Стјепан Месић

Стјепан „Стипе“ Месић (Ораховица, 24. децембар 1934) је хрватски политичар. Последњи је председник Председништва СФРЈ и једини политичар који је био председник државе, председник владе и председник парламента у Републици Хрватској.

Месић је био посланик у Хрватском сабору током шездесетих, а након тога ван политике до 1990. када је постао члан Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), а потом и премијер Хрватске, као и председник Хрватског сабора. Осим тога, био је хрватски члан Председништва СФРЈ, где је прво постао потпредседник, а затим 1991. последњи председник Председништва Југославије и тада је нагласио како „мисли да је обавио задатак, Југославије више нема“ (изјава у сабору октобра 1991: "Мислим да сам обавио задатак, Југославије више нема, и хвала вам лијепо."). Године 1992. постао је председник Хрватског сабора.

Године 1994. изашао је из Хрватске демократске заједнице и с истомишљеницима и основао странку Хрватски независни демократи (ХНД). Касније је већина чланова ХНД-а, укључујући Месића, прешла у Хрватску народну странку (ХНС).

Након смрти Фрање Туђмана, децембра 1999. године, Месић је у 2. кругу гласања изабран за председника Хрватске (фебруар 2000). Поново је изабран за председника јануара 2005. године.

Стјепан Месић
2838 071121 1923 a stipe
Биографија
Датум рођења24. децембар 1934.(84 год.)
Место рођењаОраховица
 Краљевина Југославија, данас Хрватска
Држављанство Хрватска
СупружникМилка Месић
Политичка
партија
Независни политичар[1]
Раније: СКЈ, ХДЗ, ХНД, ХНС
Потпис
Signature of Stjepan Mesić
Списак председника Хрватске
Списак председника СФР Југославије
Списак председника влада Хрватске
Списак председника Хрватског сабора

Младост

Месић је рођен у славонском месту Ораховици (Краљевина Југославија, данас Хрватска) где је и похађао гимназију, а дипломирао је право на Универзитету у Загребу. Након студија, Месић је радио у Ораховици и Нашицама. Одслужио је војску, положио правосудни испит и радио као општински судија. Оженио се српкињом Милком Дудунић из Слабиње, с којом има две кћерке.

Са целом породицом преселио се у Загреб и године 1964. постао директор сектора општих послова у предузећу Universal Corporation, а затим је постао члан Савеза комуниста. То је било обавезно за све особе које су вршиле дужности директора предузећа у СФРЈ.

Године 1966. изабран је као независни кандидат у Општинско веће Ораховице, победивши кандидате из Савеза комуниста и из Социјалистичког савеза радног народа. Године 1967. постао је градоначелник Ораховице, и члан ондашњег Сабора СР Хрватске.

Покренуо је грађење прве приватне фабрике у Југославији, па га је Тито оптужио да потихо уводи капитализам (незаконит по уставу).

После доношења „Декларације о положају и имену хрватскога језика“ 1967, Месић ју је јавно осудио у говору пред Сабором, где је њене састављаче прозвао као: „политичке диверзанте који разарају темеље Југославије“, и позвао се кривично гоне на суду. Ипак, током седамдесетих Месић је подржао МАСПОК. Због организације покрета осуђен је на годину дана затвора. Суђење је трајало 3 дана, а од 55 сведока само је 5 сведочило против њега. Након призива, процес се одужио до 1975, када је одслужио годину дана у затвору у Старој Градишки.

Први вишестраначки избори, распад СФРЈ, грађански рат

Изабран је 1990. као кандидат ХДЗ-а на првим вишестраначким изборима у Хрватској након Другог светског рата. Постао је премијер Хрватске, и на тој функцији био од маја до августа 1990. Ипак, убрзо је дао оставку како би био изабран у федеративно председништво, где је прво био потпредседник.

„Срби могу однијети у Србију само блато коју су донијели на опанцима

Стипе Месић, 16.8.1990.”

Председници су се годишње аутоматски измењивали по кључу република/покрајина. Кад је био ред да Месић буде председник, члан предсједништва из Србије Борисав Јовић тражио је гласање. 4 члана (Србија, Црна Гора, Војводина, Косово) били су против њега, а 4 члана (Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Македонија) били су за. Посредовањем Европске заједнице Месић је ипак постао председник.

