University Press. стр. 3. ISBN 978-0-19-980429-0.
  3. ^ „Sunnism”. -Ologies & -Isms. The Gale Group. Приступљено 5. 10. 2016.
  4. 4,0 4,1 4,2 Tayeb El-Hibri, Maysam J. al Faruqi (2004). „Sunni Islam”. Ур.: Philip Mattar. The Encyclopedia of the Modern Middle East and North Africa (Second изд.). MacMillan Reference.
  5. ^ Галеова енциклопедија Блиског истока и сјеверне Африке (ен) "Највећи огранак ислама, некада означен као 'ортодоксни ислам'..."
  6. ^ Jafri, Syed Husain Mohammad (27. 8. 1976). The Origins and Early Development of Shi'a Islam (Millennium (Series)) (The Millennium (Series).). Karachi, Pakistan: Oxford University Press (First Published By Longman Group Ltd and Librairie du Liban 1979). стр. 19—21. ISBN 9780195793871. »The Shi'a unequivocally take the word in the meaning of leader, master, and patron, and therefore the explicitly nominated successor of the Prophet. The Sunnis, on the other hand, interpret the word mawla in the meaning of a friend, or the nearest kin and confidant.«
  7. ^ „Chapter IV Iamhood”. Imam Ali (a.s.) Foundation. Imam Ali (a.s.) Foundation, an affiliate website of the Grand Ayatullah al-Sayyid Ali al-Hussani al-Sistani. Архивирано из оригинала на датум 11. 12. 2017. Приступљено 24. 12. 2017. »Appointing the heir was done when the Prophet [P] returned from the (Departure Pilgrimage); he [p] gathered all the pilgrims in a place called (Ghadeer khum) addressing them with a lengthy speech through which he asked:(Do not I own thy souls more that thou do, they said: aye). Then he [p] took Imam Ali [p] by the shoulder, holding him in front of the people and said:(He whom I am his guardian, Ali be his guardian). Thus he [p] certified Imam Ali's [p] heavenly guardianship; so everybody who was present then paid tribute to him, including the second Caliph ( i. e Omar Ben Al-Khattab), who congratulated Ali [p] saying: (Blassed be thee O! Ali, thou became my guardian and the guardian of every Mo'men.)«
  8. ^ „Beliefs: Did the Prophet (s) Appoint a Successor”. Al-Islam.org. Архивирано из оригинала на датум 25. 12. 2017. Приступљено 25. 12. 2017. »The Shi'ah believe that the proclamation mentioned by the Qur'anic verse was fulfilled by the Prophet (s) when he appointed Imam 'Ali bin Abi Talib (a) as his successor on the day of Ghadir Khumm.«
  9. ^ Imam, Mawlana Hazar. „Imam Ali declared the Successor of Prophet Muhammad in Sunni Hadith Literature”. Ismaili Gnosis. Ismaili Gnosis. Архивирано из оригинала на датум 26. 12. 2017. Приступљено 25. 12. 2017. »As you know, the Shi'a divided from the Sunni after the death of Prophet Muhammad. Hazrat Ali, the cousin and son-in-law of the Prophet, was in Shia belief, named by the Prophet to be the Legitimate Authority for the interpretation of the faith. For Shi'a today all over the world, he is regarded as the first imam.«
  10. ^ Harney, John (3. 1. 2016). „How Do Sunni and Shia Islam Differ?”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 3. 1. 2016. Приступљено 4. 1. 2016. »Shiites believe that he chose Ali, his cousin and son-in-law«
  11. ^ „Mapping the Global Muslim Population”. 7. 10. 2009. Архивирано из оригинала на датум 14. 12. 2015. Приступљено 10. 12. 2014.
  12. ^ Connie R. Green, Sandra Brenneman Oldendorf, Religious Diversity and Children's Literature: Strategies and Resources, Information Age Publishing, 2011, p. 156. Quote: "Catholicism is the second largest religious body after Sunni Muslims"
  13. ^ Marmura, Michael E. Islam. Historical Overview (2009). „Sunnī Islam”. Ур.: John L. Esposito. Sunnī. The Oxford Encyclopedia of the Islamic World. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780195305135. doi:10.1093/acref/9780195305135.001.0001. [Претплата неопходна (помоћ)]. »Sunnī Muslims have thus referred to themselves as ahl al-sunnah wa al-jamāʿah (people of the sunnah and the community).«
  14. ^ Lucas, Scott C. (2011). „Sunnism, Sunni”. Encyclopedia of Christianity Online. Brill. doi:10.1163/2211-2685_eco_SI.100. »The terms "Sunnism" and "Sunni" are anglicizations of Arab. ahl al-sunnah (the people of the Sunna [lit. "custom, way"]) or ahl al-sunnah wa-l-jamāʿa (the people of the Sunna and community).«
  15. ^ John Richard Thackrah (2013). Dictionary of Terrorism (2, revised изд.). Routledge. стр. 252. ISBN 978-1-135-16595-6.
  16. ^ Nasir, Jamal J., ур. (2009). The Status of Women Under Islamic Law and Modern Islamic Legislation (revised изд.). Brill. стр. 11. ISBN 9789004172739.
  17. ^ Braswell, George W. You Need to Know about Islam & Muslims (2000). What (illustrated изд.). B&H Publishing Group. стр. 62. ISBN 978-0-8054-1829-3.
  18. ^ An Introduction to the Hadith. John Burton. Published by Edinburgh University Press. 1996. p. 201. Cite: "Sunni: Of or pertaining sunna, especially the Sunna of the Prophet. Used in conscious opposition to Shi'a, Shi'í. There being no ecclesia or centralized magisterium, the translation 'orthodox' is inappropriate. To the Muslim 'unorthodox' implies heretical, mubtadi, from bid'a, the contrary of sunna, and so 'innovation'."
  19. ^ Forte, David F. (1978). „Islamic Law; the impact of Joseph Schacht” (PDF). Loyola of Los Angeles International and Comparative Law Review. 1: 2. Приступљено 19. 4. 2018.
  20. ^ Hans Wehr English&Arabic Dictionary.
  21. ^ Mohammad Taqi al-Modarresi (2016). The Laws of Islam (PDF) (на језику: енглески). Enlight Press. ISBN 978-0994240989. Приступљено 22. 12. 2017.

