Стара планина

Стара планина или Балкан планина, припада систему Балканских планина које се пружају од Црног мора на истоку, па све до Вршке чуке на западу. Дужина овог планинског система износи 530 km.

Стара планина се већим делом налази у Бугарској, а знатно мањим делом на југоистоку Србије. Највиша тачка Старе планине је врх Ботев (2376 m) у Бугарској, а у Србији Миџор (2169 m).

Стара планина удаљена је 330 km од Београда, 70 km од Ниша, 100 km од Зајечара, 50 km од Књажевца или Пирота.[1]

Стара планина
Stara planina16
Стара планина (врх Бабин зуб)
Географске карактеристике
Највиша тачкаБотев врх
Ндм. висина2.376 m
Координате42°43′03″ СГШ; 24°55′00″ ИГД / 42.7175° СГШ; 24.916667° ИГД Координате: 42°43′03″ СГШ; 24°55′00″ ИГД / 42.7175° СГШ; 24.916667° ИГД
Географија
Стара планина на мапи Бугарске
Стара планина
Стара планина
Државе Србија  Бугарска
МасивКарпатско-балканске планине
ГрупаБалканске планине

Име

У време Римљана, масив се звао Хемус (Haemus). Историчари кажу да тај назив потиче од трачке речи “saimon” што значи “планински ланац”. Словени су је називали Маторни гори, а Турци Коџа Балкан или само Балкан. Назив “Балкан” је персијског порекла и значи “брдовити крај”.[2]

Постоји још и назив Ћипровачки Балкан[3].

Географија

Suma2
Шуме Старе планине

Ова планина представља део пространог планинског венца који се назива Карпатско – балкански планински лук. У Србији се налази само његов мањи западни део. Целу територију Старе планине и њено подгорје саставља Торлак а источна половина се назива Висок (пре Височки срез).[4] Као морфолошка целина омеђена је долинама Белог и Трговишког Тимока, и Височице,[1] а на истоку је омеђена државном границом Србије и Бугарске.[2] У меридијанском правцу се пружа скоро 100 km, док у упоредничком правцу пружања максимална дужина износи око 30 km (Пиротска котлина-Сребрна глава).

На северу масив Старе планине почиње од обронака Вршке чуке (692 m н. в.).

Део Старе планине у Србији регионално припада Источној Србији, и административно се простире на територијама четири општине, Зајечар, Књажевац, Пирот и Димитровград. Планиниски масив Старе планине састоји се из Заглавка и Висока, у којима доминирају Трговишки и Бели Тимок, односно Височица и Топлодолска река.

Врхови

Врхови у Србији

Изразитији врхови Старе планине су:

  • Миџор (2169 m н. в.),[5]
  • Дупљак (2032 m н. в.),
  • Три чуке (1937 m н. в.),
  • Сребрна глава (1933 m н. в.).
  • Врх Баба (1787 m н. в.),
  • Бабин зуб (1758 m н. в.),
  • Орлов камен (1737 m н. н. в.),
  • Тупанар (1727 m н. в.)
  • Свети Никола (врх) (1380 m н. в.),
  • Ветрен (1330 m н. в.),
  • Тресак (1000 m н. в.),
  • Црноглав (764 m н. в.).

Често се Старој планини припаја и Видлич (1413 m н. в.) чији планински венац припада горњем Понишављу, међутим то није потпуно тачно. Видлич представља просторну антиклиналу, која је навучена преко старопланинске зоне, те стога, и морфолошки и тектонски, представља једну засебну целину.

Највиша тачка Старе планине у Србији је врх Миџор са висином од 2169 m н. в, а најнижа тачка је на излазу из долине Прлитског потока (132 m н. в.).

Врхови у Бугарској

У Бугарској је највиши врх Ботев (2376 m н. в.).

Panorama Ray hut & Botev peak

Ботев, највиши врх Старе планине у (2.376 m)

Клима

У оквиру планинских климатских региона на Старој планини се могу издвојити:

  • Прелазни или субпланински климатски регион на висинама између 600 и 1250 m н. в.
  • Прави планински климатски регион на висинама између 1250 и 1900 m н. в.
  • Високопланински климатски регион на висинама изнад 1900 m н. в.

Плеистоцена (вирм 3) снежна граница на Старој планини се налазила на висини од око 1700 m н. в.

