Сточарство

Сточарство је једна од две основне гране пољопривреде која се бави узгојем домаћих животиња у сврху добијања производа и сировина за људску употребу (храна, кожа, вуна, перје). Како се „стоком“ углавном сматрају говеда, овце, козе и свиње, сточарство у ужем смислу би означавало узгој ових животиња.

Разликујемо екстензивно сточарство, које се ослања на број и интензивно сточарство које се базира на квалитету расе.

Подела

Сточарство се може поделити на следеће делатности:

Види још

Литература

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
  • Стемић Миломир, Јаћимовић Братислав (2006): Основи аграрне географије, Јантар група, Земун
Банат

Банат је географски регион, административно подељен између Србије, Румуније и Мађарске. Историјска престоница Баната је Темишвар, који се данас налази у Румунији. Српски део Баната је углавном лоциран у Аутономној Покрајини Војводини, док југозападни део Баната (познат као Панчевачки рит) административно припада Београдској општини Палилула. На територији Војводине, Банат је административно подељен на три округа: Севернобанатски, Средњобанатски и Јужнобанатски. Највећи град српског Баната је Зрењанин (76.511 становника по попису из 2011. године).

Браничево (област)

Браничево је област североисточне Србије ограничена Великом Моравом, Дунавом и планинским венцем који чине Бељаница, Хомољске планине и Северни Кучај, у оквиру које се налази Браничевски округ. Број становника је око 200.500, а највећи град ове области је Пожаревац. Налази се на највећој раскрсници копнених и водених путева југоисточне Европе. Ту се укрштају: дунавска магистрала, која спаја средњеевропски простор са црноморским обалама и Блиским истоком, и моравско-вардарска која повезује исти тај простор са егејским светом на југу. Те две комуникације старе су онолико колико је старо трајање човека на овим просторима.

На том релативно малом простору јасно се издвајају равничарски терени у долини Дунава и Велике Мораве, са Стигом као најплоднијом равицом у долини јужно од Саве и Дунава. Средњи ток Млаве и Пека одликују брдовите области, надморске висине између 200 и 300 метара, погодне за воћарство и сточарство. Изворишни и средњи токови ове две реке чине планинске области Хомоља и Звижда, богате шумом, пашњацима, рудним и минералним благом.

Гатачко поље

Гатачко поље је пространо крашко поље у северном делу Источне Херцеговине, у општини Гацко. Простире се на површини од 57 km², правцем северозапад-југоисток, на дужини од око 24 километара и широко је 3,6 километара. Смештено је између планина Бјелашница и Лебршник на надморској висини од 930 до 1000 метара. Кроз поље теку понорнице Грачаница и Мушница, које поље повремено ии повремено га плаве.

Једино веће насељено место је Гацко. Близу поља су планина и превој Чемерно, извориште Требишњице, jezero Клиње, као и национални парк Сутјеска. У пољу су развијени пољопривреда и сточарство.

Говедарство

Говедарство је најважнија грана сточарства. Обухвата узгој говеда, бикова, јакова и зебуа. Даје важне производе, попут меса, млека, коже, длаке и др.

Најповољнији услови за развој ове гране су првенствено простране ливаде и пашњаци. Може се издвојити као: млечно, млечно-месно и месно говедарство.

Као још један додатни продукт ове гране сточарства јавља се и стајско ђубриво.

Многе индустријске гране су повезане са говедарством као: прехрамбена индустрија (прерада меса и млечних производа), модна индустија (израда одеће и обуће од коже).

Крава је основа производње. Она биљну храну прерађује у месо и млеко. Бик биљну храну прерађује у месо. Теле је потомак краве, и јако је битан за будућу производњу млека и меса.

По броју говеда се истичу следеће државе: Индија, Русија, САД, Кина, Аргентина и др.

Горња Јабланица

Горња Јабланица је брдско-планинска регија које се простире југозападно од Лесковца и Лебана. Кружног је облика и са три стране ограничена високим развођем. За разлику од Горње, Доња Јабланица представља изразиту низију спојену са Лесковачком котлином, покривену речним наносима, веома плодну и густо насељену. Читав слив Јабланице простире се на 894 квадратних метара, од чега на Горњу Јабланицу отпада 79,7 %, односно 713 квадратних километара. Граница између ове две суседне регије представљена је сутеском Јабланице код Лебана и огранцима планине Радан који се пружају дуж западног обода Лескоачке котлине.