Литература

  • Mohammad Taqi al-Modarresi (2016). The Laws of Islam (PDF) (на језику: енглески). Enlight Press. ISBN 978-0994240989. Приступљено 22. 12. 2017.
  • Hans Wehr English&Arabic Dictionary.
  • Braswell, George W. You Need to Know about Islam & Muslims (2000). What (illustrated изд.). B&H Publishing Group. стр. 62. ISBN 978-0-8054-1829-3.

Спољашње везе

Абхази

Абхази су северозападнокавкаски народ, који претежно живи у фактички независној делимично признатој држави Абхазији, у којој чини око 51% становништва (попис из 2011). Абхазија је од 1992. године фактички независна држава, али је власти Грузије сматрају аутономном републиком у саставу Грузије. Пре грађанског рата у Абхазији (1992–1994), Абхази су чинили око 18% становништва ове републике, и били су други народ по бројности, после Грузина (око 46%). Током грађанског рата, готово целокупна грузијска популација је етнички очишћена, односно протерана из Абхазије, тако да су данас најбројнији народ у овој републици Абхази. Абхази су делом православне, а делом исламске вероисповести, а говоре абхаским језиком, који спада у абхаско-абазинску групу севернозападнокавкаске породице језика.

Абхаза укупно има око 200.000, од тога у Абхазији око 135.000.

Асхаби

Асхаби (арап. الصحابة‎ - другови, пријатељи), су били пријатељи исламског посланика Мухамеда.

Вахабизам

Вахабизам/вехабизам (арап. الوهابية‎) или вахабијска/вехабијска мисија (арап. الدعوة الوهابية‎) врста је традиционализма у исламу који се утемељио концем 18. и почетком 19. века. Његов духовни изворник је Мухамед Абдулвахаб, тзв. реформатор ислама, пореклом из Саудијске Арабије. Вахабизам се у суштини заснива на редукционистичким и изворним идејама о исламу, те кроз исте има врсту интерпретације ислама која се разликује од других исламских смерова као што су сунизам, суфизам и шиизам. Вахабизам настоји задржати муслимане на изворној интерпретацији ислама без даљих научних, теоријских и сличних посредовања у интерпретацији. Самим тим вахабизам је интерпретативни ток који нема своју литературу ни мишљење, те духовни ток који заговара крајње редуковање човека као појединца и муслимана као заједнице.

Вахабизам је настао кроз политичку поделу у Саудијској Арабији крајем 18. века, при чему је деоба направљена између политичког живота муслимана и религијског живота, у којем религијски живот контролишу вахабијски изворници.У модерном времену вахабизам је најпроширенији у немодернизованим деловима Азије и у мањој мери у Европи, те га многи окривљују за подстицање и идеолошке основе данашњим терористичким групама у Авганистану, Саудијској Арабији и Ираку. Такође, сматра се да су поједини поклоници вахабизма са својим идеолошким уверењима подупрли терористичке нападе у САД и Европи.

