Статистички региони Србије

На подручју Републике Србије постоји пет статистичких региона: Војводина, Београд, Шумадија и Западна Србија, Јужна и Источна Србија и Косово и Метохија. Ови региони су на НСТЈ 2 нивоу по Номенклатури статистичких територијалних јединица (НСТЈ) Европске уније и груписани су у две више НСТЈ 1 јединице[1]:

NUTS1
НСТЈ 1 региони Србије
Статистички региони Србије
НСТЈ 2 региони Србије

Историјат

У јулу 2009. године, скупштина Србије усвојила је закон којим је Србија подељена на седам статистичких региона. [2] Према овој подели, статистичке регионе Србије чинили су:

Границе ових региона нису биле тачно утврђене (у јавним гласилима је објављено неколико различитих карата са границама региона), а у неким деловима земље (Рашкој, Поморавском округу, итд) јавило се незадовољство због оваквих предлога поделе.

Почетком 2010. године преовладала је идеја о смањењу броја статистичких региона. Разлог за то је неравномерност у броју становника по првом предлогу на основу кога би нпр. Војводина имала око два милиона, а Западни регион око осам стотина хиљада људи. Због тога је усвојен нови предлог по коме Србија има пет статистичких региона.[2] Уједначавање региона постигло се спајањем Западног и Централног региона и Источног и Јужног региона, тако да, према новој подели, статистичке регионе Србије чине:

Надлежности региона

Подела на статистичке регионе урађена је у циљу усаглашавања са земљама Европске уније и неким другим европским државама (Норвешка, Швајцарска, итд) које користе НСТЈ стандарде. Овим се ниво државе одређује као један статистички ниво. За НСТЈ 1 Србија је подељена на две јединице, Србија — Север и Србија — Југ. Подела Србије на пет статистичких региона је подела на нивоу НСТЈ 2. НСТЈ 3 су данас постојећи управни окрузи (иако овај ниво јединице захтева број становника од минимум 150.000, па неки окрузи не испуњавају овај услов). Нижи ниво ЛАЈ чине подручја градова и општина.

Ову организацију простора прати и одговарајућа кодификација територијалних јединица. Код за Србију је RS. Кодови за ниже НСТЈ нивое су:

НСТЈ 1

  • RS1: Србија — Север
  • RS2: Србија — Југ

НСТЈ 2

Србија — Север (RS1)

Србија — Југ (RS2)

НСТЈ 3 кодови се крећу од RS111 до RS235.

Образовање ових региона практично значи да некадашња Средишња Србија (која је и сама представљала неки облик статистичког региона) више не постоји као статистичка целина, јер је на њеном простору сада образована три нова статистичких региона. Појам Средишња Србија ће, међутим, и даље остати у извесној употреби када се говори о управној подели Србије, све до могуће управно-административне регионализације тог простора. Чак и пре образовања статистичких региона схватање датог појма је доживело извесну еволуцију, тако да су се у неким гласилима и издањима статистички подаци везани за Град Београд давали одвојено од података везаних за остатак Средишње Србије.

Политичка гледишта

Ове статистичке регионе многи у Србији виде као зачетак будуће политичке регионалне поделе Србије. Захтеви за политичком (управном) регионализацијом Србије нарочито су изражени у Шумадији, Рашкој и Нишу, док неки становници Ужица и западне Србије нису задовољни чињеницом да немају сопствени статистички регион и да је подручје западне Србије спојено са Шумадијом.

Види још

Референце

  1. ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 13, 2010) (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ Смањење броја статистичких региона кроз измене Закона о регионалном развоју, Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Статистички региони Србије на Викимедијиној остави

Јужна и источна Србија

Јужна и источна Србија је један од пет статистичких региона Србије.

Административна подјела Србије

Административна подјела Србије одређена је Уредбом о управним окрузима Владе Републике Србије из 2006. године и Законом о територијалној организаацији Народне скупштине Републике Србије из 2007. године.Република Србија је подијељена Уредбом на двадесет девет управних округа, док су јединице територијалне организације према Закону општине и градови и аутономне покрајине.

Београд

Београд је главни и најнасељенији град Републике Србије и привредно, културно и образовно средиште земље. Град лежи на ушћу Саве у Дунав, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Београд је управно средиште Града Београда, посебне територијалне јединице са својом месном самоуправом. По броју становника четврти је у југоисточној Европи после Истанбула, Атине и Букурешта.

Један је од старијих градова у Европи. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске Винче, 4.800. година пре нове ере. Сам град су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римско насеље Сингидунум. Београд је главни град Србије од 1405. године и био је престоница јужнословенских држава од 1918. па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.Број становника у Београду према попису становништва из 2011. је износио 1.166.763, док је у широј околини живело 1.659.440 или 23,09% становника. Ужи део града заузима површину од 359,96 km² и густина насељености је око 3.736 становника по km². Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом, а његова површина износи 3.222,68 km². Његова територија је подељена на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.

Војводина

Војводина, званично Аутономна Покрајина Војводина — скраћено АПВ, је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Налази се на северу државе и обухвата површину од 21.506 km2 са 1.931.809 становника (попис 2011, 21,56% од укупног становништва Србије).

Покрајина се граничи на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином (Република Српска). Јужну границу већим делом чине реке Дунав и Сава. Највећи град у покрајни је Нови Сад који је уједно и административи центар Војводине. Остали већи градови (преко 50.000 становника) су Суботица, Зрењанин и Панчево.

