Стокхолм

Стокхолм (нестандардно Штокхолм; швед. Stockholm) главни је и највећи град Шведске. Стокхолм је такође седиште истоименог Стокхолмског округа, где чини једну од општина. Урбани део Стокхолма броји преко 2 милиона људи, тј. 22% становника Шведске.

Град Стокхолм је политичко, привредно и управно средиште Шведске. Такође, то је један од градова светског и европског значаја, а у области Скандинавије то је други по величини град, после Копенхагена.

У Стокхолму су смештене бројне установе од државног значаја. Град је седиште је, између осталог, Краљевске шведске академије наука, Каролинског института и Шведске академије, установа које одређују добитнике Нобелове награде из физике, хемије, економије, медицине и књижевности.

У Стокхолму су одржане Летње олимпијске игре 1912.

Стокхолм
Stockholm  (шведски)
Stockholm lead image
Колажни приказ знаменитости Стокхолма
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Шведска
ОкругСтокхолмски
Основан1252.
Становништво
Становништво
 — 2015.914.909
 — густина4.888,12 ст./km2
Агломерација (2010.)1.372.565
Географске карактеристике
Координате59°19′30″ СГШ; 18°03′00″ ИГД / 59.325° СГШ; 18.05° ИГДКоординате: 59°19′30″ СГШ; 18°03′00″ ИГД / 59.325° СГШ; 18.05° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина0—50 m
Површина187,17 km2
Стокхолм на мапи Шведске
Стокхолм
Стокхолм
Стокхолм на мапи Шведске
Остали подаци
ГрадоначелникКарин Вангард
Позивни број08
Веб-сајт
www.stockholm.se

Порекло назива

Назив града води порекло од старошведских речи Сток (Stock) и Холм (holm) и буквалном преводу значи „место или утврда на острвцету“. Ово има смисла ако се зна да се најстарији (и данас средишњи) део града управо налази на острвцету Хелгеандхолмен.

Географија

Град Стокхолм се налази у источном делу Шведске и Скандинавског полуострва.

Удаљеност Стокхолма од важних градова у окружењу:

  • од Гетеборга, другог по величини града у држави, град је удаљен 470 km североисточно;
  • од главног града Норвешке, Осла, град је удаљен 520 km источно;
  • од главног града Финска, Хелсинкија, град је удаљен 520 km западно (морем);
  • од главног града Летоније, Риге, град је удаљен 550 km северозападно (морем);
  • од Малмеа, трећег по величини града у држави, град је удаљен 610 km североисточно;
  • од главног града Данске, Копенхагена, град је удаљен 660 km североисточно.

Географија

Stockholm panorama 1868
Приказ Стокхолма из 1868. године

Рељеф

Стокхолм се развио близу источне обале Балтичког мора. Град се развио на стратешки месту где је раздаљина између великог шведског језера Меларен и Балтичког мора најмања. Стога је дати положај стратешки важан — град је образован како би штитио улаз у систем језера, која су „срж“ унутрашњости земље. Градско подручје бреговито, а надморска висина се креће се 0-50 м.

Клима

Према Кепеновој класификацији климата Стокхолм има умереноконтиненталну климу. Због севернијег положаја града, дневна светлост доста варира од више од 18 сати средином лета, до само 6 сати крајем децембра. Упркос свом положају, Стокхолм има релативно благе температуре и много топлије и сунчаније време током године од већине других места на сличним латитудама, или чак од неких што су јужније, углавном због утицаја Голфске струје. Град годишње има 1.981 сунчаних сати.[1]

Лета су топла и пријатна са просечном дневном највишом температуром од 20—22 °C (68—72 °F) и најнижом од 13 °C (55 °F), али температура често прелази 25 °C (77 °F). Зиме су хладне са просечном температуром од −5—1 °C (23—34 °F), и ретко пада испод −10 °C (14 °F). Пролеће и јесен колебају се од хладних до благих. Највиша температура икада измерена у Стокхолму је 34,4 °C (93,9 °F); најнижа је −28,3 °C (−18,9 °F). Годишња количина падавина је 539 mm (21,2 in) са 164 влажна дана. Снег углавном пада од децембра до марта.

