Старчево (Панчево)

Старчево је приградско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Старчеву живи 7473 становника.[1]

Налази се на 9 километара југоисточно од Панчева и заузима простор од око 92,8km2. Насеље је граничарско-панонског типа и изграђивање му је вршено под руководством граничарске војне власти. Поред места се налази истоимени археолошки локалитет из старијег неолита, по коме се читава култура добила назив Старчевачка.

Старчево
Starcevo orthodox church
Православна црква у селу
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ГрадПанчево
Становништво
 — 2011.Пад 7.473
 — густина104/км2
Географске карактеристике
Координате44°48′26″ СГШ; 20°42′08″ ИГД / 44.80726° СГШ; 20.70226° ИГДКоординате: 44°48′26″ СГШ; 20°42′08″ ИГД / 44.80726° СГШ; 20.70226° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина77 м
Површина71,4 км2
Старчево на мапи Србије
Старчево
Старчево
Старчево на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број26232
Позивни број+381 (0)13
Регистарска ознакаPA

Историја

Starcevo culture-sr
Простирање Старчевачке културе
Arheološko nalazište Starčevo 02
Археолошко налазиште Старчево

На територији Старчева пронађена су налазишта из млађег каменог доба (5000–2000. године пре нове ере). Такође постоје и налазишта народа Сармата. Пронађени остаци потврђују да је на овом локалитету постојало трачанско-илирско, а касније и римско насеље. Старчево — се налази 9 километара источно од Панчева и заузима простор од 92,8 km2.

Насеље је граничарско-панонског типа и изграђивање му је вршено плански под руководством граничарске војне власти. Од 1738 год. насеље има ранг општине. Касније је спојено са Војловицом а сада је у саставу општине Панчево. Развоју Старчева доприноси близина Панчева и реке Дунав.

По првом предању име је постало од неког војводе Старчевића, који је имао двор на потезу који се данас зове Ђурђевац. Назив потиче од његовог сина који се звао Ђурђе. На Ђурђевцу су откопани остаци неке грађевине па и бунар.
Друго предање говори о калуђеру у манастиру Војловица који је зван Старач. Он је из манастира изгонио непослушне слуге, а они су се насељавали на напуштеном земљишту ван манастира. Насеље је названо Старчево.
По трећем предању је код Надела постојала колиба некога старца. Туда је водио пут којим су војници носили пошту од Опова према Ковину. Војници су често навраћали код старца па су и насеље које је ту постојало назвали Старчево.
По манастирским архивским подацима један од калуђера којима је поверено опслуживање православног живља се звао Старац. Угарска власт је насељу дала име Терасо али се оно користило само административно. Највероватније је да су насеље у садашњем облику основали мигранти из Србије покренути сеобом Срба под Арсенијем Чарнојевићем и да је настало између 1690. и 1716. године. Након ослобађања од Турака долази до новог насељавања.

Starčevo, Catholic Church
Католичка црква у Старчеву

Старчево је 1764. године православна парохија у Панчевачком протопрезвирату.[2] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Панчевачком дистрикту. Село има милитарски карактер а становништво је измешано српско и влашко.[3] Када је 1797. године пописан православни клир место Старчево је било парохијска филијала манастира Војловице.[4]

По оснивању Банатске војне границе долази до колонизације Немаца и Хрвата (највише је досељено од 1788 — 1792). Место је претежно било пољопривредног карактера. Због повећања броја становника и немогућности налажења додатних извора прихода долази до исељавања у стране земље (највише у Америку 1907. и 1908). Напуштањем села од стране Немаца после другог светског рата створена је основа за нову колонизацију. Колонизација је претежно извршена из уже Србије али се више од трећине колонизираних вратило у стари завичај. После Другог светског рата се због близине Панчева и великог развоја индустрије у њему мења социјална структура становништва и насеље престаје да буде чисто пољопривредно па долази до новог насељавања. Због ратова деведесетих година долази до нових миграција становништва.

На културно-просветни развој села посебно је утицало оснивање: Српског певачког друштва 1903. године, Хрватског певачког друштва 1905. године, Ватрогасног друштва 1886. године.

Старчево има два краја: Доњански (доњи), у коме живе највише Срби и Горњански (горњи), у коме је највише било Хрвата и Немаца. Два дела села спаја центар у коме је зграда некадашње општине, сада Месна заједница, подигнута још за време Марије Терезије, зграда Дома културе и модерна амбуланта.

Демографија

У насељу Старчево живи 6009 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,2 година (36,8 код мушкараца и 39,7 код жена). У насељу има 2432 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Starčevo
Разгледница из Старчева из 1967. године

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 3.880
1953. 3.676
1961. 4.854
1971. 6.545
1981. 7.304
1991. 7.579 7.448
2002. 7.615 7.917
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
6.205 81,48 %
Хрвати
  
349 4,58 %
Југословени
  
204 2,67 %
Мађари
  
111 1,45 %
Роми
  
88 1,15 %
Словаци
  
74 0,97 %
Македонци
  
60 0,78 %
Црногорци
  
36 0,47 %
Румуни
  
30 0,39 %
Бугари
  
27 0,35 %
Немци
  
15 0,19 %
Муслимани
  
15 0,19 %
Чеси
  
8 0,10 %
Руси
  
5 0,06 %
Албанци
  
3 0,03 %
Словенци
  
2 0,02 %
Буњевци
  
2 0,02 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
непознато
  
303 3,97 %

Спорт

Stadion FK Borac Starčevo 2
Стадион Борца у Старчеву.

Референце

  1. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол — Републички завод за статистику, Београд, 2012. ISBN 978-86-6161-028-8.
  2. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  3. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  4. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

  • Извори: Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  • Напомене.

У уводном делу приказан је кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до уласка Баната у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,Летопис и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших Банатских насеља.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган и Феликса Милекера сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Баната

  • Препоручена Литература: [1] [2]

Види још

Спољашње везе

Вулин

Вулин је презиме присутно код Срба и Црногораца у 80% случајева а код Хрвата у 20%. Остали народи где је присутно презиме Вулин су Французи, Мађари, Аустријанци, Немци, Британци и многе друге државе где је углавном Српска и Хрватска дијаспора емигрирала и узимали држављанство земаље, где су се стално настанили зарад лакшег функционисања и остваривања права на све погодности које имају као држављани тих земаља. Они чине 10% укупног броја фамилија које носе презиме Вулин. С проблемом мењања држављанства суочавају се сви држављани Србије као носиоци српских презимена. Те се наша презимена појављују у страним државама као њихова.

Списак археолошких налазишта од изузетног значаја

Списак археолошких налазишта од изузетног значаја на територији Републике Србије.

Списак археолошких налазишта у Србији

Следи списак археолошких налазишта у Србији.

Старчево

Старчево може бити:

Старчево (Панчево), насељено место града Панчева,

Старчево (Петровац), насељено место у општини Петровац на Млави,

Старчево (археолошки локалитет), археолошки локалитет старчевачке културе (Град-Старчево у општини Панчево)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.