Суверена држава

Суверена држава је држава са дефинисаном територијом која има унутрашњи и спољашњи суверенитет, стално становништво, владу, независност од других држава и капацитет да уђе у међународне односе са другим сувереним државама.[1][2] Влада суверене државе држи правну власт над свом тамошњом имовином. Такође се уобичајено подразумева да држава није подређена неком, или субјект неке друге државе и организације.[3] Иако у неким апстрактним условима суверена држава може иако је нису признале друге суверене државе, непризнате државе ће често имати проблеме да уживају пуне моћи при склапању споразума и да улазе у дипломатске односе са другим сувереним државама.

Види још

Референце

  1. ^ Shaw 2003, стр. 178.
  2. ^ Jasentuliyana 1995, стр. 20.
  3. ^ Wheaton, Henry (1836). Elements of international law: with a sketch of the history of the science. Carey, Lea & Blanchard. стр. 51. »A sovereign state is generally defined to be any nation or people, whatever may be the form of its internal constitution, which governs itself independently of foreign powers.«
    „sovereign”, The American Heritage Dictionary of the English Language (4th изд.), Houghton Mifflin Company, 2004, Приступљено 21. 2. 2010, »adj. 1. Self-governing; independent: a sovereign state.«
    „sovereign”, The New Oxford American Dictionary (2nd изд.), Oxford: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-517077-1, »adjective ... [ attrib.] (of a nation or state) fully independent and determining its own affairs: a sovereign, democratic republic.« Непознати параметар |yeat= игнорисан (помоћ)

Литература

  • Wheaton, Henry (1836). Elements of international law: with a sketch of the history of the science. Carey, Lea & Blanchard. стр. 51. »A sovereign state is generally defined to be any nation or people, whatever may be the form of its internal constitution, which governs itself independently of foreign powers.«
    „sovereign”, The American Heritage Dictionary of the English Language (4th изд.), Houghton Mifflin Company, 2004, Приступљено 21. 2. 2010, »adj. 1. Self-governing; independent: a sovereign state.«
    „sovereign”, The New Oxford American Dictionary (2nd изд.), Oxford: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-517077-1, »adjective ... [ attrib.] (of a nation or state) fully independent and determining its own affairs: a sovereign, democratic republic.« Непознати параметар |yeat= игнорисан (помоћ)
  • Jasentuliyana, Nandasiri, ур. (1995). Perspectives on international law. Kluwer Law International.
  • Shaw, Malcolm Natෟhan (2003). International law. Cambridge University Press.
Брунеј

Брунеј (малајс. Brunei), званично Нација Брунеја, боравиште мира (малајс. Negara Brunei Darussalam), држава је у југоисточној Азији. Налази се на северу острва Борнео, на обали Јужног кинеског мора. На копну се граничи с Малезијом. Источни округ Брунеја, Тембуронг, је енклава одвојена од остатка земље малезијском територијом. То је једина суверена држава чија територија се налази у потпуности на острву Борнео, а остатак острва припада Индонезији и Малезији. Број становника је око 400.000 (јул 2010). Клима у земљи је екваторска, а обележавају је високе температуре и доста падавина. Економским растом током 1970-их и 1990-их, у просеку од 56 % од 1999. до 2008. године, Брунеј се трансформисао у новоиндустријализоване државе.

Велс

Велс (енгл. Wales, велшки Cymru) је једна од четири конститутивне земље Уједињеног Краљевства. Налази се на југозападу Уједињеног Краљевства и граничи се са Енглеском на истоку. То је келтска земља у којој се говори и велшким језиком иако су келтски елементи у Енглеској и Шкотској готово ишчезли.

Термин Кнежевина Велс (енгл. Principality of Wales; велшки Tywysogaeth Cymru) се понекад користи, иако Принц од Велса нема никакву улогу у власти Велса. Велс никад није био суверена држава иако је краљ Грифид ап Луелин био на власти на данашњој територији Велса и 1056. године Енглеска је признала суверенитет Велса. 1282. године краљ Енглеске, Едвард I, побједио Луелина II тако да је Велс до данас под енглеском суверенитетом, али је задржана традиционална титула независне краљевине. Велшки закони су тек замијењени енглеским 1535—1542. године. Године 1999. основан је Велшки парламент (енгл. National Assembly for Wales; велшки Cynulliad Cenedlaethol Cymru) са ограниченим правима у одлучивању на локалном нивоу. Главни град Велса од 1955. је Кардиф.