Горња Јабланица спада у најсиромашније српске регије, иако се испод атара појединих села протежу лежишта разних руда метала са знатним садржајем злата и сребра и на више места из велике дубине избијају обилне термоминералне воде.

Живинарство

Живинарство или перадарство је грана сточарства која се бави узгојем ситне живине са циљем добијања меса, перја и јаја.

У оквиру живинарства узгајају се:

кокошке

петлови

гуске

патке

лабудови

фазани

паунови

нојеви

емуи итд.Најповољнији услови за перадарство су у оквиру сеоских заједница где има доста хране и у приградским зонама.

Закатекас (држава)

Држава Закатекас (шп. Estado de Zacatecas), савезна је држава у северном делу централног Мексика.

Има површину од 73.252 km² и око 1.351.000 становника.

На северу се граничи са државама Нови Леон, Коауила и Дуранго, на истоку са Сан Луис Потосијем, док су на југу државе Агваскалијентес и Халиско. На западу је Најарит.

Главни град државе је град Закатекас, док је највећи Фресниљо.

Држава је основана 1823.

Закатекас се углавном састоји из пустињске степе која прелази у област прерија.

Главне привредне активности су рударство, сточарство, производња пива и туризам.

Између градова Закатекас и Фресниљо налази се највећа пивара на свету (део концерна „Групо Модело“) где се годишње произведе 22 милиона хектолитара пива.

Некада су рудници сребра у Закатекасу имали прворазредни значај.

Ова држава је једно од најзначајнијих подручја одакле потичу мексички емигранти у САД. Око милион људи у САД (највише у Чикагу и Лос Анђелесу) потиче из Закатекаса.

Карпати

Карпати (чешки, словачки и пољски: Karpaty, украјински: Карпати, румунски: Carpaţii), су планине у средњој Европи. Румуни Карпате још називају и Трансилванијски Алпи. Пружају се на дужини од 1.500 km (ширина преко 300 km), као велики лук од Братиславе преко територије Чешке, Словачке, Пољске, Украјине и Румуније до источне Србије.

Највиши врх Герлаховка (Герлаховски штит) 2655 m, налази се на Високим Татрима у Словачкој. Карпати се деле на Западне Карпате са Бескидима и високим Татрима, затим на Шумовите, Источне и Јужне Карпате или трансилванске Алпе, највиши врх Молдовеану 2543m. Важна речна изворишта су реке Тиса, Висла, Одра, Дњестар, Прут, Мориш, Уж и др...

Клима Карпата је континетална и планинска. Шуме су претежно букове, у вишим пределима четинарске. Има доста пашњака, а развијено је и сточарство. Од дивљих животиња настањују их медвед, вук, дивља мачка и др... Велико рудно богатство: нафта, гас (највише у Румунији, јужно од Трансилванских Алпа), гвожђе, угаљ, злато, сребро, бакар, олово, цинк, волфрам, со и др...

Кокран (Алберта)

Кокран (енгл. Cochrane) је варош у јужном делу канадске провинције Алберта и део је статистичког подручја Велики Калгари. Насеље се налази у подножју брда Биг Хил на надморској висини од 1.186 m у долини уз реку Боу. Варош се налази на око 18 км западно од града Калгарија и кроз њега пролази деоница регионалног ауто-пута 1А.

Насеље се развило из ранча локалног фармера Метјуа Кокрана 1881. године као Кокран Ранч, а 1903. је добило статус села. Кокран је добио статус вароши 1971. године.

Према резултатима пописа становништва из 2011. у варошици је живело 17.580 становника у укупно 6.824 домаћинства, што је за чак 27,8% више у односу на попис из 2006. када је регистровано 13.780 житеља. Самим тим Кокран се убраја међу најбрже растуће урбане средине у Канади, а на основу броја становника испуњава услов за добијање статуса службеног града у провинцији Алберта (преко 10.000 становника).У Кокрану постоји доста развијена индустријска делатност, а посебно се то односи на дрвну и индустрију грађевинског материјала. Развијена је и пољопривреда, посебно сточарство и трговина. Једна је од ретких средина у Канади у којој су привредници ослобођени пореза и то је један од разлога наглог напретка вароши. Подручје ван насеља популарно је међу параглајдерима и бициклистима.

