Суботичка бискупија

Суботичка бискупија је римокатоличка бискупија у Бачкој, Војводини, Србији. Седиште бискупије је у граду Суботици. Столна црква је црква Свете Терезије Авилске. Према попису становништва из 2002. године, Суботичка бискупија има око 305.000 верника,[1] 116 жупа, 80 свештеника и 5 ђакона. Тренутни бискуп је Иван Пензеш (мађ. Pénzes János). Светац заштитник бискупије је Свети Павле.[2][3]

Суботичка бискупија
Катедрала у Суботици
Латински називDioecesis Suboticanus
Статусбискупија
Датум оснивања1923. године као Бачка апостолска администратура
Датум уздизања на
ниво бискупије
1968.
Припадност надбискупијиБеоградска надбискупија
Обредримски
Држава где се налазиСрбија
Број католикацца 289.000
Површина8042 km 2
БискупИван Пензеш
Подређене јединицеКатедрални, бачки, подунавски и потиски архипрезбитерат
Службене страницеhttp://www.suboticka-biskupija.info/index.php</td>
Catholic Church Serbia
Католичке бискупије у Србији
Diocese of Subotica
Деканати бискупује

Историја

Историја Суботичке бискупије је уско повезана са развојем католицизма на територији данашње Бачке. Суботичка бискупија своје корене има у средњовековној Бачкој набискупији коју је основао угарски краљ Ладислав око 1090. године. Седиште ове надбискупије је било у граду Бачу. 1135. године уједињене су Бачка и Калочка надбискупија (добила име по граду Калочи). Тиме је настала Калочко-бачка надбискупија. Надбискупи ове надбискупије столују наизменично у Бачу и Калочи. Оба града су имала своју катедралу. У средњем веку већину католичких верника Калочко-бачке надбискупије су чинили Мађари.

За време управе османског царства, део надбискупије који се налазио ван османлијских граница је бележио развој, све до Мохачке битке, 1526. године. Са доласком османлија, долази до уништавања самостана и свих католичких споменика, а католичко становништво се углавном исељава са ових простора. Након потпуног избацивања Османлија од стране Хабзбурга са подручја ове надбискупије, обнову бележи само калочки део. Бачки део се слабије опоравља, с обзиром да је углавном био насељен православним српским становништвом, а мањим делом католичким буњевачким и шокачким становништвом. До доласка Буњеваца у Бачку, било је мало католичких верника међу локалним становништвом. Касније, подручје бачког дела Калочко-бачке надбискупије насељавају и Немци и Словаци.

Године 1918. подручје некадашње Калочко-бачке надбискупије подељено је између Мађарске и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Будући да је надбискупија била подељена државним границама, седиште се из Калоче 1923. године сели у Суботицу. Тада се формира црквена јединица под именом Бачка апостолска администратура, која је била под директном управом Свете столице. На челу администратуре је био жупник цркве Свете Терезије Авилске Лајчо Будановић. Он је од 1923. године до 1. маја 1927. године био апостолски администратор. Након тога је устоличен за бискупа. Од тада до Другог светског рата, подигнуто је много нових цркава и подигнуто је семениште Паулинум.

За време Другог светског рата, Бачка апостолска администратура се поново административно потчињава Калочкој надбискупији. Истовремено, Бачка апостолска администратура је изгубила трећину верника. Многе цркве су остале без верника и свештеника. Бискуп Будановић већи део рата проводи у затвору. 1956. године Матија Звекановић бива именован за помоћног бискупа. 16. фебруара 1958. бискуп Лајчо Будановић умире и помоћни бискуп Звекановић постаје бискуп. За време бискупа Звекановића, битни догађаји су били реконструкција семеништа Паулинум, изградња свештеничког дома Јозефинум и уређење острва светог Јурја за одмор свештеника. 25. јануара 1968. године папа Павле VI. на територији Бачке апостолске администратуре установљава Суботичку бискупију, а Матија Звекановић постаје први суботички бискуп. Он је био бискуп све до 16. маја 1989. године. Тада, папа Јован Павле II. за новог бискупа поставља Ивана Пензеша (мађ. János Pénzes). Матија Звекановић умире 24. априла 1991. године.

