Станоје Главаш

Станоје Стаматовић, познатији као Станоје Главаш (Глибовац, 21. фебруар 1763Баничина, 15. фебруар 1815)[1][a] је био хајдук пре устанка, војвода у Смедеревској нахији, један од могућих кандидата за вођу устанка[2] и један од најистакнутијих старешина и јунака у Првом српском устанку. Био је предвиђен за вођу Првог српског устанка (1804), али је на његов предлог изабран Карађорђе Петровић. Његово јунаштво опевано је у народним песмама, а Ђура Јакшић је о њему написао истоимену драму.

Станоје Главаш
Станоје Главаш
Пуно имеСтаноје Стаматовић
Датум рођења21. фебруар 1763.
Место рођењаГлибовац
 Османско царство
Датум смрти15. фебруар 1815. (51 год.)
Место смртиБаничина
 Османско царство
Stanoje glavas
Станоје Главаш (Музеј Првог српског устанка, рад Остоје Балканског).

Биографија

Рођен је у селу Глибовцу, код Смедеревске Паланке, од оца Димитрија и мајке Марице, који су се у тај крај доселили из једног планинског села у близини Дебра, бежећи од турског зулума и сукоба са њима. После Станоја су рођени брат Ђока и сестра Стана. Када је Станоје имао свега 14 година, око јесени 1777. године, при скупљању харача, Турци су претукли оца, пред целом породицом, после чега је овај пао у постељу, а затим умро. После очеве сахране, да би га сачувала од тешких послова на селу, мајка је Станоја дала на абаџијски занат код очевог познаника Среје у Паланци. Мајка се после тога преудала за Петра Станића, удовца са двоје деце, па је отишла са Ђоком и Станом да живи у Селевцу. Са Петром је после тога добила још једног сина и ћерку.[1]

Станоју је занат ишао добро. Код Среје је осим заната, научио да чита и пише. Среја му је затим помогао да отвори сопствену радњу и предао му део клијената. У кућу му је после тога дошао дунђер Борисав Петровић из Неготинске Крајине, па су они после заједно отворили и дунђерску радњу. Како су му оба посла добро ишла и имање се увећало, Станоје убрзо довео код себе брата Ђоку и сестру Стану да му помажу.[1]

Први српски устанак

На позив Карађорђа да се придруже борби против Турака, Станоје се одазвао видевши да су се придружили и његови земљаци из Глибовца. Његово прво учешће почело је приликом освајања тврђаве Рудник. Карађорђе га је брзо заволео, Станоје га је свуда пратио и постао његова десна рука.[1]

Истакао се у боју на Делиграду и опсади Београда. Станоје Главаш је са 2.500 пешака, 500 коњаника и једним дрвеним окованим топом почетком септембра 1806. године ослободио Прокупље од Турака, а већ сутрадан устаници су ослободили и Куршумлију.

После устанка

Главаш је због своје хајдучке прошлости, учешћа у Првом српском устану и популарности међу рајом био стално под пратњом људи Сулејман-паше Скопљака.[3] Турци су га убили на Сретење 15. фебруара 1815. године по налогу Сулејман паше[1], после пропасти Хаџи-Проданове буне, искасапивиши цело његово тело и одсекавши му главу, у селу Баничина[1] поред Смедеревске Паланке. У близини места погибије, у једној јарузи поред пута, првобитно је био и сахрањен. Главу су Турци однели Сулејман-паши на увид, после чега је дуго стајала окачена на ченгел испред Стамбол капије, а затим је нестала, да би се касније појавила сахрањена са телом. Постоје две верзије приче о томе како је глава доспела до гроба[1]:

  • главу је кришом ноћу скинула његова полусестра Марија из Дубоне
  • главу је откупила његова сестра Стана од једног Турчина, крадом, од дела Станојевог блага

Баничанци су 1902. године основали Одбор за подизање споменика Станоју Главашу. Подигли су му камену гробницу, у дворишту цркве Светог Архангела Гаврила (подигнуте 1892. године), у којој су га поново сахранили 26. маја 1902. Споменик је добро очуван и на њему пише:[1]

              СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
                  војвода
              Рођен у Глибовцу
            Погинуо 1815 год. у Бањичине
Кости пренете и сахрањене 26. маја 1902. године.

Овај споменик је подигнут прилозима племенитих Срба.

У писму из 1816. године Христифор Обреновић пишући свом стрицу кнезу Милошу наводи да је „Карађорђе био слуга код Главаша Станоја“.[4]

Потомци

Једини Станојеви потомци су по линији његовог брата Петра, презиме су променили у Петровићи, по старом српском обичају када најстарији син узима презиме по очевом имену, и живе у Смедереву. Станојева породична лоза повезана је још са лозом Хајдук Вељка Петровића, пошто је Станоје за њега удао Петрову ћерку. Потомци Хајдук Вељка (Хајдуквељковићи), данас живе у Смедереву.

