Суматра

Суматра (индон. Sumatera) је индонежанско острво, једно од Великих Сундских острва. Са површином од 470.000 km² Суматра је шесто острво по величини у свету. Има 40 милиона становника који говоре 52 различита језика. Највише их је малајског порекла. Око 80% становништва су муслимани, а 18% хришћани.

Острво се простире 1.700 километара у правцу северозапад-југоисток и широко је до 370 километара. Екватор пролази кроз средину острва. Планина Керинчи је највиши врх Суматре (3.805 метара). Суматра је позната по интензивној вулканској активности, због чега је земљиште веома плодно, а пејзажи спектакуларни. Источна половина острва је равничарска. Око 40 километара од јужне обале Суматре, са друге стране Сундског мореуза, налази се острво Јава. Борнео је удаљен 600 километара, док је Малајско полуострво на североистоку одвојено мореузом Малака. На око 200-1000 километара северозападно од Суматре леже групе острва Андамани и Никобари.

Sumatra admin
Административна подела

Цунами висине 16 метара изазван земљотресом јачине 9 на Рихтеровој скали, погодио је 26. децембра 2004. западне обале Суматре, нарочито провинцију Аћех. Тада је погинуло 170.000 Индонежана.

На Суматри се налазе значајна изворишта нафте. Експлоатише се угаљ, злато, боксит и цинк. Од пољопривредних производа, значајни су каучук, бибер, кафа, палмино уље и дуван.

Суматра
Суматра на мапи Индонезије
Суматра
Суматра
Географија
Координате0° СГШ; 102° ИГД / 0° СГШ; 102° ИГД Координате: 0° СГШ; 102° ИГД / 0° СГШ; 102° ИГД
Површина480.847,74 km2
Висина3.805 m
Администрација

Географија

Sumatra.A2001190.0359 lrg
Сателитски снимак

Природа

На Суматри живи 201 врста сисара и 580 врста птица. На острву живи 9 ендемских врста сисара и још 14 на оближњим острвима. Међу врстама се истичу: суматрански тигар, суматрански орангутан, суматрански носорог, суматрански слон, малајски тапир, воћни слепи миш дајак и друге. Ту је и 17 ендемских биљних врста (највећи цвет на свету: Rafflesia arnoldii).

На острву постоји 10 националних паркова од којих три припадају листи светске баштине.

Провинције

Суматра (са суседним мањим острвима) је подељена на 10 провинција, при чему Аћех ужива статус засебног региона.

16. фебруар

16. фебруар је четрдесет седми дан у години у Грегоријанском календару. У години остаје још 318 дана (319 у преступним годинама) после овог.

Piper cubeba

Кубеб или Јавански бибер (Piper cubeba) дрвенаста је скривеносеменица из рода бибера, односно из породице Piperaceae. Природно станиште су јој острва Јава и Суматра.

Ова врста бибера у Европу је стигла преко Индије захваљујући арапским трговцима, а име кубеб потиче управо од арапског „kabāba” (арап. كبابة‎‎). У древним алхемијским списима У западној култури кубеб се данас користи за ароматизовање џина и цигарета, док у Индонезији има широку примену у гастрономији.

Плодови кубеба се беру пре него што сазреју и потом се пажљиво суше. Осушени плод је изгледом сличан црном биберу, али се за разлику од њега на тржишту појављује са целим класом. Осушени перикарп је наборан, а боја му варира од сивкасто-смеђе до црне, док је унутрашња семенка доста тврда, масна и беле боје. Осушени кубеб има јако пријатан мирис, и оштар и опор укус.

Јужна Суматра

Јужна Суматра (инд. Sumatera Selatan), једна је од 34 провинције Индонезије. Провинција се налази на острву Суматра на западу Индонезије. Покрива укупну површину од 91.592 км² и има 7.450.394 становника (2010).

Главни град провинције је град Палембанг.

Џамби

Џамби (инд. Provinsi Jambi), једна је од 34 провинције Индонезије. Провинција се налази на острву Суматра на западу Индонезије. Покрива укупну површину од 50.058 км² и има 3.092.265 становника (2010).

Главни град провинције је град Џамби.

Административна подела Индонезије

Република Индонезија је подељена на 34 провинције (рачунајући и Северни Калимантан). Од 1999. године, Индонезија је формирала 7 нових провинција, а у току је формирање и осме. Пет провинција имају посебан статус. То су: Аћех, Јогјакарта, Џакарта, Папуа и Западна Папуа.