Нормандија

Нормандија (франц. Normandie, норм. Normaundie) је историјски регион на северу Француске. У овај регион се убрајају долина доње Сене (Горња Нормандија) северно од Париза, и предели ка западу укључујући полуострво Котентин (Доња Нормандија). У Горњу Нормандију спадају француски департмани Приморска Сена и Ер, док су у Доњој Нормандији департмани Орн, Калвадос и Манш. Источно од Нормандије је Пикардија, а западно Бретања.

Нормандији припадају и Каналска острва (Џерзи, Гернзи) која су вековима, а и данас, под суверенитетом краљева Енглеске, односно Британије. За ове острвљане, британски суверен носи титулу Војвода Нормандије.

У Нормандији живи 3,5 милиона људи. Највећи градови су: Руан (385.000 становника), Авр (247.000 становника), Кан (200.000 становника) и Шербур (89.000 становника). Раније је Руан била престоница целе Нормандије, а сада само Горње. Главни град Доње Нормандије је Кан.

Карактеристичне привредне гране у Нормандији су сточарство и воћарство (нарочито јабуке).

Општина Лапово

Општина Лапово је општина у Шумадијском округу. Састоји се из два насеља, Лапово (варошица) и Лапово (село). Према попису из 2011. године у општини живи 7.837 људи.

Општина Штрпце

Општина Штрпце (алб. Komuna e Shtërpces) налази се на крајњем југу Србије, на граници са Северном Македонијом. Површина општине је око 248 km². Обухвата територију од шеснаест села Сиринићке жупе. Седиште општине је истоимено место Штрпце. Општина Штрпце је постојала до 1965. године када је укинута, а поново је формирана 1988. године издвајањем насеља из тадашње општине Урошевац (Сл. лист САП Косова; 05/88).

На западу општине извире река Лепенац. На Шар планини се налази познати ски-центар „Брезовица“, а ту је и један од пет националних паркова у Републици Србији, Национални парк Шар-планина.

Пашњак

Пашњак је површина земљишта која се користи за прехрану и узгој стоке, најчешће испашом. Према надморској висини може се поделити на планиске пашњаке („сувати“) и низијске пашњаке.

Према начину настанка разликујемо:

природни пашњак — обрасао природним покривачем (разне траве и корови)

вештачки пашњак — настаје засејавањем детелине и разних врста траве.

Пољопривреда

Пољопривреда је привредна делатност која обухвата биљну и сточарску

производњу и с њима повезане услужне делатности. Две основне гране пољопривреде су земљорадња и сточарство. Заједно са шумарством, ловом и риболовом спада у примарни сектор привреде.

Под пољопривредном производњом се подразумева процес производње биљних и сточарских производа, узгајање риба, пчела, гајење печурака, пужева, производња зачинског и лековитог биља и др. која се обавља на пољопривредном земљишту.

У пољопривредна земљишта, тј. она земљишта која у складу са својим природним и економским условима могу да се користе за пољопривредну производњу, спадају њиве, воћњаци, виногради, рибњаци, пашњаци и др.

Када је реч о пољопривредним производима обично се деле на примарне производе и производе првог степена прераде (илити производе примарне прераде).У примарне производе спадају, рецимо, памук, вуна, конопља, лан и др. У производе примарне прераде убрајају се украсно цвеће и украсно расадно биље, тесана или дрвена грађа, ђубриво, животињска кожа, штављена кожа, индустријске хемикалије (скроб, шећер, етанол, алкохоли и пластичне масе), горива (метан из биомасе, биодизел) и друго.

Сонора

Сонора (шп: Sonora), савезна је држава у северозападном делу Мексика.

Граничи се са државама Чивава, Синалоа, Доња Калифорнија, Нови Мексико и Аризона, док на западу излази на Калифорнијски залив.

Она представља другу по величину мексичку државу, а заузима око 9,2% укупне територије Мексика.

Подељена је на 72 општине од којих свака има свог председника, док се на челу државе налази гувернер.

Престоница Соноре је град Ермосиљо.

Шпанци су почели да истражују ову територију у првој половини 16. века, а током наредног периода Сонора је постала значајан колонијални центар за експлоатацију бакра, злата, сребра и других рудних сировина.

Статус државе је добила 1824. године, али индијанска племена Јаки на њеној територији нису покорена све до почетка 20. века.

