Стеван Плетикосић

Стеван Плетикосић (Крагујевац 14. март 1972) је српски репрезентативац у стрељаштву. Освајач је олимпијске медаље и један од актуелних власника светског рекорда у дусциплини МК пушка 50 метара у лежећем ставу.

Стеван Плетикосић
PletikosicStevan
Личне информације
Држављанство Србија
Датум рођења14. март 1972.(47 год.)
Место рођењаКрагујевац
 СФРЈ
Године активности1989. - садашњост
Спортске информације
СпортСтрељаштво
КлубС. К. Чика Мата Крагујевац

Каријера

Стрељаштвом је почео да се бави са 10 година. Прву медаљу је освојио на Европском првенству у Загребу 1989. године. На Светском првенству 1991. постаје једини јуниор који икада долази до максималног резултата од 600 кругова у дисциплини МК пушта 50 метара у лежећем ставу.

1992. на Олимпијским играма у Барселони је наступио као независни учесник, јер је Југославија била под санцкијама. Ту осваја бронзану медаљу у дисциплини 50 м малокалибарска пушка у лежећем ставу.

На Светском првенству 1994. у Милану се окитио сребрном медаљом, а Југословенски олимпијски комитет га проглашава мушким спортистом године.[1] На СП 2006. долази поново до сребра у истој дисциплини, али у троставу.

На једном од такмичења у Светском купу 2008, у Рио де Жанеиру осваја златну медаљу.

Редовно наступа на Олимпијским играма, али након медаље, тек 2008 у Пекингу остварује запаженије резултата, када поред 10. и 11. места у дотадашњим најуспешнијим дисциплинама, долази до финала и коначног седмог места у дисциплини ваздушна пушка на 10 m.

Референце

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 20. 08. 2010. Приступљено 31. 08. 2010.

Спољашње везе

14. март

14. март (14.03) је 73. дан у години по грегоријанском календару (74. у преступној години). До краја године има још 292 дана.

1972

1972. је била преступна година.

9. август

9. август (9.08.) је 221. дан у години по грегоријанском календару (222. у преступној години). До краја године има још 144 дана.

КМФ Економац

КМФ Економац је српски клуб малог фудбала из Крагујевца. Клуб се тренутно такмичи у Првој футсал лиги Србије, првом рангу такмичења.

Крагујевац

Крагујевац је са 179.417 становника на територији Града, према попису из 2011, и 150.835 у самом градском насељу, четврти град по величини у Србији, и седиште Шумадијског округа, a налази се око 120 km јужно од Београда.

Крагујевац је значајан привредни, културни, образовни и здравствени центар Шумадије, Поморавља и суседних региона. Макрорегионални је центар за регионе: Чачка, Краљева, Ужица, Јагодине, Крушевца, Смедерева, Пожаревца и северног Косова. Почетком 1990-их година град постаје један од сиромашнијих градова у Србији. Данас је Крагујевац поново један од најјачих административних, културних, финансијских, индустријских и политичких центара у Србији.

Маријан Вајда

Маријан Вајда (свк. Marián Vajda, Повашка Бистрица, 24. март 1965) је бивши словачки тенисер и тениски тренер.

Независни учесници на Летњим олимпијским играма 1992.

Спортисти из Републике Македоније и СР Југославије, која се састојала из Црне Горе и Србије, су се такмичили на Летњим олимпијским играма које су се одржале у Барселони 1992. године као Независни учесници олимпијских игара. Македонски спортисти нису могли да учествују под својом заставом зато што нису имали свој Национални олимпијски комитет. СР Југославија је у то доба била под санкцијама Уједињених нација што ју је спречило да као држава узме учешћа на олимпијским играма. Из ових разлога спортисти из ове две државе су могли да учествују на олимпијским играма само као независни учесници и искључиво у индивидуалним спортовима, што је значило да на играма не могу да учествују мушка ватерполо репрезентација, женска кошаркашка репрезентација и мушка и женска рукометна репрезентација, који су се претходно квалификовали, а мушка кошаркашка репрезентација није могла да учествује у квалификацијама.

И поред свих ових тешкоћа спортисти су успели да освоје три олимпијске медаље, и то све три у стрељаштву.

Независни учесници на олимпијским играма

Као независни учесници (или индивидуални учесници) под олимпијском заставом учествовали су, у неколико наврата, спортисти из држава чији национални олимпијски комитет у том тренутку није био оформљен или је био суспендован из одређених разлога. Први пут су учествовали 1992. у Барселони, а укупно су

остварили три учешћа и освојили три медаље, једну сребрну и две бронзане.

СК Црвена звезда

Стрељачки клуб Црвена звезда је стрељачки клуб из Београда. Клуб је део Спортског друштва Црвена звезда.

Списак олимпијаца СР Југославије (Србије и Црне Горе)

Списак олимпијаца СР Југославије и ДЗ Србије и Црне Горе (1992-2006) је списак олимпијаца који су се такмичли под заставама Савезне Републике Југославије и Државне Заједнице Србије и Црне Горе на Олимпијским играма. На списку се налазе СРЈ олимпијци који су се на ЛОИ 1992. такмичили под олимпијском заставом као независни учесници, а на ЗОИ 1994. било им је забрањено учешће. За олимпијце који су се такмичили за време СХС, Краљевине Југославије и СФРЈ погледај Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ). За олимпијце након раздвајања СЦГ погледајте Списак српских олимпијаца и Списак црногорских олимпијаца.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Светским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Светским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских олимпијаца

Следећи списак представља списак српских олимпијаца по спортовима који се такмиче на ОИ за Србију (1912, 2008-). За српске олимпијце који су се такмичили за време СХС, Краљевине Југославије и СФРЈ погледај Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ), а за време СРЈ и СЦГ погледај Списак српско-црногорских олимпијаца.