Сећање на Станоја Главаша

Напомене

  1. ^ датуми по грегоргијанском календару у извору [1]: стоји датум рођења 10. фебруар „по старом каледару“ и датум смрти 15. фебруар - Сретење

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Стевановић 2005
  2. ^ Републички завод за заштиту споменика културе - Београд: Теодосијев гроб, Надежда катанић, Саопштење XV 1983 27. 10. 2012., Приступљено 20. 11. 2012., (pp. 343-347), Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ Стевановић 1990, стр. 73.
  4. ^ Неправда Милоша Обреновића према синовцима: Даље од Србије даље од власти („Вечерње новости“, 5. јул 2015)

Литература

  • Стевановић, Миладин (1990). Други српски устанак. Дечје новине.
  • Стевановић, Миладин (2005). Станоје Главаш. Београд: Књига-комерц. ISBN 978-86-7712-065-8.

Спољашње везе

1763

1763 је била проста година.

1815

1815. је била проста година.

25. фебруар

25. фебруар (25.02) је 56. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 309 дана (310 у преступној години).

Ђура Јакшић

Георгије „Ђура“ Јакшић (Српска Црња, 8. август 1832 — Београд, 16. новембар 1878) је био српски сликар, песник, приповедач, драмски писац, учитељ и боем.

Јасеница (област)

Јасеница је област у централној Шумадији, која се углавном поклапа са сливом реке Јасенице. Обухвата подручја општина Страгари, Топола, Младеновац, Аранђелаовац, Смедеревска Паланка, Велика Плана, као и делове општина Рача и Смедерево. Област је углавном позната по значајним догађајима и личностима из Првог српског устанка.

Аганлија

Аганлија (умро 1804.) је био један од четворице дахија који су управљали Србијом од 1801. до 1804. године.

Битка код Дрлупе

Битка код Дрлупе вођена у фебруару 1804. је била први већи сукоб у Првом српском устанку између српских устаника предвођених Карађорђем и дахија предвођених Анганлијом, који је важио за најпомирљивијег међу дахијама.

Битка на Делиграду (1806)

Битка на Делиграду је вођена између српске устаничке војске под командом Карађорђа и турске војске код Делиграда у септембру 1806.

Вуле Илић Коларац

Вуле Илић Коларац (1776 — 1834) био је српски војни командант који се борио против Османлија током Првог српског устанка. Рођен је у селу Колари у Смедереву. У јавности је био познат по свом завичајном презимену — Коларац.

Илић је био хајдук Станоја Главаша који је помогао у ослобађању заробљених српских кнезова Илије Бирчанина и Алексе Ненадовића и један од предводника Карађорђеве одбране капије Београда 1806. године.

Гроб и споменик Станоја Главаша у Баничини

Гроб и споменик Станоја Главаша, војводе и јунака Првог српског устанка, налази се у насељу Баничина у општини Смедеревска Паланка. Гроб и споменик имају статус споменика културе. Гроб Стaноja Стaмaтовићa Глaвaшa нaлaзи сe у порти црквe Светог Арханђела Гаврила у Бaничини, северно од улаза у храм. Првобитно је Станоје Главаш био сахрањен на месту погибије у потоку Маскару, на месту званом Главашево гробље, али је маја месеца 1902. године, осамдесет и седам година након његове погибије и десет година након изградње цркве у Баничини, захвално потомство пренело кости овог јунака у нову гробницу у порти и подигло му нови споменик.

Збор у Орашцу

Збор у Орашцу је окупљање српских устаника умаклих пред „сечом кнезова“. Збор је организовао Ђорђе Петровић, познат као Карађорђе, са шумадијским првацима и кнезовима, одржан је у зиму 1804. године, на хришћански празник Сретење Господње тада 14. фебруара у Орашцу код Аранђеловца. Око три стотине устаника одлучило је да се бори против дахија, па су приступили избору вође. Пошто су харамбаша Станоје Главаш и кнез Теодосије Марићевић одбили да предводе устанике за вожда је изабран Карађорђе Петровић.

Знамените личности Београдског пашалука

Знамените личности Београдског пашалука представља списак свих личности, турских и српских, које су на овај или онај начин управљали Београдским пашалуком и његовим деловима.

Мирко Бабић

Мирко Бабић (Крагујевац, 14. март 1948) је српски глумац.

Новак Билбија

Новак Билбија (Руско Село код Кикинде, 1950) је српски глумац.