Гвинеја

Гвинеја (франц. Guinée), званично Република Гвинеја (франц. République de Guinée), је држава у западној Африци. Главни град Гвинеје је Конакри. Док је раније је била позната као Француска Гвинеја (франц. Guinée française), модерна држава се понекад назива Гвинеја-Конакри да би се нагласила разлика од других земаља са речју „Гвинеја” у њиховом имену и од истоименог региона, као што су Гвинеја Бисао и Екваторијална Гвинеја. Гвинеја има популацију од 12.4 милиона и површину од 245.860 km².Гвинеја се налази уз обалу Атлантског океана, одакле се у луку спушта на југоисток. Граничи се са Гвинејом-Бисао, Сенегалом, Малијем, Обалом Слоноваче, Либеријом и Сијера Леонеом.

Суверена држава Гвинеја је република са председником којег директно бира народ; та позиција је истовремено шеф државе и шеф владе. Једнодомна Гвинејска народна скупштина је законодавна власт земље, и њене чланове народ исто тако директно бира. Судску грану предводи Врховни суд Гвинеје, највиши и коначни суд у земљи.

Данско краљевство

Данско краљевство (дан. det danske rige), познато и као Јединствено краљевство (дан. rigsfællesskabet; фар. ríkisfelagsskapurin; гренл. naalagaaffeqatigiit), је званични назив за заједницу коју чине суверена држава Данска и њени аутономни региони Гренланд и Фарска Острва.

Зависна територија

Зависна територија или зависна област је територија која нема пуну политичку независност или суверенитет као суверена држава и налази се изван интегралног подручја државне контроле.Зависна територија се обично разликује од поднационалних ентитета, који се сматрају дијелом интегралне територије владајуће државе. Поднационални ентитет обично представља основну подјелу државе, док зависна територија често има висок степен аутономије од контролне државе. Историјски, већина колонија се сматрало зависном територијом њихове контролне државе. Зависне територије генерално одржавају висок степен политичке аутономије. У исто вријеме, не сматрају се све аутономне територије зависним и нису све зависне територије аутономне. Већина насељених зависних територија има сопствени ИСО 3166 код.

Неки политички ентитети имају посебан статус признат међународним уговором или споразумом који резултира одређеним степеном аутономије или различитим имиграционим правилима. Оне се некада сматрају зависним територијама, али их званично њихове контролне државе сматрају својим интегралним дијелом. Примјери су Оландска Острва (Финска) и Хонгконг (Кина).

Западна Сахара

Западна Сахара (арап. الصحراء الغربية [aṣ-Ṣaḥrā’ al-Gharbīyah], берб. Taneẓroft Tutrimt, шпан. и франц. Sahara Occidental) је посебна несуверена територија на северозападу Африке. Територија је предмет спора између суверене државе Мароко и војно-политичке организације Полисарио, која је на подручју територије прогласила независну државу: Сахарска Арапска Демократска Република (САДР), а која ужива признање одређеног броја земаља.

Западна Сахара се простире на 266.800 км² и има око 567.000 становника. Територија се граничи са Мароком са сјеверу, Алжиром на сјевероистоку, Мауританијом на истоку и југу и Атлантским океаном на западу. Доминантан језик међу становништвом је арапски, а највећи град (и главни град самопроглашене државе) је Ел Ајун.

На подручју некадашње шпанске колоније Западна Сахара (Шпанска Сахара) током Западносахарског рата 1976. проглашена је Сахарска Арапска Демократска Република (САДР) као суверена држава. До сада су само неке државе, и то углавном афричке, признале САДР, а читавим подручјем управља готово искључиво Мароканска окупациона власт. Полисарио, Влада у избјеглиштву, има своје сједиште у Алжиру. Према међународном праву будућност тог подручја, које су Уједињене нације прогласиле не-независном територијом, зависи од референдума око чијег одржавања још није било могуће постићи сагласност.

Земља (геополитика)

Земља је територијална област правно идентификована као посебан ентитет у политичкој географији. У колоквијалном српском језику, овај термин се често користи као синоним за државу, мада ријеч земља (као територијална област) има много шире значење од ријечи држава. Под појмом земља се најчешће, али не и увијек, подразумијева суверена територија једне државе, која се повезује са том државом, народом или владом.

Кнежевина

Кнежевина или принципалитет, може да буде било монархистичка вазална држава или суверена држава, којом влада монарх чија титула је кнез (стсл. кънѧзь; ж. кнегиња) је титула припадника племства, а у разним историјским раздобљима и у разним крајевима је имала различито значење.

