Сукоби у Републици Македонији (2001)

Сукоб у Републици Македонији 2001. године је био оружани сукоб који је трајао од јануара до новембра 2001. Сукоб је отпочео када су припадници албанске паравојне Ослободилачке националне армије (ОНА) напали на снаге безбедности Северне Македоније. Сукоб се одвијао више месеци са повременим прекидима, а окончан је потписивањем Охридског споразума у августу исте године.

Сукоб у Македонији 2001.
Део ратова у бившој Југославији
2001 Macedonia insurgency sr

Мапа области у којима се одвијао сукоб 2001. године
Време:22. јануар12. новембар 2001.
(9 месеци и 3 седмице)[3]
Место:Полошка котлина, Кумановска котлина, Скопска Црна Гора и Дервенска клисура, у близини границе са Албанијом и СР Југославијом
Резултат:

Разоружавање албанских терориста и потписивање Охридског споразума

  • Македонску офанзиву прекинуо НАТО
  • Успостављен прекид ватре
  • Албански терористи су пристали на разоружање у замену за већа етничка права
Сукобљене стране

Северна Македонија Снаге безбедности Северне Македоније

  • Uck Nla logo.svg Ослободилачка национална армија (до 27. септембра 2001 када је званично разоружао НАТО)
  • UCPMB logo.svg Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца (март—јун 2001)[1]
  • AKSh logo.svg Албанска национална армија (од августа 2001)
  • Подршка:

    Команданти и вође
    Борис Трајковски
    Љупчо Георгијевски
    Панде Петровски
    Љубе Бошкоски
    Али Ахмети
    Гезим Острени
    Фазли Велију
    Фадиљ Нимани
    Јачина
    Северна Македонија 15.000[4]—20.000[5] војника Uck Nla logo.svg 6.000—7.000 терориста
    Жртве и губици
    75 војника и полицајаца[6] 700—800 терориста

    Сукоби

    Juli2001Matejce
    Македонска специјална полиција код Куманова, 2001.
    June2001Aracinovo
    Тенкисти македонске армије код Арачинова
    Radusha Police in 2001
    Резервисти македонске полиције код Радуше
    Dzingar, bust in Mak. Kamenica
    Биста посвећена палом Македонском војнику

    Дана 22. јануарa један полицајац је убијен, а двојица су рањена у ракетном нападу на полицијску станицу у селу Теарце код Тетова, где припадници албанске националности чине више од 80 процената становништва. То је био први напад за који је одговорност преузела до тада непозната албанска паравојна група ОНА.

    Сукоби у Северној Македонији почињу 12. фебруара 2001. године у пограничном селу Танушевци, у планинској области на северозападу Македоније. 4. марта тројица македонских војника убијена су у близини Танушеваца.

    Након тронедељних окршаја албански герилци се спуштају према Тетову. 14. марта почеле су борбе у брдима изнад Тетова и тог дана у борбама македонских снага са терористима убијена је једна а рањено 17 особа. Македонске снаге 23. марта крећу у широку акцију против припадника Ослободилачке националне армије на подручју Тетова и наносе им пораз, тако да 30. марта власт у Скопљу саопштава да је васпоставила контролу над свим положајима које су држали терористи.

    Дана 28. априла албански терористи су поставили заседу у селу Вејце код Тетова и убили осам македонских војника што изазива револт широм Македоније. Тај догађај је познат као Масакр код Вејце.

    Првих дана маја између три и четири хиљаде албанских герилаца упада са Косова и Метохије на македонску територију и у првом налету освајају седам македонских и српских села у околини Куманова. Дана 3. маја на том подручју убијена су два македонска војника а један је отет. Армија републике Македоније започиње офанзиву у Кумановском крају. Током маја се воде тешке борбе око села Матејче, Слупчане, Ваксинце, Лојане, Липково, Оризаре, Отља.

