Стрељаштво

Стрељаштво је спорт у које се коришћењем различитих типова пушака и пиштоља гађа у покретне, непокретне и летеће мете. Овај спорт не треба мешати са стреличарством, спортом у којем је такође циљ погодити мету, али овај пут коришћењем оружја као што су лук и стрела и самострел. Стрељаштво је стандардни спорт у програму модерних Олимпијских игара. ИССФ (Светска спортска стрељачка федерација) данас броји преко 160 земаља чланица и спада у најраширеније спортове.

Поједине дисциплине стрељаштва су саставни делови вишебојских спортова као што су биатлон и модерни петобој.

Hattie Johnson 2
Учесник у стрељаштву

Историја

Ово је један од најстаријих спортова, јер су се још у старом и средњем веку одржавала тачмичења од гађања прачком до лука и стреле. Спортско гађање луком и стрелом (стреличарство) одржава се и данас и веома је полуларно у неким земљама, нарочито у САД.

Проналаском ватреног оружја почела су се одржавати такмичења у гађању ватреним оружјем. Познато је да се једно од првих такмичења одржало у Швајцарској у XV веку са тадашњом пушком аркебузом. Било је веома популарано и у Русији.

Стрељаштво као модеран спорт развио се тек у XIX веку. Осим пушком од 1890. године почело је и гађање пиштоњем. Већ на 1. Олимпијским играма у Атини 1896. стрељаштво је било на програму такмичења. Тада се гађало пиштољем слободног избора са 25 m i 50 m, револвером са 25 m и војничком пушком на 200 m и 300 m. Од тада такмичење у стрељаштву је осталу о програму Олимпијских игара и данас. Дисциплине су мењане неколико пута.

У Лиону је одржано прво међународно такмичење 1897. које је касније признато као прво светско првенство. Учетвовали су такмичари из рет земаља: Италије, Холандије, Норвешке, Швајцарске и Француске.

Године 1907. основан је Међународни стрељачки савез (франц. Union Internationale de Tir) скр. UIT. (енгл. International Shooting Union) ISU, који је 1998 модификовао назив у (енгл. International Shooting Sport Federation) скр.ISSF - Међународна спортска стрељачка федерација.

Историјски развој стрељаштва у Србији

Streljački glasnik logo
Лого Стрељачког гласника

Прво стрељачко удружење на територији данашње Србије је основано у Белој Цркви 1777. године, под називом Стрељачко друштво у Белој Цркви, под којим се именом све задржало до 1931.Ради обуке одређеног броја становника, које је Магистрат морао ставити у службу граничарском пуку у случају потребе, изграђена су од 1788. - 1818. године многа стрелишта. После тога грађанство је прихватило стрељаштво као разоноду и спорт. 1818. године друштво је имало 250 чланова. Стрељачка удружења у другим градовима су основана у Новом Саду 1790., Панчеву 1813., у Београду 1851., у Митровици 1871., Земуну 1872., Ваљеву и Неготину 1880., Нишу, Великом Бечкереку (Зрењанину) и Крагујевцу 1881. „Прва наука о раду с пушком“ написана је 1791. у којој је разрађена терминологија стрељаштва. У Србији је 1886. одржано „Прво земаљско гађање“. Први савез стрељачких удружења на Балкану је Савез стрељачких дружина Краљевине Србије, основан је 1887. После две године изашао је први броји Стрељачког гласника 1. јуна 1889. Стрељачки савез Краљевине Србије примљен је 1909. у Међународни стрељачки савез.

Стрелци Србије су учествовали на светском првенству 1909 у Хамбургу у гађању војничком пушком. Стрељачки савез Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца основан је 28. септембра 1924. године у Београду. Између два рата стрелци Југославије су учествовали једино на светском првенству у Луцерну 1939. где су освојили 11. место. Прво послератно државно првенство одржано је у Крагујевцу 1946, а Стрељачки савез Југославије обновљен је 4. априла 1948. године.