Спорт и рекреација

Stara Planina (Old mountain)
Скијаши на Старој планини

Стара планина је под снегом готово пет месеци годишње и има одличан потенција за изградњу дугих стаза за алпско скијање. Бабин зуб, који се налази на надморској висини од 1.758 м, један је од најлепших крајолика Старе планине. Маркантне стене Бабиног зуба завршавају се југозападно Миџора (надморске висине 2.169 м), највишег врха Старе планине и Србије. Бабин зуб је заштићени природни резерват.

На Бабином Зубу налази се скијашки центар “Бабин зуб”, који чине стазе на локацијама “Коњарник”, “Сунчана долина” и “Маркова ливада”. Скијалиште “Бабин зуб” поседује четвороседну жичару “Коњарник”, ски лифт “Сунчана долина”, као и дечији ски вртић са покретном траком “Маркова ливада”. На локацији “Јабучко равниште” налази се прва гондола у Србији. Више од 13 km одлично уређених стаза, различитих тежина, припремљене су за скијаше свих категорија. За љубитеље екстремних спортова обезбеђена је стаза за слободну вожњу. У ски центру Стара планина је изграђен систем за вештачко оснежавање.[5]

Изграња мини хидроелектрана

Последњих година Стара планина је доспела у жижу српске јавности због изградње више десетина мини хидро-електрана (МХЕ) у заштићеној парка природе на Старој планини.[6] Мештани и активисти окупљени око иницијативе Одбранимо реке Старе планине сматрају да би се овиме ”неке од најлепших и најчистијих река у Србији исушиле и превеле у цев”, чиме би се ”извршио екоцид несагледивих размера који би довео до уништења природних станишта биљних и животињских врста”.[7] Протесте ове еколошке иницијативе је подржало више јавних личности.[8]

Види још

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Референце

  1. 1,0 1,1 „Stara planina Srbija, Knjaževac”. Turizzam.com. Приступљено 20. 1. 2019.
  2. 2,0 2,1 „Stara planina, prirodni rezervat u dve države”. Serbia.com. Приступљено 20. 1. 2019.
  3. ^ "Дело", Београд 1895. године
  4. ^ "Дело", Београд 1. јул 1895. године
  5. 5,0 5,1 „Ski centar Stara planina - O centru”. Skijališta Srbije. JP Skijališta Srbije. Приступљено 20. 1. 2019.
  6. ^ шOdbranimo reke Stare planine!
  7. ^ шOdbranimo reke Stare planine!
  8. ^ Protest protiv MHE u Beogradu

Спољашње везе

Балкан

Балкан може бити:

Балканско полуострво, полуострво и географски регион у југоисточној Европи.

Стара планина, планина која се простире од источне Србије до Црног мора.

Покрајина Балкан, покрајина у саставу Туркменистана.или:

Балкан (бенд), некадашњи рок састав из Новог Сада.

Балкан (албум), други музички албум Секе Алексић из 2003.

Балкан експрес, филм из 1983.

Балкан експрес 2, филм из 1988.

Балкан експрес 2 (ТВ серија), ТВ серија из 1989.

ФК Балкан (вишезначна одредница)

Балканско полуострво

Балканско полуострво, или једноставније Балкан, полуострво је и културна област који се налази у источној и југоисточној Европи. Полуострво је добило назив по Балканским планинама које се протежу од српско-бугарске границе до Црног мора.

Балканско полуострво је окружено Јадранским морем на југозападу, Јонским и Средоземним морем на југу, Егејско и Мраморно море су на југоистоку док је Црно море на истоку. Највиши врх полуострва је Мусала висок 2.925 m који се налази на планини Рила.

Водопад Калуђерски скокови

Калуђерски скокови или Калуђерски скок је каскадни водопад, лоциран у источној Србији, на Старој планини, у близини границе са Бугарском. Почиње на надморској висини од 1554 m. Овај новооткривени водопад висок је 232 m, што га чини највишим водопадом у Србији.

Водопад је званично измерио Драгован Стојадиновић Шуле 9. јуна 2012. године, са екипом у саставу: доктор наука Саша Милановић, дипл. инж. хидрогеологије Љиљана Васић са Рударско-геолошког факултета у Београду, департман за хидрогеологију, као и дипл. инж. хидрогеологије Милорад Кличковић из Завода за заштиту природе Србије.

