Судска власт

Судска власт је једна од три основне гране власти и њен задатак је да примјењује и тумачи законе које је донијела законодавна власт (легислатива).

У либералним демократијама судска власт треба да има апсолутну независност од осталих грана власти. У САД, судска власт је одвојена од остале двије и постоји у облику Врховног суда (енгл. The Supreme Court). Неки теоретичари расправљају да извршна власт има утицаја на амерички Врховни суд јер председник Сједињених Америчких Држава лично бира судије. Међутим, противаргументи су да предсједник има право да бира судију тек када један од њих умре (судије у Врховном суду САД раде доживотно) и да нема право смјењивати судије које раде (начело сталности судијске функције).

Примјер, гдје у либералној демократији постоји мијешање нивоа власти је у Уједињеном Краљевству. Наиме, у Влади Уједињеног Краљевства постоји мјесто за лорда канцелара (енгл. Lord Chancellor), који је уједно и најстарији политички орган у држави (основан најкасније 1066. године, а вјероватно и раније). Проблем је у томе што је он шеф судства (има право да бира и отпушта све судије у држави), сједи у Дому лордова - горњем дому Парламента (законодавна власт) и има мјесто у Влади (извршна власт). Теоријски, он има већу политичку моћ од премијера (има и већу плату). Овај проблем мучи британску политичку јавност већ неко вријеме. Уједињено Краљевство, као једна од првих држава либералне демократије, себи не би смјела допустити то мијешање. Међутим, пошто су Британци традиционалисти овај проблем није лако ријешити (исти проблем је постојао са прихватањем евра). У јуну 2003. године Тони Блер, тадашњи премијер Уједињеног Краљевства, је најављивао да ће укинути функцију лорда канцелара и да ће на његово мјесто поставити британски Врховни суд[1]. Противаргументи су били традиција, велики трошкови за изградњу Врховног суда итд.

Види још

Референце

  1. ^ Индепендент: „OUT: Law Lords and the Lord Chancellor. IN: a Supreme Court (датум посљедњег приступа 21. новембар 2008.)
Административна подела Немачке

Немачка је федерација 16 држава-покрајина. Постоји 13 покрајина (Länder) и 3 државе (Freistaat), при чему је разлика само у називу који је задржан из традиционалних разлога. Свака федерална јединица је на савезном нивоу заступљена у горњем дому парламента (Бундесрату).

Федерални конституенти Немачке су савезне земље (Bundesländer). Од 16 федералних јединица – земаља, три су градови: Берлин, Хамбург и Бремен. Одредба Основног закона из 1949. године негативно је одређивала овлашћења федералних јединица, јер су сва овлашћења која нису била изричито дата федерацији била у рукама земаља. Овако широк круг овлашћења сужаван је уставним амандманима и јачањем федералне власти. Данас је земаљама остављена најшира власт у области полиције, образовања, културе и комуналних послова. У другим областима, где федерација има законодавну власт, земље могу уређивати питања на стриктно локалном нивоу и у сагласности са федералним законима, који увек имају премоћ.

Федералне јединице имају своје уставе и изграђен систем законодавне, извршне и судске власти. Законодавна тела су једнодомна и углавном се називају Landtag. Егзекутива личи на федералну и предводи је министар-председник са својим кабинетом који има широка овлашћења. Судска власт је независна и тростепена.

Акт о апелационој надлежности 1876.

Акт о апелационој надлежности 1876. (енгл. Appellate Jurisdiction Act 1876) је закон који је усвојио Парламент Уједињеног Краљевства на основу којег је утврђена судска власт Дома лордова.

Закон је престао да важи крајем 2009. године, пошто је Парламент Уједињеног Краљевства усвојио Уставни реформски акт 2005. на основу којег је судска власт Дома лордова пренесена на Врховни суд Уједињеног Краљевства.

Архијерејски сабор Руске православне цркве

Архијерејски сабор Руске православне цркве (рус. Архиерейский Собор Русской Православной Церкви) највиша је јерархијска власт у Руској православној цркви.

Назива се још и Освећени архијерејски сабор (рус. Освященный Архиерейский Собор).

Велики црквени суд Српске православне цркве

Велики црквени суд Српске православне цркве је виша црквена судска власт за кривице свештеника, монаха и световњака и за црквенобрачне спорове, као и за све црквене спорове унутрашње црквене управе који не спадају у судску надлежност Светог архијерејског сабора и Светог архијерејског синода.

Предсједник Великог црквеног суда је митрополит црногорско-приморски др Амфилохије (Радовић).