Воде

Стокхолм се налази близу источне обале Шведске, односно западне обале Балтичког мора. На датом месту Балтичко море је најуже, тј. ту се обале Шведске и суседне Финске највише приближавају, што је стратешки значајно. У односу на унутрашњност такође се увиђа стратешки значај Стокхолма, пошто је град смештен на кратком реци Нордстрем, која повезује оближње језеро Меларен, треће по величини у држави, и Балтичко море. Река такође дели историјске покрајине Упланд и Седерманланд, па се и град подељен између њих.

Средишњи делови Стокхолма налазе се на 14 острва који се настављају на Стокхолмски архипелаг. Скоро 30% града чине пловни путеви и још 30% чине паркови и зелене површине; 2009. Стокхолм је од Европске комисије добио титулу прве „Европске зелене престонице“.[4][5]

Историја

Estocolmo de Noche..... " Blue hour "
Стокхолм ноћу

Подручје Стокхолма било је насељено у раном средњем веку. Први помен града под данашњим називом везан је за годину 1252. Првобитно, град се развио као лука за извоз гвоздене руде из рудника у градском залеђу (област Бергслаген). Захваљујући овоме град је брзо постао значајно средиште трговине. Град је ускоро постао ханзеатска испостава насељена и Немцима. Они су чини градску власт до 1478. године.

Престоница Шведске град је „де факто“ постао 1436. Приликом ослобађања Шведске од данске врховне власти 1520. године у граду се десио покољ. 1523. године ту је устоличен први шведски краљ Густав Васа. Шведска убрзо постаје најважнији чинилац у политици северне Европе.

Ове околности омогућиле су брз раст града, посебно трговине, тако да је он 1600. године прешао цифру од 10 хиљада житеља. 1634. године Стокхолм је и званично постао престоница државе. Међутим, град нису мимоишле ни повремене пошасти. Тако је 1710. године од куге страдало око 20 хиљада становника или 36%.

У другој половини 19. века, са појавом индустрије и изградњом железничке мреже, долази до новог препорода града. Стокхолм доживљава благостање, које траје и дан-данас. Као очита сликатога овде су одржане Летње олимпијске игре 1912.

После Другог светског рата град је досегао своје управне границе. Тада је започета масовна изградња бројних предграђа. У њима данас живи готово исто толико становника као и у граду.

Становништво

Stockholm-Altstadt-(gamla-stan)
Гамла Стан, стари део Стокхолма

Стокхолм је данас највећи град у држави. Град има око 870.000 становника (податак из 2010. г.), а шире градско подручје близу 1,4 милиона становника. Метрополитенско подручје има, пак, близу 2,1 милиона становника. Последњих деценија број становника у градском подручју брзо расте, посебно у предграђима.

До средине 20. века Стокхолм су насељавали искључиво етнички Швеђани. Међутим, са јачањем усељавања у Шведску, становништво града је постало шароликије. По последњим подацима око 73% чине етнички Швеђани, док су остало усељеници. Најстарију досељеничку скупину чине Финци, чије је досељавање трајало до током прве половине 20. века. Данас су значајне скупине досељеника из Босне и Херцеговине, Сирије, Турске, Ирана.

Привреда

Drottninggatan sommaren 2006
Главна трговачка улица у граду, Дротнингатан

Као и сви већи главни градови и Стокхолм се по својој привреди махом ослања на терцијарни и квартерни сектор, односно на трговину, услуге, управу, пословање, банкарство, образовање и науку.

Град је посебно везан за савремену индустрију из области електронике, рачунарства и информационих техонологија. Светски позната предузећа из ових области, као што су „Електролукс“ и „Ериксон“, имају своја седишта у овом граду. Такође, Стокхолм је данас значајно поморско средиште, са огромном и технолошки модерном луком.[6]

Са друге стране, некадашња тешка индустрија и тежак саобраћај данас су махом измештени из града, што омогућује остварење високих еколошких стандарда градског живота.

