Стара Пазова

Стара Пазова (свк. Stará Pazova, нем. Alt-Pasua, мађ. Ópázova) је градско насеље у Србији у општини Стара Пазова у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 18602 становника.

Стара Пазова
Stara Pazova - Trg Zorana Đinđiđa
Трг Зорана Ђинђића у Старој Пазови
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСремски
ОпштинаСтара Пазова
Становништво
 — 2011.Пад 18602
 — густина377/км2
Географске карактеристике
Координате44°59′04″ СГШ; 20°09′23″ ИГД / 44.984333° СГШ; 20.1565° ИГДКоординате: 44°59′04″ СГШ; 20°09′23″ ИГД / 44.984333° СГШ; 20.1565° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина76 м
Површина49,4 км2
Стара Пазова на мапи Србије
Стара Пазова
Стара Пазова
Стара Пазова на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број22300
Позивни број022
Регистарска ознакаST

Географија

Serbia Stara Pazova from west IMG 9204
Стара Пазова

Стара Пазова се налази у северном делу Србије. Од главног града Србије, Београда, град је удаљен 35 km северозападно, а од главног града АП Војводине, Новог Сада, 42 km југоисточно. Два велика градска насеља, Инђија и Нова Пазова, налазе се свега 7-8 km од Старе Пазове.

Рељеф: Стара Пазова се налази у јужном делу Панонске низије, у источном делу историјске области Срем. Град у равничарском подручју, а земљиште око града је изванредне плодности. Надморска висина града је око 80 m.

Клима у Старој Пазови је умерено континентална. Њу одликују умерене зиме, топла лета, и кишовита и умерена пролећа и јесени. Количина падавина је око 600 mm/m².

Воде: Стара Пазова нема водотокова на свом подручју, већ ту постоје само вештачки прокопани канали. Најближа река је Дунав, 10 km удаљена од Старе Пазове, налази се у Старим Бановцима

Биљни и животињски свет је са одликама Паноније и везан је за степско растиње.

Историја

Подручје Старе Пазове било је насељено још у доба праисторије. У доба Старог Рима било је део провинције Паноније са седиштем у оближњем Сирмијуму.

Током средњег века ово подручје је више векова било на размеђи између Византије и Угарске. Последњих векова средњег века угарска власт се учврстила у овим крајевима.

За време Османског царства (16-18. века) Пазову су населили Срби. Они су остали претежно становништво све до краја 18. века.

Словаци су се доселили у овај део Срема, тада јужни део Хабзбуршке монархије, после 1760. године по молби Словака из углавном средње Словачке који нису били католичке вере већ нове протестантске тј. евангелистичке вере. Доселили су се и због сиромаштва али и због Мађара католика, којима није пријала нова вера. Словаци су били већинско становништво у Старој Пазови до половине 20. века. Истовремено су Срби били већинско становништво у околним селима. Немци су се доселили 1791. године, на простор који је добио име Нова Пазова а тада и Стара Пазова добија своје име. Немци су се иселили после Другог светског рата.

Stara Pazova - Spomenik učesnicima NOB-a
Споменик учесницима НОБ

Најстарији запис о првој цркви потиче из 1775. године који се налази у инвентару Митрополита Јовановића сачињен 25. јануара 1775. године. Овај записник нечијом кривицом и непажњом је јако оштећен, недостају му најважнији први листови у којима пише о постанку цркве (православне) и школе а можда и за насеље и за сам постанак места. Остало је само осам листова. Из тих листова сазнајемо само намештај, изглед и уређење саме цркве. По усменом предању стара црква није била на истом месту где је садашња, већ источно од данашњег олтара. Прва црква није имала једно звоно већ два мања од 140 и 90 фунти, која нису била смештена на црквеном звонику него на звонари од балвана у североисточном углу данашње порте са школске стране. Порта је била направљена од дрвета. Црква је била покривена узбијеним рогозом.