Кнез

Кнез (немачки: Fürst; женски род: кнегиња) је назив за племићку титулу која потиче од латинског израза princeps, а по рангу се налази непосредно испод краља. Кнез може бити изнад ранга војводе, али и у неким државама његов синоним. Кнежеви управљају територијом која се назива кнежевина, а која може бити и суверена држава. Израз кнез је у славенске језике ушао као позајмица од старогерманске речи kuning која је означавала краља.У многим језицима реч принц и кнез су синоними.

Куп Србије у фудбалу за жене

Куп Србије у фудбалу за жене је национални фудбалски куп Србије за жене који се одржава у организацији Фудбалског савеза Србије.

Такмичење Куп Србије у фудбалу за жене формирано је 2006., године након распада Државне заједнице Србија и Црна Гора, 5. јуна 2006. године, од када Република Србија делује као независна и суверена држава. Куп Србије је правни наследник Купа Србије и Црне Горе.

Македонија (вишезначна одредница)

Македонија се може односити на:

Македонија у савременој географији:

Македонија, историјско-географска област у Југоисточној Европи на југу Балканског поуострва у саставу неколико држава;

Северна Македонија, суверена држава на Балканском полуострву од 1991. чија се територија поклапа са географском облашћу Вардарске Македоније;

Егејска Македонија, јужни део шире географске области Македонија у Грчкој;

позната и као Беломорска Македонија, Јужна Македонија, Грчка Македонија, или у Грчкој само Македонија

Вардарска Македонија, северни део шире географске области Македонија који се поклапа са територијом Северне Македоније;

позната и као Српска Македонија и Вардарска Србија

Пиринска Македонија, источни део географске области Македонија у Бугарској, данас административно Благоевградска област;

позната и као Источна Македонија и Бугарска Македонија

Административне јединице у Грчкој:

Периферија Западна Македонија, административна јединица на северу Грчке,

Периферија Средишња Македонија, административна јединица на северу Грчке,

Периферија Источна Македонија и Тракија, административна јединица на северу Грчке;Македонија у историји:

Античка Македонија, античка држава, краљевина Филипа II, Александра Великог и њихових претходника и наследника;

Дијецеза Македонија, административна јединица Рисмког царства;

Римска Македонија, административна јединица Рисмког царства;

Византијска тема Македонија, административна јединица Византијског царства;Српска Македонија, назив за Вардарску Македонију у Краљевини Србији и Краљевини СХС/Југославији,

Македонска војно-инспекциона област, област формирана у току Првог светског рата од окупираних делова Србије од стране Бугарске на просторима Вардарске Македоније и јужних делова Косова и Метохије,

Македонски фронт, други назив за Солунски фронт у Првом светском рату,

Југословенска Македонија, назив за Вардарску Македонију после Првог светског рата до распада СФР Југославије,

Независна Држава Македонија, покушај стварања марионетске државе 1944. од стране Нацистичке Немачке,

Социјалистичка Република Македонија (носила назив Демократска Федерална Македонија до 1945. Народна Република Македонија од 1945. до 1963.), административна јединица, једна од шест република Друге Југославије, предходница независне Републике Северне Македоније.

Марионетска држава

Марионетска држава је номинално суверена држава коју дефакто контролише нека страна сила. Израз се односи на владу коју контролише влада друге државе као што луткар контролише марионету. Марионетска држава се описује и као ентитет који споља гледано поседује све чиниоце независности али је у ствари само орган друге државе која га је успоставила и о чијем сателиту је реч.

Монголија

Монголија (монг. ᠮᠣᠩᠭ᠋ᠣᠯᠤᠯᠤᠰ, Монгол Улс), држава је у источној Азији, која се граничи са Русијом на северу и Кином на југу, главни град је Улан Батор. У старијим документима може се наћи још и име Спољна Монголија (за разлику од Унутрашње Монголије која је као аутономна област део Кине). До промене Устава 1992. звала се Народна Република Монголија. Монголија је члан: УН и има статус посматрача у Шангајској организацији за сарадњу.

Са 1.564.116 км2, Монголија је 18. по површини и најређе несељена суверена држава на свету, са популацијом од око три милиона људи. То је уједно и друга по величини земља без излаза на море иза Казахстана и највећа таква земља која се не граничи са затвореним морем. Земља садржи веома мало обрадиве земље, јер већи део ње прекривају травнате степе, са планинама на северу и западу и пустињом Гоби на југу. У Улан Батору, главном и највећем граду, живи око 45% становништва земље. Улан Батор такође дели ранг најхладнијег главног града на свету са Москвом, Отавом и Нур Султаном.