Безбедност

Правила Међународног стрељачког савеза садрже само посебне захтеве безбедности за које тражи да се примењује на међународним првенствима. Обавезна и посебна правила безбедности на стрелиштима разликују се од земље до земље. Организациони комитете је одговоран за безбедност. На стрелишту због безбедности стрелаца, особља стрелишта и гледалаца мора се опрезно руковати оружјем. Члан жирија и судије у пуцаоници могу у свако време прекинути гађање. Оружје се пуни само на стељачком месту. Стрелци и остало особље у близини ватрене линије носе штитнике за уши. Стрелци док гађају носе несаломљиве наочаре.

Оружје

  • Серијска ваздушна пушка
  • Стандардна ваздушна пушка
  • Малокалибарска пушка слободног избора
  • Стандардна малокалибарска пушка
  • Серијска малокалибарска пушка
  • Пушка слободног избора великог калибра
  • Стандардна пушка великог калибра
  • Војничка пушка
  • Полуаутомтска пушка
  • Стандардни ваздушни пиштољ
  • Серијски малокалибарски пиштољ
  • Малокалибарски пиштољ слободног избора
  • Спортски пиштољ
  • Стандардни малокалибарски пиштољ
  • Пиштољ малог калибра за брзо гађање
  • Пиштољ великог калибра средишњег опаљења
  • Војнички пиштољ

Муниција

Муниција за ваздушно оружје мора бити израђена од олова или сличног меког материјала са максималним пречником од 4,5 мм (.177 cal). Зрна могу бити било којег облика.

Малокалибарска муниција мора бити израђена од олова или сличног меког материјала. Малокалибарски метак ивичног опаљења 5,6 мм (.22 cal) Long rifle.

Муниција за оружје велиог калибра. За војничу пушку кал. 7,9 мм и ПАП кал. 7,62 мм забрањена је употреба муниције са зрнима специјал не намене (запаљива, обележавајућа, експлозивна и комбинована). За војнички пиштољ кал. 7,62 мм избор муниције је слободан. За пиштоље - револвере централоног опаљења, малокалибарско оружје, ваздушно оружје и пушке сачмарице избор муниције је слободан у овиру прописа Међународног стрељачког савеза.

Дисциплине у стрељаштву

Air-rifle-shooting
Гађање ваздушном пушком са 10m

Такмичења у стрељаштву организују се са следедећим оружјем: ваздушне пушке, малокалибарске и великокалибарске пушке слободног избора, малокалибарске пушке серијске производње (стандард), малокалибарске пушке са оптичким нишаном, војничке пушке, пиштоља (малокалибарског серијског и аутоматског, ваздушног, слободног избора и великог калибра) и ловачке пушке у дисциплинама гађања глинених голубова скит и трап).

Мете за великокалибарску пушку су промера 1х1 м, за пиштољ 0,50х0,50 м, за малокалибарску пушку 16,4 цм, а за ваздушну пушку 8,3 цм. Различите су и даљине за гађање. За велики калибар удаљеност је 300 м, мали калибар 50 м, за ваздушну пушку 10 м, за пиштољ малокалибарски, великокалибарски и аутоматски 25 м и за малокалибарски пиштољ серијски и слободног избора на 50 м.

Поједине дисциплине стрељаштва су саставни део вишебојних спортова као што су биатлон и модерни петобој.

У следећој табели су приказане најчешће стрељачке дисциплине, са ознаком које су биле на програму олимпијских игара и од када.

KK-liegend
Такмичење у стрељаштву са малокалибарком пушком из лежећег става
Дисциплина ОИ - мушки ОИ - жене
Пушка
300 м МК пушка 1900–1972 (тростав)
300 м Стандардна пушка
50 м МК пушка 1952— (тростав),
1912— (Лежећи став)
1984— (тростав)
10 м Ваздушна пушка 1984— 1984—
Пиштољ
50 м Пиштољ 1896—
25 м Пиштољ - брза паљба 1896—
25 м Стандардни пиштољ
25 м Пиштољ 1984—
10 м Ваздушни пиштољ 1988— 1988—
Сачмара
Трап 1900— 2000—
Дупли трап 1996— 1996–2004
Скит 1968— 2000—
Покретне мете
50 м Покретна мета
10 м Покретна мета 1992–2004

Литература

  • Водопивец, В, Спортско стрељаштво, Војно издавачки завод, Народна књига, Београд, 1977.
  • Стрељачки савез Србије, Правилници, Београд, 2005.