Азијски слон

Азијски слон (лат. Elephas maximus) је једина врста у роду Elephas и једна од три савремене врсте слонова. Нешто је мањи од афричког рођака и има другачије животне навике. Врста азијски слон обухвата следеће подврсте:

Elephas maximus maximus (Шри Ланка)

Elephas maximus indicus (Индија, Непал, Индокина)

Elephas maximus sumatrensis (Суматра - Индонезија)

Elephas maximus borneensis (Борнео - Индонезија)

Аћех

Аћех (инд. Aceh /ʔaˈtɕɛh/), негде познат и као Ацех, Ачех и Аће, једна је од 34 провинције Индонезије. Провинција се налази на острву Суматра на крајњем западу Индонезије. Покрива укупну површину од 57.956 км ² и има 4.494.410 становника (2010). Центар провинције је истоимени град Банда Аћех.

Бенгкулу

Бенгкулу (инд. Bengkulu), једна је од 34 провинције Индонезије. Позната је и под називом Јужна Суматра. Провинција се налази на острву Суматра у западном делу Индонезије. Покрива укупну површину од 19.919 km² и има 1.715.518 становника (2010).

Центар провинције је истоимени град Бенгкулу.

Западна Суматра

Западна Суматра (инд. Sumatera Barat), позната и као Сумбар, једна је од 34 провинције Индонезије. Провинција се налази на острву Суматра на западу Индонезије. Покрива укупну површину од 42.013 км ² и има 4.846.909 становника (2010).

Главни град провинције је град Паданг.

Индонезија

Индонезија (инд. Indonesia), или званично Република Индонезија (инд. Republik Indonesia), држава је у југоисточној Азији. Обухвата архипелаг од 13.466 острва и највећа је острвска држава на свету и по броју становника и по површини, по површини је и 14. највећа земља на свету., међу којима се издвајају Борнео, Суматра, Јава, које је најнасељеније острво на свету са преко 140 милиона становника и у којем живи 50 % целокупног становништва, Мадура, Бали, Ломбок, Ниас, Сумбава, Сумба, Флорес, Тимор, Сулавеси, Халмахера, Амбон, Комодо, Кракатау, Алор, Белитунг, Бинтан, Ринка, Банка, Буру, Серам и западни део Нове Гвинеје и хиљаде малих и ненасељених острва. Према процени, Индонезија је 2016. имала више од 260 милиона становника, што ју је сврстало на четврто место у свету. Такође, Индонезија је земља са највише становника у којој су муслимани већина.По друштвеном уређењу је република са председником на челу државе. Подељена је на 34 провинције, од којих пет имају посебан административни статус. Главни град је Џакарта на острву Јава. Индонезија има копнену границу са Папуом Новом Гвинејом, Источним Тимором, и Малезијом. Поред њих суседне земље су и Сингапур, Филипини, Аустралија, Палау и територија Индије Андаманска и Никобарска острва.

Индонезија је оснивач Покрета несврстаних, Асоцијације нација Југоисточне Азије и члан је групе Г-20. По висини номиналног БДП-а налази се на 16. а по висини БДП-а мереног паритетом куповне моћи на осмом месту у свету.Индонежански архипелаг представља важно трговачко подручје од 7. века када су некадашње државе Сривиџаја и Маџапахит трговале са Кином и Индијом. Још од почетка нове ере тамошњи владари постепено прихватају стране културне, верске и политичке узоре, и долази до процвата хиндуистичких и будистичких краљевстава. Привучене природним богатствима, стране силе су у знатној мери обликовале индонежанску историју. Муслимански трговци донели су, сада преовлађујући, ислам, док су европске силе донеле хришћанство. Ове две стране су се сукобиле око монопола у трговини зачинима у подручју Молучких острва током Доба великих географских открића. Након Другог светског рата, Индонезија је успела да избори независност, чиме је окончана троиповековна првенствено холандска, а у нешто мањој мери британска, француска и португалска, колонијална владавина. Од тада њена историја је прилично бурна од владавина председника Сукарна и Сухарта, јер се сусреће са изазовима попут природних катастрофа, масовних погрома, корупције, сепаратизма, демократизације, и раздобљима брзих привредних промена.

Становници Индонезије су припадници стотина различитих етничких и лингвистичких група. Највећа, уједно и преовлађујућа, етничка група су Јаванци. Развијен је заједнички идентитет, дефинисан националним језиком, етничком шароликошћу, верским плурализмом унутар већински муслиманског становништва, и историјом колонијализма и отпора према њему. Национални мото Индонезије, Bhinneka Tunggal Ika (Јединство у различитости), наглашава различитост која обликује ову земљу. Без обзира што има велики број становника и густо насељене области, Индонезија има и огромне пределе богате флором и фауном, захваљујући чему је сврстана на друго место у свету по биолошкој разноврсности.