Саобраћај

Stockholm metrosystem map
Карта Стокхолмског метроа

Стокхолм је најважније саобраћајно чвориште у Шведској и једно најважнијих у северној Европи. Град је најважније чвориште ауто-путева и железничких пруга у држави, а градска лука је огромна и савремена.

Стокхолм опслужују чак три аеродрома:

Јавни превоз

Спрам своје величине, Стокхолм има изузетно развијену и разгранату мрежу јавног превоза. По последњим подацима то је и најскупљи јавни превоз на свету. Њега чине метро, два система градске и три система приградске железнице, мрежа трамвајских и аутобуских линија. Стокхолмски метро је далеко најважнији вид превоза, и има 3 линије.

Знаменитости

Sergels torg 2006-07-15
Трг Сергел са стакленим кипом

Стокхолм је познат по свом очуваном старом језгру, али и по бројним „зеленим зонама“ града (паркови, алеје, парк-шуме), по чијем је уделу један од првих у свету. Окосница града је средњовековно градско језгро, тзв. Гамла Стан (у преводу Стари град) са средњовековним одликама — неправилна мрежа узаних улица и тргова на острву.

Северно од Гамле налази се део града настао у доба академизма, крајем 19. и почетком 20. века, препознатљив по булеварима, алејама, палатама и здањима управе и културе. То је политичко и економско „срце“ града.

Од појединачних грађевина потребно је издвојити:

  • Немачка црква (Tyska kyrkan), у Гамли, из 16. века
  • Кућа племића (Riddarhuset), из 17. века
  • Бодне дворац (Bondeska palatset), из 17. века
  • Државни универзитет (Tessinska palatset), из 17. века,
  • Краљевска шведска опера, крај 19. века
  • Градска кућа Стокхолма, прва трећина 20. века
  • Стокхолмско градско читалиште, прва трећина 20. века

Град је већ деценијама стециште савремене архитектуре, па је последњих година подигнуто много нових четврти и велелепних „хајтек“ зграда.

Партнерски градови

Галерија

Stockholm Palace at night

Краљевски двор

Stureplan 1938

Трг Стуреплан 1938. године

Hoghus 1-5 2007a

Хоторгет блокови 1-5

Mariatorget - Södermalm - Stockholm0309

Мариаторгет

Cronquist 1953

Ниброплан у Стокхолму 1953. године

Gud Fader 3a
Strommen 2007a

Бласиехолмен и хотел „Гранд“ у Стокхолму

Globen Stockholm February 2007

Ериксон Глобус

Riksdagen June 2011

Зграда Риксдаг, Стокхолму

Drottningholmpalace

Дворац Дротнингхолм

Stockholmspanorama 1928a

Поглед на Стокхолм 1928. године

Stockholm Kungsträdgården (1890-1900)

Парк Кунгстрадгарден сликан између 1890—1905.

Garnisionen, Kontorshus, Stockholm

Гарнисионен, најдужа пословна зграда у Шведској

Референце

  1. ^ „Stockholm facts”. .nytimes.com. Приступљено 20. 9. 2009.
  2. ^ „Climate Normals for Sweden 1981–2010”. Météo climat. Приступљено 30. 12. 2016.
  3. ^ „Sunshine Hours of Stockholm” (PDF). Sveriges Meteorologiska och Hydrologiska Institut. Приступљено 19. 3. 2012.
  4. ^ „Stockholm wins EU green capital award - The Local”. Thelocal.se. Приступљено 16. 6. 2009.
  5. ^ „Microsoft Word - EGCA 2010-2011_Panel recommendations_6-FINAL.doc” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 16. 9. 2011. Приступљено 8. 7. 2009.
  6. ^ „Ports of Stockholm — Stockholms Hamnar”. Архивирано из оригинала на датум 29. 6. 2014. Приступљено 1. 5. 2014.

