Столови

Столови су планина у Србији, југозападно од Краљева, између Ибра, Рибнице и Брезанске реке. Са ње се у свим правцима разилазе притоке поменутих река, које су дубоким долинама рашчланиле планину на дугачке гребене и косе и дале јој у целини звездаст облик. Главни планински гребен је на правцу север-северозапад-југ-југоисток, са највишим врхом Усовицом са 1375 m надморске висине у северозападном делу. Већим делом је под густом шумом. Западни обронци Столова формирају источни део Ибарске клисуре, а на њима се налази и тврђава Маглич.

Столови
Planina Stolovi
Пејзаж са Столова
Географске карактеристике
Највиша тачкаУсовица
Ндм. висина1375 m
Координате43°36′32″ СГШ; 20°36′40″ ИГД / 43.608889° СГШ; 20.611111° ИГД Координате: 43°36′32″ СГШ; 20°36′40″ ИГД / 43.608889° СГШ; 20.611111° ИГД
Географија
Столови на мапи Србије
Столови
Столови
Државе Србија
МасивДинарске планине
ГрупаКопаоничке планине

Галерија

Stolovi Mountain

Пејзаж са Столова

Stolovi

Пејзаж са Столова

Mag stol

Тврђава Маглић са планином Столови у позадини.

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Београдски сајам књига

Међународни београдски сајам књига једна је од најстаријих и најважнијих књижевних манифестација у региону. Његов основни циљ је пружање могућности издавачима, ауторима, књижарима, библиотекарима, дистрибутерима књига, компанијама за мултимедију и другим актерима, да успоставе контакте, размене искуства, склопе пословне договоре и остваре друге видове пословне и културне сарадње. Сви издавачи из Србије и најугледнији издавачи из региона на Сајму представљају своју годишњу издавачку продукцију.

Поред излагачког, на Сајму се организује и богат пратећи програм: конференције, округли столови, сусрети с писцима, трибине, радионице...

За посетиоце, љубитеље писане речи, Сајам књига је јединствена прилика да на једном месту пронађу, и уз посебне сајамске попусте купе књиге које их занимају, као и да упознају омиљене и открију нове ауторе и присуствују на неком од бројних програма.

Сајам књига је најпосећенија културна манифестација у Србији. У 2013. години на Сајму је било 158.128 посетилаца а учествовало је 897 излагача, суизлагача и заступљених фирми. Такође, Сајам је и изузетно медијски пропраћен. На основу података организатора, 2013. године Сајам је пратило 1.324 акредитованих новинара из Србије и још 15 земаља. Током Сајма 2016. године било је 188.409 посетилаца.Према истраживању које је 2010. године међу грађанима Београда спровео Strategic marketing, Сајам књига је означен као највећи бренд Београда.

Оснивач Београдског сајма књига је Град Београд, манифестацијом руководи Одбор Сајма књига, а извршни организатор је предузеће Београдски сајам. Сајам се традиционално одржава у октобру, у халама 1, 1а, 2 и 4 Београдског сајма, на површини од приближно 30.000m². Сајам траје 8 дана.

Варденик

Варденик је планина у југисточној Србији, југозападно од Власинског језера. Највиши врх Велики Стрешер има 1.876 м, а Мали Стрешер 1.757 м. Састављена је махом од кристаласих шкриљаца, у облику плећатог била, без иједног оштрог врха, широка 50-500 m. Сам врх планине је врло уочљив и подсећа на вулкански купу, може се рећи да је после купе на планини Ртањ, ова на Варденику једна од најлепших у Србији. Поред Великог и Малог Стрешера, остали већи врхови по околним селима су: Било 1.741 м, Тренин Гроб 1.664 м, Плавило 1.650 м, Грамада 1.539 м (село Горње Романовце); Обршина 1.734 м, Перина Чука 1.724 м, Вршник 1,670 м, Бобик 1.650 м (Ново Село); Равниште 1,703 м, Виље Коло 1,604 м (село Топли До); Големи Врх 1.753 м, Столови 1,647 м, Камена занога 1,587 м (село Топли Дол). Постоји још 20так врхова, чија висина прелази 1.700 метара расутих по околним селима. Сама планина територијално гледано се простире од Масуричке котлине на северозападу, Врле реке на северу, Власинска висораван са својим узвишењима на истоку и дуж разделне линије две општине Сурдулице и Врања (масив планине Бесна Кобила) на југу. Планина грубо израчунато обухвата простор више од 130 км². Како је Варденик у целини застрт глиновитим покривачем, релативно богат водом и осунчан, то се листопадне шуме пењу до 1.600 м уз северне и до 1.700 м уз јужне стране. Од листопадних шума гравитира Буква, а доста су присутни и четинари, поготово у селима са северне стране као нпр. Горње Романовце. Само богатство ове планине јесте вода, једна од најпознатијих и најквалитетнијих вода у Србији- ,,Роса" извире баш подно највишег врха Варденика у селу Топли До. Села, заснована на крчевинама, разбијеног су типа и пењу се до 1.400 м уз планину.

