Стефан I од Иберије

Стефан I од Иберије (? -627) из Гуарамидске династије био је врховни кнез Иберије (Картли, данашња централна и источна Грузија) од око 590. до 627. Био је син и наследник Гуарама I; напустио је про-византијску политику свог оца те се окренуо Сасанидском (Персијском) царству. Користећи сизеренство Хозроја II, успео је целу Иберију да уједини под свом влашћу те успоставио престоницу у Тифлису. Његово окретање од Византије се одразило и на верску ситуацију; за разлику од својих претходника, Стефан се одрекао халкедонског и прихватио мијафизитско древноисточно хришћанство. Успркос томе, године 608. Грузијска православна црква је поновно прихватила халкедонство, што је довело до раскола са суседном Јерменском апостолском црквом. Пред крај великог византијско-персијског рата је 626. подручје Грузије напала византијска војска под царем Хераклијем, којој су се са севера придружили Гок Турци и Хазари. Тифлис се нашао под опсадом, те је крајем 627. или почетком 628. заузет. Стефан је заробљен те га је Хераклије дао живог одрати. За новог кнеза Иберије је именован Адарназ I, рођак старе Хосроидске династије.[1][2]

Стефан I од Иберије
Victor Langlois. Stéphanos I. PL II. No.13
Датум смрти627.
ДинастијаGuaramid Dynasty
ОтацГуарам I
ПотомствоГуарам II

Референце

  1. ^ Suny 1994, стр. 26.
  2. ^ Martindale, John Robert, ур. (1992). The Prosopography of the Later Roman Empire. Cambridge University Press. стр. 1195—1196. ISBN 978-0-521-07233-5.

Литература

  • Martindale, John Robert, ур. (1992). The Prosopography of the Later Roman Empire. Cambridge University Press. стр. 1195—1196. ISBN 978-0-521-07233-5.
  • Suny, Ronald Grigor (1994). The Making of the Georgian Nation (2nd изд.). стр. 26—27. ISBN 978-0-253-20915-3. Текст „publisherIndiana University Press” игнорисан (помоћ)
Џвари

Џвари је манастирски комплекс Грузијске православне Цркве који се налази близу града Мцхете у источној Грузији. Датира из 6. векa, а уврштен је на УНЕСКО-в списак светске баштине.

За цркву која се тренутно тамо налази ("Велика црква Џвари"), сматра се да ју је подигао Стефан I од Иберије између 590. и 605. године, на месту "Мале цркве Џвари", која је подигнута 545. године. То место је и пре градњи ове две цркве, било место за ходочаснике, јер је на њему био подигнут велики дрвени крст, којег је краљ Миријан III подигао на месту паганског храма у раном 4. веку. На натпису који се налази на фасади цркве наведена су имена градитеља: Стефан патрициј, Димитрије хипатон и Адарназ хипатон. Баш из тог разлога се сматра да је Стефан I подигао ту цркву, али се историчар Сирил Туманов не слаже са тиме, већ та имена интерпретира као Стефана II, Димитрија (брата Стефана I) и Адарназа II (брата Стефана II).Лоциран на стеновитој планини, на ушћу река Мтквари и Арагви, комплекс је у раном средњем веку утврђен каменим зидом и вратима, чији остаци и дан данас постоје. У време Совјетског Савеза, приступ манастиру био је отежан због великих мера безбедности оближње војне базе. Након осамостаљења Грузије, враћен је у верску употребу, те је заједно са осталим споменицима Мцхете уврштен на УНЕСКО-в списак светске баштине 1994. године.

Адарназ I од Иберије

Адарназ I, из Хосроидске династије, био је председавајући принц Кнежевине Иберије (Картли, источна Грузија) од 627. до 637/642. године.

Био је син Бакура III, посљедњег краља Иберије, те наследни кнез (eristavi) Кахетије. Године 627, помогао је византијско-хазарску војску у опсади Тбилисија, а владаром Иберије га је поставио византијски цар Ираклије, који је дао погубити про-сасанидског принца Стефана I. Негде између 637. и 642. године (после битке код ал-Кадисије, а пре битке код Нихаванде), придружио је своје јединице онима албанског принца Џаваншира у нападима на иранске гарнизоне у Албанији.Према историчару 7. века Мовсесу Каганкатвацију, Адарназ је носио три византијске титуле. Историчар Вахтанг Џобаџе идентификује га са Адарназом хипатосом који чије се име налази на фасади манастира Џвари у Мцхети. Кирил Туманоф, међутим тврди, да је тај Адарназ заправо Адарназ II из касног 7. века. Његове друге титуле су биле патрикос и можда чак и стрателатес.

Гуарам I

Гуарам I (? - око 590) је био грузијски принц, који је постао наследним владаром Иберије и источноримским куропалатом од 588 до око 590. Традиционално га се сматра особом идентичном Горгену (хеленизирано од Гурген) кога помиње византијски хроничар Теофан.

Гуарам је био син принца Леона и источноримске племкиње по имену Хелена. По оцу је био деда иберијског краља Вахтанга I Горгасалија. Био је члан млађег, не-краљевског огранка Хосроидске династије, која је под својом влашћу имала југозападне области Кларџети и Џавахетију. Када је године 572. избио рат између Источног Римског Царства и Персије, Гуарам се прво повезао са јерменским принцом Варданом III Мамиконијаном који је дигао устанак против перзијске власти. Персијанци су угушили устанак и Гуарам се склонио у Константинопољ. Тамо је остао све док Иберијци нису поновно дигли устанак и од цара Маврикија тражили да им пошаље иберијског владара. Он је то учинио пославши Гуарама, који је своје седиште пронашао у манастиру Мцхета. Гуарамова кратка владавина је остала забележена по ковању властитог новца, а приписује му се и оснивање манастира Џвари. Наследио га је син Стефан I.

Гуарам II од Иберије

Гуарам II, члан династије Гуарамида био је принц Иберије (Картли, источна Грузија) од 684/685. до 693. године.

Био је наследни војвода (eristavi) Кларџети и Џавахетије, а функцију председавајућег принца Иберије стекао је када је његов предходник Адарназ II, члан Хосроидовске династије умро у борби са Хазарима 645/6. године.

Око 689. године, након успешне византијске побуне против Калифата, Гуарам преноси своју лојалност цару Јустинијану II, а додељена му је титула куропалат. Мора да га је наследео његов син или унук Гуарам III непосредно пре 693. године, када су Арапи успели да заузму Кавказ уз помоћ својих савезника Хазара и који уводе директну владавину кроз њихове намеснике (валије) у Двину.

Кнежевина Иберија

Кнежевина Иберија (грузијски: ქართლის საერისმთავრო) је била средњовековна држава у грузијској области Картли.

Стефан I

Стефан I се може односити на:

Папа Стефан I

Стефан I од Иберије

Стефан I Цариградски

Стефан I од Троа

Стефан I Угарски

Стјепан I Хрватски

Стефан I од Спанхеима

Стефан I Бургундски

Стивен од Енглеске

Стефан I од Санкере

Стефан Немања

Стефан I Баварски

Стефан I Котроманић

Стефан I од Молдавије

Стефан Батори

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.