Литература

Спољашње везе

Аустралазија на олимпијским играма

Аустралазија се два пута појавила на Олимпијским играма 1908. и 1912. године. Овај тим је био састављен од спортиста који су представљали Аустралију и Нови Зеланд. Када су после Првог светског рата олимпијске игре обновљене, ове две нације су поново почеле да шаљу засебно своје спортисте на олимпијске игре.

Европско првенство у атлетици на отвореном 1962.

Европско првенство у атлетици на отвореном 1962. је 7. првенство организовано под контролом Европске атлетске асоцијације ЕАА. Првенство је одржано у Београду од 12. до 16. септембра 1962. на Стадиону ЈНА данас, Стадиону Партизана у Београду. То је било прво првенство одржано у једној од источноевропских земаља. На првенству се такмичило у 36. дисциплина, 24 у мушкој и 12 у женској конкуренцији.

Постигнута су 3 светска и 2 европска атлетска рекорда на отвореном.

Италија на избору за Песму Евровизије

Италија је до сада учествовала 45 пута. Остварили су две победе: 1964. и 1990. године.

Летње олимпијске игре 1912.

V олимпијске игре су одржане у Стокхолму у Шведској. По први пут су учествовали такмичари са свих 5 континената, па је тако по први пут симбол 5 олимпијских кругова био потврђен у пуној мери. На Играма у Стокхолму су победницима последњи пут додељиване медаље од чистог злата; након ових Игара уобичајено је да је златна медаља од позлаћеног сребра.

На овим олимпијским играма су први пут учествовали Србија, Јапан и Чиле.

Малта на избору за Песму Евровизије

Малта је до сада учествовала 32 пута. Најбољи резултат су оствариле Ира Лоско 2002. и Кјара 2005. године, када су завршиле на другом месту.

Освајачи олимпијских медаља у тенису

Тенис на Летњим олимпијским играма дебитовао је 1896. на играма у Атини, а жене се такмиче од 1900. и игара у Паризу. Од 1928. до 1984. тенис је био искључен из олимпијског програма, али у два наврата је био демонстрациони спорт, 1968. и 1984. У олимпијски програм враћен је 1984. Најуспешнији такмичари су Винус Вилијамс и Кетлин Макејн-Годфри са пет медаља.

Румунија на избору за Песму Евровизије

Румунија је до сада учествовала 20 пута, први пут 1994. године. Најбољи резултат јесте 3. место 2005. године који је поновљен и 2010. године.

Године 2016, Румунија бива дисквалификована са такмичења због дугова националног емитера према ЕРУ од 16 милиона швајцарских франака.

Године 2018, Румунија је по први пут такмичење завршила у полуфиналу.

Светски рекорди у атлетици у дворани

Светски атлетски рекорди у дворани су најбољи резултати атлетичара постигнути у појединим атлетским дисциплинама у дворани, потврђени од Међународне атлетске федерације ИААФ (International Association of Athletics Federations). Потврђени светски рекорди приказани су у следећој табели са стањем на дан 12. март 2018. године.

Светско првенство у хокеју на леду 1949.

Светско првенство у хокеју на леду 1949. (швед. Världsmästerskapet i ishockey för herrar 1949) био је 16. по реду турнир за титулу светског првака у хокеју на леду у организацији Међународне хокејашке федерације (ИИХФ). Европске селекције су се уједно такмичиле и за 27. титулу првака Европе. Првенство се одржавало од 12. до 20. фебруара у Стокхолму, а био је то први пут да је Шведска организовала светско првенство у овом спорту.

На првенству је учествовало укупно 10 екипа, а само такмичење одвијало се у две фазе. У првој фази екипе су биле подељене у три групе, две са 3 и једна са 4 тима, а по два првопласирана тима из све три групе такмичење су наставила у финалној рунди, док су се преостале екипе бориле за пласман од 7. до 10. места. Титулу светског првака, своју другу по реду, освојила је селекција Чехословачке. Канада, коју су на овом првенству представљали играчи екипе Садбери волвси, освојила је друго место и сребрну медаљу и на тај начин није успела да одбрани титулу освојену годину дана раније у Санкт Морицу. Бронзана медаља припала је селекцији Сједињених Држава.