    Дана 26. маја македонска армија под борбом истерује терористе из села Ваксинце и Лојане и ослобађа их. Код Ваксинца је убијен и командант терориста са подручја Куманова, Фадиљ Нимани.

    Дана 5. јуна у заседи пута на путу Гајре-Шипковица, у општини Тетово, од стране терориста убијено је пет македонских војника. Заседа је била слична оној у Вејцу месец дана раније.

    Дана 9. јуна започиње нова офанзива македонске армије на кумановска села Слупчане и Липково.

    Дана 12. јуна македонска влада која је до тада била несложна око начина решавања кризе, усваја мировни план председника Бориса Трајковског, у коме се захтева амнестија и подршка НАТО у разоружавању побуњеника. Овиме се зауставља офанзива македонске војске у околини Куманова. Албански терористи померају тежиште сукоба јужније, 13. јуна проглашавају село Арачиново, удаљено од Скопља само осам километара, слободном територијом.

    Дана 20. јуна пропали су вишедневни преговори македонске владе и представника Албанаца.

    Дана 21. јуна започиње офанзива армије на терористе у скопском селу Арачинову, село после три дана борбе пада у руке македонских снага. Међутим, Хавијер Солана и Питер Фејт успели су да убеде председника Трајковског да допусти да се 350 терориста, под заштитом НАТО, безбедно аутобусима евакуишу из Арачинова са комплет оружјем и опремом, што доводи до јаких протеста Македонаца у Скопљу, где неколико хиљада људи учествује у насилним демонстрацијама због западне подршке албанским побуњеницима.[7]

    У јулу се воде спорадичне борбе, а највећи напад терориста догодио се 22. јула када су напали македонске снаге код Тетова. Приликом напада код Тетова главни циљ ОНА било је македонско цивилно становништво, при чему је велики број Македонаца из тетовских села протеран. Трају вишедневне борбе, током којих је тешко рањен командант једне чете терориста на подручју Тетова Рахим Бећири, који је након неколико дана преминуо у болници у Приштини од задобијених рана.[8]

    Дана 28. јула уз међународно присуство почињу мировни преговори у Охриду.

    Дана 1. августа постигнут је споразум о кључној тачки преговора - албанском језику у Македонији. Албански ће бити званични језик у областима где Албанци чине барем 20 процената укупног становништва.

    Дана 5. августа постигнут је споразум о реформисању полицијских снага у областима настањеним Албанцима, чиме је отклоњена једна од последњих препрека за постизање мира.

    Дана 7. августа непосредно пре наставка преговора, македонска полиција убила је петорицу припадника ОНА у нападу на једну кућу у Скопљу - што је први сукоб ове врсте у главном граду. Специјални изасланик НАТО Питер Фејт позива да се амнестирају припадници ОНА који добровољно предају оружје.

    Дана 8. августа док преговарачи предвиђају успех преговора и потписивање мировног споразума у року од три дана, албански терористи су поставили заседу на ауто-путу Скопље - Тетово и убили десет македонских војника, што је најкрвавији напад од почетка сукоба. Тај догађај је познат као Масакр код Карпалака.

    Дана 10. августа албански терористи су поставили заседу код Љуботенских бачила код Скопља и убили осам македонских војника са две нагазне мине на путу. Истог дана, више од 600 припадника тзв. косовског заштитног корпуса и терориста ОНА напада село Радуша које брани 35 полицајаца. Они одолевају јаким дводневним нападима терориста, да би се 12. августа у борбе укључили македонски специјалци и војска. Терористи су разбијени и уз велике губитке су се разбежали назад у правцу Косова. Циљ терориста био је заузети Радушу као и изворе воде код оближњег села Рашче, који снабдевају питком водом добар део Скопља, чиме би изазвали хуманитарну катастрофу.

    Дана 13. августа коначно је од стране македонских и албанских преговарача уз гаранцију специјалних изасланика САД и ЕУ потписан мировни споразум у Охриду, којим се предвиђа завршетак сукоба и разоружавање терориста. Иако ОНА није била директно укључена у преговоре, пристала је на постигнути договор. Разоружавање је у наредних месец дана спровео НАТО, завршивши операцију 27. септембра.