Керинчи

Планина Керинчи је највиши вулкан у Индонезији, а највиши врх на острву Суматри. Окружен је бујном шумом Керинчи Себлат који је Национални парк (у тој шуми живе угрожене врсте Себлад тигар и Себлад носорог).

Лампунг

Лампунг (инд. Lampung), једна је од 34 провинције Индонезије. Провинција се налази на самом југу острва Суматра. Покрива укупну површину од 34.624 км² и има 7.608.405 становника (2010).

Центар провинције је Бандар Лампунг.

Малајски мореуз

Малајски мореуз (малај; инд. Selat Melaka/Malaka), познат и као Малајски пролаз, представља мореуз у Југоисточној Азији који спаја Андаманско море Индијског океана на западу са Јужнокинеским морем Тихог океана на истоку. Овај 805 км дуги мореуз који раздваја Малајско полуострво од острва Суматре једна је од најважнији и најфрекфентнијих поморских саобраћајница на свету.Мореуз је добио име по Малајском султанату, држави која је егзистирала на том простору у периоду између 1400. и 1511. године. Контролу мореуза данас врше Индонезија, Малезија, Сингапур и Тајланд.

Медан

Медан (инд. Kota Medan) главни је град провинције Северна Суматра на индонежанском острву Суматра.

Медан се развио на месту села под именом Кампунг Медан (село Медан), које је Гуру Патимпус основао 1590. Село се налазило на ушћу реке Дели у реку Бабура. Прави развој града је започео 1860. када су Холанђани овде отворили плантаже дувана. Тако је Медан постао административни и трговачки центар западне Индонезије.

То је трећи индонежански град по величини са око 2,04 милиона становника (6 милиона у ширем подручју). Становништво представља мешавину етничких заједница. што је рефлексија историје ове регије. Ту је народ Батак, досељеници са Јаве које влада стимулише на пресељење услед пренасељености, затим Кинези који се баве трговином, и најзад Тамили.

Округ Либерти (Флорида)

Либерти (енгл. Liberty County) је округ у америчкој савезној држави Флорида. По попису из 2010. године број становника је 8.365.

Палембанг

Палембанг (инд. Kota Palembang) главни је град провинције Јужна Суматра у Индонезији. Налази се на реци Муси.

У граду живи 1,37 милиона становника (податак из 2006), а у ширем подручју 1.730.000.

Град је био престоница древног хиндуистичко-будистичког краљевства Шривиџаја, које је контролисало већи део данашње Индонезије и Малезије. После напада империје Чола 1025, град је назадовао у свом значају. Престоница царства Шривџаја је премештена у Џамби. Наслеђе холандске колонијалне архитектуре је данас видљиво у Палембангу.

Северна Суматра

Северна Суматра (инд. Sumatera Utara), једна је од 34 провинције Индонезије. Провинција се налази на острву Суматра на западу Индонезије. Покрива укупну површину од 72.981 км ² и има 12.982.204 становника (2010).

Главни град провинције је град Медан.

Суматра (Флорида)

Суматра (енгл. Sumatra) насељено је место без административног статуса у америчкој савезној држави Флорида.

Тамбора

Вулкан Тамбора (инд. Tambora, Tomboro) је стратовулкан на острву Сумбава у Индонезији. Постао је познат по ерупцији из 1815. године, која је изазвала климатске аномалије 1816. године, због чега је та година названа година без лета. То је била једна од највећих вулканских ерупција у новијој историји. Кратер вулкана висок је 2,722 метра. Висина вулкана у прошлости, достизала је и до 4.300 метара, што га чини једним од највиших врхова у Малајском архипелагу. Велики слојеви магме били су акумулирани у вулкану, тако да је био испуњен дуго времена, све док вулканска активност није достигла свој врхунац и прерасла у колосалну ерупцију у априлу 1815. године.

Ерупција 1815. чула се је до 2000 км удаљених насеља на острву Суматра, док је стуб вулканског пепела био видљив са острва Борнео, Сулавеси, Јава и Молучких острва. Због уништавања пољопривредних усева у широј регији, до чега је дошло због избацивања вулканског пепела, наступила је глад и дошло је до појаве болести. Према проценама, укупан број жртава је био око 70.000 људи, док је број страдалих директно од ерупције износи око 11,000-12,000.

У августу 2011. године ниво ризика ерупције вулкана је подигнут са нивоа I (нормалан ниво ризика) на ниво II (повишен ризик), због повећане вулканске активности. У септембру 2011. ниво ризик је поново подигнут и достигао је ниво III (постоји могућност ерупције).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.