Кад је Хрватска прогласила независност, Месић се вратио у домовину и дао оставку на место председника. Године 1992. изабран је у сабор и постао његов председник.

„Хрвати су два пута побједили у Другом свјетском рату. Први пут 10. 4. 1941. када су прогласили НДХ, а други пут јер су се 1945. нашли са савезницима за побједничким столом.

Стипе Месић, у Сиднеју 30.5.1992.”

Године 1994. иступио је из ХДЗ-а и основао нову странку, Хрватске независне демократе. Супротставио се владиној политици према Босни и Херцеговини, оптужујући Туђмана да жели да подели БиХ с Милошевићем. Критиковао је и приватизацију због пљачке и профитерства.

Током свог дисидентског раздобља покушао је да, заједно са Јосипом Манолићем, фактички изведе државни удар. Међутим, то му није пошло за руком.

Месић је 1997. заједно с већим делом своје странке прешао у Хрватску народну странку (ХНС) где је постао извршни потпредседник странке.

Први председнички мандат

Изабран је за председника Хрватске на председничким изборима 2000. године након што је победио у првом кругу избора, а затим у другом кругу поразио ХСЛС-овог кандидата Дражена Будишу. Месић је наступио као кандидат странака ХНС, ХСС, ЛС и ИДС. Након што је постао председник, иступио је из чланства у ХНС-у.

Критиковао је политику првог хрватског председника Фрање Туђмана као националистичку, без слободе медија и с лошим привредом. На почетку свога првог мандата одмах се залагао се за либералнији приступ како би се Хрватска отворила страним инвеститорима, с мање више успеха.

Као председник током свог првог мандата, пензионисао је 7 хрватских генерала који су двапут писали отворена писма јавности у којима су тврдили да власт жели криминализирати Рат у Хрватској и да занемарује Хрватску војску. Месић је тврдио да официри на дужности не смеју писати јавна политичка писма без одобрења врховног команданта, тј. председника државе јер они њему директно одговарању по закону и уставу. Опозиционе странке су брзо осудиле ову Месићеву одлуку као опасан потез за националну безбедност Хрватске, но он је тврдио да је то била једина исправна одлука коју је могао донијети јер се у војсци непослушност не може толерисати. Месић је касније умировио још четири генерала са сличним објашњењем.

Током свог првог мандата у спољној политици, Месић се залагао да Хрватска постане чланица Европске уније и НАТО-а. Такође је покренуо обострана извињења за могуће ратне злочине са председником Србије и Црне Горе, што је већина хрватске јавности лоше примила, јер се сматрало да се друга страна није извинила у оној мери у којој се председник Месић извинио.

Други председнички мандат

На председничким изборима 2005. је као кандидат осам политичких странака освојио скоро половину гласова, али му је натполовична већина ускраћена за пар постотака. У другом кругу се суочио с противкандидатом Јадранком Косор и победио. Други петогодишњи мандат му истиче 2010. године.

Крајем 2006. године на Интернету су објављени снимци његових говора хрватској емиграцији у Аустралији и Швајцарској у којима релативизује усташке злочине и практично изједначава усташку борбу са антифашистичком борбом партизана. Након објављивања тих снимака на ХРТу, по кратком поступку су смењени уредници дневника Данко Дружијанић и Горан Ротин због емитовања говора, без додатне провере њиховог порекла[2]. После буре која се подигла због тих говора, Месић се извинио јавности и признао да је погрешио, рекавши да се тог говора не сећа, али такво је било вријеме[3], а касније су и уредници враћени на посао[4].

Сам крај његовог мандата обележило је смањивање казне за годину дана, осуђеном за убиства над српским цивилима крајем 1991. године у западној Славонији који је признао и учешће у убиству имућне српске породице у Загребу, у децембру исте године[5], као и посета Косову и Метохији. Само смањивање казне је објављено 7. јануара, на дан православног Божића, а за исти дан је била заказана и посета јужној српској покрајини[6], током које је требало да се састане са званичницима тзв. Републике Косово. Он је касније померио своју за један дан, јер је избор датума код појединаца протумачен као провокација[6]. Месић је средином јануара 2009, објавио да би он у случају да Република Српска одржи референдум којим би се нарушио Дејтонски споразум, послао војску у Републику Српску а посебно у коридор око Брчког.[7] Председник Србије Борис Тадић је оценио да су изјаве Стјепана Месића претња по безбедност региона и ратно хушкање и најавио да ће то изнети пред Савет безбедности УН[8], док је новоизабрани председник Иво Јосиповић изјавио да слање војске у суседну земљу није опција.[9]