    Дана 11. новембра иако је сукоб окончан, при откопавању локалитета за који се веровало да је масовна гробница македонских цивила, догодила се заседа албанских терориста у селу Требош код Тетова, приликом које су погинула тројица припадника специјалне јединице Лавови.

    Види још

    Референце

    1. ^ „NEWSru.com :: Македония - это надолго” (на језику: руски). 25. 3. 2001. Архивирано из оригинала на датум 3. 5. 2005. Приступљено 13. 2. 2018.
    2. ^ „NEWSru.com :: Сообщники Усамы бен Ладена воевали на стороне албанских боевиков в Македонии” (на језику: руски). 18. 9. 2001. Архивирано из [Подробнее: https://web.archive.org/web/20170412143523/http://www.newsru.com/world/18sep2001/laden_makedonia.html оригинала] Проверите вредност параметра |url= (помоћ) на датум 12. 4. 2017. Приступљено 13. 2. 2018.
    3. ^ „ANALIZA MAKEDONSKOG KONFLIKTA | SENSE Agency | Vest”. www.sense-agency.com (на језику: српски). 4. 10. 2007. Приступљено 13. 2. 2018.
    4. ^ Steele, Jonathan (26. 3. 2001). „Inexperienced force limits Skopje's options”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 13. 2. 2018.
    5. ^ Петровски, Панде (2001). Сведоштво (PDF). стр. 92. Приступљено 13. 2. 2018.
    6. ^ „Откриен Споменикот на загинатите бранители на Македонија во 2001”. Македонска нација (на језику: македонски). 23. 10. 2011. Приступљено 13. 2. 2018.
    7. ^ Hronologija oružanih sukoba u Makedoniji Glas javnosti, Приступљено 21. 1. 2019.
    8. ^ ОНА - Порука и Нада Петит Менај, Скопље, 2008. (стр. 100) Приступљено 21. 1. 2019.
    Атиф Дудаковић

    Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

    Борисав Јовић

    Борисав Јовић (Никшић, код Баточине, 19. октобар 1928) је друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србија, бивши српски политичар, председник Председништва СФРЈ у периоду 1990—1991.

    Вељко Кадијевић

    Вељко Кадијевић (Главина Доња, 21. новембар 1925 — Москва, 2. новембар 2014) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-армије ЈНА. У периоду од 15. маја 1988. до 8. фебруара 1992. године обављао је функцију савезног секретара за народну одбрану СФР Југославије.

    Европска економска заједница

    Европска економска заједница (ЕЕЗ; енгл. European Economic Community (EEC)) била је регионална организација која је за циљ имала економску интеграцију међу својим државама чланицама. Створена је 1957. године Римским уговором. Након формирања Европске уније 1993. године, ЕЕЗ је постала њен дио и преименована у Европску заједницу (ЕЗ; енгл. European Community (EC)). Институције Европске заједнице су 2009. године апсорбоване у шири оквир ЕУ, чиме је Заједница престала да постоји.

    Почетни циљ Заједнице је била економска интеграција, укључујући јединствено тржиште и царинску унију, међу својих шест оснивача: Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Њемачка.

    Живота Панић

    Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

    Застава М84

    Застава М84 је митраљез развијен у фабрици „Застава Оружје“ из Крагујевца. Основа за пројекат је био руски митраљез ПКМ развијен у тадашњем Совјетском Савезу. Основна намена овог митраљеза је дејство по људству, техници, лако и неоклопљеним возилима а у неким ситуацијама може се користити и за дејство по нисколетећим ваздушним циљевима као што су хеликоптери. Теоретски може да дејствује брзином испаљивања од скоро 700 метака у минути, мада се у пракси достиже 250 до 300. Представља стандардни митраљез Војске Србије.