ОШ „Станоје Главаш” Глибовац

ОШ „Станоје Главаш” Глибовац, насељеном месту на територији општине Смедеревска Паланка, основана је 1891. године.Прва школа је отворена у преправљеној старој сеоској судници. Школска зграда је направљена 1911. године по плану и новцем од продате сеоске шуме и задужењем општине код окружног одбора у Смедереву. Школске 1939/40. године зграда је проширена и дозидана још једна учионица. Тада је отворено и пето одељење и школа је имала укупно 250 ученика. За време рата школска зграда је била немачка касарна и због тога се настава одржавала по приватним зградама (кафана и сеоске куће).

Школске 1996/97. године започело је проширивање постојеће школске зграде сазидавањем темеља и постављањем прве плоче. Градња је текла постепено, да би захваљујући организацији USAID Voka сви радови око изградње били приведени крају и школска 2004/2005. започела је и у потпуно новом делу школе.

Сада се настава одржава у пет учионица. У школи постоји опремљен кабинет за информатику као и издвојено одељење предшколске установе „Чика Јова Змај”.

Опсада Београда (1806)

Напад устаника на Београд је детаљно испланиран. Карађорђе се још у мају 1804. године налазио у околини Београда са устаничком војском. Међутим, први сукоби са Турцима су се догодили тек две године касније, и то код Топчидерске реке. Тада су устаници заузели положаје који су били ближи Београду.

Устаничке вође су заузеле следеће положаје: Сима Марковић са устаницима из београдске нахије се налазио поред Саве, фронт до њега су заузели Карађорђе и Јанко Катић, десно у доносу на Цареву ћуприју се налазио Милан Обреновић са Рудничанима, положаје код Хајдучке чесме заузео је Младен Миловановић са устаничким одредима из Крагујевца, док је на положајима уз Цариградски друм био Васа Чарапић са Грочанима.

После освајања Пожаревца од стране устаника, Миленко Стојковић долази са својим људима да појача опсаду Београда. На положајима око Дунава, према Видин-капији су били Станоје Главаш и Вуле Коларац. У опсади су такође учествовали и Лука Лазаревић и Прота Матија Ненадовић.

Средином новембра 1806. у околини Београда је било око 25.000 српских војника и 40 топова, док је број топова на турској страни био око 300. Посаде турских топова су углавном чиниле присталице дахија и Алије Гушанца, који је дошао да помгне београдским Турцима у одбрани Београда. У одбрани Београда је учествовао одређен број хришћана. Неки од њих су пребегли на српску страну, међу којима је био и буљубаша Конда.

Главни напад на Београд се догодио 30. новембра 1806. Решено је да се граду прилази у тишини и да се користи хладно оружје. Конда и Узун-Мирко са својим људима су пришли Сава-капији, где их је турска стража пустила у град, јер је помислила да су то Турци. Они затим убијају стражаре, а устаници продиру у град. Турци убрзо отварају ватру из ватреног оружја, што је подигло узбуну у граду. Борба је трајала целу ноћ и том приликом је погионуо и Васа Чарапић. Већ око 10 сати ујутру, Београд је био у рукама устаника. У граду је остао Сулејман-паша као представник турске власти, али је и он већ 27. децембра 1806. напустио град заједно са својом пратњом.

Општина Смедеревска Паланка

Општина Смедеревска Паланка је општина у Подунавском округу у Шумадији, у централној Србији. Општина се на истоку граничи са општином Велика Плана, на северу са градом Смедеревом, на југозападу са општином Топола, на западу са градом Београдом, односно са његовом градском општином Младеновац и на југу са општином Рача. Површина општине износи 422 km² и по величини је 42. у Републици Србији.

Општина се налази на 44°23' северне географске ширине и 20°53' источне географске дужине, на надморској висини од 100 до 286 m, као ивични, североисточни предео Шумадије, који је познатији под именом Доња Јасеница, по реци Јасеници.

Северно и северозападно пружа се Подунавље, источно је долина Мораве са Поморављем, а јужно и западно овај крај се граничи Рудничким и Космајским крајем.

Смедеревска Паланка је српској историји подарила пар знаменитих људи, какви су били Станоје Главаш, Милоје Поповић Ђак (Ђакова буна), војводе Вулићевићи, Божидар Трудић али и пар значајнијих спортиста, међу којима су свакако најзначајнији Мирослав Мута Николић, Мирољуб Аранђеловић и Перица Огњеновић.

Седиште општине је градско насеље Смедеревска Паланка. Општина Смедеревска Паланка се састоји од 18 насеља: једног градског и 17 осталих насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 50.284 становника, с тим што половина овог број отпада на сеоско становништво.

Подујево

Подујево (алб. Podujeva, Podujevë, Besiana, Besianë) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у североисточном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. године било је 23.453 становника.Атар насеља се налази на територији катастарске општине Подујево површине 915 ha.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.