Спорт у Србији

Популарни спортови у Србији су: фудбал, кошарка, ватерполо, одбојка, рукомет и тенис. Србија је била домаћин Летње Универзијаде 2009, Светског првенства у воденим спортовима 1973, европских првенстава у фудбалу, кошарци, одбојци, рукомету, стоном тенису, гимнастици, џудоу, рвању, веслању... Сваке године се одржавају Београдски маратон и бициклистичка трка кроз Србију.

Министар за омладину и спорт у Влади Републике Србије је Вања Удовичић.

Олимпијски комитет Србије је основан 1910. године. Актуелни председник је Владе Дивац. Спортски савез Србије је организација која има надлежност за неолимпијске спортове.

Србија се први пут појавила на Олимпијским играма 1912. Након тога, спортисти Србије су били део тима Краљевине СХС/Југославије, СФР Југославије, Независних учесника, СР Југославије и Србије и Црне Горе. Од 2006, односно ЛОИ 2008, спортисти наступају као репрезентативци Србије. Међународни олимпијски комитет и већина осталих међународних спортских организација признаје Србију за директног наследника резултата свих претходних држава.

Најпознатија спортска друштва у Србији су ЈСД Партизан (њихови навијачи су Гробари) и СД Црвена звезда (навијачи Делије).

Запажени репрезентативни успеси, као и неки у популарним појединачним спортовима, се често прослављају на улицама и трговима широм државе, а традиционално се организује и дочек испред скупштине у Београду.

Србија и Црна Гора на Летњим олимпијским играма 2004.

Србија и Црна Гора је први пут наступила под овим именом на Олимпијским играма у Атини 2004. Од првог званичног учествовања на Олимпијским играма у Стокхолму 1912. променила је више имена под којима је наступала:

1912. - Краљевина Србија

1920. - 1936. - Краљевина Југославија

1948. - 1960. - ФНРЈ

1964. - 1988. - СФРЈ

1992. - Независни олимпијски учесници (Independent Olyimpics Participants), због санкција учествовали само такмичари у појединачној конкуренцији под олимпијском заставом.

1996. - 2000. - СР Југославија

2004. - Србија и Црна Гора

2008. - СрбијаПредседник Олимпијског комитета Србија и Црна Гора:Драган Кићановић Генерални секретар:Предраг Манојловић

Србија и Црна Гора на олимпијским играма

Бивша државна заједница Србије и Црне Горе је учествовала је у шест наврата и једном као независни учесници на олимпијским играма између 1992. и 2006. године, када је заједница распуштена и када су и Србија и Црна Гора декларисали своју пуну независност.

На Олимпијским играма 1992. држави је забрањено учешће, али су наступали само спортисти у појединачним спортовима, док је 1994. потпуно забрањено учешће спортистима из ове земље. Од 1996. до 2002. спортисти су се такмичили под именом Савезна Република Југославија, а од 2003. до 2006. када је држава променила име као Србија и Црна Гора.

Овај чланак односи се на учешће спортиста у оквиру граница државе СРЈ, односно СЦГ иако Међународни олимпијски комитет води другачију статистику. Медаље 1992. збрајају се са свим освојеним медаљама независних учесника на било којим играма и без обзира из које државе долазе, медаље СРЈ се воде као заједничке медаље свих наступа под именом Југославија, пре и после распада земље, а медаље СЦГ засебно.

Србија на Европским играма 2015.

Србија је учествовала на 1. Европским играма 2015. одржаним од 12. до 28. јуна у главном граду Азербејџана Бакуу.

Право наступа изборило је на основу европских и светских листа или на основу успеха на квалификационим такмичењима 132 учесника, 74 у 17 индивидуалних спортова и 58 у 5 екипа три екипна спорта.

На свечаном отварању Игара заставу Србије носила је олимпијска победница у теквонду Милица Мандић, а на затварању Игара кошаркаш Душан Домовић Булут.

Србија на Летњим олимпијским играма 2008.

Србија је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. учествовала други пут као самостална земља. Први наступ Србије је био на првом званичном учествовању на Олимпијским играма у Стокхолму 1912.

Србија је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. учествовала са 92 такмичара у 11 спортова, 8 појединачних и 3 екипна.

Шеф мисије Србије била је Снежана Лакићевић-Стојачић.

Заставу Србије на свечаном отварању Олимпијских игара 2008. носила је Јасна Шекарић.

Србија на Летњим олимпијским играма 2016.

Србија је учествовала на Летњим олимпијским играма 2016. које су одржане у Рио де Жанеиру (Бразил) од 5. до 21. августа 2016. године. Било је то њено 4. учешће као самосталне земље на ЛОИ.

Србију је у Рију представљало укупно 103 такмичара у 14 спортова, односно 58 мушкараца и 45 жена. Националну заставу на свечаној церемонији отварања Игара носила је стрелкиња Ивана Анђушић Максимовић, а на затварању Игара освајачица сребрне медаље у теквонду Тијана Богдановић. Укупно је освојено 8 медаља у 7 спортова, а 54 такмичара (52% послатих) је допринело освајању медаља.

Спортисткиња године
Спортиста године
Млади спортиста године
Женска екипа године
Мушка екипа године
Тренер године

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.