Подела бискупије

Суботичка бискупија се дели на 4 архипрезбитерата:

Катедрални архипрезбитерат

Стари Град

Доњи Град

Нови Град

Бачки архипрезбитерат

Бачки деканат

Новосадски деканат

Подунавски архипрезбитерат

Сомборски деканат

  • Црква Свете Блажене Дјевице Марије - Телечка
  • Црква Имена Блажене Дјевице Марије - Станишић
  • Црква Краљице Свете Крунице - Крушевље
  • Црква Похођења Блажене Дјевице Марије - Кљајићево
  • Црква Пресветог Тројства - Сомбор
  • Црква Рођења Блажене Дјевице Марије - Светозар Милетић
  • Црква Светог Ивана Крститеља - Колут
  • Црква Светог Мартина бискупа - Гаково
  • Црква Светог Михаела арканђела - Бачки Брег
  • Црква Светог Николе Тавелића - Сомбор
  • Црква Светих Петра и Павла апостола - Бачки Моноштор
  • Црква Светог Николе Тавелића - Сомбор
  • Црква Светих Шимуна и Јуде апостола - Бездан
  • Црква Светог Крижа - Сомбор
  • Црква Свих Светих - Чонопља
  • Црква Узашашћа Господина нашег Исуса Криста - Риђица

Апатински деканат

  • Црква Пресветог Срца Исусова - Апатин
  • Црква Свете Ане - Купусина
  • Црква Светог Ивана Крститеља - Пригревица
  • Црква Светог Ладислава Краља - Богојево
  • Црква Светог Ловре мученика - Сонта
  • Црква Светог Мирка - Дорослово
  • Црква Светог Стјепана краља - Свилојево
  • Црква Узнесења Блажене дјевице Марије - Апатин
  • Црква Узнесења Светог крижа - Српски Милетић

Кулски деканат

Потиски архипрезбитерат

Бечејски деканат

Бачко-тополски деканат

  • Црква Блажене Дјевице Марије - Стара Моравица
  • Црква Краљице Свете Крунице - Кеви
  • Црква Краљице Свете Крунице - Торњош
  • Црква Криста Спаситеља - Ново Орахово
  • Црква похођења Блажене Дјевице Марије - Гунарош
  • Црква Свете Ане - Мали Иђош
  • Црква Светог Антуна Падованског - Чантавир
  • Црква Узнесења Блажене Дјевице Марије - Бајша
  • Црква Узвишења Светог Крижа - Пачир

Кањишки деканат

  • Црква Имена Блажене Дјевице Марије - Мартонош
  • Црква Срца Маријина - Ором
  • Црква Светог Јосипа - Црвено Село
  • Црква Светог Михаела арханђела - Трешњевац

Сенћански деканат

  • Црква Похођења Блажене Дјевице Марије - Адорјан
  • Црква Пресветог Срца Исусова - Сента
  • Црква Светих Анђела чувара - Кањижа
  • Црква Светог Антуна Падованског - Сента
  • Црква Светог Фрање Асишког - Сента
  • Црква Светог Јосипа радника - Горњи Брег
  • Црква Светог Павла апостола - Кањижа
  • Црква Светог Стјепана краља - Сента
  • Црква Свете Терезије детета од Исуса - Сента

Службени језици у црквама суботичке бискупије

Заступљеност језика у одржавању литургија

Језици на којима се одржавају литургије зависе од локалног становништва. У неким црквама постоји више националних заједница који говоре различитим језицима. У таквим црквама недељом се одржава по једна литургија на сваком језику локалног становништва. Великим празницима има једна литургија на којој је по један део обреда на једном од локалних језика.