Дом лордова

Дом лордова (енгл. House of Lords) горњи је дом Парламента Уједињеног Краљевства.

До ступања на снагу Уставног реформског акта 2005. био је и највиши суд у земљи. Дотадашњу судску власт Дома лордова је преузео Врховни суд Уједињеног Краљевства.

Еквадор

Еквадор (шп. Ecuador), званично Република Еквадор (шп. República del Ecuador) држава је у Јужној Америци. Према северу се граничи са Колумбијом, према истоку и југу са Перуом, док према западу излази на Пацифички океан. Поред Чилеа, једина је држава Јужне Америке која се не граничи са Бразилом. Еквадору припадају и острва Галапагос удаљена око хиљаду километара према западу. Простире се на 283.520 km². Главни град је Кито, док је највећи град Гвајакил. Главни и службени језик је шпански којим говори око 94 % становништва. Поред шпанског у службеној употреби су и Кичва, Шуар, и још једанаест других језика.

Еквадор је тренутно на 71. месту по економској конкурентности.

За Еквадор је карактеристично да се у њему налази велики број ендемских биљних и животињских врста, што га сврстава међу седамнаест земаља са најразноврснијом флором и фауном на свету. Уставом Еквадора, усвојеним 2008, по први пут су законом дефинисана права природе, тј. права екосистема.

Еквадор је председничка република која је независност од Шпаније стекла 1809. а од Велике Колумбије 1830. године.

Извршна власт

Извршна власт има задатак да спроводи законе које је донијела законодавна власт и интерпретирала судска власт. У општем смислу, извршну власт чини влада. Зависно од политичког система на челу владе може бити премијер (Уједињено Краљевство и друге) или предсједник (Сједињене Америчке Државе и друге). Неке државе су хибриди, што значи да имају и премијера и предсједника (Француска, Србија и друге). Такав систем назива се и бицефални (двоглави) систем извршне власти.

У зависности од политичког система зависи и моћ владе. У САД предсједник нема директног уплива на доношење закона али располаже могућношћу одлажућег вета над предлогом закона који је прошао у Конгресу, а слично је и са судском влашћу (Врховним судом). Неки теоретичари тврде да пошто предсједник бира судије Врховног суда он има утицај на њих. Међутим, ово је ријешено тиме да предсједник има право да бира новог судију тек када један од пријашњих умре или оде у пензију (судије у Врховном суду раде доживотно) и да нема право смјењивати судије које раде. У Уједињеном Краљевству ситуација је другачија. Влада у Уједињеном Краљевству има директан утицај на законодавну власт и на судску власт. Разлог томе је што у влади премијера сједи и лорд канцелар. Човјек који држи ту позицију ради у Дому лордова (судска власт - има право запошљавати и смјењивати судије), сједи у Дому комуна (законодавна власт) али такође има мјесто и у кабинету владе (извршна власт). Овај политички орган је најстарији у Уједињеном Краљевству (основан је прије 1000 година), међутим његова позиција смета либералној демократији Уједињеног Краљевства. Ради тога у посљедње вријеме лабуристичка странка, заговара укидање позиције лорда канцелара и издвајање судија из Дома лордова које би ставио у Врховни суд сличан ономе у САД.

Император сверуски

Император сверуски (рус. Император Всероссийский) био је самодржавни и неограничени монарх који се налазио на челу Руске Империје. Императори сверуски су владали од 1721. до 1917. године.

Лесото

Лесото (енгл. Lesotho, сот. Lesotho; понегде и Басуто), или званично Краљевина Лесото (енгл. Kingdom of Lesotho, сот. Muso oa Lesotho), је држава на југу афричког континента. Лесото нема излаз на море и потпуно је окружена територијом Јужноафричке Републике. Лесото је такође и држава чланица Комонвелта.

Лорд канцелар

Лорд канцелар (енгл. Lord Chancellor) или лорд високи канцелар (енгл. Lord High Chancellor) био је до 2005. највиши судија Енглеске и Велса и својеврсни министар правде Уједињеног Краљевства, а до 2006. и предсједавајући Дома лордова.Данас је државни секретар за правду и чувар Великог печата. Други је по части државни великодостојник.

Невладина организација

Невладине организације су специфична форма организовања грађана. Термин се масовно користи у последње две деценије и уско је повезан са појмом цивилног друштва. Без схватања појма цивилног друштва није могуће у потпуности схватити овај појам. Поред термина „невладина организација“ користи се и термин „удружење грађана“.