Кривична пријава за говор мржње

Невладина организација „Кроација либертас“ је у јануару 2011. против Стјепана Месића поднијела кривичну пријаву за говор мржње у средствима јавног информисања, те за подстицање на рат и ратне сукобе. Један од разлога за тужбу је и Месићева изјава 8. фебруара 2010. године у којој је изјавио да ће да пошаље Војску Републике Хрватске да нападне Републику Српску у случају да се становништво Републике Српске на референдуму изјасни за независност.[10]

Занимљивост

Референце

  1. ^ Председник Републике Хрватске не може бити члан нити једне странке.
  2. ^ Арсенић, Радоје (12. 12. 2006). „Новинари жртвени јарци”. Политика. Приступљено 07. 01. 2010.
  3. ^ Ђикић, Ивица (14. 12. 2006). „Ево, изравно се испричавам!”. Ферал трибјун. Приступљено 07. 01. 2010.
  4. ^ Арсенић, Радоје (15. 12. 2006). „Новинари враћени на посао”. Политика. Приступљено 07. 01. 2010.
  5. ^ „Месић смањио казну Синиши Римцу”. Б 92. 07. 01. 2010. Приступљено 07. 01. 2010.
  6. 6,0 6,1 „Месић: Односи нису заоштрени”. Б 92. 28. 12. 2009. Приступљено 07. 01. 2010.
  7. ^ Месић: У случају референдума у РС послао бих војску, Приступљено 25. 4. 2013.
  8. ^ "Mesićeva izjava - ratno huškanje", Приступљено 25. 4. 2013.
  9. ^ Јосиповић: Слање војске није опција, Приступљено 25. 4. 2013.
  10. ^ Ђ. В. (28. 01. 2011). „Кривична пријава против Месића за говор мржње”. Радио телевизија Републике Српске, СРНА. (на језику: српски)
  11. ^ Predsjednik Mesić statirao u filmu "Ne okreći se sine", Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе

Претходник:
Златко Томчић
вршилац дужности

Председник Републике Хрватске
2000—2010.

Наследник:
Иво Јосиповић
Претходник:
Антун Миловић
Председник Извршног већа Сабора СР Хрватске
Председник Владе Републике Хрватске
30. мај 1990. — 24. август 1990.
Наследник:
Јосип Манолић
Претходник:
Жарко Домљан
Председник Хрватског сабора
1992—1994.
Наследник:
Недељко Михановић

Литература

24. децембар

24. децембар (24.12.) је 358. дан године по грегоријанском календару (359. у преступној години). До краја године има још 7 дана.

24. јануар

24. јануар је двадесет четврти дан у години у Грегоријанском календару. 341 дана (342 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Јанко Бобетко

Јанко Бобетко (Црнац, код Сиска, 10. јануара 1919 — Загреб, 29. априла 2003), био је генерал-потпуковник ЈНА, генерал армије Хрватске војске и начелник главног штаба Хрватске војске од 1992. до 1995. године.

Борисав Јовић

Борисав Јовић (Никшић, код Баточине, 19. октобар 1928) је друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србија, бивши српски политичар, председник Председништва СФРЈ у периоду 1990—1991.

Бранко Костић

Бранко Костић (Рваши код Цетиња, 28. август 1939), економиста и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Црне Горе.