Влашић (брдо)

Влашић је брдо у западној Србији, између река Велике Цернице, Јадра и Тамнаве, са врховима од 424 до 462 метра. Подножјем и преко њега воде друмови Лозница—Ваљево, Шабац—Љубовија и Шабац—Осечина. Већим делом је обрасло листопадном шумом.

Град Краљево

Град Краљево је град у Рашком округу на југозападу Србије. Средиште града као и округа је градско насеље Краљево.

Дејвид Нивен

Дејвид Нивен (енгл. David Niven) био је британски глумац, рођен 1. марта 1910. године у Лондону, а преминуо је 29. јула 1983. године у Шато д’Оу (Швајцарска).

Коритник (планина)

Коритник је планина која се налази на јужном делу Косова и Метохије и у североисточном делу Албаније. Висока је 2393 m.

Малиник

Малиник (вл. Мǎљиник/Mǎljinik) је планина у источној Србији. Припада Карпатским планинама, а његови највиши врхови су Велики Малиник (1.158 м) и Мали Малиник (1.019 м).

Најистакнутије карактеристике Малиника је спектакуларни Лазарев кањон и Лазарева пећина у близини села Злот.

Одвојени столови

Одвојени столови је амерички филм из 1958. који је режирао Делберт Ман. Главне улоге играју: Дебора Кер, Рита Хејворт, Дејвид Нивен, Венди Хилер и Берт Ланкастер.

Парк природе Голија

Парк природе Голија налази се у југозападној Србији, на планинама Голија, Радочело и Чемерно. Захвата површину од 75.183 ha у оквиру општина Ивањица, Краљево, Рашка, Нови Пазар и Сјеница. Овај простор проглашен је парком природе у јулу 2001. године, а део парка (површине 53.804 ha) је исте године УНЕСКО-в програм „Човек и биосфера" прогласио резерватом биосфере „Голија–Студеница“. Парк природе Голија сматра се и објектом геонаслеђа Србије, значајним биљним подручјем (IPA) Средње и источне Европе, као и потенцијалним Емералд подручјем.

Влада Републике Србије поверила је Голију на старање јавном предузећу „Србијашуме“, чија шумска газдинства „Голија“ (Ивањица), „Столови“ (Краљево) и „Шумарство“ (Рашка) обављају послове заштите и развоја овог парка природе.

Пасјача

Пасјача је планина у југоисточном делу Србије у близини Прокупља. Припада Родопским планинама.

Највиш врх је Орлов камен висок 971 метар.

Планина је прекривена шумом и пашњацима. Богата је и рудама фелдспата, берила и графита.

Планине Србије

Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију. Она се протеже од Панонског побрђа на северу до црногорске, албанске и македонске границе на југу. Од запада ка истоку протеже се од босанско-херцеговачке до бугарске границе.

Планине Србије се деле на:

Родопске планине,

Карпатско-балканске планине и

Динарске планине.

Попов чот

Попов чот је и излетиште и видиковац на Фрушкој гори, налази покрај Партизанског пута, непосредно пре скретања за Гргуревце, а локација је означена дрвеном таблом са натписом.

На излетишту је у скорије време изграђена планинска етно-кућа с ограђеним двориштем и војвођанским чардаком који се налази близу куће. По дворишту су постављени столови и клупе за одмор и дечји кутак за игру. Иза ограђеног дворишта, у правцу запада, налазе се врх и зараван који носе назив Попов чот. Уколико се заобиђе врх, пратећи пут који доводи до њега, стиже се до некадашњег каменолома где се налази улаз у Гргуревачку пећину.

Ресавски хумови

Ресавски хумови су брда која се налази у источној Србији, са леве стране Ресаве, између села Црквенац, Дубље, Гложане, Грабовац и Бресје, у општини Свилајнац. Највиши врх је Врлански хум, са надморском висином од 390 m. Припадају групи Родопских планина.