Првенству је претходила авионска несрећа која се десила 8. новембра 1948. у којој је смртно страдало 6 репрезентативаца Чехословачке када се авион којим су летели за Лондон срушио у Ламанш. Погинули су Здењек Јарковски, Вилибалд Штјовик, Карел Стибор, Милослав Покорни, Ладислав Тројак и Здењек Шварц.

Репрезентација Данске дебитовала је на светским првенствима, а у свом дебитантском наступу на међународној сцени који су одиграли против селекције Канаде доживели су убедљив пораз резултатом 0:47. То је уједно и најтежи пораз било које селекције у историји елитне дивизије светских првенстава.

Светско првенство у хокеју на леду 1963.

Светско првенство у хокеју на леду 1963. било је 30. по реду такмичењу за наслов титуле светског првака у хокеју на леду одрганизовано под окриљем Светске хокејашке федерације (ИИХФ). Европске селекције уједно су се такмичиле и за титулу 41. првака Европе. Турнир се одржавао од 7−17. марта 1963. у Стокхолму, главном граду Шведске. Био је то трећи пут да је Шведска организовала турнир светског првенства у хокеју на леду.

Баш као и ранијихгодина задржан је систем поделе учесника по квалитативним дивизијама, а на првенству је учествовало рекордна 21 држава. Екипе су биле подељене у три дивизије, а у елитној дивизији се налазило 8 тимова. По први пут је уведено ново правило које се односило на екипе са идентичним бројем бодова у случају да се оне боре за медаље. По том правилу поредак на табели је одређиван на основу гол разлике остварене на утакмицама са пет првопласираних екипа.

Репрезентација Шведске која је бранила титулу освојену годину дана раније освојила је сребрну медаљу, док је злато освојила селекција Совјетског Савеза. Совјетски тим ком је то била трећа светска и 7. европска титула на овом првенству је започео своју доминацију која ће трајати све до распада земље почетком 1990-их година. Бронзану медаљу освојила је репрезентација Чехословачке. По први пут у историји светских првенстава селекција Канаде није успела да освоји медаљу, а првенство су окончали на четвртом месту.

Најефикаснији играч првенства био је нападач канадског тима Харолд Џоунс са учинком од 12 поена (7 голова и 5 асистенције). На укупно одиграних 28 утакмица постигнуто је 256 голова, или у просеку 9,14 голова по утакмици. Све утакмице у просеку је посматрало око 7.716 гледалаца (укупно 216.056 гледалаца). Првенство је по први пут у историји директно преносила и совјетска телевизија.

Једини дебитант на првенству била је селекција Бугарске која се такмичила у дивизији Ц.

Светско првенство у хокеју на леду 2013.

Светско првенство у хокеју на леду 2012. је 76 по реду такмичењу за наслов титуле светског првака у хокеју на леду одржано под окриљем Светске хокејашке федерације (ИИХФ). Турнир је као и прошле године одржан у у Финској и Шведској у периоду од 3 до 19. маја 2013. Утакмице су се играле у Хелсинкију и Стокхолму.

Као и прошле године учествовало је 16 националних хокејашких селекција подељених у 2 групе са по 8 тима у свакој. По четири првопласиране екипе из сваке групе су обезбедиле наступ у другој фази такмичења, док су се последњепласиране екипе испале у Дивизију I.

Светско првенство је по девети пут освојила Шведска која је у финалу савладала Швајцарску са 5:1. Бронзану медаљу освојиле су Сједињене Америчке Државе победом над Финском од 3 према 2 после извођења пенала. Из елитне дивизије светског хокеја испале су селекције Аустрија и Словенија.