Брионска декларација

Брионска декларација је документ који су потписали представници Републике Словеније, Републике Хрватске и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) после проглашења одвајања Словеније и Хрватске од СФРЈ и краткотрајних оружаних сукоба Територијалне одбране (ТО) Словеније против Југословенске народне армије (ЈНА). Мировни споразум је потписан под политичким покровитељством Европске заједнице, то јест тројице министара из држава Европске заједнице, на Брионима 7. јула 1991. године. Споразумом је настојано да створи окружење у коме би могли да се одрже даљњи преговори о будућности Југославије. Брионском декларацијом предвиђено је да полиција Словеније контролише границу, али према законима СФРЈ, а да се ЈНА повуче у касарне и зауставе сукоби. Споразум је предвидео тромесечно "замрзавање" одлука Словеније и Хрватске да се издвајају из СФРЈ. Истовремено је договорено да се хитно изабере представник Републике Хрватске (Стипе Месић) на место Председника Председништва СФРЈ. Међутим, на крају се предсједник Савезног извршног вијећа Анте Марковић изоловао у нади да ће сачувати Југославију и потпуно прекинуо било који облик утицаја Федерације на Словенију. То је значило да се Југословенска народна армија (ЈНА) фокусирала на борбу у Хрватској, стварајући преседан преправљања међународних граница и стављајући на коцку интерес ЕЗ за рјешење југословенске кризе.

Споразумом су прекинута непријатељства између ЈНА и Територијалне одбране Словеније током Десетодневног рата. Словенија и Хрватска су се сложели да суспендују дјелатности које произилазе из њихових декларација о независности од 25. јуна на три мјесеца. Документом је ријешено питање граничне и царинске контроле словеначке границе, контрола над ваздушним саобраћајем и одобрена размјена заробљеника. Бринска декларација је такође била основа за посматрачку мисију која ће пратити спровођење споразума у Словенији. Једанаест дана након потписивања декларације, Савезно извршно вијеће је повукло ЈНА из Словеније. Декларација није имала утицај на борбе у Хрватској.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Златко Томчић

Златко Томчић (Загреб, 10. јул 1945) је хрватски предузетник и бивши политичар. Био је председник Хрватске сељачке странке од 1994. до 2005. године и председник Хрватски сабор у четвртом сазиву. Кратко је вршио дужност председника Републике Хрватске.

Избори за заступнике у Хрватски сабор 2007.

Редовне, шесте, изборе за заступнике у Хрватски сабор расписао је председник Републике Хрватске − Стјепан Месић, 17. октобра 2007, након што је Сабор распуштен 12. октобра, пошто је истекао његов четворогодишњи мандат. Избори су одржани 25. новембра 2007. године, а на бирачким местима у иностранству и 24. новембра. Током оба дана, бирачка места су била отворена од 7 до 19 часова.

Избори су спроведени у десет изборних јединица у Републици Хрватској, док су једанаесту изборну јединицу чинила бирачка места у иностранству, а дванаеста је била намењена представницима националних мањина. У свакој изборној јединици, цензус је износио 5 % важећих гласова бирача, а у Сабор се, према Уставу, могло изабрати од 100 до 160 заступника.

Укупно су изабрана 153 заступника, од чега највише из Хрватске демократске заједнице – 66 и из Социјалдемократске партије Хрватске – 56.

Избори за председника Хрватске 2000.

Избори за председника Хрватске 2000. су трећи председнички избори од самосталности Хрватске. Избори су били организовани у два круга. Први круг је био 24. јануара 2000. из којег су у други круг прошли Стјепан Месић (ХНС) и Дражен Будиша (ХСЛС-СДП), а други 7. фебруара 2000. године. За другог хрватског председника изабран је Стјепан Месић.

Избори за председника Хрватске 2005.

Избори за председника Хрватске 2005. су четврти председнички избори од самосталности Хрватске. Председник од 2000. до 2005. године Стјепан Месић ишао је у реизбор. Избори су били организовани у два круга. Први круг је био 2. јануара 2005. из којег су у други круг прошли Стјепан Месић и Јадранка Косор (ХДЗ), а други 16. јануара 2005. године. У други мандат за председника изабран је Стјепан Месић.

Извршно веће Сабора СР Хрватске

Извршно веће Сабора Социјалистичке Републике Хрватске (хрв. Izvršno vijeće Sabora Socijalističke Republike Hravtske) је био назив за владу у Социјалистичкој Републици Хрватској, од 1953. до 1990, док је у периоду од 1945. до 1953. године коришћен назив Влада.

Извршно веће је према Уставу СР Хрватске представљало извршни орган Сабора Социјалистичке Републике Хрватске и сачињавали су га - председник, чланови које бира скупштина и републички секретари (министри).

