Суботичка синагога

Синагога у Суботици (Синагога на тргу Јакаба и Комора) јеврејска је синагога саграђена 1902. године у Суботици (Србија), у стилу сецесије. Представља споменик културе од изузетног значаја.

Суботичка синагога
Синагога у Суботици
Суботичка синагога (септембар 2012)
Суботичка синагога на мапи Србије
Суботичка синагога
Суботичка синагога
Локација на мапи Србије
Основне информације
ЛокацијаТрг синагоге 2 Суботица
Координате46°6′13″N 19°40′4″E / 46.10361° СГШ; 19.66778° ИГДКоординате: 46°6′13″N 19°40′4″E / 46.10361° СГШ; 19.66778° ИГД
Религијанеолошки јудаизам
ТипСпоменик културе од изузетног значаја
(Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица)
ОпштинаСуботица
Држава Србија
Година посвећења1901.
Веб-сајтwww.heritage-su.org.rs
Архитектонски опис
Стил архитектуремађ. арт нуво
Оснивање1902.
Завршетак изградње1909.

Положај и изглед

Синагога је изграђена као складна монументална грађевина по пројекту будимпештанских архитеката Марцела Комора (1868—1944) и Деже Јакаба (1864—1932), сарадника архитекте Едена Лехнера, творца мађарске варијанте сецесије. Купола над централним делом обогаћена је конструктивним иновацијама тако да почива на гвозденој конструкцији коју носи осам гвоздених стубова. [1]

Три улазна портала воде у нартекс изнад кога је простор за жене, а четири степеништа на галерију. У решавању фасада уочавају се три хоризонтална појаса: први — појас улазних портала и хоризонталне апсиде око њих; други — у коме су забат са главним витражом и у угловима два нижа торња; трећи — тамбур куполе са двоструком калотом. Коришћена је опека и бојена Жолнаи керамика са китњастим украсима који се заснивају на мађарским народним мотивима.

Конзерваторско-рестаураторски радови обављани су 19801993., 2002. i 2017.

Од 2003. у континуитету се изводе обимнији радови. [2] После обнављања је свечано отворена 2018. године.[3]

Галерија

Sinagoga-Subotica

Историјска слика

Sinagoga u Subotici, opšti izgled

Историјска слика

SuboticaSynagogue

Крупни план (јануар 2003)

Јеврејска синагога у Суботици - април 2008

Даљи план (април 2008)

Subotica Synagogue, interior

Унутрашњост

Види још

Референце

  1. ^ „ТО Србије/Синагогау Суботици”. Архивирано из оригинала на датум 08. 07. 2011. Приступљено 07. 08. 2014.
  2. ^ Б92/Синагога-Бисер Суботице
  3. ^ Културна баштина не познаје границе („Политика”, 26. март 2018)

Спољашње везе

Медији везани за чланак Суботичка синагога на Викимедијиној остави

Јевреји у Србији

Јевреји су се први пут појавили на простору данашње Србије у време Римског царства. Јеврејске заједнице на Балкану су биле мале све до касног 15. века, када су Јевреји који су бежали од шпанске и португалске инквизиције нашли уточиште на територијама Османског царства, укључујући Србију. Јеврејске заједнице на Балкану биле су просперитетне све до 1930-их. Јеврејска заједница у Србији била је готово сасвим уништена у холокаусту током Другог светског рата.

Београдска синагога

Београдска синагога „Сукат Шалом” је, тренутно, једина активна јеврејска богомоља у Србији. Налази се у центру Београда, у Улици маршала Бирјузова 19 и 2013. године је проглашена за споменик културе.

Деже Јакаб

Деже Јакаб (мађ. Jakab Dezső; Бихарев, 4. новембар 1864 — 5. август 1932, Будимпешта) је био мађарски архитекта јеврејског порекла. Био је следбеник Едена Лехнера, родоначелника сецесије у Мађарској.

Зграда Јеврејске општине у Суботици

Зграда Јеврејске општине у Суботици подигнута је 1904. године и представља непокретно културно добро као споменик културе. Зграда је подигнута према пројектима Марцела Комора и Дежеа Јакаба, архитеката из Будимпеште, у мађарској варијанти сецесије. Фасада је задржала традиционалну троделну поделу на средњи наглашенији део испада и два крајња ризалита. Објекат почиње са широком улазном капијом на крајњем десном делу фасаде за којом следи један лучно засведени прозор. На средишњем делу су груписана три лучна прозора, од којих је централни за једно прозорско крило шири од два крајња двокрилна. Крајњи ризалитни део садржи само два идентична двокрилна прозора. Сви отвори приземља обухваћени су оквиром таласастих линија изведеним у малтеру. Лунета сваког прозора је у нешто ширем-паралелним линијама декорисаном валовитом опшиву. Сви прозори спрата, за разлику од приземних обликовани су правоугаоно. Двокрилни су са попречном шипком у облику слова „Т”. Ови прозори су обухваћени уским валовитим оквиром од малтера и нешто ширим додатним оквиром једноставнијих, али такође меко заобљених линија.

