Суводање

Суводање је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 424 становника.

Суводање
Административни подаци
Држава Србија
Управни округКолубарски
ГрадВаљево
Становништво
 — 2011.Пад 424
Географске карактеристике
Координате44°14′34″ СГШ; 19°41′04″ ИГД / 44.242666° СГШ; 19.684333° ИГДКоординате: 44°14′34″ СГШ; 19°41′04″ ИГД / 44.242666° СГШ; 19.684333° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина543 м
Суводање на мапи Србије
Суводање
Суводање
Суводање на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Историја

Илија Бирчанин рођен је у селу Суводања код Ваљева 1764. године. Породица је пореклом из Бирча код Никшића, те је по том топониму добио презиме.

Антоније Ђурђевић (1917 - 1997) архимандрит рођен је у Суводању.

Демографија

У насељу Суводање живи 498 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,6 година (45,8 код мушкараца и 51,2 код жена). У насељу има 197 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.238
1953. 1.267
1961. 1.212
1971. 1.033
1981. 804
1991. 698 698
2002. 578 580
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
573 99,13 %
непознато
  
4 0,69 %

Галерија

Suvodanje - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 1

Суводање (Дренајић) - панорама

Suvodanje - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 12

Суводање (Дренајић) - панорама

Suvodanje - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 13

Суводање (Дренајић) - панорама

Suvodanje - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 14

Суводање (Дренајић) - панорама

Suvodanje - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 17

Суводање (Дренајић) - панорама

Suvodanje - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 7

Суводање (Дренајић) - панорама

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Антоније Ђурђевић

Антоније Ђурђевић (Суводање, 14. јун 1917 — Троноша, 2. август 1997) је био православни монах, архимандрит, старешина манастира Троноше.

Бирчанин

Бирчани воде порекло од обор-кнеза подгорске кнежине ваљевске нахије Илије Бирачнина, који је погубљен у Сечи кнезова 1804.

Бобова

Бобова је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 309 становника.

Град Ваљево

Град Ваљево је један од градова у Републици Србији и припада Колубарском округу. Налази у западној Србији у горњем делу слива реке Колубаре (притоке Саве), на контакту између планинског и низијског дела Србије. Град Ваљево се граничи на северу са општинама Уб и Коцељева, на западу са Осечином и Љубовијом, на југу са Бајином Баштом и Косјерићем и на истоку са Мионицом и Лајковцем.Територија града је неправилног ромбоидног облика. Овај простор у правцу запад-исток пресеца долина реке Колубаре. Северно од ове долине територија је брежуљкаста и заталасана, док је на југу рељеф значајније издигнут чинећи терасасте форме северне подгорине ланца Подрињско-ваљевских планина све до самог гребена и врхова Маљена, Букова, Повлена, Јабланика и Медведника који се издижу до преко 1.200 метара надморске висине.По подацима из 2004. град заузима површину од 905 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 58.369 ha, а на шумску 26.503 ha). Седиште града као и округа је градско насеље Ваљево. Град Ваљево има 78 насеља: 2 градска и 76 сеоска насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 90.312 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,2 ‰, а број запослених износи 32.215 људи. У Ваљеву има 56 основних и 7 средњих школа.

Илија Бирчанин

Илија Бирчанин је био кнез Подгорске кнежине Ваљевске нахије. Посечен је у Сечи кнезова крајем јануара 1804. године у Ваљеву.

Каменица (Ваљево)

Каменица, позната и као Ваљевска Каменица, је насељено место града Ваљева у Колубарском округу, често се назива и Ваљевска Каменица. Према попису из 2011. било је 868 становника. До 1965, године је ово насеље седиште Општине Каменица коју су чинила насељена места: Беомужевић, Бобова, Горња Буковица, Каменица, Мајиновић, Миличиница, Оглађеновац, Осладић, Причевић, Ситарице, Станина Река, Стапар, Суводање, Тупанци, Влашчић и Врагочаница. После укидања општине целокупно подручје је ушло у састав општине Ваљево.

Овде се налази ОШ „Милован Глишић” Ваљевска Каменица.

Лисо Поље

Лисо Поље је насеље у Србији у општини Уб у Колубарском округу. Лисо Поље се са источне стране граничи са селом Пољане, са североисточне са селом Дражевац, северозападне Великом Пољем, западне Пироманом и јужне Бргулама. Према попису из 2011. било је 225 становника.

Медведник

Планина Медведник се налази недалеко од града Ваљева (30км) и са 1247 метара надморске висине (мнв) налази се у средишту планинског венца који од Дрине на западу преко Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине наставља венцем Ваљевских планина које на западу почињу са Медведником (1247 мнв), Јаблаником (1274 мнв), Повленом (највиши 1347 мнв), Маљеном (Краљев сто, 1104 мнв), а завршавају Сувобором и Рајцем на истоку.

Сабориште у Тршићу

Сабориште у Тршићу је централно место где се сваке године одржава завршна свечаност Вуковог сабора, формирано 1964. године подизањем позорнице и гледалишта.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.