Катедрални архипрезбитерат

Jezici na kojima se sluze liturgije katedralni arhiprezbiterat

Jezici na kojima se sluze liturgije katedralni arhiprezbiterat

Бачки архипрезбитерат

Jezici na kojima se sluze liturgije

Jezici na kojima se sluze liturgije

Подунавски архипрезбитерат

Jezici na kojima se sluze liturgije Podunavski Arhiprezbiterat

Jezici na kojima se sluze liturgije Podunavski Arhiprezbiterat

Потиски архипрезбитерат

Jezici na kojima se sluze liturgije Potiski Arhiprezbiterat

Jezici na kojima se sluze liturgije Potiski Arhiprezbiterat

Језици на којима се одржавају литургије

Катедрални архипрезбитерат

Језик/језици на којима се служе литурије Број цркава
Хрватски, мађарски 13
Мађарски 4
Хрватски 2
Хрватски, мађарски, немачки 1
Непознато 1

Бачки архипрезбитерат

Језик/језици на којима се служе литурије Број цркава
Хрватски 8
Хрватски, мађарски 5
Мађарски 4
Хрватски, мађарски, немачки 3
Непознато 4
Хрватски, мађарски, словачки 1
Словачки 1
Хрватски, немачки 1

Подунавски архипрезбитерат

Језик/језици на којима се служе литурије Број цркава
Хрватски 8
Хрватски, мађарски 8
Мађарски 8
Хрватски, мађарски, немачки 7
Хрватски, немачки 5
Непознато 1

Потиски архипрезбитерат

Језик/језици на којима се служе литурије Број цркава
Мађарски 29
Непознато 2
Хрватски 1

Види још

Референце

  1. ^ „Суботичка бискупија има 300.000 верника”. Политика. Приступљено 25. 1. 2019.
  2. ^ „Subotička biskupija obeležava pola veka postojanja”. Subotica. Приступљено 25. 1. 2019.
  3. ^ „Svečanom misom obilježen jubilej: Pola stoljeća Subotičke biskupije”. Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata. Приступљено 25. 1. 2019.

Литература

Спољашње везе

Београдска надбискупија

Београдска надбискупија је метрополија и надбискупија Католичке цркве у Србији. Надлежни метрополит и надбискуп је монсињор Станислав Хочевар, а сједиште надбискупије се налази у Београду, у Улици Светозара Марковића 20.

Зрењанинска бискупија

Зрењанинска бискупија (лат. Dioecesis Zrenianensis) је бискупија Римокатоличке цркве у Србији. Основана је 1986. године. Обухвата целокупно подручје српског Баната. Надлежни бискуп је монсињор Ласло Немет (мађ. Német László). Средиште бискупије налази се у Зрењанину.

Католичка црква у Србији

Католичка црква у Србији је једна од верских заједница у Србији, која је део Католичке цркве чије је седиште у Ватикану.

Крстурска епархија

Крстурска гркокатоличка епархија, односно Гркокатоличка епархија Светог Николе у Руском Крстуру, је гркокатоличка епархија која обухвата подручје Србије. Саставни је део Католичке цркве, али не припада Београдској надбискупији, већ је непосредно потчињена Ватикану. Настала је 2018. године, уздизањем дотадашњег Гркокатоличког апостолског егзархата у Србији на степен епархије, са седиштем у Руском Крстуру. На челу епархије налази се бискуп Ђура Џуџар.

Призренско-приштинска бискупија

Призренско-приштинска бискупија (лат. Dioecesis Prisrianensis-Pristinensis) је бискупија Римокатоличке цркве у Србији, која обухвата подручје Косова и Метохије. Средиште бискупије налази се у Призрену и Приштини. Успостављена је 2018. године и непосредно је потчињена Ватикану.

Религија у Војводини

Доминантна Религија у Војводини је хришћанство, односно православље, које углавном представља Српска православна црква, док су мањим делом заступљени и католицизам, протестантизам, ислам и јудаизам.