Спољашње везе

Јасна Шекарић

Јасна Шекарић (Београд 17. децембар 1965. године као Јасна Брајковић) је српска спортисткиња и репрезентативка Србије у стрељаштву. Вишеструка је олимпијска, светска и европска првакиња.

Александра Ивошев

Александра Ивошев (Нови Сад 17. март 1974.) је српска спортисткиња и бивша репрезентативка Србије у стрељаштву. Најпознатија је по освојеним медаљама на Олимпијским играма у Атланти.

Андора на Летњим олимпијским играма 2012.

Андора на Олимпијским играма у Лондону 2012. је учествовала десети пут као самостална земља.

До сада Андора није освојила ниједну медаљу. Андору је на играма у Лондону представљало укупно 6 спортиста (4 мушкарца и 2 жене) у 4 спорта (атлетика, џудо, стрељаштво и пливање).

Најмлађи учесник у екипи Андоре била је атлетичарка Кристина Љовера, 15 година и 307 дана а најстарији стрелац Хоан Томас Рока, 61. година и 170 данаОво двоје спортиста су такође најмлађи и најстарији андорски учесници свих олимпијских игара (летњих и зимских) у историји олимпијског спорта у Андори.

Белорусија на Летњим олимпијским играма 2012.

Белорусија на Летњим олимпијским играма у Лондону 2012. учествује пети пут као самостална земља.

Белорусија на олимпијским играма

Спортисти из Белорусије су први пут учествовали на Летњим олимпијских игара 1952. у Хелсинкију Финска у оквиру репрезентације Совјетског Савеза.

Након распада Совјетског Савеза 1991., Белорусија се заједно са још пет других од насталих 14 нових држава, на Зимским олимпијским играма 1992. у Албервилу, Француска, учествује као Здружени тим (EUN) под олимпијском заставом.

Касније у 1992. са једанаест бивших република које су се придружиле Белорусији учствују исто као Здружени тим (EUN) na Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони, Шпанија.

Две године касније, Белорусија се такмичи по први пут као независна држава у Зимским олимпијским играма 1994., одржаним у Лилехамеру, Норвешка. После тога Белорусија учествује на свим Летњим и Зимским олимпијским играма.

Грчка на олимпијским играма

Грчка је била земља где су настале олимпијске игре. Била је место одржавања Древних олимпијских игара, тако да је било логично да се прве олимпијске игре модерног доба одрже у овој земљи. Грчка која је прихватила оживљавање идеје олимпизма се први пут појавила на Олимпијским играма 1896. године, које су биле уједно и прве олимпијске игре модерног доба. Од тада Грчка није пропустила ниједне Летње олимпијске игре и једна је од четири земље којима је то успело.

Грчка је први пут учествовала на Зимским олимпијским играма 1936. године и од онда је пропустила само једне, 1960. године. Грчка није освојила ни једну медаљу на Зимским олимпијским играма.

Приликом свечаног отварања сваке олимпијаде Грчка је прва земља која се појављује на церемонији отварања, остале државе бивају представљене азбучним редом. Овај обичај је због историјске улоге Грчке у стварању и промовисању олимпијских игара још у античким временима.

Грчка је била домаћин модерних олимпијских игара два пута, првих 1896. и двадесет четвртих 2004. године. Оба пута град домаћин је била Атина. Грчка је на Играма освојила 116 медаља, где се издвајају атлетика и дизање тегова као две најуспешније грчке олимпијске дисциплине.

Грчки олимпијски комитет (Ελληνική Ολυμπιακή Επιτροπή) је основан 1894. године, а признат од стране МОКа 1895. године.