За најбољег играча је проглашен Швајцарац Роман Јоси. Он је такође био и најбољи одбрамбени играч. Најефикаснији играч са шеснаест поена био је Петри Контиола из Финске, који је уједно проглашен и за најбољег нападача. Најбољи асистент је био Американац Крејг Смит са десет асистенција. За најбољег голмана је проглашен шведски голман Јонас Енрот.

На укупно 64 утакмица одиграних на првенству постигнуто је 332 погодака или 5,19 голова по утакмици. Утакмице је посматрало укупно 427.818 гледалаца, односно 6.685 у просеку по утакмици.

Седертеље

Седертеље (швед. Södertälje) град је у Шведској, у источном делу државе. Град је у оквиру Стокхолмског округа, где је други град по значају. Седертеље је истовремено и седиште истоимене општине.

Словенија на избору за Песму Евровизије

Словенија је до сада учествовала 25 пута, још од њеног првог учешћа 1993. године. Од тада, Словенија није учествовала само 1994. и 2000. године.

Најбољи резултат Словеније је седмо место које су оствариле представнице 1995. Дарја Швајгер и 2001. Нуша Деренда. Најлошији резултат је последње место у првом полуфиналу 2013. године, када је Хана са песмом Straight into Love заузела последње место са само 8 поена.

Томас Транстремер

Томас Транстремер (швед. Tomas Tranströmer; Стокхолм, 15. април 1931 – Стокхолм, 26. март 2015) био је шведски писац, песник и преводилац, и добитник Нобелове награде за књижевност 2011. године.

Финска на избору за Песму Евровизије

Финска је до сада учествовала 53 пута. Најбољи резултат су остварили 2006. године када су и победили.

На последњем месту су завршили чак 11 пута.

Швајцарска на олимпијским играма

Швајцарска се први пут појавила на Олимпијским играма 1896. године, које су биле уједно и прве олимпијске игре модерног доба. Од тада Швајцарска није пропустила ни једне Летње олимпијске игре. Швајцарска је бојкотовала игре 1956. чији је домаћин био Мелбурн, али је ипак претходно послала учеснике у Стокхолм. Коњичке дисциплине у оквиру олимпијских игара су се одржале раније, и не у Мелбурну, него редовне олимпијске игре из разлога карантина за животиње које је Аустралијски закон предвиђао и проблема које је тај закон проузроковао за спортисте у тим дисциплинама. Тако да је Швајцарска ипак на Олимпијским играма 1956. године освојила једну медаљу и то бронзану у категорији дресирања.

На Зимским олимпијским играма Швајцарска је први пут учествовала 1924. године и учествовала на свим наредним одржаним Зимским олимпијским играма.

Швајцарска је два пута била домаћин Зимским олимпијским играма 1928 и 1948. Оба пута град домаћин је био Санкт Мориц.

Швајцарски олимпијци су закључно са 2009. годином освојили 299 медаља на олимпијадама, 181 на летњим и 118 на зимским играма.

Национални олимпијски комитет Швајцарске (Swiss Olympic Association) је основан и признат од стране МОКа 1912. године.

Шведска

Шведска (швед. Sverige слушај ), званично Краљевина Шведска (швед. Konungariket Sverige слушај ), нордијска је земља у Скандинавији, у северној Европи. Граничи се са Норвешком на западу, Финском на североистоку. На југозападу Ересундски мост спаја Шведску са Данском. Мореуз Скагерак мореуз на југозападу, Балтичко море и Ботнијски залив су на истоку. Шведска има релативно мало становника, и позната је по великим мирним шумама и планинском дивљином. Шведска је по површини 5. земља у Европи .

Главни град је Стокхолм, који је и највећи град Шведске. Други већи градови су Гетеборг, Малме, Упсала, Линчепинг, Вестерос, Еребру, Норћепинг, Хелсингборг и Јенчепинг.

Шведска на избору за Песму Евровизије

Шведска је до сада учествовала 59 пута. Она је један од најуспешнијих такмичара, будући да су остварили шест победа.