Једна корисна дефиниција цивилног друштва је да је оно “Сфера институција, организација и појединаца лоцирана између породице, државе и тржишта у којој људи учествују волонтерски да унапреде заједничке интересе.”

Област преклапања представља место где се снаге државе (законодавна, судска и извршна власт), бизниса и грађана обједињује да би се креирао нормативни простор за демократију, друштвену одговорност и заштиту јавних интереса.

Цивилно друштво за које се невладине организације залажу је:

Простор за мобилизацију и артикулацију интереса појединаца и група

Институционално средство за медијацију (посредовање) између конфликтних интереса и конфликтних социјалних вредности

Могућност за исказивање и практиковање друштвених, религијских и културних веровања и активности

Могућност за ограничавање инхерентне тенденције државе да прошири своју контролу

Могућност да се ограничи потенцијал бизниса да буде без контроле.Појам заједнички интерес у дефиницији може да буде разнолик. Он може, али и не мора, да буде прихватљив за све који раде са, и у, организацијама цивилног друштва. Оно што је битно је да су слобода говора и слобода удруживања битни елементи у демократским друштвима који дозвољавају грађанима да се удружују и да искажу различите интересе који не морају бити атрактивни увек за све. Значајна одлика цивилног друштва је да постоји подстицајни амбијент у коме су различити погледи дозвољени и пожељни и где је организацијама или асоцијацијама различите врсте дозвољено да постоје.

Институције једног подстицајног амбијента за развој цивилног друштва су:

Извршна власт

Судска власт

Законодавна власт

Медији

Локална власт

Независне одговорне (ревизорске) организације као што су:

Изборна комисија

Комисија за људска права

Комисија за борбу против корупције

Канцеларија главног ревизора

Канцеларија Врховног тужиоца

Омбудсман (јавни адвокат)

Удружења грађана

Берза

УниверзитетКао што се види простор за сарадњу и за унапређење заједничких интереса је веома широк.

Основна подела удружења грађана је на организације за узајамну помоћ (које формирају грађани и чији су они чланови и на бази тога остварују одређене користи), организације од општег (јавног) интереса (које формирају грађани у намери да помогну другим групама грађана који нису нужно њихови чланови), и претендери (претварачи).

Парламент Уједињеног Краљевства

Парламент Уједињеног Краљевства Велике Британије и Сјеверне Ирске (енгл. Parliament of the United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland) народно је представништво и највиши законодавни орган Уједињеног Краљевства и британских прекоморских територија.

Састоји се из три чиниоца: монарха, Дома лордова и Дома комуна.

Парламент Уједињеног Краљевства се често назива „мајком свих парламената“ и многа народна представништва у свијету, а посебно у земљама Комонвелта, уређена су по његовом моделу.

Политички систем Северне Македоније

Политика Северне Македоније Северна Македонија је суверена, самостална, демократска и социјална држава. Државна власт је подијељена на законодавну, извршну и судску.

Политички систем Србије

Политички систем Србије дефинисан је Уставом Србије. Република Србија је, према Уставу, држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима. Политика Републике Србије функционише у оквиру парламентарне демократије, тачније као парламентарна република. Уређење власти почива на подели власти на законодавну, извршну и судску. Однос три гране власти заснива се на равнотежи и међусобној контроли. Судска власт је независна.

Политички систем Турске

Турска Република је секуларна парламентарна република основана на начелу деобе власти на законодавну, извршну и судску. Устав је врховни закон државе.

Предсједник Турске Републике

Предсједник Турске Републике (тур. Cumhurbaşkanı) обавља функције шефа државе и шефа владе у Турској.

Он представља и заступа Турску Републику, чува њену цјеловитост, обезбјеђује спровођење Устава и организује координисано функционисање државних органа.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је највише јерархијско представништво, црквенозаконодавна власт и врховна судска власт у Српској православној цркви.

Предсједник Светог архијерејског сабора је патријарх српски.

Судска власт Дома лордова

Дом лордова (енгл. House of Lords) био је највиши грађански суд Уједињеног Краљевства и највиши кривични суд Енглеске, Велса и Сјеверне Ирске.Судску власт Дома лордова је 2009. године преузео Врховни суд Уједињеног Краљевства.

Судска власт у Јужном Судану

Судска власт у Јужном Судану (енгл. Judiciary of South Sudan) је Уставом утврђен део Владе Јужног Судана, која је основана 2011. године. Њен задатак је спровођење правде и надледање и одржавање судског система. Наследила је институцију формирану 2005. године на основу Свеобухватног мировног споразума, која је постојала у Аутономном региону Јужни Судан.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.