Зорана Аруновић

Зорана Аруновић (Београд, 22. новембар 1986) је српска репрезентативка у стрељаштву. У 2010. години је постала светска првакиња у дисциплини ваздушни пиштољ на 10 м и примила награду „спортисткиња године“ у Србији.

Независни учесници на олимпијским играма

Као независни учесници (или индивидуални учесници) под олимпијском заставом учествовали су, у неколико наврата, спортисти из држава чији национални олимпијски комитет у том тренутку није био оформљен или је био суспендован из одређених разлога. Први пут су учествовали 1992. у Барселони, а укупно су

остварили три учешћа и освојили три медаље, једну сребрну и две бронзане.

СД Црвена звезда

Спортско друштво Црвена звезда из Београда је спортско друштво које обухвата велики број клубова који се такмиче у одређеним спортским дисциплинама. Клубови Црвене звезде су освојили 702 трофеја. Од тога 679 титула националног шампиона, националног купа или суперкупа, 8 титула европског првака, 12 титула регионалног шампиона и 3 титуле светског првака. Црвена звезда је најуспешније спортско друштво у Србији.Навијачи СД Црвена звезда називају се Делије север. Навијачка група је основана 1989. године. У оквиру спортског друштва постоје готово сви спортови, али најпознатији је ФК Црвена звезда.

Списак освајача олимпијских медаља за Кину

Кина се први пут појавила на Олимпијским играма 1952. године. После тога Кина у периоду од 1956. па до 1984. године није узела учешћа на Летњим олимпијским играма.

На Зимским олимпијским играма Кина је први пут учествовала 1980. године и после тога још редовно слала своје спортисте на све наредне игре.

Кина је била домаћин летњих олимпијских игара једанпут 2008. године када је град домаћин био Пекинг;

Олимпијци из Кине закључно са 2016. годином су освојили укупно 596 медаља, од тога 543 (303 жене, 232 мушкарци и 8 мешовито) медаља на Летњим олимпијским играма и 53 (35 жене, 13 мушкарци и 5 мешовито) на Зимским олимпијадама.

Национални олимпијски комитет Кине (Chinese Olympic Committee) је основан 1910. и признат од стране МОКа 1979. године.

Списак освајача олимпијских медаља за Словачку

Спортисти Словачке учествовали су на свим Летњим олимпијским играма од 1996. и Зимским олимпијским играма од 1994. од када нису пропустили ниједне игре.

Словачки спортисти су на летњим играма освојили укупно 28 медаља од којих су 9 златне, 11 сребрне и 8 бронзане. На зимским играма су освојивши 5 медаља и то: 2 златне, 2 сребрне и 1 бронзану. Само 3 пута на зимским олимпијским играма: 1994. Лилехамеру, 1998. Наганоу и 2002. Солт Лејк Ситију. остали су без освојених медаља.

На летњим олимпијским играма такмичили су се у 22 спорта, а у 4 су освајали медаље, на зимским од 12 спортова у 2 су освајали медаље .

Србија и Црна Гора на олимпијским играма

Бивша државна заједница Србије и Црне Горе је учествовала је у шест наврата и једном као независни учесници на олимпијским играма између 1992. и 2006. године, када је заједница распуштена и када су и Србија и Црна Гора декларисали своју пуну независност.

На Олимпијским играма 1992. држави је забрањено учешће, али су наступали само спортисти у појединачним спортовима, док је 1994. потпуно забрањено учешће спортистима из ове земље. Од 1996. до 2002. спортисти су се такмичили под именом Савезна Република Југославија, а од 2003. до 2006. када је држава променила име као Србија и Црна Гора.

Овај чланак односи се на учешће спортиста у оквиру граница државе СРЈ, односно СЦГ иако Међународни олимпијски комитет води другачију статистику. Медаље 1992. збрајају се са свим освојеним медаљама независних учесника на било којим играма и без обзира из које државе долазе, медаље СРЈ се воде као заједничке медаље свих наступа под именом Југославија, пре и после распада земље, а медаље СЦГ засебно.