После Другог светског рата почиње нагли развој Старе Пазове, везан за прометност положаја и близину Београда и Новог Сада. У следећи 50 година град добија обрисе правог града, гради се низ јавних здања индустријских погона, као и стамбене зграде и нова стамбена насеља. Захваљујући томе, градско становништво се утростручује у следећих пар деценија и то махом досељавањем Срба из пасивних крајева Хрватске и Босне и Херцеговине.

Последње две деценије Стара Пазова полако постаје предграђе Београда. Такође, град је једно од средишта нове индустрије у Србији, познат пре свега по малим погонима и производњи робе широке потрошње.

Демографија

Crkva Svetog proroka Ilije u Staroj Pazovi
Православна црква у Старој Пазови
Stara Pazova, Catholic Church
Католичка црква у Старој Пазови
Stara Pazova railway station
Железничка станица у Старој Пазови

Кретање броја становника

У насељу Стара Пазова живи 14948 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (37,4 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 6170 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1921. 7.751
1931. 8.536
1948. 9.193
1953. 10.103
1961. 12.089
1971. 13.776
1981. 16.217
1991. 17.110 16.696
2002. 18.645 19.385
2011. 18.602
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
10.477 56,19 %
Словаци
  
5.848 31,36 %
Југословени
  
357 1,91 %
Хрвати
  
330 1,76 %
Роми
  
274 1,46 %
Црногорци
  
84 0,45 %
Македонци
  
81 0,43 %
Мађари
  
44 0,23 %
Украјинци
  
28 0,15 %
Муслимани
  
16 0,08 %
Словенци
  
12 0,06 %
Руси
  
11 0,05 %
Албанци
  
10 0,05 %
Горанци
  
9 0,04 %
Румуни
  
7 0,03 %
Немци
  
7 0,03 %
Чеси
  
4 0,02 %
Русини
  
4 0,02 %
Бугари
  
2 0,01 %
Буњевци
  
1 0,00 %
Бошњаци
  
1 0,00 %
непознато
  
373 2,00 %

Привреда

Stara Pazova - opština
Седиште општине Стара Пазова

Развијена је пољопривреда, млинска, металска и текстилна индустрија. Посебно развијено занатство, са великим учешћем мале привреде у укупном друштвеном производу.

Образовање

Stara Pazova - gimnazija Branko Radičević
Основна школа "Бошко Палковљевић Пинки"

У Старој Пазови се налазе основне школе „Бошко Палковљевић Пинки“, „Симеон Араницки“, „Јанко Чмелик“ (словачка), гимназија „Бранко Радичевић“, Економска школа, Техничка школа и школа за посебне потребе „Антон Скала“. Школа Симеон Араницки је саграђена 2008. године.

Спорт

Stara Pazova - Sportski centar FSS
Фудбалски центар ФСС у Старој Пазови

У Старој Пазови се налази модеран спортски центар ФСС — Кућа фудбала.

Градови побратими

Види још

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Медији

Спољашње везе

Белегиш

Белегиш је насеље у Србији у општини Стара Пазова у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 2973 становника.

Војка (Стара Пазова)

Војка је насеље у Србији у општини Стара Пазова у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 4752 становника.

Овде се налази Сеоска кућа у Војци.

Голубинци

Голубинци су насеље у Србији у општини Стара Пазова у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 4721 становника.

Овде се налазе Амбар са котобањом, Пазовачка 46 Голубинци, Амбар са котобањом, Пазовачка 42 Голубинци и Српска православна црква Ваведења у Голубинцима.