Палестинска Народна Самоуправа

Палестинска Народна Самоуправа (арап. السلطة الوطنية الفلسطينية) је била тијело привремене самоуправе основано ради управе над Западном обалом и Појасом Газе према ословском споразуму из 1994. Основана је 1994. под називом Палестинска Управа, а 2013, када су Уједињене нације признале Палестину за државу посматрача, званично је трансформисана у Државу Палестину. Налазила се на Блиском истоку између Средоземног мора и ријеке Јордан, у западном дијелу историјске регије Палестина.

Држава Палестина није општепризната као суверена држава, али палестинска аутономија има de facto суверенитет и призната је од стране неких држава.

Европске државе које признају палестинску државу су: Албанија, Аустрија, Белорусија, Бугарска, Кипар, Чешка, Мађарска, Малта, Пољска, Румунија, Исланд, Русија, Србија, Турска, Украјина, Ватикан, Шведска. Друге државе које признају суверенитет Палестине су: Кина, Индија, Бразил, Аргентина, већина држава Африке и Азије (укупно 135 земаља). Неке друге државе, на пример: Сједињене Америчке Државе, Мексико, Канада, Аустралија, Јапан, као и Организација уједињених нација, не признају ову државност. Француска, Њемачка, Италија и Уједињено Краљевство признају дипломатски статус представницима Палестине.

Границе ове државе тренутно није могуће поуздано установити. Став палестинског руководства је да области Западне обале и појаса Газе у целини сачињавају територију државе Палестине. Став Израела је да границе тек треба утврдити.

Република Ирска

Ирска (ир. Éire, [ˈeː.ɾʲə]; енгл. Ireland, [ˈaɪərlənd]), позната и као Република Ирска (ир. Poblacht na hÉireann; енгл. Republic of Ireland), је суверена држава која покрива приближно пет шестина острва Ирске, на обали северозападне Европе. Главни и највећи град је Даблин, смештен на источном делу острва, чије је градско подручје дом око једне трећине од укупно 4,7 милиона становника. Држава једину копнену грницу дели са Северном Ирском, делом Уједињеног Краљевства. Окружена је Атлантским океаном, са Келтским морем на југу, Пролазом Светог Ђорђа на југоистоку и Ирским морем на истоку. Ирска је унитарна, парламентарна република, са изабраним председником који служи као шеф државе. Шефа владе, премијера, бира доњи дом парламнета.

Ирска Слободна Држава је настала 1922. године као резултат Англо-ирског споразума. Практично је постала република, са изабраним председником, под уставом из 1937. године, када је именована као „Ирска“. Званично је проглашена републиком 1949. Чланица Организације уједињених нације је постала у децембру 1955. Придружила се Европској економској заједници, која ће касније постати Европска унија, 1973. године. Држава није имала службене односе са Северном Ирском већим делом двадесетог века, али су током 1980-их и 1990-их ирска и британска влада су радиле са северноирским партијама на резолуцији која би решила сукобе на том простору. Након потписивања Белфастког споразума 1998. године, ирска влада и северноирска извршна власт су сарађивале на великом броју области политике преко Министарског савета Север/Југ.

Ирска спада међу најбогатије земље према БДП-у по глави становника. Након придруживања Еврпској економској заједници, Ирска је усвојила неколико либералних економских закона који су омогућили рапидан економски раст. Земља остварила значајан напредак од 1995. до 2007, и за то време је постала позната као „Келтски тигар“. Раст је заустављен финансијском кризом која је почела 2008. године, заједно са избијањем светске финансијске кризе 2007. године.

Република Конго

Република Конго (франц. République du Congo), позната и као Конго Бразавил (франц. Congo-Brazzaville) како би се разликовала од ДР Конга који се назива Конго Киншаса (франц. Congo-Kinshasa), Конго Република, или једноставно Конго (франц. Congo), држава је у средишњој Африци. На западу излази на Атлантски океан, а граничи са Габоном на северозападу, Камеруном и Средњоафричком Републиком на северу, Демократском Републиком Конго на истоку и југу, те анголском енклавом Кабиндом на југу.

У региону су доминантна племена која говоре Банту језик током више од 3.000 од година. Они су изградили трговачке путеве у сливе реке Конго. Конго је раније био део колоније Француска екваторијална Африка. Република Конго је успостављена 28. новембра 1958, а независност од Француске је стекла 1960. године. Суверена држава је имала вишепартијске изборе од 1992, мада је демократски изабрана влада свргнута с власти током цивилног рата Републике Конго из 1997. године, и председник Дени Сасу Нгесо, који је први дошао на власт 1979. године, владао је током 33 од задњих 38 година.

Република Конго је постала четврти по величини произвођач нафте у Гвинејском заливу, обезбеђујући земљу са степеном просперитета упркос политичкој и економској нестабилности у неким областима и неједнакој расподели прихода од нафте у целој земљи. Привреда Конга је у великој мери зависна од нафтног сектора, и економски раст је знатно успорен након пада нафтних цена у 2015 години.