Од увођења полуфинала 2004. године, само 2010. године нису успели да се пласирају у финале.

Шведска на олимпијским играма

Шведска се први пут појавила на Олимпијским играма 1896. године, које су биле уједно и прве олимпијске игре модерног доба. Од тада Шведска није пропустила ни једне Летње олимпијске игре осим игара одржаних 1904. године.

На Зимским олимпијским играма Шведска је први пут учествовала 1924. године, и од тада је учествовала на свим наредним одржаним Зимским олимпијским играма.

Шведска олимпијци су закључно са 2016. годином освојили 638 медаљу на олимпијадама (494 на летњим и 144 медаља на зимским ОИ). Шведска је једном била домаћин олимпијских игара и то 1912 град домаћин је био Стокхолм и једном 1956 је била домаћин — помоћник, када се прихватила да угости коњичке спортове, због Аустралијског закона и карантина које би коњи морали да прођу да су ишли директно у Мелбурн где су се игре одржавале.

Национални олимпијски комитет Шведска (Sveriges Olympiska Kommitté) је основан 1913. године када је и званично признат од стране МОКа.

Клима Стокхолма, 1981—2010 (пад. и сун. 1961—1990, екст. 1756—)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 11,0
(51,8)
12,2
(54)
17,8
(64)
26,1
(79)
29,0
(84,2)
32,2
(90)
36,0
(96,8)
35,4
(95,7)
27,9
(82,2)
20,2
(68,4)
14,0
(57,2)
12,7
(54,9)
36,0
(96,8)
Максимум, °C (°F) 0,5
(32,9)
0,6
(33,1)
3,9
(39)
9,9
(49,8)
16,4
(61,5)
20,1
(68,2)
23,0
(73,4)
21,4
(70,5)
15,8
(60,4)
9,9
(49,8)
4,8
(40,6)
1,7
(35,1)
10,7
(51,3)
Просек, °C (°F) −1,6
(29,1)
−1,7
(28,9)
1,2
(34,2)
6,0
(42,8)
11,7
(53,1)
15,7
(60,3)
18,8
(65,8)
17,6
(63,7)
12,7
(54,9)
7,7
(45,9)
3,0
(37,4)
−0,3
(31,5)
7,6
(45,7)
Минимум, °C (°F) −3,7
(25,3)
−3,9
(25)
−1,5
(29,3)
2,1
(35,8)
7,0
(44,6)
11,3
(52,3)
14,5
(58,1)
13,8
(56,8)
9,6
(49,3)
5,5
(41,9)
1,2
(34,2)
−2,3
(27,9)
4,5
(40,1)
Апсолутни минимум, °C (°F) −32
(−26)
−30
(−22)
−25,5
(−13,9)
−22,0
(−7,6)
−6,5
(20,3)
0,0
(32)
4,3
(39,7)
2,0
(35,6)
−3,5
(25,7)
−9,0
(15,8)
−18
(0)
−22,5
(−8,5)
−32,0
(−25,6)
Количина падавина, mm (in) 39
(1,54)
27
(1,06)
29
(1,14)
29
(1,14)
32
(1,26)
55
(2,17)
65
(2,56)
59
(2,32)
52
(2,05)
49
(1,93)
47
(1,85)
45
(1,77)
531
(20,91)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 9 7 7 6 6 9 9 9 8 9 10 10 100
Сунчани сати — месечни просек 40 72 135 185 276 292 260 221 154 99 54 33 1.821
Извор #1: Météo Climat[2]
Извор #2: SMHI[3]
Европски главни градови
Главни градови
независних држава
Главни градови територија
и делимично признатих држава
Olympic rings without rims.svg Градови домаћини Летњих олимпијских игара
1985—1990.
1990—2000.
2000—2010.
2010—2019.
2020—2029.
>1.000.000 становника
500.000—1.000.000 становника
100.000—500.000 становника
50.000—100.000 становника
20.000—50.000 становника

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.