Грб општине Стара Пазова

Основни грб који службено користи орган општинска управа, се састоји само од штита, кога чине у сребру зелена стопа са две златне греде. Глава штита је плава, од поља је одељена калканским резом. Преко свега је усправљено златно архијерејско жезло, преко кога се укрштају мач и пастирски штап, оба такође од злата. Зелено подножје штита и златне греде подсећају на широка поља и на две важне комуникације које обележавају територију Старе Пазове: ток Дунава и путну комуникацију север – југ. Комбинација боја подсећа на зеленило поља и на златну боју усева. Плава и сребрна боја алудирају на плаветнило неба и белину кућа. Калкански рез алудира на ушорене низове зграда, типичне за амбијент сремских насеља. Мотив архијерејског жезла, мача и пастирског штапа подсећа на велике сеобе народа које су обележиле настанак и развој сремских насеља уопште, а посебно насеља које данас чине општину Стара Пазова: архијерејско жезло подсећа да су највеће од тих сеоба предводили патријарси Арсеније Трећи Црнојевић и Арсеније Четврти Чарнојевић, мач упозорава да су насељеници стизали и као део оружаног народа, који је на новим стаништима успоставио и нову границу и одбрану своје традиције и својих слобода, а пастирски штап призива сећање на највећи део народа, мирољубив и радан, вечно будан у очувању својих домова као што добар пастир бде над својим стадом.

Средњи грб допуњен је хералдичким украсима изван штита. Наиме, штит је надвишен сребрном бедемском круном са четири видљива мерлона, што означава величину и статус насеља. Такође је штит окружен плодним, златним храстовим венцем и жиром. Храст је митско и свето дрво код Срба које се огледа у Божићном ритуалу уношења и спаљивања бадњака. Његова златна боја у овом грбу је знак светости и подсећа на некадашње огромне шуме којима је Срем обиловао.

Велики грб је свечан и церемонијални грб, он је симбол општине, и користи се у репрезентативне сврхе, као и у посебно свечаним приликама када се истичу значај и традиција општине. Између вранаца и штита налазе се пободена вертикална црвена, златом окована копља, са којих се вију стегови опшивени златним резама, десно је стег Србије, а лево стег Старе Пазове. Постамент је травом обрасли равничарски предео са по три златне стабљике са житним класјем са обе стране подножја штита и са плавом траком у дну исписаном сребрним именом СТАРА ПАЗОВА. Вранци златних грива и копита као држачи грба представљају идеју витештва и племенитости. Такође, узгој коња у Срему има дугу традицију. Травната равница и златно житно класје подсећају на амбијент Срема и Старе Пазове у Срему.

Железничка станица Нова Пазова

Железничка станица Нова Пазова је једна од железничких станица на пругaма Београд—Шид и Београд—Суботица. Налази се у насељу Нова Пазова у општини Стара Пазова. Пруга се наставља ка Старој Пазови у једном и у другом према Батајници. Железничка станица Нова Пазова састоји се из 5 колосека.

Железничка станица Стара Пазова

Железничка станица Стара Пазова је једна од железничких станица на пругaма Београд—Шид и Београд—Суботица. Налази се у насељу Стара Пазова у општини Стара Пазова. Пруга се наставља ка Инђији у једном смеру, у другом према Новој Пазови и у трећем према Голубинцима. Железничка станица Стара Пазова састоји се из 6 колосека.

Нова Пазова

Нова Пазова је насеље у Србији у општини Стара Пазова у Сремском округу 25 km северозападно од Београда. Према попису из 2011. укупан број становника у Новој Пазови је 17106. Нова Пазова је позната по развијеној тзв. малој привреди, тачније малим самосталним занатским радњама које су се отварале још у Југославији средином 50-их година 20. века.

Нови Бановци

Нови Бановци су насеље у Србији у општини Стара Пазова у Сремском округу на десној обали Дунава, удаљено 12 km узводно од Земуна. Место је удаљено од Батајнице 3 km. Према попису из 2011. било је 9443 становника.

ОК Јединство Стара Пазова

ОК Јединство Стара Пазова је одбојкашки клуб из Старе Пазове, Србија. Клуб је основан 1931, а тренутно се такмичи у Суперлиги Србије.