Тангањика

Тангањика (свах. Tanganyika), од 1962. до 1964. Република Тангањика (свах. Republiek van Tanganyika) је била суверена држава на простору бивше њемачке источне Африке. Налазила се између Индијског океана и афричких Великих језера — Викторијиног, Малави и Тангањика језера, по којем је добила име. Добила је независност од Уједињеног Краљевства као крунска земља Комонвелта 9. децембра 1961. године, када је постала република и чланица Комонвелта нација тачно годину дана касније, 9. децембра 1962. године. Придружила се НР Занзибара и Пемба, 26. априла 1964. године, и формарила Уједињену Републику Тангањика и Занзибар, нову државу која ће касније добити име Уједињена Република Танзанија.

Чехословачка

Чехословачка, или Чешко-Словачка (чеш. и свк. Československo, Česko-Slovensko), је бивша суверена држава у средњој Европи која је постојала од 28. октобра 1918, када је проглашена независност од Аустроугарске, до мирног распада на Чешку и Словачку 1. јануара 1993. године.

Од 1939. до 1945, након насилне подјеле и дјеличиног уграђивања у састав Нациситчке Немачке, држава де факто није постојала, али се одржала влада у егзилу која је наставали са радом. Чехословачка и Совјетски Савез су потписле споразум 29. јуна 1945. године, којим је из састава Чехословачке у састав Совјетског Савеза прешла Карпатска Украјина.

Од 1948. до 1990. Чехословачка је била дио Варшавског пакта и имала је планску економију. Период политичке либерализације 1968. године, познат као Прашко прољеће, је присилно заустављен када је неколико земаља Варшавског пакта извршило инвазију. Пред крај 1980-их приводила се крају комунистичка ера широм Европе, Чехословачка је мирним путем свргнула владу у Плишаној револуцији; социјалистичка контрола цијена је укинута након примјењених припрема. Неколико година касније, држава је подјељена на двије суверене државе, поново мирним путем.

Шкотска

Шкотска (енгл. и шкот. Scotland, шкотгел. Alba) конститутивна је земља Уједињеног Краљевства Велике Британије и Сјевене Ирске. На југу дијели копнену границу са Енглеском, на сјеверу и западу излази на Атлантски океан, на сјеверозападу на Сјеверно море, на југу на Ирско море, а на југозападу на Сјеверни пролаз. Поред копненог дијела које се налази на сјеверној трећини Велике Британије, Шкотска има преко 790 острва, укључујући Сјеверна острва и Хебриде.

Краљевина Шкотска је постојала као независна суверена држава од раног средњег вијека до 1707. године. Шкотски краљ Џејмс IV је насљедним правом 1606. године постао краљ Енглеске и краљ Ирске, формирајући тако персоналну унију три краљевства. Шкотска је након тога 1. маја 1707. године ступила у политичку унију са Енглеском, чиме је настала Краљевина Велика Британија. Уједињењем је створен и нови Парламент Велике Британије, који је насљедник Парламента Шкотске и Парламента Енглеске. Краљевина Велика Британија и Краљевина Ирска су 1801. године ступиле у политичку унију и тиме је створено Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске. Већина Ирске се одвојила од УК 1922. године.

У Шкотској је британска монархија наставила да користи различите стилове, титуле и друге краљевске симболе државности који су били специфични за Краљевину Шкотску прије уједињења. Правни систем у Шкотској је остао одвојен од оног у Енглеској и Велсу и Сјеверној Ирској; Шкотска представља засебну јурисдикцију у јавном и приватном праву. Наставак постојања правних, образовних, религијски и других институција, које се разликују од оних у остатку Велике Британије, допринијео је одржавању шкотске културе и националног идентитета од уније са Енглеском 1707. године.Шкотски парламент, једнодомо је законодавно тијело са 129 заступника, успостављен је 1999. године и имао надлежност над питањима унутрашње политике које је деволвирао Парламент Уједињеног Краљевства. Шеф Шкотске владе, извршне власти деволвираног парламента, јесте Први министар Шкотске. Шкотска у Дому комуна (доњи дом Парламента УК) има 59 заступника, а у Европском парламенту 6. Чланица је Британско-ирског савјета, а шаље пет чланова Шкотске владе у Британско-ирску парламентарну скупштину. Шкотска је подијељена на 32 административне јединице, познате као мјесне власти или савјети. Град Глазгов је највећа административна јединица у Шкотској по броју становника, а Хајленд је највећа по површини.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.