Римокатоличка црква Свете Терезе Авилске

Римокатоличка црква Свете Терезе Авилске се налази у Суботици, подигнута је у периоду од 1773. до 1797. године. Представља заштићено непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Црква својим монументалним размерама и складним архитектонским композиционим решењима доминира једним од главних тргова у граду. Саграђена је у духу прелазног барокно-класицистичког стилског периода као једнобродна грађевина триконхалне основе са полукружном олтарском апсидом и бочним сакристијама. Два висока двоспратна звоника доминирају западном фасадом са пољем између њих које је завршено тимпаноном. Вишеструко профилисани пиластри уоквирују главни портал.

Унутрашњи простор прекривају сферна поља која граде лукови, наспрамно спајајући пиластре прислоњене уз подужне зидове, са наглашеном колористичком декорацијом, која је имала за циљ репрезентативност. Осликавање централног олтара поверено је Јожефу Шафту из Пеште од 1802. до 1820. године. Зидне слике, настале у последњим деценијама 19. века, рад су Каспера Шлајбнера и Клаузена Јаноша, за кога се претпоставља да је аутор и зидне орнаментике. Изузетно префињеном израдом одликује се камена стела на гробу племићке породице Перчић, из 1824. године. Храм је обновљен 1912. године, о чему сведочи запис на бочном зиду левог звоника.

Обимни конзерваторско рестаураторски радови на сликарству вршени су 70-тих година 20. века, а уређење порте током 2001. и 2005. године.

Роберт Цолић

Роберт Цолић (нем. Robert Zollitsch; Филипово, Краљевина Југославија, 9. август 1938) је надбискуп фрајбуршки у Бадену и председник Немачке бискупске конференције.

Сремска бискупија

Сремска бискупија (лат. Dioecesis Sirmiensis) је бискупија Римокатоличке цркве у Србији са седиштем у Сремској Митровици, где је смештен катедрални храм. Подручје бискупије покрива део Срема који је у саставу Србије.

Сремска бискупија је део бискупске конференције Србије. Са друге стране, бискупија је подређена Ђаковачко-осјечкој надбискупији, која има своје подручје у Хрватској.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

Товаришево

Товаришево (мађ. Bácstóváros, нем. Tovarisch) је село у Бачкој, у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 2.657 становника.

Фрањевачки самостан у Суботици

Фрањевачки самостан у Суботици је подигнут средином 18. века и представља заштићено непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Фрањевачки самостан и црква јeсу посвећене Светом Михајлу, налазе се на месту једне од најважнијих стратегијских тачака у борби против Турака, суботичке тврђаве, подигнуте 1439. године трудом Јанка Сибињанина. Све до 1773. године представљали су једину жупу у Суботици, што је одредило њихову улогу у историји читавог краја, посебно када су у питању католички верници.Црква је подигнута 1730. године, проширивањем капеле коју су 1695. године основали фрањевци у великој дворани приземља суботичке куле. Остатак просторија претворен је 1716. године у самостан. У њега се улази из подножја јужног торња цркве, саграђеног за време турске окупације. Састоји се од приземља и спрата који формирају простран атријум правоугаоне основе. Дуж оба нивоа пружају се ходници засведени сферним сводовима. Одсуство фасадне декорације уобичајено је за резиденцијалне објекте фрањевачког реда. Изузетак је кордонски венац који дели зидове на два дела.

У самостану је отворена 1731. године прва основна школа у Суботици, 1747. године прва гимназија, а нешто касније и виша школа реторике и филозофије. Јака просветна делатност утицала је да се одлука цара Јосифа II о укидању фрањевачких самостана не примени.

Рестаурација зидних слика у трпезарији изведена је 1995. године, а санациони радови на крову 1999. године.

Хришћанство у Србији

Хришћанство је доминантна религија у Републици Србији. По последњем попису становништва из 2011. године, хришћани чине преко 90% пописаног становништва Србије (попис није вршен на територији Косова и Метохије). Од тог броја, православни верници чине око 85% у односу на укупно становништво, док су у знатно мањем проценту заступљени и римокатолици (4,97%) и протестанти (0,99%).

Римокатоличка црква
Гркокатоличка црква

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.