Косово и Метохија

Косово и Метохија — скраћено КиМ (алб. Kosovа dhe Metohiа), званично Аутономна Покрајина Косово и Метохија — АПКиМ (алб. Krahina Autonome e Kosovës dhe Metohisë), понекад кратко Косово (алб. Kosova), или Космет (од Косово и Метохија), је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Под привременом је управом Организације уједињених нација, где су органи привремене управе под апсолутном доминацијом Албанаца једнострано прогласили независност као Република Косово коју је признао известан број држава. Косово и Метохија се граничи са Албанијом, Северном Македонијом, Црном Гором, док је њена административна линија према ужој Србији, под контролом УНМИК-а. Покрајина има око 1,7 милиона становника. Службени језици су српски и албански, а седиште администрације се налази у Приштини.

Од завршетка НАТО бомбардовање СРЈ 1999. године, Косово и Метохија се у складу са резолуцијом 1244 Савета безбедности ОУН налази под привременом администрацијом ОУН (УНМИК). Европска унија је 16. фебруара 2008. одлучила да покрене „Мисија владавине права Европске уније на Косову и Метохији — ЕУЛЕКС КОСОВО”, а 17. фебруара 2008. органи привремене самоуправе на Косову и Метохији, уз политичку и организациону подршку ЕУ и САД, донели су једнострану одлуку о проглашењу независности Косова и Метохије од Србије, што је чин против Устава Републике Србије. Србија је одбацила ову декларацију, а Генерална скупштина Организације уједињених нација је резолуцијом А/63/Л.2 усвојеном на предлог Србије 8. октобра 2008. захтевала саветодавно мишљење Међународног суда правде о њеној легалности. Независност Републике Косово признаје 99 од свеукупно 193 чланица Организације уједињених нација.

НСТЈ

Номенклатура статистичких територијалних јединица (НСТЈ), у честој употреби и акроним НУТС (према матичном франц. изразу Nomenclature des unités territoriales statistiques (NUTS), енгл. Nomenclature of Territorial Units for Statistics или Nomenclature of Units for Territorial Statistics (NUTS)) је геокодски стандард (Geospatial Entity Object Code) Европске уније који се користи у статистичке сврхе и помоћу које је направљена подела Европе на управне регије.

Овај стандард обухвата само земље чланице Европске уније и везан је за начине добијања средстава помоћи из фондова ЕУ.

Региони Србије

Региони Србије се може односити на:

Географски региони Србије

Статистички региони Србије

НСТЈ статистички региони Србијеили:

Уједињени региони Србије

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Територијална организација Србије

Република Србија је уређена Законом о територијалној организацији, усвојеним у Народној Скупштини 29. децембра 2007. године. Према Закону, територијалну организацију Републике Србије као територијалне јединице чине: општине (њих 145), градови (28) и Град Београд (тј. 174 јединице локалне самоуправе) и аутономне покрајине — као облици територијалне аутономије.

Територију локалних самоуправа чине насељена места, односно подручја катастарских општина која улазе у састав ових јединица локалне самоуправе. Границе јединица локалне самоуправе утврђене су границама одговарајућих катастарских општина са њене територије.

Насељено место је део територије јединице локалне самоуправе, који има изграђене објекте за становање и привређивање, основну комуналну инфраструктуру и друге објекте за задовољавање потреба становника који су ту стално настањени. Насељено место може бити у саставу само једне јединице локалне самоуправе.

Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа, која је способна да преко својих органа самостално врши сва права и дужности из своје надлежности и која има најмање 10.000 становника.

Град је територијална јединица утврђена овим законом, која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника, а изузетно и мање. Територија града може бити подељена на градске општине.

Подела града на градске општине утврђује се статутом града, у складу са законом.

Регион Београда (Град Београд) има статус посебне територијалне јединице у Србији, која има своју управу: Скупштину Града Београда, градоначелника Града Београда, Градско веће Града Београда и Градску управу Града Београда. Територија Града Београда је подељена на 17 градских општина, које имају своје локалне органе власти. Подела Града Београда на градске општине утврђује се Статутом Града Београда.

Након преласка Косова и Метохије под привремену управу УНМИК 1999, у овој покрајини је усвојена другачија територијална организација. Окрузи какве познаје Република Србија (описани у овом чланку) функционишу (у обиму већ према околностима) једино у срединама које већински настањују Срби.

Територијална организација Србије (1945—2007)

Административна подела Србије (1944-1990) је управна (административно-територијална) подела Србије у раздобљу од ослобођења земље у јесен 1944. године до доношења Устава Републике Србије из 1990. године. Током овог раздобља, извршено је неколико системских промена у административно-територијалној организацији Србије, која је у различитим периодима почивала на тростепеним или двостепеним облицима управе, заснованим на јединицама као што су: области, окрузи, срезови и општине.

Управни окрузи Србије

Управни окрузи нису облик локалне самоуправе нити део територијалне организације Републике Србије, већ начин обављања државне управе. Према Закону о државној управи је одређено да се управни округ образује ради вршења послова државне управе изван седишта органа државне управе.

Уредбом Владе Републике Србије, од 29. јануара 1992. године, одређени су послови државне управе које министарства обављају изван својих седишта у окрузима као подручним средиштима државне власти. Према уредби Владе Србије из фебруара 2006. године окрузи мењају име у управни окрузи.

Шумадија и западна Србија

Шумадија и западна Србија је један од пет статистичких региона Србије.

Ово је највећи статистички регион по: броју становника (2.031.697 према попису 2011. године); површини (26.483 km²) и броју насељених места (2.111).

Статистички региони Републике Србије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.