Египатски кедиват

Египатски кедиват (арапски: خديوية مصر‎; османски турски: خدیویت مصر) је била вазална држава Османског царства која је од 1867. до 1914. године постојала на територији данашњег Египта.

Зекат

Зекат (милосрђе, милостиња, милодар) је једна од пет основних дужности ислама. Куран од почетка наглашава чин добротворности као једну од главних врлина правног верника. И сам израз зекат значи врлину „дар који се даје“ и који је побожан.

Зекат је верска установа под којом се подразумева милостиња прикупљена и раздељена једино муслиманима. У почетку прописана као добровољни чин љубави и сматрана скоро исто што и побожност, зекат се развила у обавезно опорезивање имовине, укључујући новац, стоку, жито, воће и робу. Њен тачан износ је варирао и одређивао се у сваком појединачном случају верским законом фикх, али је обично у просеку износио 2,5%. За младу исламску државу зекат су скупљали регуларни службеници и њим се руководило из централне благајне да би се помогло сиромашним у заједници, подизале џамије и подмиривали владини трошкови. Касније распадањем чисто исламске државе, зекат је био остављен савести муслимана.

Имански шарти

Имански шарти арап. الإيمان‎ су шест стубова вјеровања, односно припадности исламу. Особа која срцем прихваћа, односно вјерује у тих шест ствари је муслиман. Тих шест стубова вјере је:

Да вјерујеш у Аллаха

Његове мелеке (анђеле)

Његове китабе (књиге)

Његове посланике

Судњи дан и

Вјеровање да је одредба, добра и лоша, од Узвишеног Аллаха;

Историја ислама

Историја ислама је историја исламске вере као социјални, културни, и политички феномен. Ислам је настао у данашњој Саудијској Арабији у раном седмом векуу нове ере. За мање од стотину година након Мухамедове смрти, исламска држава се проширила од Атлантског океана на западу до средње Азије на истоку. Света књига муслимана је Куран.

Државе Абасида, Могула и Османлија су биле неке од највећих царства у историји. Исламски научници, филозофи, халифи, и војсковође су оставили велики утицај на историју света који се осећа и дан данас.

Казаси

Казаси су туркијски народ, који претежно живи у Казахстану, где чини око 63% становништва. Казаси су већином исламске вероисповести, а говоре казашким језиком, који спада у туркијску групу алтајске породице језика. Услед миграција разних народа кроз просторе Казахстана, данашњи Казаси су генетички веома варијабилни (турска и монголска племена, Хуни и ирански народи).

Казаха укупно има око 11.524.000, од тога у Казахстану 8.318.000, Кини 1.302.000, Узбекистану 975.000, Русији 599.000. У Кини, Казаси имају своју аутономну префектуру, док у аутономној републици Каракалпакија у Узбекистану по трећину становништва чине Каракалпаци, Узбеци и Казаси.

Калиф

Калиф или халиф (арап. خليفة‎) титула је духовног поглавара муслимана који се сматра наследником Мухамеда. Калифи су вршили световну и верску власт у првим државама које су створили Арапи после Мухамедове смрти. У 16. веку, титулу калифа су носили турски султани.

Карачајци

Карачајци (Карачајевци) су туркијски народ, који претежно живи у Русији, односно у аутономној републици Карачајево-Черкезији, у којој чини 41% становништва, и у којој представља најбројнији народ. Карачајци су већином исламске вероисповести, а говоре карачајевско-балкарским језиком, који спада у туркијску групу алтајске породице језика.

Карачајаца укупно има око 250.000.

Комори

Комори (арап. جزر القمر‎ — Juzur al-Qumur / Qamar), званично Савез Комора (ком. Udzima wa Komori, франц. Union des Comores, арап. الاتحاد القمري‎ — al-Ittiḥād al-Qumurī / Qamarī) су суверена архипелашка острвска држава у Индијском океану смештена на северном делу Мозамбичког канала на источној обали Африке између североисточног Мозамбика и северозападног Мадагаскара. Друге земље у близини Комора су Танзанија на северозападу и Сејшели на североистоку. Њихов главни град је Морони, на Великом Коморију. Савез Комора има три службена језика — коморски, арапски и француски. Религија већине становништва је сунизам.