Сонора излази на Кортезово море или Калифорнијски залив, преко кога је повезана са Пацификом. Ово је веома значајно за развој привреде земље. Због границе са Сједињеним Америчким Државама, она остварује блиске економске, културне и политичке везе са Аризоном, Новим Мексиком и Калифорнијом.

Главне привредне гране су: рударство, сточарство, риболов и пољопривреда. Земља је углавном неплодна или делимично плодна, тако да се великим делом наводњава. Од биљних култура највише се гаје: житарице, памук, дуван и кукуруз.

Стока

Стока у примарним делатностима означава све оне животиње, односно ситну (овца и коза) и крупну стоку (говеда и коњи) које се држе због узгоја у сврху добијања прехрамбених производа и сировина, а донедавно и за рад на имањима. Грана привреде која се бави узгојем стоке назива се сточарство, и заједно са ратарством, риболовом и шумарством припада примарним делатностима.

Тејбер (Алберта)

Тејбер (енгл. Taber) је варошица у јужном делу канадске провинције Алберта, и налази се у оквирима статистичке регије Јужна Алберта. Налази се на раскршћу локалних путева 3 и 36, око 51 км источно од града Летбриџ, и кроз њега протиче река Олдмен.

Насеље Тејбер је основано крајем 19. века на обалама реке Олдмен као Танк 77, а 1907. мења име у Тавор које је вероватно изведено од имена планине Тавор у Светој земљи. У почетку насеље се развијало као рударски центар за вађење угља, а велики напредак доживљава током тридесетих година прошлог века захваљујући интензивним иригационим радовима који су унапредили пољопривредну производњу.

Привреда целе вароши и околине базира се на пољопривредној производњи. Највише се узгајају кукуруз и шећерна репа. Велика шећерана саграђена 1950. је најважнији привредни погон у варошици. Од пољопривредних култура значајније се узгајају још и кромпир, грашак, шаргарепа, пшеница, лан, јечам, пасуљ, зоб, лук, уљана репица и слачица. На бази крмног биља развијено је и сточарство (свиње, говеда, овце) и живинарство.

Према подацима пописа становништва из 2011. у варошици је живело 8.104 становника, што је за 6,8% више у односу на 7.591 житеља колико је регистровано приликом пописа 2006. године.Сваке године, крајем августа месеца у Тејберу се одржава велики сајам кукуруза.

Тувинци

Тувинци (монг. Тува); (рус. Тувинцы) су туркијски народ, који претежно живи на територији сјеверног Сибира, у Русији, односно у аутономној републици Тува, у којој чини 82% становништва. Тувинци су већином будистичке вјероисповести, а говоре тувинским језиком, који спада у туркијску групу алтајске породице језика. Језик има мноштво позајмљеница из монголског језика, и неколико речи из руског језика. Тивански језик се пише измiјењеном верзијом руске ћирилице, уз три додатна слова: Ңң (IPA: [ŋ]), Өө (IPA: [ø]), Үү (IPA: [y]).

Укупно их има око 300.000. Тувинци спадају у националне мањине које живе на крајњем сјеверу Руске Федерације и уживају посебна права која припадају народима са крајњег сјевера. Поред Руске Федерације, Тувинци насељавају и државе Монголију, Кину и Украјину, гдје се налази најмањи број Тувинаца, који је према попису из 2001. износио 43 припадника овог народа. Главно занимање Тувинаца кроз историју је било сточарство, народ су који је много пажње посветио бризи о својим стадима, оваца, коза, камила, јелена и разне друге стоке. Традиционални дом Тувинаца је Јурта, врста шатор-дома, који користе многа номадска племена. Један од најпознатијих припадника Тувинског народа је Сергеј Шојгу, руски политичар и актуелни министар одбране Руске Федерације.

Ханли (Саскачеван)

Ханли (енгл. Hanley) је малено урбано насеље са административним статусом варошице у централном делу канадске провинције Саскачеван. Насеље лежи на месту где се провинцијски магистрални друм 11 сече са локалним друмом 764 на око 56 км југоисточно од највећег града у провинцији Саскатуна.

Ханли је типично пољопривредно насеље карактеристично за преријска подручја Северне Америке. Најважније пољопривредне културе су пшеница, јечам, уљана репица, луцерка, лан, овас и раж. Развијено је и сточарство, а посебно млечно говедарство.

Земљорадња
Сточарство
Блиске гране

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.