Стројимир Властимировић

Стројимир је био српски великаш, који је живео средином IX века. Припадао је династији Властимировића и био је син кнеза Властимира и брат кнеза Мутимира. Сачуван је његов печат, изливен од злата, на коме пише: Боже, помози Стројимиру.[1]

Стројимир Властимировић
Seal of Strojimir
Датум рођења848.
Датум смрти890.
ДинастијаВластимировићи
ОтацВластимир
ПотомствоКлонимир Стројимировић

Биогрфија

Seal Vlastimirovici (Principality of Serbia)
Стилизовани симбол двоструког крста у кругу, са печата кнеза Стројимира

Главни историјски извор који помиње Стројимира је спис „De administrando imperio“, дело византијског цара Константина Порфирогенита, у коме он наводи да је приликом наслеђивања власти након смрти кнеза Властимира дошло до сукоба између његових синова, услед чега је најстарији од њих, кнез Мутимир, послао своју млађу браћу Стројимира и Гојника у Бугарску. Није познато да ли су се Стројимир и Гојник икада вратили у Србију.[2]

Види још

Референце

  1. ^ Živković 2007, стр. 23–29.
  2. ^ Ферјанчић 1959, стр. 1-98.

Извори и литература

Извори

Литература

Викизворник

Спољашње везе

Клонимир Стројимировић

Клонимир Стројимировић (грч. Кλονιμης, лат. Clonimerus) је био српски кнез који је кратко владао српским земљама крајем 9. веку. Седиште му је било град Достиника.Његов отац Стројимир Властимировић је био најмлађи син кнеза Властимира, једног од најзначајнијих владара из српске владарске лозе Властимировића. Стројимир и његов брат Гојник побунили су се против најстаријег брата, кнеза Мутимира, али били су поражени и прогнани, и заробљени од стране бугарског владара Бориса.

После смрти Мутимира око 890—891. године, кнез Прибислав Мутимировић је годину дана владао Србијом све док га Петар Гојниковић није поразио у борби и постао владар Србије. Клонимир је покушао да преузме српски престо од свог рођака Петра Гојниковића око 896. године уз подршку бугарскога владара Бориса. Умро је око 897. године.

Печат кнеза Стројимира

Печат кнеза Стројимира, из друге половине IX-X века, представља најстарији материјални доказ о постојању српске државе на Балканском полуострву. Израђен је од злата, купастог облика са алком на врху, висине 1,9 cm, пречника 1,35 cm и укупне масе од 15,46 g. На његовој предњој страни се налази двоструки крст у кругу перли, око кога је исписано: „Боже помози (исписано грчким писмом) Стројимиру (Строимир, исписано грчким писмом)“. Стројимир, који се на печату спомиње, идентификује се са истоименим средњим сином кнеза Властимира (око 830 — 851), који се сматра творцем српске државе, пошто је он први српски владар на Балканском полуострву о коме има неких података.

Подаци о самом Стројимиру су још оскуднији и своде се на спомињање у спису „О управљању Царством“ византијског цара Константина Порфирогенита (913 — 959), насталог средином X века. Из њих се може извући закључак да је он, као средњи Властимиров син, након очеве смрти једно време управљао делом државе као удеони кнез. Сам печат је за 16.000 (20.000 са провизијом) евра купљен 11. јула 2006. године на аукцији у Немачкој и данас се налази у сефу Историјског музеја Србије.

Списак познатих Срба

Ово је списак познатих Срба и људи који су на неки начин повезани са Србима или Србијом.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.