Водопад Тупавица

Водопад Тупавица налази се на 5 km и 400 метара од села Дојкинци на Старој Планини, на 1050 метара надморске висине. У току најврелијег периода године, уколико је година сушна, слап воде је мањи него иначе и тада она само капље преко стена. Чиста и хладна вода пада са висине од око 15 метара преко стена црвене боје.

Водопади Старе планине

Стара планина или Балкан припада систему Балканских планина које се пружају од Црног мора на истоку, па све до Вршке чуке на западу. Дужина овог планинског система износи 530 км. Највиша тачка Старе планине је врх Ботев (2376 м).

У потрази за скривеним драгуљима природе, на брзим, али кратким планинским рекама, туристи се упуштају у авантуру од које застаје дах. Од безбедних и приступачних, до потпуно изолованих водопада.

Постоји податак да се на Старој планини налази највећа серија водопада у Србији.Од целокупног списка водопада у Србији готово сваки трећи је на овој планини. Годинама су ови истински бисери Србије били сакривени од јавности.Разлога је више.Неки од њих су и ти што је само подручје Старе планине слабо насељено и крајње забачени кутак земље, који је данашња цивилизација, изгледа, заборавила. Готово сви терени на којима се налазе водопади су изузетно неприступачни и до њих углавном могу доћи само искусни планинари и авантуристи.

Прве пионирске покушаје истраживања и снимања водопада Старе планине покренуо је Владимир Манић, учитељ из Ниша и познати аутор документарних филмова о Старој планини. Деведесетих година двадесетог века снимајући материјале за свој документарни филм "Висок" он обилази целокупно подручје Старе планине у Србији и наилази на невероватна открића која су убрзо постала доступна јавности чим су објављени ти видео материјали.Пешице са својим сарадницима, крстарећи по дивљим просторима планине у сливу Топлодолске реке он наилази на серију великих водопада. Тако 1995. године открива и први пут у јавности представља "Куртулски водопад" (27м) а годину дана касније и "Чунгуљски водопад" (42м). У мају 2002. године Манић крунише свој успех пронашавши "Пиљски водопад"(65м)за који многи сматрају да је један од највећих у Србији. Своје авантуре и причу о тим временима и откривању водопада Старе планине он обрађује у свом најновијем документарном филму "Бисери Старе планине" који би требало да буде објављен 2017. године. Кад је реч о штампаним издањима, највише информација о водопадима Старе планине можете видети у књизи "Водопади Србије" Драгована Стојадиновића који је обишао скоро све познате водопаде Старе планине, организовао мерења (Копренски 103м и Калуђерски 232м) и на изузетно атрактиван и професионалан начин описао ове истинске бисере. Следи списак водопада Старе Планине.

Завојско језеро

Завојско језеро је вештачко језеро, које се налази у југоисточној Србији, 17 km североисточно од Пирота, на средњем делу тока реке Височице. Настало је 1963. године, када је велико клизиште направило природну брану, која је касније надвишена изградњом вештачке бране.

Мила домовино

Мила домовино (буг. Мила родино) је химна Бугарске. Базирана је на тексту песме „Горда Стара планина” Цветана Радославова, написаној 1885. кад је отишао у Српско-бугарски рат. Химна је прихваћена 1964, али текст је био мењан више пута, посљедњи пут 1990.

Миџор

Миџор је највиши врх Старе планине у Србији, такође и највиши врх уже Србије. Налази се на граници Србије и Бугарске¹. Миџор се налази на Старој планини на висини од 2.169 метара. Недалеко од њега је и извор Трговишког Тимока и Лома. Геолошку основу Миџора чине пермски црвени пешчари.

Напомена:

¹Граница између Србије и Бугарске на Старој планини пружа се вододелницом, а како је Миџор једна од највиших тачака, он се налази на самој граничној линији између ове две државе.

Национални парк Централни Балкан

Национални парк Централни Балкан (буг. Национален парк Централен Балкан) се налази у централној Бугарској, на централним и вишим деловима Старе планине. Његова надморска висина се креће од 550 m у близини града Карлово до 2376 m на врху Ботев, који је и највиши врх на планини. Основан је 31. октобра 1991. године. Национални парк Централни Балкан је трећа по величини заштићена територија у Бугарској, са површином од 716,69 km². Он се простире на територији 5 бугарских области: Ловечке, Габровске, Софијске, Пловдивске и Старозагорске. Национални парк обухвата девет резервата природе који заузимају 28% територије парка: Боатин, Царичина, Козија Стена, Стенето, Северни Џендем, Пештанска Скала, Соколна, Џендема и Стара Река.