Историја Суботице

Историја Суботице може се на основу писаних и материјалних извора пратити дубоко у средњи век, али континуирано тек од коначног ослобођења града од Турака (1697. године) и његовог насељавања Србима и Буњевцима.

Марцел Комор

Марцел Комор (мађ. Komor Marcell; Пешта, 7. новембар 1868 — 29. новембар 1944, Шопронкрстур) био је мађарски архитекта јеврејског порекла. Био је представник сецесије и следбеник Едена Лехнера, зачетника сецесије у мађарској архитектури.

Синагога

Синагога (од грч. συναγογε „скупштина, окупљање“ - хебр. Beit Knesset (בית כנסת) „Кућа окупљања” или Beit T`Phila „Кућа молитве”) је зграда у којој се обављају верске активности у јудаизму. Главна улога синагоге јесте заједничка молитва, мада је повезивана и с приватном или личном молитвом. Синагога се повезује и са учењем и у том својству назива се бет мидраш или „кућа учења“. Није јасно да ли је у старим временима кућа учења била део главног светилишта или се налазила одмах до њега, као данас.

Сврха синагоге је такође да буде место окупљања, бет кнесет, место где се одржавају градски скупови и где се обављају послови. Од 1. века па до данас, синагога се градила тако да служи и као коначиште за путнике намернике, бет орхим. Када су у питању уметност и архитектура синагоге, Јевреји су се прилагођавали животу изван Храма, прихватајући доминантну естетику свог доба. То је својеврстан помак од колективне религије из најранијих времена према индивидуализованијој религији синагоге, која је могла бити пренета у све земље и све заједнице. Све до модерних времена, синагога је била седиште јеврејског искуства. С либералним тенденцијама које је донела мисао 18. и 19. века настале су разне иновације у синагогама реформистичких и конзервативних Јевреја.

Немачки реформисти су увели оргуље и музику у верску службу, што су до извесне мере преузеле и конзервативне синагоге у 20. веку. Прихватање проповеди, свештеничке одеће, говорног језика околине и секуларног, поред верског образовања, представљали су основне елементе за развој савремене синагоге. Учешће жена у служби, прво у реформистичкој заједници, а касније и у многим другим либералним конгрегацијама, појавило се као врло значајно питање чак и у ортодоксним круговима. На тај начин, како је синагога изашла из гета као заједнице средњовековних времена, модерно доба је извршило на њу већи утицај од било којег другог чиниоца у њеној историји.

У старом добу и у средњем веку, синагога је била носилац свих јеврејских вредности, као и средиште већег дела активности заједнице. Данас такве секуларне ствари као што су филантропија и ционизам имају друге канале. Опстајање синагоге као трајне одлике јеврејске цивилизације указује, међутим, на непрекинути контекст за оне митске елементе традиције који надилазе историјско време.

Синагога (вишезначна одредница)

Појам Синагога (вишезначна одредница) може да се односи на:

Синагога, зграда у којој се обављају верске активности у јудаизму

Синагога Ахрида, јеврејски је храм који се налази у Истанбулу

Синагога у Бијељини, је јудаистички вјерски објекат, који је постојао у Бијељини

Синагога у Дубровнику, је јудаистички верски објекат и музеј у Дубровнику.

Синагога у Нишу, је верски објакат јеврејске верске заједнице, изграђен у центру Ниша 1925.

Суботичка синагога, синагога изграђена у Суботици 1902. године

Синагога у Нишу

Синагога у Нишу, „Молитвени дом“ Јевреја у Нишу, је верски објакат јеврејске верске заједнице, изграђен у центру Ниша 1925. У синагоги су верске обреде, личне молитве и дружења обављали припадници локалне верске заједнице Јевреја из Ниша и околине, до почетка Другог светског рата.

Након масовног егзодуса Јевреја у Другом светском рату, Ниш је практично остао без припадника ове верске заједнице, а синагога у Нишу без својих верника. Да би се зграда синагоге, сачувала од даљег пропадања он добија другу намену и постаје „храм културе“ града Ниша.

Списак синагога у Србији

На овој страници налази се списак значајних синагога на територији Републике Србије.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.