Са површином од 1660 km², изузез спорног острва Мајот, Комори су трећи најмањи афрички народ по површини. Становништво, осим Мајота, процењено је бројком од 795.601 становника. Као нација формирана на раскрсници различитих цивилизација, архипелаг се запажа због своје разнолике културе и историје. Архипелаг су први пут населили говорници банту језика који су дошли из источне Африке, арапским и аустронежанским имиграцијама.

Држава се састоји од три велика острва и бројних мањих острва, сва на вулканским острвима Комори. Најважнија острва су позната по својим француским именима: Велики Комори, Мохели и Анжуан.

Мезхеб

Мезхеб или мадхаб (арап. مذهب‎) је муслиманска правна школа или фикх. У првих 150 година ислама, основан је већи број таквих школа. Неколико асхаба (савремених Мухамедових дружина) је основало своје школе. Познатије школе исламског права у Дамаску у Сирији, Куфи и Басри у Ираку и Медини у Саудијској Арабији су опстале као маликијски мезхеб, док су се друге ирачке школе стопиле у ханифијски мезхеб. шафитске, ханбалитске, захиријске и џариријске школе су основане касније, али су последње две касније нестале.

Пет стубова ислама

Пет стубова ислама (arkān al-Islām, أركان الإسلام; као и arkān al-dīn, أركان الدين — „стубови религије”) пет је основних дужности у исламу, а сматра их се обавезним од стране верника и представљају основу муслиманског живота. Први пут су представљени у чувеном Џибриловом хадису.Шиизам и сунизам подржавају суштинске детаље за извођење и праксу ових дужности, али их шиизам не помиње истим именом. Чини их муслимански живот, молитва, самопречишћавање, брига за сиромашнима и ходочашће; обављати их се мора ако се у стању.

Праведни калифи

Праведни калифи/халифи или кулафа рашидун (арап. الخلفاء الراشدون‎ транс.: al-Khulafā’ ur-Rashidun) термин је који се користи у сунитском исламу да означи четворицу халифа који су владали након смрти пророка Мухамеда.

То су (поређани по периоду владавине):

Абу Бекр

Омер

Осман

АлијаОсим овог термина, сусрећемо и термине: исправни халифи и рашидун. Они су звани тако јер су били модел муслиманских вођа по виђењу сунита. Сви су били асхаби Мухамеда и његови рођаци. Кћери Абу Бекра и Омера су биле удате за Мухамеда, а три његове кћерке су биле удане за Османа и Алију. Током владавине ове четворице халифа освојене су бројне територије и халифат је неколико пута повећан.

Шиитски ислам сматра да су прва тројица узурпирали власт, по њима првог исправног халифе, Алије.

Пророци у исламу

Пророци (такође и посланици или пејгембери, арапски: نبي ) су према исламу, одабрани појединци, који су људима доносили Божије савјете и упутства о исправном животу. Сви посланици су уједно били и вјеровјесници. Разлика између посланика и вјеровјесника је у томе што је посланицима дошла објава и примили су наређење од Бога да је пренесу људима, за разлику од вјеровјесника којима је само дата објава без обавезе преношења. Према исламском схватању, први посланик је био уједно и први човјек на Земљи и звао се Адем (Адам).

Сунитски ислам строго забрањује приказивање лица Божјих посланика. Шиити немају ту забрану.

Табасарани

Табасарани су кавкаски народ, који претежно живи у Русији, већином у аутономној републици Дагестан, у којој, по попису из 2010, чини 4,1% становништва, и у којој представља седми народ по бројности, после Авара (29,4%), Даргинаца (17,0%), Кумика (14,9%), Лезгина (13,3%), Лакаца (5,6%) и Азера (4,5%). Табасарани су већином исламске вероисповести, а говоре табасаранским језиком, који спада у дагестанску групу севернокавкаске породице језика.

Према попису из 2010. године, укупно их у Русији има 146.360.

Татари

Татари (тат. татарлар, tatarlar; рус. татары) су туркијски народ, који претежно живи у Русији, односно у Републици Татарстан, у којој чини апсолутну етничку већину од 53%. Татари су већином исламске вероисповести, има и православаца. Говоре татарским језиком, који спада у туркијску групу алтајске породице језика.

Фикх

Фикх (арап. فقه‎) је исламска судска пракса. Фикх је проширење шеријатског исламског права, базирано директно на Курану и сунама, и он комплементира шеријат еволуирајућим пресудама/интерпретацијама исламских правника.

Фикх се бави поштовањем ритуала, моралом и друштвеним правом у исламу. За особу која познаје фикх се користи израз факих (множина фукаха).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.