Национални парк Централни Балкан један је од највећих и највреднијих заштићених подручја у Европи. Међународна унија за заштиту природе (МУЗП, енг. IUCN) парк је сврстала у категорију II. Два од четири природна резервата укључени су у листу УН репрезентативних заштићених подручја, а четири од девет природна резервата се налазе на Унеско-ву листу Резервати биосфере кроз програм Човек и биосфера. Пуноправни је члан WWF-ове фондације ПАН паркови. Од 2017. године, старе букове шуме из свих девет природних резервата прикључене су Карпатским и немачким прашумама букве на листи светске баштине.Парк се налази у подручју екорегиона Родопске планинске мешовите шуме у оквиру палеоарктичког биома широколисних и мешовитих шума умереног предела. Станиште је ретких и угрожених врста и заједница дивљих животиња, саморегулишућих екосистема биолошке разноврсности, као и историјских локација од глобалног културног и научног значаја. Флору чине 2340 врсте и подврсте биљака. Шума покрива 56% површине парка. Ту живи 59 врста сисара, 224 врста птица, 14 врста гмизаваца, 8 врста водоземаца и 6 врста риба, и преко 2387 врста бескичмењака.

Парк природе Бугарка

Парк природе Бугарка (буг. Природен Парк Българка) је један од паркова природе који се налази на северним падинама Старе планине. Парк заузима површину од 220 km², протеже се кроз централне и источне делове планине између градова Габрово и Казанлак.Парк је прилично разнолик са биљним и животињским врстама. Због свог положаја, простор на коме се данас налази парк природе Бугарка, служио је вековима као битан пут, а у њему се данас налази велики број историјских знаменитости.Због свог историјског и биолошког значаја, ово подручје постало је парк природе 9. августа 2002. године.

Парк природе Стара планина

Парк природе Стара планина налази се у источној Србији, на територијама општина Зајечар, Књажевац, Пирот и Димитровград. Захвата површину од 142 219 хектара и 64 ара. Под заштитом је државе као природно добро од изузетног значаја, сврстано у 1. категорију. Подручје Старе планине проглашено је за парк природе 1997. године, као подручје изузетно вредно са становишта разноврсности биљног и животињског света и њихових заједница, као и геолошких, геоморфолошких и хидролошких карактеристика.

Пирот

Пирот је град у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 57.928 становника на територији града са околним насељима, док је у самом граду било 38.785 становника (према попису из 2002. било је 40678 становника).

Пиљски водопад

Пиљски водопад (или Пиљ) је трећи по висини водопад у Србији са 64 метра. Налази се у југоисточној Србији, на око четири километра јужно од села Топли До на Старој планини. Смештен је у веома неприступачном и шумовитом пределу испод врха Пиљ (1.467 метара) на Пиљском потоку. Због своје забачености откривен је тек 2002. године, а до тада је за њега знало само локално становништво.

Водопад се састоји из две каскаде „Горњи Пиљ“ (нижа) и „Доњи Пиљ“ (виша). Налази се на надморској висини од око 1.450 метара. Водопад на дну формира велики вртлог.

У непосредној близини су и водопади Чунгуљски скок и Куртулски скок.

Росомачка река

Росомачка река је једна од притока Височице или почетног тока реке Темштице, у општини Димитровград у Пиротском управном округу, источна Србија, на Старој планини, код села Росомач, на око 30 km од Пирота. У најширем смислу она припада сливу реке Нишаве, односно Јужне Мораве, затим Велике Мораве, Дунава, па самим тим и Црноморском сливу.

Списак водопада у Србији

Највиши водопад у Србији је водопад Калуђерски скокови. Овај новооткривени водопад је званично измерио Драгован Стојадиновић Шуле 9. јуна 2012. са екипом у саставу: доктор наука Саша Милановић, дипл. инж. хидрогеологије Љиљана Васић са Рударско-геолошког факултета у Београду, департман за хидрогеологију, као и дипл. инж. хидрогеологије Милорад Кличковић из Завода за заштиту природе Србије. Водопад је каскадни, висок 232 метара.

Други највећи водопад у Србији је Копрен, такође на Старој планини североисточно од Пирота са висином од 103,5 метара и састоји се од неколико каскада, са просечним падом од 56,4 степена. Трећи по висини је Јеловарник (71 метар) на Копаонику, који сачињавају три узастопне каскаде.