Клуб је у сезони 2009/10. освојио 2. место у Првој лиги Србије и играо бараж за улазак у Суперлигу, где је поражен у све три утакмице од Спартака из Љига, али ипак је промовисан у елитни ранг пошто је Суперлига од сезоне 2010/11. проширена са 8 на 10 клубова. Сезону 2011/12. Јединство је завршило на последњем месту у Суперлиги и испало у нижи ранг, али је већ у сезони 2012/13. освојило прво место у Првој лиги Србије и тако се након једне сезоне вратило у Суперлигу.

Општина Стара Пазова

Општина Стара Пазова налази се у североисточном делу Срема, између два највећа града у републици Србији; од Београда је удаљена 30 km, а од Новог Сада 40 km. Сви важни ауто-путеви пролазе кроз општину: ауто-пут Београд-Загреб, ауто-пут Београд-Нови Сад, регионални путеви М22, П106 и П121. Кроз општину такође пролази пруга Будимпешта-Нови Сад-Београд-Ниш.

Међународни аеродром у Сурчину је удаљен 25 km од центра општине. Северна граница општине је омеђена Дунавом у дужини од 24 km па је ова Општина саобраћајно повезана и пловним путем.

Пруга Београд—Суботица

Пруга Београд центар – Стара Пазова – Нови Сад – Суботица – државна граница са Мађарском је магистрална железничка пруга у Србији. Према Уредби о категоризацији железничких пруга обухвата магистралне пруге 101 (на деоници Београд центар – Стара Пазова) и 105 (на деоници Стара Пазова – државна граница са Мађарском). Дужине је 181,6 километара и повезује Београд са севером земље, Мађарском и остатком Европе. Пруга полази из шумадијског дела Београда, прелази Саву и пролази кроз источни део Срема, код Новог Сада прелази Дунав и даље наставља централним делом Бачке до Суботице и државне границе са Мађарском. Пругом управља Инфраструктура железнице Србије.

Сеоска кућа у Војци

Сеоска кућа у Војци, месту у општини Стара Пазова, подигнута је крајем 19. века и представља споменик културе од великог значаја.

Списак споменика културе од великог значаја

Културна добра су ствари и творевине материјалне и духовне културе од општег интереса које уживају посебну заштиту утврђену овим законом. Културна добра, у зависности од физичких, уметничких, културних и историјских

својстава, јесу: споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места - непокретна културна добра; уметничко-

историјска дела, архивска грађа, филмска грађа и стара и ретка књига - покретна културна добра.

Културна добра, у зависности од свог значаја, разврставају се у категорије: заштићена културна добра, културна добра од великог значаја и културна добра од изузетног значаја.

Списак споменика културе у Сремском округу

Следи списак знаменитих места у Сремском округу.

Стари Бановци

Стари Бановци су насеље у Србији у општини Стара Пазова у Сремском округу. Налазе се у источном Срему, на десној обали Дунава, на територији општине Стара Пазова. Према попису из 2011. било је 5954 становника.

Овде се налази Српска православна црква Светог Николе у Старим Бановцима.

Стојића гумно

Стојића гумно је археолошки локалитет из бронзаног доба, који се налази у Србији, у југоисточном Срему, на периферији села Белегиш. На високој речној тераси је, уз десну обалу Дунава на 116,50 до 117 метара надморске висине. Ово је најзначајнија некропола Белегиш културе.

Сурдук

Сурдук је насеље у Србији у општини Стара Пазова у Сремском округу, око 40 km северно од Београда. Према попису из 2011. било је 1397 становника.

Црква Светог Николе у Сурдуку је подигнута 1816. године.

ФК Јединство Стара Пазова

ФК Јединство Стара Пазова је фудбалски клуб из Старе Пазове и тренутно се такмичи у Војвођанској лиги Запад , четвртом такмичарском нивоу српског фудбала, пошто је у сезони 2010/11. освојио прво место у ПФЛ Сремска Митровица.

Насељена места општине Стара Пазова
Знаменитости и споменици културе
Верски објекти у општини Стара Пазова
Спорт у општини Стара Пазова

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.