    Збор народне гарде

    Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

    Зелене беретке (БиХ)

    Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

    Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

    Ибрахим Ругова

    Ибрахим Ругова (алб. Ibrahim Rugova; Црнце, Исток, 2. децембар 1944 — Приштина, 21. јануар 2006) био је албански сепаратиста, интелектуалац и политичар, први председник Демократске лиге Косова и самопроглашене „Републике Косово”.

    Отац Ибрахима Ругове, Ук Ругова, и деда по оцу Рустем Ругова били су нацистички колаборационисти. Јануара 1945. године обојица су стрељана од стране комунистичких власти.

    Логор Челебићи

    Концентрациони логор Челебићи био је сабирни логор који су формирали припадници Армије БиХ Алије Изетбеговића током Рата у Босни и Херцеговини и у којем су мучени и убијани Срби са територије општине Коњиц и околине. Међународни Црвени крст регистровао је преко 400 лица која су страдала у овом логору.Тужилаштво БиХ за ратне злочине подигло је оптужницу против Есе Мацића званог Макарон из Јабланице, припадника Армије БиХ, који се терети за ратне злочине над заробљеним Србима током рата у Босни, за нечовечно поступање према заточеним цивилима и ратним заробљеницима српске националности у логору „Челебићи“, као и у спортској дворани Мусала у Коњицу, током 1992. и 1993. године.

    Масакр у Зеници

    Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

    Мате Бобан

    Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

    Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

    Миле Новаковић

    Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

    Момчило Перишић

    Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

    Операција Врбас 92

    Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

    Операција ОУН за враћање поверења

    Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

    СФОР

    СФОР (енгл. The Stabilisation Force) су биле међународне војне снаге под командом НАТО-а, чији је глави задатак био заштита Дејтонског мировног споразума.

    СФОР је спроводио операције под именом Операција заједничка стража (енгл. Operation Joint Guard) у периоду од 21. децембра 1996. до 19. јуна 1998. и под именом Операција заједничко ковање (енгл. Operation Joint Forge) у периоду од 20. јуна 1998. до 2. децембра 2004.

    Земље које су имале војне трупе у склопу СФОР-а су биле: Белгија, Канада, Чешка, Данска, Француска, Немачка, Грчка, Исланд, Италија, Холандија, Норвешка, Пољска, Португалија, Шпанија, Турска, Уједињено Краљевство, САД. Од земаља изван НАТО-а, учествовале су: Албанија, Аустрија, Аргентина, Бугарска, Естонија, Финска, Ирска, Летонија, Литванија, Малезија, Мароко, Румунија, Русија, Словачка, Словенија, Шведска и Аустралија.

    Број трупа је 2002. године смањен на 12.000 војника, потом двије године касније (2004.) на свега 7.000.

    СФОР је наследио ИФОР, а замењен је ЕУФОР-ом, снагама Европске уније 2. децембра 2004.

    СФОР је био подјељен у три операционе зоне:

    Мостар МНБ(С) - италијанска, фрацуска и шпанска зона

    Бања Лука МНД(W)- британска, канадска и холандска зона

    Тузла МНД(Н)- америчка, пољска, руска и шведска зона.

    Српска добровољачка гарда

    Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

    Унпрофор

    Унпрофор (енгл. UNPROFOR) је акроним за "United Nations PROtection FORces" (Заштитне Снаге Уједињених нација) и представља ознаку за интернационални војни мандат, основан 21. фебруара 1992, Резолуцијом 743 Савета безбедности, а трансформисан 31. марта 1995.

    Војне снаге Унпрофора су биле под контролом Савета безбедности, а од око 39.000 Унпрофових војника из земаља учесница у том подухвату, у мисији их је погинуло 320.

    Унпрофор је временом добијао проширења мандата дефинисаним Резолуцијом 743. Тако су долазила проширења дефинисана резолуцијама 762, 769, 779, 758 и 770.

    Историја
    Географија
    Политика
    Привреда
    Друштво

    На другим језицима

    This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
    Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
    Images, videos and audio are available under their respective licenses.