Следи списак водопада у Србији.

Средња гора

Средња гора (буг. Средна гора) је планина у Бугарској. Највиша тачка планине је врх Гољам Богдан (1604 m). Планина се налази између Задбалканске котлине и Тракијске равнице. Средња гора је средње висока планина и налази се у централној Бугарској, као и Стара планина. Средња гора на западу достиже реке Искар и на истоку до лаката реке Тунџа, која се налази северно од града Јамбол. Планина је 285 km дуга, а највеће ширине је око 50 километара. Средња гора се састоји из три дела. Границе делова пролазе кроз клисуре реке Тополница и Стрјама. Делови планине су: Ихтиманска Средња гора, Саштинска Средња гора и Срнена Средња гора. Из Средње горе извире реке Тополница, Луда Јана, Пјасачник, Рахманлијска, Омуровска и Сазлијка. Веће језеро у близини планине је Тополница. За Средње горе карактеристичне су широке ливаде и пашњаци. Планина је позната по својим прекрасним листопадним шумама букве и храста, налази се више граба, јасена, јавора, и брезе. У Средњој гори налази се значајна лежишта руде бакра (рудник Асарел Медет, рудник Елшица, рудник Радка, итд.) и велики број минералних извора - Хисарја, Стрелча, Панађуриште и Бања.

Стара Река (Бугарска)

Стара Река (буг. Стара Река) је један од девет резервата природе у оквиру Националног парка Централни Балкан у централној Бугарској. Резерват природе покрива површину од 19.747 km²., основан је од стране Одбора за заштиту природе под Министарским саветом, 18. марта 1981. године да би заштитио јединствене екосистеме дела Старе планине који се налази у Бугарској.

Чунгуљски скок

Чунгуљски скок (Чунгуљ, Чунгуљски водопад) је водопад у источној Србији, на Старој планини, недалеко од села Топли До. Налази се на надморској висини од око 1.400 метара на Топлодолској реци и висок је 40 метара. Спада у једне од највиших у Србији, а у његовој непосредној близини су водопади Куртулски скок и Пиљ. Име је добио према планинском врху „Чунгуљ“ у чијем подножју се налази. Окружен је густом шумом и тешко је доступан. Открила га је група истраживача током 1996. године.

Шума

Шума је сложена биљна заједница или биоценоза (екосистем) шумског дрвећа које утиче једно на друго, као и на средину у којој се налазе. Према широко кориштеној дефиницији Организације за храну и пољопривреду, шуме су покривале четири милијарде хектара или апроксимативно 30 процената светске копнене површине 2006. године. Основни делови шуме као екосистема су земљиште, ваздух, шумска биоценоза и литосфера. Шуме су најсложенији копнени екосистеми. У њима поред дрвећа живи много других врста биљака, животиња, гљива и микроорганизама. Сложеност шума се огледа у њиховој израженој спратовности и разноврсној међусобној повезаности свих чланова животне заједнице.

Различити организми насељавају различите делове шуме. Тако у крунама високог дрвећа живе врсте које се ретко, готово никада, не спуштају у ниже делове шуме — арбореални организми. Овај део шуме назива се спрат високог дрвећа. У нижим деловима шумских екосистема многи жбунови изграђују густ склоп који се назива спрат жбунова, испод којег се развија спрат зељастих биљака. Уз саму површину тла живи група организама који чине приземни спрат. У самом земљишту живи много различитих организама, који изграђују подземне спратове.

Шуме су доминантни копнени екосистем на Земљи, и дистрибуиране су широм света. Шуме заузимају 75 % бруто примарне продуктивности Земљине биосфере, и садрже 80 % биомасе наше планете.Шуме на различитим географским ширинама и надморским висинама формирају изразито различите екозоне: бореалне шуме у близини полова, тропске шуме у близини екватора и шуме умерене зона на средишњим латитудама. Области високе надморске висине имају тенденцију да подржавају шуме које су сличне онима на вишим латитудама. Количина преципитације исто тако утиче на композицију шуме.

Шуме су вековима биле место одакле се човек снабдевао дрветом за огрев, градњу и шумским плодовима за исхрану. Непланским сечењем шуме човек угрожава природу. Људско друштво и шуме утичу једно на друго на позитивне и негативне начине. Шуме пружају екосистемске услуге људима и служе као туристичке атракције. Шуме исто тако утичу на здравље људи.

Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.