Стеван Плетикосић

Стеван Плетикосић (Крагујевац 14. март 1972) је српски репрезентативац у стрељаштву. Освајач је олимпијске медаље и један од актуелних власника светског рекорда у дусциплини МК пушка 50 метара у лежећем ставу.

Стрељаштво на Летњим олимпијским играма

Стрељаштво се налази у програму Летњих олимпијских игара од првих 1896. у Атини. до данас, осим на Играма 1904. у Сент Луису и 1928 у Амстердаму.

Стрељаштво на Летњим олимпијским играма 1896.

На Олимпијским играма 1896. такмичење у стрељаштву одржано је на новоизграђеном стрелишту у предграђу Атине Калатеи. Такмичење које је припремио и организовао Пододбор МОКа за стрељаштво, одвијало се у пет дисциплина. Учествовао је 61 такмичар из седам земаља.

Стрељаштво на Летњим олимпијским играма 2008.

Такмичења у стрељаштву на Олимпијским играма 2008. у Пекингу су одржана од 9. до 17. августа.

Од петнаест дисциплина, Кина је победила у пет.

Такмичар Северне Кореје Ким Јонг Суа био је позитиван на допинг тексту, па је дисквалификован, а освојене медаље у такмичењима у дисциплинама пиштољ 50 м и ваздушни пиштољ 10 м.

Стрељаштво на Летњим олимпијским играма 2012.

Стрељаштво се на Олимпијским играма 2012. у Лондону појавило по 25. пут у олимпијском програму. Такмичења су одржавана на специјалном олимпијском стрелишту изграђеном на платоу испред Краљевске артиљеријске касарне у Гриничу од 28. јула до 5. августа.

На турниру је учествовало укупно 387 стрелаца из 108 земаља који су се такмичили у укупно 15 дисциплина (9 у мушкој и 6 у женској конкуренцији).

Једна од занимљивости везана за такмичаре у дисциплини пиштољ лежи у чињеници да је законом у Енглеској забрањено организовано пуцање из пиштоља, те су такмичари морали добити специјалне дозволе за ову дисциплину.

Стрељаштво на Летњим олимпијским играма 2016.

Такмичења у стрељаштву на Летњим олимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру одржавала су се од суботе 6. до недеље 14. августа на стрелишту Националне олимпијске стрељане смештеном у четврти Деодоро. Био је то 26. пут да су такмичења у стрељаштву била део програма Летњих олимпијских игара. На олимпијском стрељачком турниру учестовало је укупно 390 такмичара из 97 земаља који су се надметали у 15 различитих дисциплина (9 у мушкој и 6 у женској конкуренцији).

Такмичење се одвијало по идентичном формату као и на Играма 2012. у Лондону, уз нее мање измене у правилима и сатници такмичења.

Украјина на олимпијским играма

Украјина се као независна држава први пут појавила на Олимпијским играма 1994. године и од тада Украјина није пропустила ни једне Летње олимпијске игре ни Зимске олимпијске игре

На Зимским олимпијским играма Украјина је први пут учествовала 1994. године и учествовала на свим наредним одржаним Зимским олимпијским играма. На Летњим олимпијским играма Украјина је први пут учествовала 1996. године и учествовала на свим наредним одржаним Летњим олимпијским играма.

Украјина није била ни једанпут домаћин олимпијских игара. Пре стицања независности украјински спортисти су се на олимпијским играма такмичили као део Совјетског тима у периоду од 1952 па до 1988. године. После распада СССРа на Олимпијским играма 1992. године одржаним у Барселони, украјински спортисти су били део Уједињеног тима.

Украјински олимпијци су закључно са 2018. годином освојили 129 медаља на олимпијадама, 121 на летњим (већином у гимнастици) и 8 на зимским играма.

Национални олимпијски комитет Украјине (Національний олімпійський комітет України) је основан 1990. а признат од стране МОКа 1993. године.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.