Рожањ (планина)

Рожањ је планина која се налази у источној Србији, са десне стране Јужне Мораве, код села Грабово и Рујевица, недалеко од места Ражањ. Највиши врх је Велики врх, са надморском висином од 893 метра. Венац се пружа правцем југозапад-североисток, и наставља се на суседну планину Буковик. Припада групи Родопских планина.

СЦ Бањица

Спортски центар Бањица (СЦ Бањица) је спортски центар у Београд, Србија. Центар се налази у насељу Бањица у општини Вождовац. Центар је предвиђен за одржавање спортских такмичења на води, и то ватерполо, пливање и синхроно пливање.

Отворен је 1973. године, када је заједно са СРЦ Ташмајдан био домаћин првог Светског првенства у воденим спортовима. Током Летње универзијаде 2009. Бањица је била домаћин ватерполо такмичењу. Од 31. маја до 1. јуна 2013. на отвореном базену СЦ Бањица одржан је фајнал фор Лиге шампиона у ватерполу.

У склопу центра се налазе два затворена базена, један олимпијских димензија (капацитет 3.000 места) и мањи предвиђен за непливаче, затим два отворена олимпијска базена, као и 6 тениских терена. Такође од пратећих садржаја постоје сауна, хидромасажа, медицински центар, трим сала, теретана, столови за стони тенис и кафе.Домаће утакмице у СЦ Бањица игра ватерполо клуб Партизан, као и повремено остали београдски клубови. У СЦ Бањица се одржавају и школе пливања и ватерпола.

Сажимање самогласника

Сажимање самогласника је гласовна промена при којој се два иста самогласника спајају у један. До ове гласовне промене често долази након што се неке друге гласовне промене раније изврше.

Сажимање самогласника након асимилације самогласника и губљења сугласникаПример: којега — когакојега — коега (губљење сугласника)

коега — коога (асимилација самогласника)

коога — кога (сажимање самогласника)

Сажимање самогласника након преласка Л у ОПример: столови — стостолови — стол

стол — стоо (прелазак Л у О)

стоо — сто (сажимање самогласника)

Сталаћка брда

Сталаћка брда су заједнички назив за некада јединствену морфолошку целину коју је Јужна Морава пробила и пресекла својом домном епигенијом. Сталаћка брда се деле на Мојсињску планину, са леве стране Јужне Мораве и Послонске планине, са њене десне стране. Грађена су од шкриљаца, махом гнајса и микашиста. Део су Родопског масива.

Сто (намештај)

Сто или стол, је комад намештаја који има радну површину за обављање разних активности. Састоји се од ногара (ножица) или носача и радне површине. Углавном је сто намењена за више особа али може бити и за једну особу. Столови имају ноге (најчешће четири) на којима стоји радна површина, тако да је он подигнут од пода. Столови су делови намештаја који могу да се померају али постоје и столови који су фиксирани за под или за зид. Да би се користили столови обично се око њих распоређују столице за седење а могу бити столови поред којих се стоји.

Столови могу бити разних величина па и склапајући (за камповање и сл.). За сто се негде још користи назив астал, а за мале столове се каже сточић.

Столови се деле према намени или према материјалу од кога су направљени.

Хала спортова Ранко Жеравица

Хала спортова Ранко Жеравица је вишенаменска спортска дворана у Новом Београду, Београд, Србија. Отворена је 1968. године и то је најстарији спортски објекат у Новом Београду, а од 1979. се налази у саставу Спортског центра Нови Београд. Капацитет јој је 5.000 посетилаца за спортске и 7.000 за музичке догађаје. Садашње име је добила 10. фебруара 2016. године у славу кошаркашког тренера Ранка Жеравице.Поред велике хале, постоје и три мање сале за различите спортове. У холу се налазе столови за стони тенис и професионална теретана.

Хала спортова служила је као домаћи терен многим спортским клубовима. Од краја 1970-их до раних 1990-их своје домаће утакмице овде је играо Партизан, повремено Раднички Београд, а пре преласка у Пионир и кошаркаши Црвене звезде и ОКК Београда. Користили су је још Атлас (раније ИМТ Београд, Беопетрол), бивша Беобанка (90-их), а тренутно је домаћи терен кошаркаша Суперфунда и кошаркашица Партизана. Халу осим кошаркашких користе и клубови из осталих спортова.

Хала је такође била један од домаћина Летње универзијаде 2009. У њој су концерте одржале многе велике домаће и стране музичке звезде.

У претходном периоду Хала је делимично реновирана. Комплетан простор је климатизован, реновиране су свлачионице, постављен нови паркет и реконструисан хол. А током 2011. сређена је и спољашњост хале.

Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.