Званични називи владе током постојања СР Хрватске, од 1945. до 1990. године, били су:

Народна влада Федералне Хрватске - 1945. године

Влада Федералне Хрватске - од 1945. до 1946. године

Влада Народне Републике Хрватске - до 1946. до 1953. године

Извршно веће Народног сабора Народне Републике Хрватске - од 1953. до 1963. године

Извршно веће Сабора Социјалистичке Републике Хрватске - од 1963. до 1990. годинеТакође у званичној употреби користио се и назив Републичко извршно веће, да би се разликовало од Савезног извршног већа. Често су се користиле и скраћене варијанте имена - Извршно веће СР Хрватске или Извршно веће Хрватске.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Председници Социјалистичке Федеративне Републике Југославије

Ово је списак шефова државе некадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (Демократска Федеративна Југославија 1945—1946, Федеративна Народна Република Југославија до 1963).

Председништво СФРЈ

Председништво Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, скраћено Председништво СФРЈ (мкд. Претседателство на СФРЈ; словен. Predsedstvo SFRJ), је било колективни врховни орган руковођења у СФР Југославији установљено 1971. доношењем амандмана на Устав СФРЈ из 1963, а његова улога додатно је дефинисана доношењем новог Устава СФРЈ 1974. године.

Јосип Броз Тито је био председник Републике и председник Председништва СФРЈ. Од смрти доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, 4. маја 1980. до званичног распада СФРЈ, 27. априла 1992. председник је биран на годину дана (сваке године из друге федералне јединице).

У времену постојања сачињавало га је различити број чланова: од 1971. до 1974. 23 члана — по 3 из сваке републике, 2 из покрајине и председник Републике, од 1974. до 1988. 9 члана — по 1 из сваке републике и покрајине и председник Председништва СКЈ, и после 1988. 8 члана — по 1 из сваке републике и покрајине.

Списак председника Хрватског сабора

Списак председника Хрватског сабора обухвата списак председника парламента Демократске Федералне Хрватске (1945—1946), Народне Републике Хрватске (1946—1963), Социјалистичке Републике Хрватске (1963—1990) и Републике Хрватске од 1945. до данас.

Убиство породице Зец у Загребу

Убиство породице Зец је злочин који су у ноћи 7. децембра 1991. године, у Пољаничкој улици у Загребу, починили припадници специјалне јединице МУП-а Републике Хрватске, такозвани мерчеповци, предвођени Синишом Римцем.

Убице никада нису одговарале за овај злочин, упркос томе што су исти признали неколико дана касније пред истражним судијом. Међутим, признање је проглашено неважећим, јер је узето без присуства адвоката. Синиша Римац, који је учествовао у овом злочину, осуђен је 2005. године на 8 година затвора, због злочина над Србима у Пакрачкој Пољани, 1991. године. У јануару 2010. године, одлазећи предсједник Републике Хрватске, Стјепан Месић, смањио је казну Римцу за годину дана , што је изазвало жестоке реакције јавности у Србији, Републици Српској, али и Хрватској.

18. фебруар 2000. — 18. фебруар 2010.
Избори2000.
2005.
Председник владеИвица Рачан (2000-2003)
Иво Санадер (2003-2009)
Јадранка Косор (2009-2010)
ПретходникФрањо Туђман
НаследникИво Јосиповић
7. септембар 1992 — 24. мај 1994.
Избори1992
ПредседникФрањо Туђман
Председник владеХрвоје Шаринић (1992-1993)
Никица Валентић (1993-1994)
ПретходникЖарко Домљан
НаследникНедељко Михановић
30. јун 1991 — 6. децембар 1991.
Председник владеАнте Марковић
ПретходникБорисав Јовић
Сејдо Бајрамовић (в. д)
НаследникБранко Костић
30. мај 1990 — 24. август 1990.
Избори1990
ПредседникФрањо Туђман
ПретходникАнтун Миловић
Председник Извршног већа СР Хрватске
НаследникЈосип Манолић
Председник Президијума
Народне скупштине
Председник Републике
Председник Председништва
СФРЈ
(1980—1992)
Генерални секретари Покрета несврстаних
1990е
2000е
2010е
1945—1953.
1953—1963.
1963—1990.
Председници сабора
Председници
Жупанијског дома

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.